Zvezdan Forum
Dobrodošli na Zvezdan Forum...

Neki Delovi Foruma su skriveni za goste,
Da bi videli ceo sadržaj Foruma morate biti registrovani i ulogovani...

Registracija je besplatna,bezbolna i traje samo dva minuta.

Registrujte se i uživajte...

Pismo austrougarskom feldvebelu Miroslavu Krleži

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Normalna Pismo austrougarskom feldvebelu Miroslavu Krleži

Počalji od mira taj Uto 23 Jul - 8:48:22

PISMO AUSTROUGARSKOM FELDVEBELU MIROSLAVU KRLEŽI




 
Писмо Аустријском фелдвебелу Мирославу Крлежи, из 1954. године,  чека већ 59 година да буде објављено, као и дивна слика писца, који је био Краљев официрједно време и на служби у Краљевој Гарди у Дворцу на Дедињу. Пишчев унук, Душан Бабац, га је доставио, с напоменом:
Ових дана је мој отац сређивао документацију свога оца, наишао је на ово писмо упућено Крлежи. Писмо никада није објављено, што је и разумљиво, обзиром на време када је настало.“
 
Г. Крлежи
Загреб, 1954.
Господине Крлежа,
У четвртом броју "Републике", часописа за књижевност и уметност, за месец април 1954. године, штампали сте Ваше записе из год. 1916, 1919, 1920, 1921. и 1933. године. У заглављу "Година 1919", под насловом "Смјена на јасеновачкој станици", на страни 277, кажете:
"Беч гладује, Аустрије нема, руља завладала светом, рат су добили ови балкански цигани, какова ли срамота!"
На истој страни на дну кажете:
"Дер шварц Георг (Карађорђе, моја прим.) игра данас на међународној рулети и добио је главни згодитак. Београдској господи иде карта, тко би то могао да повјерује? Греј, Лојд Џорџ, Поенкаре, Клемансо, Вилсон, све су то београдски асови. А тко је нас побједио? Ови ушљиви балкански цигани, који читаве дане жваћу лук и пљуцкају по апсанама, ова неписмена багра за вјешала, тој данас Европа вјерује и дала јој је у руке некакве барјаке. Но Алзо сјавус. Гут шаун мраус".
Пошто се ове гадне рјечи г. Крлежа, односе на српски народ, јер је он једини од Балканских народа тада ратовао против Аустрије, дужност Вам је да одговорите јавности:
1.  Да ли су те речи израз Вашег духа и мишљења о српској војсци, што ће рећи о српском народу, или Ваше средине у којој сте били и чули их?
2.  Ако нису израз Ваших мисли и осећања, зашто их не ставите као туђе под знаке навода, или зашто се бар једном реченицом не оградите?
3.  Кад питате: "Тко нас је победио?", чим употребљавате личну заменицу у првом лицу множине, "нас", види се да и себе убрајате у побеђене, само није јасно кога сматрате са Вама још побјеђеним, да ли све аустријске поданике или само Хрвате, или сте пак мислили на аустријску војску у којој сте Ви били фелдвебел?
4.  Зашто Ви ове записе нисте штампали пре овога рата, него тек после 35 година, а то сте могли бар у времену пре шестојануарског режима.
5.  Шта би било г. Крлежа, кад би један српски књижевник сео и написао један роман о злочинима почињеним од хрватских усташа над Србима у овом рату и генералисао то као дело целог хрватског народа?
6.  Вама је познато г. Крлежа, да је маршал Тито, на путу за Грчку положио венац жртвама из српског народа у том рату, на острву Вису. Питам Вас да ли су и те жртве "ушљиви цигани"?
7.  Сматрате ли Ви г. Крлежа да оваквим књижевним радом убијате ратнички дух код деце и унучади оних хероја из Првог светског рата, када их називате "ушљивим циганима" и "багром за вјешала"?
8.  Ви сте г. Крлежа сигурно прочитали књигу г. Владимира Дедијера, "Јосип Броз Тито" у којој на страни 81, под примједбом Дедијер износи статистичке податке о жртвама Првог светског рата, а то су подаци извучени из архиве Конференције мира у Версају. По тим подацима, Србија је у Првом светском рату дала 1,247.000 жртава, то јест, 28% од њеног целокупног становништва. Сем тога, г. Дедијер цитира и Мошу Пијаде, да му је причао, да је из његова разреда, из гимназије, отишло у рат 32 његова класна друга, а да је погинуло 24. Питам Вас г. Крлежа, јесу ли оних 1,247.000 жртава, у коју цифру улазе и 24 друга Моше Пијаде, а на чијим костима је сазидана Југославија – "ушљиви цигани"?
