Zanimljivo - Naj...

Luksemburg - Gibraltar severa

Luksemburg je glavni grad istoimene države, a ujedno i jedan od tri "glavna grada" Evropske unije, u kojem sedište imaju sekretarijat Evropskog parlamenta, Evropska investiciona banka i Evropski sud pravde. Zato, ako ste negde u blizini, na putovanju po Belgiji ili severoistočnoj Francuskoj, nemojte propustiti priliku da upoznate i Luksemburg.

Grad je smešten na strmim brdima oko reka Alzeta (Alzetta) i Petrusa (Pétrussa). Preko njih prelaze brojni mostovi, od kojih su najvažniji Pont Adolphe, Passerelle i Pont Grand-Duchesse Charlotte. Simbol grada je kasnogotska katedrala Notre Dame, poznata po svojim šiljatim tornjevima. Takvi tornjevi ukrašavaju i brojne druge hramove u gradu, kao što je Nojminsterska (Neumünster) opatija. Oko katedrale se nalazi i turistički najzanimljiviji deo grada, koji je i pod zaštitom Uneska. Place Guillaume II, trg na kojem se nalazi Gradska većnica iz 1830. godine, kao i Place d'Armes, trg gde počinje pešačka zona i "gradski dnevni boravak", mesta su na kojima se možete opustiti i uživati u brojnim kafićima ili restoranima. U neposrednoj blizini su i glavni državni simboli - Palata velikog vojvode, koju čuva živopisna garda, kao i Chambre des Députés - zgrada parlamentarnih zastupnika. Nešto niže su i dva poznata gradska spomenika - vojvotkinji Šarloti (Charlotte) i spomenik Gëlle Fra, podignut u spomen borcima iz Prvog svetskog rata.

Marché-aux-Poissons je trg koji se nalazi u samom gradskom centru, a ime mu u prevodu znači - ribarnica. Tu je smešteno nekoliko važnih institucija: Luksemburško državno veće, Nacionalni muzej istorije i umetnosti, kao i Crkva svetog Mihajla, najstarija u gradu, koja datira još iz 987. godine. Pošto je Luksemburg sagrađen na liticama, postoje brojna utvrđenja, tornjevi i citadele, od kojih neki zaista izgledaju kao da su iz filmova o vitezovima i čarobnjacima. U prošlosti su ovaj grad zvali "Gibraltar severa", najviše zbog zidina koje su do 19. veka okruživale grad u tri prstena, dok su ispod njega prolazili tuneli dugi 23 kilometra. Danas je očuvano desetak tornjeva i citadela i trebalo bi ih sve videti, a najpoznatiji su Plateau du Rham, Trois Tours, Tour Jacob, Citadelle du St Esprit i Fort Thüngen, u čijem sklopu se nalazi Luksemburški muzej moderne umetnosti MUDAM. U odajama tih utvrđenja moći ćete da vidite viteške oklope, istorijske grbove i samostrele, a s terasa i balkona pruža se predivan pogled na živopisni pejzaž koji vas okružuje: gradski kvart Kirchberg, ali i na Place de Metz, trg gde se nalazi prepoznatljiva zgrade banke Caisse d'Epargne, odakle se lako stiže do glavne železničke stanice, koja će vas odvesti u dalje istraživanje ove male, ali zaista zanimljive države.

Turističke atrakcije koje verovatno nikada nećete videti

Veličanstvene piramide u Egiptu i Maču Pikču, grad Maja od kojeg zastaje dah, samo su neki od ostataka drevnih kultura koje su svuda u svetu simboli nečega potpuno neobičnog, ne do kraja razjašnjenog, čak mističnog, zbog čega nas ispunjavaju strahopoštovanjem. Ali, postoje i dva manje poznata lokaliteta s drevnim spomenicima i građevinama, koji su iz nekih razloga zabranjeni za turiste. Ne uklapaju se u postojeću naučnu sliku i tumačenja istorije i predmet su brojnih polemika. Neke karakteristike tih građevina zbunjuju toliko da navode na pomisao da su ostaci naprednih civilizacija za koje nije dokazano da su postojale, kao što je to, na primer, Atlantida.

Hipogeum (Hypogeum) je malo poznata mreža podzemnih hramova i tunela na Malti koja je u 20. veku zatvorena za oči javnosti. Povremeno je otvoren samo ulazni hram. Na Uneskovoj listi zaštićenih kulturnih objekata Hipogeum stoji na visokom mestu. Između ostalog, o njemu piše da je "ostavština kulture s kojom se ne može uporediti nijedna druga na Mediteranu" i da je "jedinstvena pojava u evoluciji čovečanstva".

Dugo su se egipatske piramide smatrale najstarijim spomenicima na zemlji, ali Hipogeum datira iz hiljadama godina starijeg neolitskog doba, zbog čega još više zapanjuje i zbunjuje naučnike. Čak i s današnjim najnaprednijim metodama izgradnje, imali bismo nepremostive teškoće da pod zemljom isklešemo i vešto ugradimo kamene blokove teške desetine tona, kao što su to učinili antički zemljoradnici, koji nisu bili vešti u inžinjerstvu i gradnji, barem prema tumačenju zvanične istorije. Posebno zbunjuje i to što nigde na Malti nisu pronađeni nikakvi ostaci metalnih predmeta niti alata iz tog doba.

Hipogeum je poznat još iz 16. veka, kada su krstaški vitezovi prvi put posetili Maltu. Oni su mislili da je to zaostavština rase giganata koja se pominje u mitovima. Hipogeum je ponovo predstavljen javnosti 1902. godine i izazvao je senzaciju među arheolozima. Tu su pronađene i kosti preko 7.000 ljudi, zbog čega se smatra da je on u stvari velika grobnica.

