Zvezdan Forum
Dobrodošli na Zvezdan Forum...

Neki Delovi Foruma su skriveni za goste,
Da bi videli ceo sadržaj Foruma morate biti registrovani i ulogovani...

Registracija je besplatna,bezbolna i traje samo dva minuta.

Registrujte se i uživajte...

Kako da izlečite Hašimoto!

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Normalna Kako da izlečite Hašimoto!

Počalji od vivijen taj Pon 6 Okt - 6:20:50


Kako da izlečite Hašimoto!

Verovatno ste putem raznoraznih medija dobijali informacije da su „poznati“ konvencionalni lekari XX veka ustanovili, kako uzrok Hašimoto Tireoiditisa leži u virusnim infekcijama, krvarenjima u području žlezde, terapijama radioaktivnim jodom, genetskim predispozicijama…itd. Ovaj članak ima ulogu da vas uveri u nešto sasvim suprotno! Informacije iz ovoga teksta verovatno niste imali priliku da čujete u medijima i od svog lekara iz prostog razloga što podaci i iskustva kojima mi raspolažemo su ostali nezavisni od bilo kakvog interesa multinacionalnih farmaceutskih kompanija, naravno čime se ni mediji, ni „kolege iz priznate branše“ ne mogu pohvaliti.
Šta je hašimoto tireoiditis?

Štitna žlezda (lat. Glandula thyreoidea) je mala endokrina žlezda, ali veliki regulator metabolizma. Smetnje u funkciji štitne žlezde praćene su promenama svih metaboličkih parametara uključujući i telesnu težinu. Smanjenu funkciju štitne žlezde (hipotireozu) prati porast telesne težine i nizak bazalni metabolizmom, dok povišena funkcija (hipertireoza) dovodi do gubitka telesne težine i povišenoga bazalnog metabolizma. Bazalni metabolizam je energija koja se troši za održavanje životnih funkcija kada se organizam nalazi u stanju potpunog mirovanja. Jedan od najčešćih oblika hipotireoze je Hashimoto Tireoiditis. Bolest je prvi opisao Hakaru Hashimoto 1912. godine. To je hronični oblik upale štitne žlezde i pripada grupi autoimunih bolesti.

Otkriće bolesti


Hakaru Hashimoto (1881 – 1934)

Hakaru Hashimoto (1881 – 1934) japanski doktor i naučnik, najpoznatiji po tome što je 1912. opisao bolest koja je, po njegom imenu, nazvana Hashimoto Tireoiditis. Okosnicu Hashimotova rada čini naučni rad iz 1912. godine, objavljen u Arhivi za kliničku hirurgiju u Berlinu naslovljen kao Izvještaj o limfomatoznim promenama štitne žlezde. Godinama kasnije, članak su ocenjivali američki i britanski naučnici, a stanje opisano u članku je priznato kao samostalna bolest. U anglofonoj literaturi, bolest je nazvana Hashimotov tireoiditis.

Radilo se o prvoj bolesti koja je priznata kao autoimuna bolest, a karakteriše je postepeno razaranje tkiva štitne žlezde zbog sintetizovanih autoantitela i reaktivnosti sopstvenih ćelija. Napredovanje bolesti dovodi do stanja hipotireoze, uz napade hipertireoze. Do toga momenta autoimune bolesti nisu bile poznate, niti su mogle biti registrovane jer takva oboljenja nisu ni postojala.

