Boža Ilić

Божа Илић (17. април 1919. - 15. јул 1993.), српски сликар социјалистичког реализма.

Рођен је у селу Житни Поток код Прокупља. Завршио је Академију ликовних уметности у класи сликара и педагога Мила Милуновића. У детињству је потпуно остао без слуха. Члан удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) постаје 1947 и од тада редовно излаже. Ликовни критичари су га још 1947. прогласили водећим представником социјалистичког реализма. Његово дело обухвата монументалне фигурлне композиције, ентеријере, портрете, мртве природе и пејзаже. Радио је углавном техником уља.

Педесетих година соцреализам постаје превазиђен и Божа Илић све више бива потискиван и заборављан. Више од двадесет година примао је социјалну помоћ и сликао мала платна иако је био опробани успешни сликар са великим композицијама.


Неке од његових познатих слика су „Сондирање терена на Новом Београду“ из 1948. димензија 240 x 440cm као и „Омладина гради пругу“. Када се после социјалистичког реализма опредељује за решавање сложеније ликовне проблематике познато дело му је "Сеоска породица".

У Београду је самостално излагао 1953, 1955, 1958 и на многим групним изложбама у земљи и иностранству (XXV бијенале у Венецији 1950).

Имао је велики број изложби, једна од њих била је 16.9. - 1.10. 1982. у Галерији савремене уметности у Нишу[1]. 1994. је одржана у Народном музеју у Београду ретроспективна изложба in memoriam.

Њему у част уметничка галерија у Прокупљу носи назив „Божа Илић“ и ту се сваке године одржава ликовна колонија под истим именом. Осим тога установљена је и сликарска награда „Божа Илић“ коју додељује Музеј Топлице у Прокупљу. На брду Хисар у Прокупљу 1999. откривене се бисте Боже Илића и Рада Драинца.
..........................................................................

jedna od njegovih slika

[You must be registered and logged in to see this link.]