Zvanično objašnjenje vlasti zašto se Hipogeum ne može posetiti jeste to da su u toku radovi na konzerviranju. Ričard Valter (Richard Walter) u članku koji je objavljen u magazinu National Geographic 1940. godine tvrdi da je Malta uzduž i popreko prokopana mrežom tunela i hramova i da je moguće njima proći s jedne strane ostrva na drugu. Ipak, navodi, vlada je zatvorila sve ulaze, a navodni razlog je nestanak grupe učenika s nastavnicom koji su ušli u podzemni lavirint i nikada se nisu vratili.

I nemački istraživač Verner Berc (Werner Bertz) u svojoj knjizi o Hipogeumu 1998. iznosi brojna kontradiktorna i neuverljiva objašnjenja u vezi sa zatvaranjem Hipogeuma koja su mu dali vladini službenici na Malti. Zbog svega toga ovaj veličanstveni podzemni kompleks i dalje ostaje zanesenjacima kao dokaz broj jedan da su postojale razvijenije civilizacije u vreme za koje se smatra da su se ljudi tek tada upoznavali s metalom.

Dvorci koje verovatno nikada nećete posedovati



Mon Sen-Mišel (Mont Saint-Michel) u Francuskoj

Ovaj srednjovekovni samostan smešten je na "ostrvu" na obalama Normandije. Za vreme plime u potpunosti je odvojen od kopna, čime postaje pravo ostrvo. S kopnom ga povezuje samo uski, popločani nasip sagrađen krajem 19. veka. Pošto plima nadolazi veoma brzo, veliki broj turista se tu utopio, jer su pokušavali da stignu do ostrva peščanim plažama koje nastaju za vreme oseke.




Predjamski grad u Sloveniji

Svaki dvorac je jedinstven i lep na svoj način, ali ovaj je zaista poseban. U poređenju s drugim dvorcima i nije posebno velik, ali je naročit po tome što je sagrađen kao sastavni deo sistema pećina. Prvi pisani tragovi o dvorcu potiču još iz 13. veka, ali se pretpostavlja da je levo krilo sagrađeno već u 12. veku. Srednji deo dvorca dodat je u vreme renesanse, a desno krilo je sagrađeno 1570. godine. Renoviranje koje traje od 1990. godine vratiće dvorcu izgled iz 16. veka.




Palata Potala na Tibetu

Ova fascinantna građevina nadvija se 130 metara nad selom Lasa. Visoka je preko 170 metara i najveća je zgrada na Tibetu. Godine 637. car Songtsen Gampo odlučio je da sagradi palatu koja je na ovom brežuljku stajala sve do 17. veka, kada je ukopljena u još veću građevinu koju i danas poznajemo. Današnji izgled palata je počela da dobija od 1648. godine nadogradnjom Bele palate. Crvena palata nadograđena je između 1690. i 1694. godine, a za njenu izgradnju bilo je potrebno 7.000 radnika i 1.500 umetnika i majstora. Palata je veoma malo oštećena za vreme tibetanskog ustanka protiv Kineza 1959. godine.




Nojšvanštajn (Neuschwanstein) - dvorac iz bajki u Nemačkoj

Najpoznatiji je od tri dvorca izgrađena za Ludviga II Bavarskog, poznatog i kao ludi kralj Ludvig. Dvorac se nalazi u Alpima u nemačkoj pokrajini Bavarskoj. Gradnja je započeta 1869. godine, a dvorac je ostao nedovršen posle kraljeve smrti 1886. godine. Zamak je odlična imitacija srednjovekovnih dvoraca i predstavlja oličenje romantizma 19. veka. Smešten je na veoma visokom uzvišenju iznad reke Pulat. Izgradnja je brižljivo planirana. U svoje vreme važio je za dvorac pun čuda i tada modernih tehnologija. Imao je tekuću vodu na svim spratovima, toalete s vodokotlićima, a cela građevina grejana je sistemom koji je "duvao" topli vazduh. Dvorac "uspavane lepotice" u Diznilendu napravljen je baš po uzoru na njega.

Dvorci Habzburške monarhije


Šetnja bečkim dvorovima je nezaboravna.

Prvo ćemo posetiti Belvedere. Dvorac Belvedere i njegove bašte spadaju u najlepše barokne ansamble Evrope. Dvadesetih godina 17. veka Lukas fon Hildebrant, čuveni barokni arhitekta, izgradio je po nalogu princa Eugena dvorac koji se sastoji od dva dela: Gornjeg i Donjeg Belvedera. Zamišljen je kao prinčeva letnja rezidencija. Danas je čitav dvorac na raspolaganju Austrijskoj galeriji umetnosti. Galerija Belvedere danas je poznata po najvećoj zbirci Klimtovih dela, pre svega čuvenom "Poljupcu". Dve palate su prelepo povezane vrtovima uređenim u francuskom stilu. Vrtovi su prepuni skulptura, a među kojima se nalaze i izvanredne sfinge, te osam muza.