Ovde će se mnogi zapitati: Zašto se ova bolest i druge autoimune bolesti nisu pojavile ranije? Odgovor leži u tehnološkom napretku koji je bio posledica industrijskih revolucija koje su se dogodile u XIX veku. Počele su da se osnivaju velike fabrike i prva velika preduzeća. Ovo je za posledicu imalo da su ljudi polako napuštali prirodni ambijent i počeli da naseljavaju urbanije sredine, koje su vremenom postajale zagađene i skučene za život. Pored ovoga „životni standard“ je rastao i stanovništvo takvih naseobina bi često egzibicionisalo u svojim jelovnicima, u njega uvrštavajući raznorazne prerađene proizvode životinjskog porekla. Stres je takođe postajao sve jači kako zbog neprirodnog ambijenta tako i zbog raznoraznih pritisaka, noćnih smena i obaveza na savremenim radnim mestima. Dakle iz ovoga možemo zaključiti sledeće: Neprirodan životni ambijent, loša ishrana, neadekvatna fizička aktivnost, stres i nepravilan odmor, kao i nepoštovanje još nekolicine prirodnih zakona, su doveli do epidemija raznoraznih novih bolesti (među njima i autoimunih) u civilizovanom svetu XX veka.

Pošto je bolest izuzetno povezana sa imunim sistemom čoveka (90% žena i 10% muškaraca oboleva) u narednim segmentima ovoga teksta pokušaćemo da vam objasnimo kako funkcioniše naš imuni sistem i kako se to dešava da isti počne da radi protiv sopstvenog organizma.
Kako funkcioniše imuni sistem čoveka?

Imuni sistem je neverovatno složen. Često čujemo kako ljudi govore o ovom sistemu kao da se radi o opipljivom organu kao što su pluća. Ništa ne može biti dalje od istine. Radi se o sistemu, a ne organu.
U suštini, naš imuni sistem je nalik na vojnu mrežu osmišljenu da nas brani od stranih napadača. “Vojnici” ove mreže su bela krvna zrnca, koja su predstavljena sa više različitih podgrupa, od kojih svaka ima svoju misiju. Ove podgrupe se mogu uporediti sa mornaricom, pešadijom, vazduhoplovstvom i marincima, gde svaka grupa specijalista vrši veoma specijalizovan posao.

“Centar za regrutaciju” za ovaj sistem se nalazi u srži naših kostiju. Srž je odgovorna za proizvodnju specijalizovanih ćelija zvanih ishodne ćelije. Neke od ovih ćelija se oslobađaju u cirkulaciju radi upotrebe na drugom mestu u telu; one se nazivaju B ćelije. Druge ćelije koje se formiraju u koštanoj srži ne sazrevaju, ostaju nespecijalizovane, dok ne stignu do timusa (organ u grudnoj duplji nešto iznad srca) gde postaju specijalizovane; one se nazivaju T ćelije. Ove ćelije “vojnici”, zajedno sa drugim specijalizovanim ćelijama, formiraju timove kako bi stvorile složene odbrambene planove. Susreću se na glavnim raskrsnicama u telu, uključujući slezinu (unutar levog donjeg dela grudnog koša) i limfne čvorove. Ove tačke susreta su nalik na komandne i kontrolne centre, gde se “ćelije vojnici” pregrupišu u timove kako bi napale strane napadače.
Ove ćelije su veoma prilagodljive pri formiranju timova. U stanju su da odgovaraju na različite okolnosti i različite strane supstance, čak i na one koje nikada ranije nisu videle. Imuni odgovor na ove strance je neverovatno kreativan proces. Predstavlja jedno od istinskih čuda prirode. Strani napadači su proteinski molekuli zvani antigeni. Ove strane ćelije mogu da budu bakterije ili virusi koji pokušavaju da razore telesni integritet. Kada naš imuni sistem uoči ove strane ćelije, ili antigene, uništava ih. Svaki od ovih stranih antigena ima zaseban identitet, koji je određen redosledom aminokiselina koje sačinjavaju njegove proteine. To je kao što svaka osoba ima različito lice. Pošto su brojne aminokiseline dostupne za stvaranje proteina, postoje bezbrojne varijacije različitih “lica”.
Kako bi se suprotstavio ovim antigenima, naš imuni sistem mora da prilagodi svoju odbranu za svaki napad. To vrši stvaranjem proteina koji je kao “lik u ogledalu” za svakog napadača. Lik u ogledalu može savršeno da se veže za antigen i uništi ga. U suštini, imuni sistem stvara kalup za svako lice na koje naiđe. Svaki put kada vidi lice nakon prvobitnog susreta, koristi odgovarajući kalup za “zarobljavanje” napadača i njegovo uništenje. Kalup može da bude antitelo B ćelije ili receptorski protein T ćelije. Pamćenje svake odbrane od svakog napadača predstavlja suštinu imuniteta. Prvobitno izlaganje ovčjim boginjama, na primer, predstavlja tešku bitku, ali kada drugi put naiđete na virus znaćete tačno kako da se borite sa njim, i rat će biti kraći, manje bolan i daleko uspešniji. Možda se nećete ni razboleti.

Kako nastupa odbrana od nas samih?

Iako ovaj sistem predstavlja čudo prirode kada brani telo od stranih proteina, takođe je sposoban da napadne ista tkiva koja treba da štiti. Samouništavajući proces je odlika svih autoimunih bolesti. To je kao da telo vrši samoubistvo.

Jedan od osnovnih mehanizama ovog samouništavajućeg ponašanja naziva se mimikrija. Neki od stranih napadača za kojima naše ćelije vojnici tragaju da bi ih uništile izgledaju isto kao naše sopstvene ćelije. “Kalupi” imunog sistema koji odgovaraju ovim napadačima odgovaraju i našim sopstvenim ćelijama. Imuni sistem zatim uništava, pod nekim okolnostima, sve što odgovara kalupu, uključujući naše sopstvene ćelije. Ovo je krajnje složen proces samo-razaranja koji uključuje mnoge različite strategije imunog sistema, od kojih sve sadrže istu fatalnu grešku da ne mogu da razlikuju “strane” proteine napadača od proteina sopstvenog tela.
Kakve ovo ima veze sa onim što jedemo? Antigeni koji su u stanju da prevare naše telo da napada sopstvene ćelije mogu da se nalaze u hrani. Tokom procesa varenja, na primer, neki proteini ulaze u naš krvotok iz creva bez potpunog razlaganja na aminokiseline. Naš imuni sistem se ponaša prema ostacima nesvarenih proteina kao prema stranim napadačima, i počinje da proizvodi kalupe kako bi ih uništio čime otpočinje samo-razarajući autoimuni proces.
Jedna od namirnica koja sadrži mnoge strane proteine koji liče na proteine našeg tela je kravlje mleko. Naš imuni sistem je uglavnom veoma pametan. Kao što vojska preduzima mere da ne dođe do prijateljske vatre, imuni sistem se stara da ne napada telo koje bi trebalo da štiti. Iako napadački antigen potpuno liči na jednu od ćelija našeg sopstvenog tela, sistem i dalje može da razlikuje naše sopstvene ćelije od napadačkog antigena. U stvari, imuni sistem može da koristi naše sopstvene ćelije kako bi vežbao pravljenje kalupa protiv napadačkog antigena, a da ne uništi prijateljsku ćeliju.
Ovo se može uporediti sa centrima za obuku pri pripremama za rat. Kada naš imuni sistem radi pravilno, možemo da koristimo naše ćelije koje liče na antigene za vežbanje, a da ih ne uništimo, kako bi se naše ćelije vojnici pripremili za odbijanje napadačkih antigena. Ovo je još jedan primer izuzetno prefinjene sposobnosti kreiranog sistema da vrši samoregulaciju.
Imuni sistem koristi veoma osetljiv proces kako bi odlučio koje proteine treba napasti, a koje treba ostaviti na miru. Način na koji ovaj proces, koji je neverovatno složen, otkazuje dovodeći do autoimune bolesti još uvek nije shvaćen od strane zvanične medicine. Zvanična medicina zna samo da imuni sistem gubi svoju sposobnost da pravi razliku između ćelija tela i napadačkog antigena, i umesto da koristi ćelije tela za “trening”, uništava ih zajedno sa napadačima.
Kako to izgleda u konkretnom slučaju štitne žlezde?