А сад, г. Крлежа, ако нисте знали, потрудићу се да Вам изнесем једно, том Вашем мишљењу потпуно супротно мишљење целог тадашњег културног света и то не само савезника Србије, већ и њених противника.
Немачки цар Виљем, који је у своје време био персонификација тадашњег империјализма и противника Србије, рекао је о српском народу: "Штета што тај мали народ није мој савезник".
Нови бечки "Греие Прессе" најдушманскији лист против Србије и српског народа, писао је 1918. године о српском народу: "Остаће загонетка, како су остаци српске војске, који су се спасили испред Макензенове армије, могли доцније оспособити за борбу. То је доказ да српски војник спада у најжилавије ратнике које је видео светски пожар".
Келнске новине од 1918. године у чланку "Психологија повлачења", пишу: "Мало војника се тукло онако како се тукао српски војник. Он је умирао тамо где му је било наређено да се држи".
Немачки лист "Годлисцхе Рундсхау", од 1917. године, пише: "Војска малене краљевине Србије представљала је у почетку рата нешто најбоље што је икада једна мала, у културном погледу у многоме назадна држава, могла створити на војничком пољу. Одлично организована, обучена, са великим и скорашњим (1912) ратним искуством, јединствена и одушевљена за народну идеју велике Србије, храбра са пожртвовањем и поуздањем у победу – таква је убојна сила ушла у рат. Она се борила са беспримерним пожртвовањем и силном упорношћу, па чак и при пропадању китила је славом своје заставе. Српски војник био је достојан противник и српска се војска у повољним приликама могла често показати као надмоћна. Правичност, чак према иначе мрском непријатељу, захтева да се то јавно потврди".
Кемал Ататурк, иако је Турска у Првом светском рату била на противничкој страни Србије, када је 1919. године примио отправника нашег посланства у Турској, Трајана Живковића, рекао му је: "Срећан сам што примам представника најхрабријег народа на свету – Срба, који потамнеше славу старе Спарте".
Велики син грчког народа, Венизелос, када је на улицама Атине спазио српског војника у униформи, пришао му је и рекао: "Овај је војник достигао славу наших дедова Спартанаца. Угледајмо се на њега, ако хоћемо да будемо достојни потомци наших предака".
Француски државник Луј Барту, 1916. годинена прослави Светог Саве на Сорбони,рекао је: "Крилатица француске револуцијеслободабратство и једнакост није била крилатица само за француски народвећ за цео светОна је наелектрисала народе целога светаПример за то нам пружа српски народ који је у борби за слободу бацио на жртву и имовину и животеФранцуска неће закључити мир док не осигура егзистенцију и врати слободу српском народукоји је у средњем веку играо међу народима света културну улогу и имао свога великог културног мисионара СвСаву још у XIII векукога на данашњи дан прослављамо".
Руски научник Мељуков, том приликом о Св. Сави је рекао између осталогa и ово: "Мајка Русија неће ставити мач у корице док не врати слободу најмлађем детету, али зато и најмилијем детету словенске породице – Србији".
Јапански професор медицинског факултета у Токију, за време Првог светског рата шеф мисије јапанског црвеног крста у Паризу, рекао је у свом говору о Св. Сави и ово: "До овога рата ми Јапанци уживали смо глас војника са најјачим ратничким духомОвога путаморамо признати да нам је српски војник то првенство одузеоНе замерите господо Срби што смо на то мало и љубоморни".
Када је на истој прослави почео да говори амбасадор Белгијеречима: "Србијо сестро по судбини", чуо се јецај у сали Сорбоне.
Када смо 1915. године били на Албанској обали и када су савезници решавали да нас спасавајувелики син француског народа Бријантада је у француском парламенту изговорио ове речи: "Када би само један једини Србин апеловао на Француску да га спасијер неће да буде робдужност би Француске била да упути своју флоту и спаси гаА овде није случај о једном јединомвећ о више од стотине хиљада хероја тога по броју малог али по духу великог народа српског. "Вив ла Сербиезаорило се у парламенту и на тај начин је изгласана одлука о нашем спасавању.
 