Palata Hofburg je simbol šestovekovne habzburške vladavine. Različiti stilovi, od gotike do istoricizma, izvanredno su uklopljeni u kompleks carske rezidencije. Hofburg je danas sedište austrijskog predsednika, a u kompleksu Hofburga nalaze se Etnografski muzej, delovi Muzeja istorije umetnosti sa zbirkama starog oružja i muzičkih instrumenata, Austrijska nacionalna biblioteka, Španska škola jahanja. U izgradnji Hofburga učestvovali su vodeći bečki arhitekti. Reprezentativne prostorije ovog dvorca omiljeno su mesto čuvenih bečkih balova, ali i međunarodnih konferencija. S rastom moći Habzburgovaca vladari su jedan za drugim dodavali zdanja u tadašnjim stilovima – Nova palata je najmlađi i najspektakularniji deo.

Dvorac Šenbrun podignut je kao austrijski pandan Versaju, po nalogu cara Leopolda, a završen je u doba carice Marije Terezije. Nekadašnja omiljena letnja rezidencija carske porodice Habzburg danas je veličanstvena palata s prelepim baroknim parkovima i najstarijim zoološkim vrtom na svetu. Ovaj veliki park u francuskom baroknom stilu osmišljen je kao veliki park za razonodu, s brojnim arhitektonskim zanimljivostima. Glorijeta je njegova najistaknutija zanimljivost, a smeštena je na vrhu brežuljka. Ovo zdanje s arkadama izgrađeno je u neoklasičnom stilu. Pre nego što je postala kafić i vidikovac korišćena je kao dvorana za večere. U parku se nalazi i veličanstvena Neptunova fontana: Neptun s trozupcem gleda na slapove koji utiču u veliki bazen. Još jedna atrakcija je i lavirint rađen prema nacrtima iz 18. veka. Kada pronađete izlaz, naći ćete se na mestu s kojeg se pruža pogled na celo područje.

Salcburg: Mocart kugle okružene brdima








Ako u ovaj divni grad na severozapadu Austrije, na granici s Nemačkom, stignete kolima ili autobusom, sav umor prouzrokovan dugim putovanjem biće vam nadoknađen. Predivna priroda koja okružuje Salcburg, brda i livade kao s reklame, prosto pleni na prvi pogled. Sam grad je priča za sebe. Predivni barokni grad odiše čistinom i zelenilom i prosto vas vraća u neko prošlo vreme. Barokni izgled grada, koji potiče iz 17. veka, doprineo je tome da Salcburg često nazivaju i prestonicom kiča, zbog njegovih kitnjastih zgrada i fasada prepunih detalja.

Salcburg su osnovali Kelti, a svoje ime duguje bogatim nalazištima soli u okolini. Sam grad nalazi se na reci Salcah i deli se na stari (Altstadt) i novi grad. Stari deo grada karakterišu prelepe katedrale u gotskom i baroknom stilu, od kojih su neke izgrađene i pre X veka, zbog čega je grad u srednjem veku nazivan još i Severni Rim. Simbol grada, koji je, na sreću, izbegao sudbinu mnogih zgrada koje su stradale tokom Drugog svetskog rata, jeste tvrđava Hohensalcburg, oko koje se nekad formiralo sadašnje jezgo grada. Stanovnici grada ovu građevinu zovu Festung, što znači tvrđava.

Pored svoje lepote Salcburg je poznat i po svom čuvenom sugrađaninu, Volfgangu Amadeusu Mocartu, koji je rođen u Salcburgu 27. januara 1756. godine. Sam Mocart, prema tvrdnjama istoričara, nije preterano voleo svoj rodni grad, ali mu se Salcburg na dostojan način odužio. Ceo je u znaku velikog Amadeusa. Njegova rodna kuća nalazi se u ulici Getrajdegase broj 9, koja je i najživlja ulica u gradu. Kuća je pretvorena u muzej koji godišnje posete hiljade turista iz celog sveta. Pored ovog muzeja posvećenog velikom kompozitoru, u gradu postoji i poseban Mocartov muzej. Univerzitet takođe nosi ime ovog velikog umetnika, i tu se tradicionalno izvode Mocartovi koncerti. Čuveni Salcburški festival, koji se održava od 1920. godine, obavezno počinje izvođenjem Mocartovih dela.

Kao turista u ovom gradu ćete se osećati veoma lepo, ne samo zbog lepih građevina nego i zbog ljubaznih i kulturnih građana. Lokalno stanovništvo je veoma predusretljivo i rado će vam pomoći u svakoj prilici. Jedini problem će možda ponekad biti ako im se obratite na engleskom, na šta će vam ljubazno odgovoriti pomalo zamuckujući. Vozači će vas uz osmeh uvek propustiti na pešačkom prelazu, a bogami i van njega. Stariji će vam na semaforu obavezno poželeti dobar dan, a prodavačice će uvek proveriti da li vam je kusur tačno vraćen. Radno vreme prodavnica u gradu je za naše prilike veoma zbunjujuće. Većina radnji otvorena je od 9 do 17 časova, dok neke samousluge imaju različit raspored radnog vremena za svaki radni dan. Pošto je ovo turistički grad, jedan od najposećenijih u Austriji, cene u prodavnicama su dosta više nego u ostalim austrijskim gradovima, pa ukoliko planirate šoping, spremite se da za to platite i odgovarajuću cenu.

U Salcburg možete doći u bilo koje doba godine. U proleće i leto možete se diviti lepoti cvetnih bašta koje krase njegove parkove, a posebno je lepo uređena čuvena palata Mirabel. A možete se provozati po okolnim brdima ili prošetati dugim pešačkim stazama koje krase okolne planine koje okružuju grad. Zimi ovaj grad takođe ima šta da ponudi, jer se u njegovoj okolini nalaze neka od najpoznatijih austrijskih skijališta i skijaških centara, pa nećete pogrešiti ni ako tada posetite Salcburg.

Mocart i Betoven čuvaju železničke stanice


Nemci su probali, i kažu da je metod efikasan. Na primenu zanimljive taktike odlučila se i britanska kompanija First Great Eastern Railway, koja će "angažovati" Mocarta i Betovena u čuvanju železničkih stanica.

Iz zvučnika na određenim stanicama, naročito ugroženim vandalskim ponašanjem, čuće se dela ova dva kompozitora, ne previše glasno (kako ne bi potisnula najave polazaka i odlazaka), ali dovoljno čujna. Da li ovakva muzika umiruje vandale?

Objašnjenje je mnogo banalnije: obesni tinejdžeri, koji se često okupljaju na stanicama u večernjim i noćnim satima, ne smatraju velike kompozitore dovoljno zanimljivim. Klasična muzika, pokazala su nemačka iskustva, odbija mlade ljude, koji je smatraju dosadnom. Sa mesta na kome se ona čuje ubrzo odlaze kako bi pronašli stanicu gde ne "stražare" Mocart i Betoven.

Britanska iskustva pokazuju da je na stanici na kojoj je eksperimentalno puštana klasična muzika zaista smanjeno destruktivno ponašanje: ni britanski tinejdžeri ne uživaju u besmrtnim operama i simfonijama.

Nepoznati Betoven


U Vašingotnu će, 20. septembra, Nacionalni simfonijski orkestar izvesti do sada nepoznato delo Ludviga van Betovena (Ludwig van Beethoven, 1770-1827). Ova svetska premijera, prirodno, izaziva ogromno interesovanje - reč je skoro pronađenoj uvertiri za operu "Makbet".

Betoven je imao nameru da napiše operu po poznatom Šekspirovom delu, u saradnji sa austrijskim libretistom Joakimom von Kolimom (Joachim von Collin). Ipak, njegov je saradnik brzo odustao od ideje, smatrajući da je muzika previše "turobna". Betoven je, posle odustajanja libretiste, i sam prekinuo rad na operi. Ostala je samo uvertira, muzička pratnja za tri veštice koje se pojavljuju na početku Šekspirovog komada.

Note su dugo bile izgubljene: odmah po Betovenovoj smrti, nestale su, dospevši u privatne ruke u Bonu, Berlinu i Londonu. Holandski kompozitor Albert Viljem Holsbergen (Albert Willem Holsbergen) je zaslužan za otkrivanje ovog dela: za njega je saznao slučajno, posetivši web-stranicu jednog obožavaoca Betovena. Potrudio se, sakupio delove partiture i spojio ih u celinu.

Početak nikada dovršene opere, komponovan 1810. godine, u trajanju od 8 minuta, će premijerno biti izveden u Holsbergenovom aranžmanu: na vašingtonskoj sceni će se pojaviti dva klarineta, dve oboe, dva fagota, dve flaute, četiri roga, dve trube, timpani i gudači.

Tržni centri kao turističke atrakcije

U proteklih pedeset godina, kako su se iz Amerike proširili po celom svetu, veliki šoping centri postali su prepoznatljivi simboli pojedinih gradova koje svake godine posete milioni turista. Zbog arhitektonske raskoši i bogatstva ponude "molovi" su odavno prestali da budu samo mesta kupovine i postali su zabavni parkovi u kojima je dobar provod zagarantovan.

Otvaranja luksuznih trgovačkih centara postala su društveni događaj od velike važnosti, pa ne čudi da je najveći evropski centar krajem prošle godine u Londonu otvorio gradonačelnik Boris Džonson (Boris Johnson). Westfield London na skoro 150.000 kvadrata ima oko 300 prodavnica, a očekuje se da bi godišnja poseta mogla da se kreće oko 21 milion ljudi. Planiranje i izgradnja trajali su skoro četiri godine, a troškovi izgradnje dostigli su 1,7 milijardi funti.

Manija izgradnje luksuznih trgovačkih centara posebno je zahvatila prenaseljene zemlje, kao što su to Kina, Indija, Brazil i Rusija, gde je rastuća srednja klasa željna luksuznih proizvoda koji su joj pre desetak godina bili potpuno nepoznati. Ipak, u raskoši su najdalje otišli bogati Arapi. Po veličini i broju prodavnica najimpresivniji na svetu je novootvoreni Dubai Mall, s oko 1.200 lokala, od čega je 160 kafića i restorana. O raskoši i zastupljenim velikim imenima modne industrije uopšte ne treba ni govoriti, ali je zanimljiv podatak da uz klizalište centar ima i ogroman akvarijum s više od 30.000 morskih životinja i prvo zimsko odmaralište u unutrašnjosti na Bliskom istoku.

Po izboru časopisa "Forbs", mesto koje se u Dubaiju svakako mora videti je i Wafi Mall, napravljen u obliku egipatske piramide, ukrašen hijeroglifima i kipovima faraona koji su postavljeni na zlatom obložene stubove. Uz predstavnike evropske visoke mode zastupljeni su i arapski brendovi, kao što je Eve N Black, a u ponudi je i tridesetak restorana s hranom iz svih delova sveta. Na putu Bliskim istokom ljubitelji šopinga ne bi smeli da zaobiđu ni centar Villaggio, koji se nalazi u Dohi u Kataru. Ispod tavanice koja je obojena u boje neba građevina od belog mermera izgleda kao filmski set ili Diznijev tematski park. Ali, umesto likova iz crtanih filmova tu ćete naći više od 200 prodavnica, među kojima su i Dolce Gabanna, Banana Republic i Ralph Lauren.

Po "Forbsovom" izboru, na popisu najboljih šoping centara nalazi se i GPO u Melburnu. Ova neorenesansna građevina bila je pošta više od sto godina, a posle požara u kojem se skoro urušila uređena je kao luksuzni trgovački centar. Posle toga, prepoznatljiv je kao centralno mesto lokalnih dizajnera kao što su Wayne Cooper, Leona Edmiston i bikini brend Zimmermann. Midtown Centar u Tokiju u čak šest zgrada posetiocima nudi očaravajuću kombinaciju dizajna, umetnosti, mode, hrane, uživanja i biznisa. Što se marki tiče, zastupljeno je sve, od Chloe do Harry Winston-a i Issey Miyake-a. Bogat je i gastronomski izbor, pa u pauzi za ručak možete izabrati između obroka u tradicionalnom japanskom restoranu ili francuskom bistrou. U centru se možete upoznati i s novitetima japanskog industrijskog dizajna, a na kraju celodnevnog obilaska možete prespavati u luksuznom hotelu Ritz-Carlton.

S više od 24 miliona posetilaca godišnje centar Galleria u Hjustonu jedno je od najvećih teksaških turističkih atrakcija. Ponuda je mešavina visoke i pristupačnije "urbane" mode, od Valentina do Zare, a uz 375 prodavnica centar ima niz zabavnih sadržaja, kao što su klizalište, luksuzni i jednostavni restorani i čak dva hotela. Iako znatno manji, sa svega pedesetak prodavnica, The Shops, koji se nalazi u okviru Time Warner Center-a u Njujorku, takođe se uvrstio na ovu listu, u prvom redu zbog kombinacije vrhunskih prodavnica za najizbirljiviju klijentelu i vrhunske gastronomske ponude. Profil njihovih posetilaca najbolje opisuje podatak da probanje sušija u poznatom restoranu Masa košta "skromnih" 400 dolara. Uprkos nadmetanju u izgradnji šoping centara, u SAD je sve više kupaca koji ponovo žele da kupuju na otvorenom. U tzv. lifestyle centrima, kojih je prošle godine otvoreno dvostruko više nego godinu dana ranije, nudi se mnoštvo robe i dobra hrana uz šetnju na svežem vazduhu.

Turističke atrakcije koje nestaju

Ratovi, zagađenja i širenje naselja kobno utiču na neke od najpoznatijih spomenika ljudske civilizacije ili prirodne lepote koje bi se uskoro mogle nepovratno izmeniti. Ako želimo da ih zapamtimo u postojećem stanju, trebalo bi da ih što pre posetimo. Ipak, ne smemo zaboraviti da su za štetu u nekim slučajevima najodgovorniji baš turisti.
Zabranjeni grad

Palata u središtu Pekinga, gde su punih 500 godina (od 1420. do 1923. godine) živeli kineski carevi, opasno je ugrožena zbog ogromnog broja ljudi koji je posećuju. Iako je nekada bio zabranjen običnim smrtnicima, kroz dom 24 cara sada prođe oko sedam miliona turista godišnje. Ipak, vlasti ne žele da ograniče posete s obzirom na to da palatu u najvećem broju posećuju Kinezi, koji žele da se upoznaju sa svojom istorijskom baštinom. Kako bi umanjili štetu, arheolozi su pokrenuli veliku restauraciju koja bi trebalo da traje još najmanje desetak godina.
Tadž Mahal

Navala turista ozbiljno ugrožava i jedan od najpoznatijih indijskih simbola, beli mermerni mauzolej koji je u 17. veku svojoj supruzi podigao peti vladar mogulske dinastije. Kroz Tadž Mahal godišnje prođe četiri miliona posetilaca, a spomenik uništava i zagađenje koje se pri tom proizvodi. Iako su nedavno povisili cene ulaznica, odgovorni razmišljaju o potpunom zatvaranju mauzoleja za turiste. Od 1641. građevinu je 20 godina gradilo 200.000 graditelja i umetnika. Krajem 19. veka Tadž Mahal su u potpunosti obnovile britanske kolonijalne vlasti, a šta će Indija učiniti da bi ga zaštitila ostaje da vidimo u narednim godinama.
Vavilonski hram

Grad istorije i legende opasno je ugrožen ratom koji se već godinama vodi na iranskom tlu. Nažalost, obeshrabruju i planovi novih iračkih lidera za mesto gde je 1.700 godina pre Hrista stajao najveći grad na svetu. Pored toga što su stradala u ratnim akcijama, arheološka nalazišta upropastili su američki vojnici, koji su drevne opeke i druge predmete odnosili kao uspomenu ili su na iskopinama sagradili vojne objekte. Arheološki lokaliteti najstarijih naselja na svetu delimično su uređeni i zaštićeni u vreme Sadama Huseina. Uz repliku Vavilonskog hrama na svrgnutog diktatora podseća i mural na kojem je uz legendarnog kralja Nabukodonosora prikazao i svoj lik. Nova vlast, međutim, budućnost Vavilona - opet na veliku žalost arheologa - vidi kao tematski park s novim hotelima i trgovačkim centrima.
Little Green Street

Iako nije u središtu Londona, ovo je verovatno je jedna od retkih preostalih autentičnih engleskih ulica iz gregorijanskog doba. Nažalost, zbog dobrog položaja i blizine popularnog Camden-a, stručnjaci strahuju da bi ova četvrt iz 18. veka mogla biti zauvek uništena. U neposrednoj blizini, naime, već se planira gradnja novih zgrada i podzemnih garaža. Glavni problem je što će kamioni i mehanizacija na putu do gradilišta morati da prolaze ulicom širokom samo dva i po metra, i što još uvek nisu napravljene studije o tome kako će buka i vibracije uticati na kućice stare oko 220 godina.