Autoimuni činioci imaju bitnu ulogu u nastanku hronične upale štitne žlezde. Zbog oštećenja tireocita (ćelija štitne žlezde) dolazi do oslobađanja tireoglobulina i mikrosomalnih materija (delova ćelije sa enzimima) u krv i do stvaranja antitela na enzim peroksidazu i na tireoglobulin. Budući da se ti proteini ne nalaze normalno u krvi, imunološki sistem ih „ne prepoznaje kao svoje“, nego na njih stvara antitela. Nastala antitela cirkulacijom dolaze u štitnu žlezdu i oštećuju njene ćelije (tireocite).

Smanjen broj i funkcija tireocita dovodi do snižavanja nivoa hormona štitne žlezde i povećanja izlučivanja TSH (hormon prednjeg režnja hipofize koji izaziva povećano stvaranje i oslobađanje hormona tiroksina i tironina iz štitne žlezde), što izaziva njeno uvećanje (hiperplaziju). Dolazi do infiltracije limfocitima i plazma ćelijama, a posle nastaje ožiljno tkivo jer se funkcionalno žlezdano tkivo zamenjuje vezivnim tkivom. Na taj način na kraju dolazi do fibroze i atrofije štitne žlezde. Hormona štitne žlezde je sve manje, TSH raste, T4 pada (hormon koji luči štitna žlezda).

Istraživanja i klinički rad dr Ričarda Šulca
drshulze

Dr Ričard Šulc

U ranim 1970-im dr. Šulc je otvorio svoju prvu Kliniku Prirodnog Lečenja u Njujorku , a zatim nekoliko godina kasnije, on je preselio svoju kliniku u južnu Kaliforniju. Upravljao je ovom klinikom u Americi od ranih 1970-ih do sredine 1990-ih. U istom tom razdoblju , on takođe upravlja i usmerava druge stručnjake prirodnog lečenja po klinikama u Evropi i Aziji. U svojih 30 godina kliničke prakse, on je tretirao doslovno hiljade pacijenata. Dr. Šulc tvrdi da je naučio 5% od onoga što je učio na medicinskim univerzitetima i 95% u svojoj klinici prirodne medicine, i uvek hvali svoje pacijente kao svojim pravim učiteljima. Bez sumnje, njegovo stvarno životno i kliničko iskustvo je ono što ga razlikuje od drugih lekara u svom području.

U drugoj deceniji kliničke prakse je radio gotovo isključivo sa pacijentima koji boluju od srčanih, neuroloških, kancerogenih i drugih degenerativnih (takozvanih neizlečivih bolesti). Njegova ordinacija postala je poznata za one pacijente od kojih je zvanična medicina odustala i koji su poslati kući da umru. Klinika dr Šulca je takođe priznata kao visoko efikasno prirodno lečilište, gde se putem prirodnog programa lečenja, njegovih moćnih biljnih formula i rada i truda pacijenata postižu sjajni i neverovatni rezultati izlečenja, uprkos prognozama zvaničnih lekara da će pacijenti uskoro umreti. Mnogi od njegovih pacijenata su još uvek živi i danas, 20, 30 ili čak 40 godina nakon što su im njihovi lekari rekli da će uskoro umreti!

Glavni razlog zašto su njegovi pacijenti uspeli da ozdrave jeste činjenica da je dr. Šulc razvio nove tehnike, terapije, programe i biljne tinkture kojima je otišao daleko izvan onoga što je neko učinio u prošlosti, a on je otišao u krajnosti, gde su se zvanični lekari i herbalisti (travari) bojali ići. Dr. Šulc uvek kaže : „Primenjivao sam jače programe i koristio jače biljne formule, jer su pacijenti koje sam ja imao priliku da lečim bili daleko bolesniji, zbog nezdravijeg načina života, od pacijenata koje su lečili moji prethodnici.“ Mnogi konvencionalni lekari i travari koji su ga poznavali su smatrali da će takvim metodama ubiti svoje pacijente. Međutim, njegovi pacijenti nisu umirali. Umesto toga, oni su napredovali i bivali izlečeni. Rezultat njegovog kliničkog rada je postizanje čudesnih i neviđenih rezultata, što je daleko više od onoga što većina ljudi misli da je moguće postići putem prirodne medicine.