На крајугКрлежада Вас подсетим и на оно што Вам је добро познатоа то је 27.март 1941. годинекоји је дело једино српског народа у Југославијии то целога народабез обзира на његову тадашњу партијско-политичку подвојеностТога дана је српски народ сам себе драговољно разапео на крст искључиво из моралних побуда са паролом: "Боље гроб него роб!". Питам Вас г.Крлежакоји је то још народ у Европи исто учиниоМоже ли то дело да уради један народ и то презреникога Ви називате "ушљивим циганима", и јавност би интересовало једино тода кажете које су Вас побуде руководиле да то учините и дате у штампу такву погрду српском народу.
А сада гКрлежаосврћем се на Ваше речи: "Неписмена багра за вјешала". Зар Ви као књижевник и академикне знате за највеће духовно благо српског народа – Српску народну поезијуи зар не знате да су поједини књижевни ауторитети западних народа као браћа Грим и Гетеморали учити српски да би могли да студирају то наше духовно благо које је створио аналфабетЗар Вам није позната генијална фигура Вука Караџићакоји је као самоук дао свом народу најсавршенију азбуку и створио му књижевни језикЗар Вам није познататакођегенијална фигура мислиоца и песника ЊегошаПитам Вас јесу ли и они "ушљиви цигани"? Потребно је гКрлежа да знате и овоједном приликом Трумбић је причао када је био у посјети код Клемансоа(државника Францускеса италијанским државником Сонином – када се повео разговор по питању "Лондонског уговора" (Уступање Далмације Италији за њезин улазак у рат на страни савезника), по којем је цела Далмација до реке Цетине требало да припадне ИталијиСонино је рекао да савезници хоће да поцепају Лондонски уговор који су потписалиНа то је Клемансо одговорио: "Лондонски уговор поцепао је српски војник који је стигао из Солуна у Сплит и Љубљану пре него Ваш војник,иако Вам је то било на домаку". АгКрлежатај српски војник који је усиљеним маршем стигао од Солуна до Далмације и Љубљане и допринео да се Далмација припоји ХрватскојодносноЈугославијине тражи хвалуали се није надао да ће га један син хрватског народа и то књижевник назвати "багром за вјешање"и "ушљивим циганином".
Осим тогада ли сте се гКрлежа упитали откуда то да звреме последње окупације Хитлер наплаћиваше контрибуцију само од Србијеа она његова зверска наредба – "за једног убијеног Немца, 100 југословена", извршавала се само у СрбијиДа ли се случајно и Хитлер није сложио са Вама да је српски народ "ушљиви циганини да га треба истребити?
Да завршим ово моје отворено писмо речима:
Не заборавите гКрлежа да Вам српски народ неће заборавити ову нанету му увреду,јер сте и пре извесног времена пљували по београдском гробљу (Ваша полемика са Левантићем), а сад пак пљујете на милион и више гробова хероја српског народа,хероја из Првог светског рата расејаних на три континента светаСем тоганеће Вам се заборавитинеће се заборавити ни злотвору Павелићу и његовим усташама на више стотина хиљада гробова које су овога рата српском народу створили.
Павле М. Бабац


Poslednji izmenio mira dana Sre 31 Jul - 10:55:23, izmenjeno ukupno 1 puta

mira
Urednik Foruma
Urednik Foruma

Srbija

Grad : beograd
Browser : N/A
Broj Postova : 539
Broj Poena : 3055
Reputacija : 77
Datum upisa : 11.06.2011
Datum rođenja : 18.11.1956
Godine Starosti : 60
Pol : Ženski Zodijak : Škorpija Majmun

Zanimanje : komercijala, aranziranje
Moj YOUTube Video :


Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Pismo austrougarskom feldvebelu Miroslavu Krleži

Počalji od vivijen taj Sre 24 Jul - 5:37:36

Divno!
Hvala za ovaj prilog, jer...dobro je znati!

vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59111
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Pismo austrougarskom feldvebelu Miroslavu Krleži

Počalji od mira taj Sre 24 Jul - 8:45:49

[You must be registered and logged in to see this image.]

mira
Urednik Foruma
Urednik Foruma

Srbija

Grad : beograd
Browser : N/A
Broj Postova : 539
Broj Poena : 3055
Reputacija : 77
Datum upisa : 11.06.2011
Datum rođenja : 18.11.1956
Godine Starosti : 60
Pol : Ženski Zodijak : Škorpija Majmun

Zanimanje : komercijala, aranziranje
Moj YOUTube Video :


Nazad na vrh Ići dole

Normalna Re: Pismo austrougarskom feldvebelu Miroslavu Krleži

Počalji od Sponsored content Danas u 13:04:43


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu