Zabranjena istorija Srba

zanimljivo

Није ми циљ да објављивањем видео прилога од Др Јована Деретића:”Забрањена Историја Срба” доказујем да су Срби најстарији народ, да су сви на свету Срби, и да су амебе Срби. Ово истичем одмах на почетку, јер чим се неко усуди да Србима укаже да они не да не знају своју историју, већ да има и пуно фабрикованих лажи које приказују потпуно искривљену историју Срба ( и не само Срба), одмах се појаве испрани мозгови и душебрижници утеривања кривице Србима зато што су Срби, и као такви увек некакав реметилачки фактор, и на Балкану и у Европи, и целу ствар омаловажавају и исмејавају као ето, стално се Срби позивају на ту прошлост и оптерећени су тиме да су најстарији народ, да су сви Срби, и амебе су Срби и све тако…

Наравно, неко то ради зато што му је дугим погрешним и искривљеним историјским образовањем испран мозак, а има и доста оних који би да очувају своје угодне ухлебљене позиције у хипокризијском и дилетантском Српском политичком естаблишменту, као заступници идеје да Србима стално треба убризгавати у свест како су као народ нико и ништа, тиква без корена, и да им се зато све лоше и догађа кроз историју.

Циљ ми је да Деретићевим предавањем укажем људима како стварно и постоји завера над Србима у смислу искривљеног и лажног приказивања њихове историје, као и историје Словена, не би ли се Срби са својом слободарском свесћу укротили као народ, да им се избрише самосвест, и културна, и национална, да се лажима прикажу као неки варвари и да се самим тим у Српским главама дизајнира потпуно другачија безлична и аморфна слика о њима самима, заправо да ти људи постану како Деретић каже:”тиква без корена”…ти си нико и ништа и може да те “шутира” ко хоће…

Старо правило гласи:

“Ако хоћеш да уништиш неки народ, уништи му истортију“

Др Деретић нема могућности ни да докаже да је званична Историја Срба, почевши од Берлинског Конгреса, потпуни фалсификат, јер да је то заиста лаж, он је то увидео проучавајући Античке историчаре који још 18 година после Христа помињу у својим списима постојање Срба на овим просторима, а Деретићу је проблем у доказивању тај, да не може да докаже било шта, јер у Србији у библиотекама нити постоји стручна литература Античких писаца као што су Плиније стари и остали Антички писци.

Антички писци нису превођени ни на један савремени језик. Сву Античку литературу коју је Деретић проучавао, проучавао је у иностранству.

Прво је савладао Француски и Енглески језик због животних потреба, а касније и курс Латинског и Старогрчког, да би читао и проучавао све Античке писце.

Сваки Антички писац је помињао Србе!

1972-ге Деретић долази у Србију и давао је разним издавачима понуду за издавање књиге, и свих неких девет тадашњих издавача је то одмах одбило без и да виде рукопис!?

Први том:”Историја Срба” Деретић објављује 1975-те, а 1977 и други том. Обадве књиге су биле забрањене у Југославији иако се у тим књигама говорили о Античкој историји. Ако би неко случајно прошверцовао ту књигу, милиција би то заплењивала.

У САД Деретић објављује своје главно дело:

“Срби:Народ и раса нова вулгата”
које се темељи на светом писму. У тој књизи је потпуно завршио циклус Библијске етнографије, те је тако отишо и даље од чувеног Античког писца Бохардуса који је сматран за најбољег Античког писца Библијске етнографије.

Деретић је издао и књигу:

”Срби и Арбанаси”
За наше историчаре Деретић каже:”…од Немање [ Стефан Немања (1113-1199)..] нешто и знају, а пре тога…ништа…!”

Он каже да ни један професор Универзитета не зна где је била престоница Србије пре Немањића ако то претходно у разговору са њим није сазнао.

Престоница Србије пре Немањића био је Скадар и то више од 1000 година, каже Деретић.

Он још истиче да је период пре Немањића малте не био забрањен за проучавање.

Има један детаљ што истиче Деретић…мапе Немањићеве државе прављене су, код нас, тек после Берлинског Конгреса (Берлински Конгрес од 13.06.1878 – 13.07.1878).

Рецимо, за Душаново царство из тог доба, Холандска мапа из 15 века је за пола већа од мапе коју су по диктату Берлинског Конгреса урадили наши Станоје Станојевић, Стојан Новаковић и Владимир Ћоровић…!?

По том диктату, граница је била постављена на Дрини, а била је на заправо на реци Крки.

Прича о сеоби Словена прослеђена је тек после Берлинског Конгреса, а пре тога није постојала!

Затим, прича о Константину Порфирогениту као о историјском веродостојном извору, дошла је такође после Берлинског Конгреса, када је Стојан Новаковић био министар просвете.

Деретић каже да је то тотални фалсификат наручан под покровитељством Ватикана против шизматика Православаца ( о томе ћете детаљније сазнати из видео клипа). Ту историју заправо није писао Порфирогенит који је био Византијски цар, а не историчар. То је њему по наредби Ватикана придодато, као да је он то писао, а то су у ствари писали неки Хрватски фратри који такође нису историчари, већ су то писали по неком чувењу, тако да је од историје остала само нека папазјанија, где је чак и до 200 година помешано и побркано у хронолошком временском току догађаја, а при томе су и помешане личности, јер су све писали по неком чувењу, каже Деретић….
[You must be registered and logged in to see this link.]