Biljne formule dr Ričarda Šulca i programi prirodnog lečenja se sada koriste u klinikama širom sveta kako bi se ljudi izlečili od brojnih, navodno neizlečivih bolesti. Njegovi klinički rezultati su odjeknuli na obe strane i u prirodnoj medicini i u zvaničnoj konvencionalnoj medicini.Njegovi mnogi pacijenti su sada živi svedoci o neograničenim mogućnostima prirodne medicine.

Svojim višedecenijskim istraživanjima, proučavanjima, testiranjima biljnih formula svojih prethodnika, stvaranjm novih formula i praktičnim radom sa pacijentima u svojoj klinici, dr Šulc je došao do zaključka da žene koje su bolovale od Hašimoto Tireoiditisa, a primenjivale su celokupan program izlečenja, bivale su daleko brže izlečene ukoliko su uzimale biljke poput anđelike, divljeg jama, konopljike, sladića, hmelja i još nekih… Takođe, čuveni doktor je ustanovio tokom svojih praktičnih istraživanja da su mnoge žene koje su imale klasične simptome Hašimotovog tireoiditisa vrlo brzo uspostavljale hormonalnu ravnotežu hormona TSH i T4.

Kako kaže doktor Šulc: „Biljna formula za žene pruža fitohemikalije (prirodna lekovita hemijska jedinjenja) neophodne za stvaranje hormona, vraća ih u ravnotežu i umiruje nerve.“ Ova formula takođe poboljšava komunikaciju između endokrinih organa u mozgu sa štitnom žlezdom i svim ostalim endokrinim žlezdama u organizmu. Takođe tvrdi da hormonalna neravnoteža koja je nastala u štitnoj žlezdi je prisutna i u ostalim endokrinim organima. Ovo stanje, dr Ričard Šulc, ne pripisuje ni genetskoj predispoziciji (ne u potpunosti), ni virusnim infekcijama ni krvarenjima u području žlezde, nego nezdravim životnim navikama zbog kojih naše telo „trpi“ i ostaje u relativno i prividno stabilnom stanju, sve do jednog momenta kada naš imuni sistem počinje da popusta i postaje slab da bi mogao da se brani od napadača. Konkretno u slučaju Hašimotovog tireoiditisa usled prevelike koncentracije toksičnih i kancerogenih materija, koje posle dužeg prisustva u organizmu počinju da ometaju i najkompleksnije procese u ljudskom organizmu, dolazi do greške prilikom detektovanja stranih proteinskih molekula – antigena. Rezultat ovoga jeste da naše ćelije imunog sistema napadaju putem cirkulacije ćelije štitne žlezde. A, ovo za posledicu kao što smo već naveli ima hormonalnu neravnotežu i simptome kao što su: dobijanje na težini, pojačano umaranje, povećana potreba za snom i popodnevnim spavanjem, gubitkom želje za aktivnostima, suva i proređena kosa, krti nokti, hrapav glas, a mogući su i otoci očnih kapaka, lupanje srca, nervoza i nelagodnost pri gutanju i okretanju glave.

