Pirot

Пирот је градско насеље у општини Пирот у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 40678 становника (према попису из 1991. било је 40267 становника).

Град је подигнут на месту римског утврђења Turres (3. век) и утврђеног византијског градића Quimedava (4. век). У 14. веку спомиње се као Пирот; у 16. и 17. веку био је лепа и богата турска варош. Пиротски град (14. век) на Хисару, добро очуван; у кући Христића (19. век) је Музеј Понишавља, са колекцијом народних ћилима, по којима је овај крај веома познат. Црква Св. Параскева (14. век) у Станичењу богата је фрескама. Манастир Поганово, подигнут је у последњој деценији 14. века, а живописан столеће касније (1499.); фреске се убрајају међу најбоља остварења тога доба. Манастир у селу Темска је из друге половине 16. века; фреске из 1567 и 1654. године; посебно је вредан монументални конак из 18. века.

Пирот се граничи са четири српске општине Димитровград, Књажевац, Бела Паланка и Бабушница, као и са Бугарском на дужини од 65 километара.

У општини Пирот налазе се бројне познате планине као што су: Стара Планина, Влашка Планина, Белава, Сува Планина, итд.

Кроз општину Пирот протичу реке: Нишава, Јерма, Расничка река, Темштица, Височица... Ова општина има и три језера - Завојско језеро, Крупачко језеро и Суковско језеро.

Пиротска општина има површину 1.235 km², у њој се налази преко седамдесет насеља, међу којима је и град Пирот. Према попису из 2002 године у општини Пирот је живело 63791 становника. У самом граду живи око 45.000 становника. Око 22.000 становника живи у селима општине Пирот.

Котлина у којој је настао Пирот је тектонског порекла, вероватно још пре олигоцене старости, а сасвим сигурно олигоцене.
Преживевши језерску фазу, која је оставила трагове у вишим регијама на висинама изнад 570 и 600 m, у облику абразивних трагова[тражи се извор од 09. 2009.]. Котлину су у току језерског трајања испуниле дебеле наслаге језерских седимената.

По завршетку језерске фазе, негде крајем плиоцена котлина је ушла у флувијалну, која и сад траје[тражи се извор од 09. 2009.]. Преко осушеног језерског дна потекло је плеистоцена Нишава. Изнад и испод неогеног покривача налази се врло жива геолошка и тектонска структура пиротске котлине.

Доминирају кречњаци различите старости и састава. Поред тога у доброј мери су заступљени терцијарни лапори и пешчари. На раседним линијама северозападно од Пирота - на Момчиловцу, западно од жуковског моста и на Провалији јављају се у издашној мери стене еруптивног порекла - андезити.

Појава андезитских стена, тектонски предиспонирана врела и терме (Бањица и Даг бањица) и геолошко морфолошка шароликост простора говори о врло живој и интересантној тектонској и егзогеној активности. Међутим, овај простор није довољно геолошки и морфолошки проучен.

Рељеф пиротског краја састоји се од планина, брда, брежуљака, котлина и поља. Најбројнији су брежуљци.

На северу и североистоку од Пирота пружа се Стара планина, највећа у Србији, са врхом Миџором служи као државна граница између Србије и Бугарске. Спада у ред најлепших српских планина. Растојање од Пирота до подножја Миџора износи око 30 km. Са врха Миџора, када је време ведро види се на стотине километара наоколо, а Дунав се назире као блистава трака. Стара планина је богата разном врстом дивљачи. Последњих година развија се планински туризам и подигнути су многи објекти на Планинарском дому и Врелу за спорт и рекреацију.

Јужни обод пиротске котлине чине огранци Влашке планине у чијем јужном делу је река Јерма усекла веома живописну композитну долину. Овом долином, стриктно пратећи корито реке изграђен је асфалтни пут који на 12 km од ивице котлине путника води до манастира Свети Јован Богослов - Погановски манастир. Још толико даље према југу пут наставља до Звоначке бање.

Западни део пиротске котлине чине огранци Суве планине, која почиње код Пирота Белавом, преко чијих превоја на југозападу пролази асфалтни пут који преко Бабушнице, Власотинца и Лесковца одводи до јужног Поморавља. Преко превоја, на северозападу, пролазио је стари Цариградски друм преко Беле Паланке до Ниша.

На северу се пиротска котлина сужава и чини уску долину Нишаве између огранака Суве и Сврљишких планина, коју магистрални пут, међународна саобраћајница доводи путнике до Ниша. Сићевчка клисура је после Ђердапске највећа пробојница у Србији, дугачка 17 km. Омањом островичком котлином подељена је на горњи кањонски и доњи клисурасти део.

Клима Пирота је умерена. Пролећа су влажна и пријатна, лета топла, јесени благе и дуге а зиме претежно хладне[тражи се извор од 09. 2009.]. Често дувају ветрови из разних праваца. У зимским месецима преовлађују источни и северни ветар или северац (кошава)[тражи се извор од 09. 2009.]. С пролећа повремено дува са југа топлији ветар. Њега називају и развигорац јер повољно утиче на развој биљака. За време осталих годишњих доба преовлађују ветрови са северозапада и запада који доносе кишу.

Пирот са околином и градовима Нишом, и другим спада у најсувље градове. Највише падавина има у мају, јуну и октобру, а најмање у јануару фебруару и јулу.

Најтоплији месец је јул са просечном температуром +25°C, а најхладнији јануар са просечном температуром -1°C. У зимским месецима дува северац са просечном брзином од 10 km/h.

У пиротском крају највише шума има на Старој, Влашкој планини и Видличу. По планинама и брдима расте шумско дрвеће: поред зимзеленог, ту је и буква, цер, храст, бреза, граб и друго. На планинским пределима има ливада и бујних пашњака. На Старој планини на Копрену, на површини од 10 ha расте веома ретка биљка Росуља, Росна трава, Мухоловка. Ова чудна биљка танког, црвенкастог стабла прилагођена је за хватање и варање ситних животиња које се нађу на њој. Лист ове биљке лучи лепљив, миришљав сок који привлачи инсекте. Ово је вишегодишња биљка, висине 10-20 cm која расте на влажним пределима и веома ретко насељава Балканско полуострво.

Пирот се налази у пограничном простору Србије према Бугарској, располаже бројним и по облику појављивања разноврсним туристичким вредностима. Природа доминира над културно-историјским споменицима али се при туристичкој валоризацији мора уважавати принцип комплементарности како би се туристички потенцијали исказивали целовито.

Туристички потенцијали Пирота и околине су Планинарски дом, Завојско језеро, Врело, Звоначка бања. У граду се истичу Музеј Понишавља, уређује се тврђава Момчилов град, реконструисан је манастир Свети Ђорђе код села Темска, манастир Свети Јован Благослов - Погановски манастир; уређен је спортско рекреативни центар између Нишаве и ХЕ „Пирот“.

Демографија

У Пироту живи 32414 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,7 година (38,1 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 13737 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Жером-Адолф Бланки, прелазећи кроз Пирот, пише да је 1841. становништво овог града било око 15000.


Izvor