Najbolja ljubavna izjava: BAS TI ZAVIDIM STO SI SAMNOM!?




Najveci broj gledalaca na jednoj odbojkaskoj utakmici registrovan je na finalnoj utakmici Svetskog prvenstva 1952. godine u Moskvi: sezdeset hiljada gledalaca!

Najbrzi penjac na drvece i svetski rekorder u ovoj disciplini je Kanadjanin Kelly Stanley. On se na jednoj smotri, 1968. godine, u Queenslandu, u Australiji, uzverao na 27,5 metara visoko stablo bora za svega 36 sekundi.

Najbolje vreme, postignuto u trcanju na snjieznim krpljama na jednu milju (1609 metara) i u dubokom snijegu je-pet minuta i 18,6 sekundi.Taj Svjetski rekord postavio je Amerikanac Clifton Cody u okolini New Havena,19.februara 1939. godine.

Najbrzi brijac za kojeg se zna, svetski rekorder u brzom brijanju je Englez Gerry Harley. On je za 60 minuta obrijao 130 ljudi.

Najveca dzamija koje je i danas u upotrebi je dzamija vladara Juma Masjida (vladao od 1644.-1658.) u Delhiju, u Indiji. Zauzima povrsinu od oko hiljadu kvadratnih metara, ima tri kupole i dva minareta visoka 32 metra.

Najsiri put na svetu je bulevar Monumentalna os u Braziliji, glavnom gradu Brazila.Svecano je otvoren u aprilu 1960. godine. Ovaj bulevar je dugacak 2,4 km, a sirok -250 metara.

Najstariji gvozdeni most koji je i danas u upotrebi i sluzi za saobracajni promet jeste Ticksfordov most na reci Lovatu u Engleskoj, koji je sagradjen 1810. godine.

Najskuplji polovni automobil je jedan polovni, prodat za 280 hiljada dolara. Toliko je platio anonimni americki kupac 30. novembra 1974. godine za jedan Phantom fabrike Rolls Rayce koji je ranije propadao holandskoj kraljici Juliani.

Najstariji dzepni sat na pero napravio je Peter Henlein (ili Hele) u Nirnbergu u Nemackoj oko 1504.godine. Danas se taj sat nalazi u Memorial Hallu u Philadelphiji (SAD).

Najveci luster proizveden je 1973. godine u tadasnjoj Cehoslovackoj. Bio je tezak 7600 kilograma i imao je 936 rasvetnih tela.

Najvisi grad na svetu je Vencuan u Kini. Osnovan je 1955.godine, a nalazi se na putu koja spaja Kinu s Tibetom. Njegova nadmorska visina je 5100 metara.

Najdeblje uze koje je ikada ispleteno-bilo je uze od kokosovih vlakana debelo 120 cm i upotrebljeno 1858. godine prilikom pustanja u more broda Great Eastern. Isplela ga je britanska tvornica konopaca i brodske uzad "John i Edwin" u Briminghamu.

Najstariji zakonik za koji se zna bio je zakonik kralja Urnamva, vladara trece dinastije Ura (u danasnjem Iraku). Nastao je oko 2145. pre nove ere.

Najkraci pravosnazni testament za koji se zna glasio je :"Vse zene", sto znaci na Ceskom: "Sve zeni". Tu oporuku sastavio je i potpisao 19. januara 1967. godine Karl Tausch u Lengenu, u pokrajini Hesse, u SR Njemackoj.

Natezi bakreni kovani novac, izradjen u Svedskoj 1659. godine, od 10 dolara, tezio je 19 kilograma i 700 grama.

Najvisi kineski hram je pagoda Sets harmonija, kraj Hongcona. Ima 13 spratova, a visok je oko 60 metara.

Najvisi dimnjak na Svetu je dimnjak rafinerije za proizvodnju nikla koncerna International Nickel Company, nedaleko od Sudburyja u kanadskoj provinciji Ontariju. Visok je 381 metar, a sagradjen je 1970. godine. Tezak je 30 hiljada tona.

Najmanja digitalna kamera napravljena je, a gde drugo nego u Japanu. Proizvodzac ove kamere-igracke je poznata japanska firma "Tomy" koja se bavi proizvodnjom igracaka. Ova kamera, pod imenom Mexia, teska je samo 113,5 grama. Njome se moze snimiti i u njenu memoriju pohraniti 15 fotografija.

Najvise "Oskara",nagrada sto ih dodjeluje Americka akademija za filmsku umjetnost i nauku,vise nego bilo koji drugi pojedinac osvojio je slavni Volt Disnay (1901-1966).Za svoj dugogodisnji izvanredno uspjesni rad on je dobio 35 "Oskara"!

Najusamljnije stablo na svetu (ako se ta razdaljina meri stepenom udaljenosti jednog od drugog drveta) jeste jedno drvo koje raste u jednoj oazi u pustinji Tenere, u Nigeriji. Drugo, njemu najblize stablo, udaljeno je od njega 50 kilometara.

Najdugovjecniji majmun to se pouzdano zna zvao se "Dzordz", dozivio je punih 46 godina. Toliko je ziveo u Londonskom zoloskom vrtu. Dopremili su ga u Evropu 1869. godine a uginuo je 14.marta 1916.godine.

Najmanja kost ljudskog tela je stremen, jedna od triju slusnih koscica u srednjem uhu. Duzina stremena iznosi od 2,6 do 3,4 mm, a tezina 2,00 do 3,30 miligrama.

Najvece oko u zivotinjskom carstvu ima divovska lignja. Njegov precnik moze biti veci od 40 centimetara.

Najveci kaktus je zasigurno kojiraste na podrucju Arizone, Novog Meksika i Kalifornije, u SAD,kao i u okolici Sonore u Keksiku. Zelena stabljika-deblo nosi na svom vrhu grane, nalik na kandelabar, koje se dizu do visine od 16 metara.

Najveća planeta

Jupiter je najveća planeta sunčevog sistema i ujedno sa najvećom masom. Njegov ekvatorijalni prečnik je 143.884 Km, 11.209 puta veći od Zemljinog i 10.3% manji od Sunčevog. Jupiter nije sfernog oblika jer se obrće promenljivo a i građen je od gasa i tečnosti. Zapremina Jupitera je 1319 puta veća od Zemljine, a masa je 318 puta veća, i 2.5 puta je veća masa od masa svih laneta Sunčevog sistema.




Naj-naj nobelovci



Najstariji dobitnik je bio Amerikanac ruskog porekla Leonid Harvic koji imao 90 godina kada je 2007. dobio nagradu za ekonomiju. Samo nekoliko meseci je mogao da uživa u slavi - umro je u junu 2008.

Rus Vitalij Ginzburg, dobitnik nagrade za fiziku 2003, najstariji je živi nobelovac i 4. oktobra slavi 92. rođendan.

Britanka Doris Lesing (88), bila je najstarija dobitnica nagrade za književnost kada ju je dobila prošle godine.

Od 1901, od kada se dodeljuju Nobelove nagrade, 34 puta su dodeljene ženama, dok su nagrađena 733 muškarca.

Doris Lesing je 2007. bila jedina žena među laureatima.

Od kada je 1968. ustanovljena, nijedna žena nije dobila nagradu za ekonomiju.

Tokom poslednjih deset godina među nagrađenima za književnost bile su dve žene, a tri ih je dobilo nagradu za mir. Nijedna žena nije dobila nagradu za fiziku od 1963, a za hemiju od 1964.

Britanac Lorens Brag (nagrađen 1915. za fiziku) imao je 25 godina kada je dobio Nobelovu nagradu i do danas je najmlađi laureat u istoriji tog priznanja.

Najmlađi laureat za književnost je Britanac Radjard Kipling koji je imao 42 godine kad je 1907. dobio nagradu.

Porodice "pretplaćene" na Nobelovu nagradu broje šest očeva i sinova, samo jednog oca i ćerku i samo samo jednu majku i ćerku. Nagrađivana su i tri bračna para.

Šest laureata je odbilo Nobelovu nagradu, a dva poslednja su i jedina dvojica koji su to svojevoljno učinili. Prvi je 1964. bio francuski filozof i pisac Žan-Pol Sartr (književnost), a drugi tadašnji vijetnamski premijer Le Duk To koji je 1973. odbio da podeli nagradu za mir s američkim državnim sekretarom Henrijem Kisindžerom.

Najskuplje i najjace pivo na svetu se zove "kraj istorije", jedna flasa kosta 765 dolara i sadrzi 55% alkohola. Inace ima i najorginalnije pakovanje, svaka flasa je upakovana u jednu zivotinju, koja je inace pokupljena sa puta, jer ju je auto pregazio.





Najveće đubrište na svetu

Po površini Tihog okeana pluta najveće đubrište na svetu, veličine Sjedinjenih Američkih Država, i nastavlja da raste. Plastični otpaci čine ogromnu većinu tog đubreta, oko 90 odsto. Oni su u okean dospeli bilo direktno ili ih je vetar doneo, smatra okeanograf Sajmon Boksal, navodi se na jednom veb sajtu.



Najveći turistički brod na svetu






Ovo je pravi pravcati grad na vodi - vrhunska ponuda za bogatu klijentelu....

Herman, najveći zec na svetu!



Verovatno ste se nekad zapitali koje su to najveće životinjske vrste koje haraju našom planetom, dok u realnom svetu izgledaju minijaturno. Jedna od njih je zec Herman iz Berlina, težak solidnih sedam kilograma, a visok skoro jedan metar!

"Herman živi u posebno izgradjenom kavezu od hrastovine. Dnevno pojede nešto više od dva kilograma razne hrane, uglavnom zelene salate", kaže Hans Vagner, vlasnik gigantskog zeca.

Herman bi mogao da ponese titulu najvećeg zeca na svetu, ali funkcioneri Ginisove knjige rekorda su prekinuli da primaju životinje u tu kategoriju, iz straha da će vlasnici početi da pretovaruju svoje ljubimce hranom, da bi ih "ugurali" u knjigu rekorda.

Zečevi Hermanove sorte ne postoje slobodni u prirodi, već su nastali posebnim ukrštanjem i uzgajivanjem. Smatra se da mogu da dožive starost od čak 12 godina.

Največa piramida na svjetu!!

80miljona eura vrjedan projekt muzej aviacije počeo je da se gradi u sloveniji mjesto ajdovščina.biče u obliki piramide u koga če moči da stane 300 avijona.temeljni kamen postaviče 2009 godine a otvoriče ga 2011 godine na prvi polet ikarusa-edvarda rusijana.zemljište je ministarstvo odbrane besplatno odstupila.u ovaj muzej če uložiti pare i miljarder donald trump.

U Kini se otvara najveci kazino na svetu

Lanac kazina iz Las Vegasa planira da u Kini otvori najveci kazino na svetu pod imenom „Venecijanski Makao“ u gradu Makao. „Venecijanski Makao“ predstavlja ogroman kompleks zgrada, sa centralnom koja ce imati vise od 40 spratova i kostati preko 2,5 milijardi dolara. Sam kompleks ce se prostirati na vise od 120.000 kvadratnih metara i bice najveca gradjevina u Aziji, a druga po velicini u svetu. Trenutno najveca gradjevina sveta je fabrika Boinga u americkoj drzavi Vasington.
Venecijanski Makao ce biti najvece mesto za igre na srecu na svetu sa 3.400 slot aparata i vise od 800 stolova.

Imate 800.000 dolara viska? Zasto da ne kupite celo selo na Novom Zelandu?

Zasto potrositi milion dolara za kucu u Sidneju, kada mozete imati celo selo na Novom Zelandu za manje para? Mali gradic Otira, u juznim Alpima Novog Zelanda, nasao se na trzistu za sumu od 817.060 dolara. Trenutni vlasnici sela Bil i Kristina Henah, kupili su ga 1998. godine nakon jedne posete gradicu.
Oni su platili 65.000 dolara za hotel, skolu, zeleznicku stanicu, gradsku kucu i 18 kuca. Stariji bracni par, koji je sada vec u sezdesetim, sada za hotel trazi 285.000 ili 800.000 dolara za celo „imanje“. Otira ima populaciju od 40 zitelja i nalazi se u sred nacionalnog parka za zapadnoj obali Juznog ostrva.

Kokoske poticu od dinosaurusa



Opasni dinosaurus Tiranosaurus Reks, predak je današnjih kokošaka, otkrili su američki naučnici analizom proteina.
Tim naučnika je analizom tkiva dokazao da je dinosaurus koji je živeo pre 68 miliona godina srodan današnjim pticama, objavljeno je u najnovijem izdanju američkog stručnog časopisa „Science“.

Metoda koja je primenjena kako bi se dokazalo ovo neobično genetsko stablo je ista ona kojom je dokazano srodstvo između izumr lih mamuta i današnjih slonova.

Do saznanja da su dinosaurusi i kokoške „jedno te isto“, došlo se sasvim slučajno.

2003. godine u Montani pronađene su kosti dinosaurusa, koje su bile prevelike da bi stale u helikopter kojim bi bile prevežene u laboratoriju, pa su stručnjaci odlučili da ih „skrate“ zbog lakšeg transporta.

Kada su ih isekli, naučnici su u kostima pronašli ostatke krvnih žila koje nisu bile zahvaćene procesom fosilizacije.

Kris Organ sa Harvarda i njegove kolege, analizirali su proteine dinosaurusa iz krvnih žila a potom ih upoređivali sa proteinima drugih životinja, između ostalog i sa kokoškama, čime je dokazano da su „koke“ sigurni naslednici nekadašnjih vladara planete.

U poštanskom sandučetu našla 90.000 dolara



Jedna šezdesetsedmogodišnja Japanka iz mesta Muko, u prefekturi Kjoto, našla je u svom poštanskom sanducetu svežanj novca u iznosu od 10 miliona jena (blizu 90.000 dolara), javljaju japanski mediji.

Novac je bio zapakovan u koverat na kojem ništa nije pisalo, a ni unutar koverte nije bilo nikakve poruke.

Žena je novac pronašla kada je pošla da iz sanduceta uzme novine na koje je njena porodica pretplacena.

Novac je predat policiji koja je zapo?ela istragu o njegovom poreklu.

Dobila otkaz zbog prevelikih grudi



Anina Ulrih (29) iz Nemacke dobila je otkaz u agenciji za prodaju nekretnina jer ima prevelike grudi.

Njen šef smatra da Aninine „devetke“ ugrožavaju imidž kompanije.

„Od detinjstva sam sanjala o velikim grudima. Postala sam zavisna od plasticnih operacija. Znam da i moji klijenti misle da je to fantasticno i ne mogu da shvatim kako moj šef ne vidi da sam ja u suštini prednost za kompaniju“, rekla je ona.

Šef je odlucio da joj da otkaz kada je Anina, koja radi i kao model, otputovala u Italiju na snimanje fotogr afija za erotske casopise.

„Kada sam se vratila, moj šef je rekao da su slike odlicne, ali da bi njihovo objavljivanje naštetilo ugledu firme“, rekla je Anina.

Anina je sada odlucila da otvori sopstvenu agenciju za nekretnine, a na vizitkartu ce staviti sliku svojih grudi.

Greškom bacila ušteđevinu od 40.000 evra



Praznično spremanje stanja je jednu Rumunku umalo koštalo srčanog udara jer je, saznavši da je u đubre bacila 40.000 evra, završila u hitnoj.

Nesrećna žena je greškom je bacila ušteđevinu od 40.000 evra koju je njen suprug držao u starim čizmama.

„Bračni par je za Novu godinu primetio nestanak ušteđevine i dao se u potragu za starim čizmama. Posle bezuspešne potrage od nekoliko dana, konačno su se obratili nama“, rekao je portparol policije Albe Julije, grada u centralnoj Rumuniji.

Ono što njih dvoje nisu uspeli danima policija je rešila za samo nekoliko sati, ali je u čizmama ostalo samo 30.000 evra.

„Čizme je uzela žena koja preživljava preturajući po kontejnerima i koja s mužem i desetoro dece živi u kolibi u jednoj siromašnoj gradskoj četvrti. Deo novca je potrošila, a preostalih oko 30.000 evra smo vratili vlasnicima“.