Disciplinovana i praktična primena prirodnih metoda lečenja i jakih biljnih formula uvek su rezultirale potpunim izlečenjem obolele osobe. Dr Ričard Šulc je u toku svoje višedecenijske karijere imao priliku da leči veliki broj obolelih od ove „neizlečive“ bolesti i to upravo jačanjem imunog sistema obolelog i detoksikacijom organizma. Svaki put kada bi organizam počeo ponovo da „diše“ oslobođen od toksičnih materija, tako bi i imuni sistem sve ređe i ređe pravio greške prilikom očitavanja stranih proteinskih molekula.
„Mamurni snajperista“ i Ehinacea

Sniper_viewKonvencionalni lekari često osuđuju ovakve metode jačanja imunog sistema putem biljke po imenu Ehinacea (lat.Echinacea purpurea; biljka sa najboljim fitohemikalijama za jačanje imunog sistema), jer kako oni kažu, logično je da imuni sistem ne treba da ojačavamo da ne bi nanosio još veću štetu ćelijama štitnjače. Zbog ovoga „logičnog zaključka“ mi ćemo vam izneti jednu analogiju imunog sistema sa „mamurnim snajperistom„. Zamislite čoveka – profesionalnog vojnika kome je uža specijalnost snajperista. I zamislite da taj isti vojnik ima zadatak da, dok traje borba prsa u prsa, eliminiše neprijateljske vojnike (procesi koje obavlja naš imuni sistem su daleko složeniji)… dakle vrlo težak zadatak – ali ovaj naš vojnik ga je definitivno obavljao savršeno bez greške. Međutim, vremenom se dao raskalašnom životu i alkoholu i bivao je sve neprecizniji i nervozniji i često je pravio greške, greške koje su ubijale njegove saborce. Dejstvo alkohola i upražnjavanje drugih loših životnih navika je učinilo to da naš snajperista nije mogao dobro da vidi i nije više raspoznavao napadače od svojih saboraca, jer mu je slika bila pomućena… Dakle, kao što ste već verovatno predpostavili ovaj „snajperista“ je naš imuni sistem koji treba da eliminiše sve uljeze koji se pojave u našem organizmu. Međutim zbog nezdravih životnih navika koje upražnjavamo, našeg „snajperistu“ izlažemo raznoraznim omamljujućim sredstvima i njegova snaga, preciznost i moć da rešava složene zadatke za koje je zadužen vremenom slabi i otuda nastaju ovakve pogubne greške, kao što je u našem slučaju uništavanje ćelija štitnjače.

Međutim ukoliko bismo „našeg snajperistu“ okrepili i dali mu sve uslove za dobro funkcionisanje – on bi se ponovo vratio u punu borbenu gotovost i ne bi više pravio kobne greške. Jedna od najboljih biljaka za stvaranje ovako povoljnog ambijenta u kojem imuni sistem može da se revitalizuje jeste upravo Ehinacea. To je biljka koja poreklo vodi iz Severne Amerike, a sada može da se nađe u gotovo svim predelima sveta. Poseduje izuzetno jake antioksidante i fitohemikalije koje jačaju imuni sistem, okrepljuju ga i na taj način omogućavaju normalno obavljanje i najsloženijih procesa, a među njima su i osnovni – detektovanje i eliminacija uljeza u našem organizmu.

Genetička sklonost

Konvencionalna medicina i lekari ove medicine priterani uza zid i nemoćni kod lečenja autoimunih bolesti kakav je Hašimoto Tireoiditis, pokušavaju da svoje neuspehe u lečenju ove bolesti opravdaju genetičkom sklonošću. Međutim stvarna situacija im uopšte ne ide u prilog. Možemo da počnemo otkrivanje povezanosti gena sa Hašimoto Tireoiditisom postavljanjem uobičajenog pitanja: šta se dešava ljudima koji migriraju iz jedne populacije u drugu, pri čemu geni ostaju isti ali se menja njihova ishrana i njihovo okruženje? Odgovor je isti kao i u slučaju raka, srčanih oboljenja i dijabetesa tipa II. Ljudi stiču rizik populacije u koju dolaze, naročito ako se presele pre adolescencije. Ovo nam govori da je ovo oboljenje izrazitije povezano sa sredinskim faktorima nego sa genima. Genetička sklonost može da poveća rizik od Hašimoto Tireoiditisa, ali čak i u najboljem slučaju, geni mogu da budu odgovorni za samo četvrtinu od ukupnog rizika od bolesti. Ali ono što takođe treba naglasiti jeste da mnogobrojni izlečeni slučajevi Hašimotovog Tireoiditisa svedoče u prilog tome da se sa programom prirodnog lečenja i zdravim životnim navikama ova genetska predispozicija može u potpunosti (100%) amortizovati.

Kako izlečiti Hašimoto Tireoiditis?

Dosadašnjii deo članka imao je zadatak da vas podstakne da na zdravorazumski način razmišljate o bolesti kao što je Hašimoto Tireoiditis. Da shvatite suštinu ovakvog oboljenja da biste razumeli zašto da primenjujete prirodne metode lečenja, koje su se u praksi mnogobrojnih lekara prirodne medicine iz celoga sveta pokazale i više nego efikasnima. Da bi se osoba izlečila od Hašimoto Tireoiditisa neophodno je da se posveti celokupnom programu izlečenja. Ovaj program treba da u vašem organizmu obavi sledeće zadatke:

1. Detoksikacija. Neophodna je da bi se naš organizam oslobodio štetnih materija koje izazivaju određena zagušenja i ometanje mnogih složenih procesa; i da bi se stvorila povoljna atmosfera za oporavak i jačanje imunog sistema, bez ovoga dela programa nema izlečenja – obuhvata nekoliko metoda koje se primenjju istovremeno: čišćenje creva – metoda koja može da se radi na više načina, ali je za pacijenta „najbezbolnija“ ona sa ispijanjem koktela (1L vode + 2 isceđena limuna + supena kašika soli) 5 jutara za redom; zatim uzimanje tinktura na bazi lekovitog bilja kojima se podstiče eliminisanje antigena, izbacivanje toksičnih materija i ostalih štetnih produkata metabolizma. Kao dodatna metoda detoksikacije treba da se koriste obloge od ricinusovog ulja i belog luka koje se nanose na predeo grla (štitne žlezde).

2. Ušteda energije. To je deo programa koji se postiže postom na prirodnim ceđenim sokovima, koji se gotovo ne vare i direktno preko tankog creva ulaze u krvotok, na taj način hraneći i lečeći naš organizam. Ovo je takođe neizostavan deo celokupnog programa iz razloga što nam je poznato da naš organizam troši između 60 i 90% sopstvene energije na varenje. Na osnovu ovoga možete zaključiti kolika je važnost ovog dela programa. Ušteđenu energiju naš organizam inteligentno usmerava u pravcu izlečenja i na taj način se ubrzava proces prirodnog izlečenja. Ono što treba ovde istaći jeste da ne treba zanemariti još nekoliko uloga posta na sokovima: detoksikacija i jačanje imuniteta.

proper-ways-to-shower-for-dry-skin

3. Cirkulacija. Ima ulogu da doprema prirodne lekovite supstance unete putem sokova i tinktura do obolelog mesta. Uzaludno je piti sokove i unositi tinkture od lekovitog bilja ukoliko imate slabu cirkulaciju i ukoliko vam krv obogaćena lekovitim i hranljivim sastojcima ne može dopreti do obolelog mesta. Ovaj zadatak se izvršava na nekoliko načina, a jedan od najefektivnijih jeste hidroterapija. Ne postoji bolji način od hidroterapije za pokretanje krvi u vašim žilama, ona je daleko bolja i od bilo koje fizičke aktivnosti. Najbolja hidroterapija jeste tuširanje naizmenično toplom i hladnom vodom sa posebnim naglaskom u predelu grla. Pored ove metode neophodno je uzimati i tinkture koje podstiču cirkulaciju (na bazi ljute aleve paprike), zatim fizička aktivnost i duboka masaža.

4. Jačanje imunog sistema. Ako ste tokom programa izvršili prethodno navedene zadatke (detoksikacija, cirkulacija, i ušteda energije), stvorili ste uslove za oporavak imunog sistema i njegovo normalno funkcionisanje. Ono što dodatno stimuliše jačanje imunog sistema i ubrzava izlečenje jeste tinktura na bazi korena, već gore pomenute biljke ehinacee (Imuno#1).

Kao što možemo videti svi ovi zadaci i metode su duboko prožeti jedni sa drugima i teško se mogu razdvojiti, jer jedni druge upotpunjuju i zajedno daju velik sinergetski efekat. Stoga možemo zaključiti da se tokom programa izlečenja treba pridržavati svih ovih metoda i zadataka da bismo postigli odgovarajuće efekte celokupnog programa izlečenja.

Smirenje i zdrava duhovnost

Najvažniji princip zdravog života je zdrava duhovnost. Čovek koji nema mir može da se leči i najboljim metodama prirodne medicine, ali neće uspeti da se izleči. Mir je nešto najvažnije što možemo da posedujemo. To je najveće blago koje imamo i koje bi trebali naročito da čuvamo. Čovek koji je izgubio mir uništava samog sebe i sve oko sebe.
Mnogim studijama je utvrđeno da stres onemogućava normalno funkcionisanje našeg organizma, a naročito imunog sistema. Stres na ćelijskom nivou ometa procese našeg imunog sistema i sprečava njegovo jačanje i oporavak. Stoga je jako bitno osloboditi se ovog stanja nemira, mi vam za kraj navodimo dve najdelotvornije:
Pouzdanje u Boga osiguraće vam odbranu od stresa i postaviti ogradu protiv zabrinutosti. Pouzdanje u Boga znači imati potpuno poverenje da će naš nebeski Otac postupiti u našu korist na način i u vreme koje će za nas biti najbolje, u skladu s Njegovom voljom. Dakle svaki bolestan čovek koji pokušava da se izleči prirodnim putem, odnosno onim što nam je Bog dao na raspolaganje da koristimo u vidu metoda i lekovitog bilja, zaista može i treba da očekuje zdravstveno poboljšanje.

Kratke-posve-jednostavne-molitvePored pouzdanja treba spomenuti još jednu tehniku za smirenje, a to je molitva. Molitva predstavlja komunikaciju stvorenog bića sa Bogom, ili kako Ga u nauci još nazivamo Tvorcem. Ova komunikacija je vrlo jednostavna i ne zahteva ispunjavanje nekih posebnih formi, obuka ili nekih predznanja. Blez Paskal, čuveni matematičar i fizičar je rekao: „Svaki čovek može da napravi eksperiment u svom životu. Neka ode kući i razgova sa Tvorcem samo 5 minuta. To ne košta ništa, a tih 5 minuta mu neće značiti ništa ako Tvorac ne postoji, ali ako to ne učini ceo život stavlja na kocku.“ Vršena su mnoga naučna istraživanja vezana za molitvu. Došlo se do zaključka da molitva momentalno deluje na snižavanjne hormona stresa – adrenalina i noradrenalina, snižava krvni pritisak, opušta mišiće i povećava lučenje hormona sreće endorfina i serotonina.


Nekolicina lekara prirodne medicine u Srbiji i regionu je putem programa lečenja neizlečivih bolesti izlečila već više desetina žena koje su obolele od Hašimoto Tireoiditisa – zvanično neizlečive bolesti. Na žalost retke su osobe koje su pristale da za sobom ostave video svedočanstvo kao podstrek drugim obolelim ženama (i muškarcima) da se odluče na ovakav vid i više nego pouzdanog prirodnog načina lečenja. Jedna od tih retkih je Jelena Vojinović-Matregić koja se uspešno izlečila od ove „neizlečive bolesti“. Video svedočanstvo možete da pogledate OVDE.

http://tinkturedrsulca.com/2013/12/23/hasimoto-2/


vivijen
Moderator Foruma
Moderator Foruma

Zlatni Pehar Za Više Od 10.000 Poruka
Srbija

Grad : Zvezdan
Browser : Opera
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 59069
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 63
Pol : Ženski Zodijak : Lav Zmija

Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu