Mija Aleksić

Милосав Мија Алексић (1923-1995) је био познати српски глумац, углавном комичар.
Рођен је 26. септембра 1923. године у селу Горња Црнућа, код Горњег Милановца. У октобру 1941. године, када је немачка војска предузела масовно стрељање становништва у Крагујевцу, побегао је спасавајући голи живот. По завршеној гимназији у Крагујевцу уписао је права.

Глумом се аматерски бавио још од гимназијских дана. Од ослобођења, па до 1948. године био је члан Народног позоришта у Крагујевцу.

Био је члан Југословенског драмског и Народног позоришта у Београду. Члан Југословенског драмског позоришта постаје 1951. и ради све до 1965. године, када је прешао у Народно Позориште где је и окончао своју позоришну каријеру.

Играо је и у Атељеу 212 и другим сценама. Од 1977. године имао је статус слободног уметника.

Као и већина наших великих глумаца, сахрањен је у „Алеји великана“ на Новом гробљу у Београду.

Аутентичан позоришни, филмски, естрадни и радио и телевизијски уметник широког дијапазона, креатор смешнога протканог сетом, знао је да удахне живот и у најнеуверљивије текстове. Често прекораван да без мере расипа свој талент, Алексић ипак достиже сам врхунац глумачког стваралаштва не само у Нушићевим, Гогољевим и Молијеровим комадима већ и у својим естрадним подухватима, прокламирајући начело: Играј естраду као највећу комедију.
Највећу популарност стекао је у серијама педесетих и шездесетих година двадесетог века, нпр. „Весело вече“ (радио) и серије које је режирао Радивоје Лола Ђукић: „Огледало грађанина Покорног“, „Сервисна станица“, „Црни снег“, „Музеј воштаних фигура“ (телевизија).

Играо је у више од две трећине свих екранизација Нушићевих дела, тако и своју прву филмску улогу полицијског писара у кратком филму Мува (Б. Ћеловић, 1950); следиле су улоге у филмовима.
Позоришне улоге по којима је познат:

* Помет (Дундо Мароје Марина Држића)
* Сцеледро (Хвалисави војник Плауга)
* Прока (Ожалошћена породица Бранислава Нушића)
* Жевакин (Женидба Н. В. Гогоља)
* Смедријаков (Браћа Карамазови Фјодора Михајловича Достојевски)
* Чеда Урошевић (Госпођа министарка Бранислава Нушића)
* Тартиф (Тартиф Молијера)
* Зганарел (Дон Жуан Б. Молијера)
* Сирано (Сирано де Бержерак Е. Ростана)
* Вуле Пупавац (Подвала Милована Глишића)
* Аркадије (Шума А. Н. Островског)
* Јеврем Прокић (Народни посланик Бранислава Нушића)
* Поп Ћира (Поп Ћира и поп Спира Стевана Сремца)
* Ричард Трећи (Ричард Трећи Вилијама Шекспира)
* Полицијски провокатор (Полицајци Славомира Мрежека)
* Јованча Мицић (Пут око света Бранислава Нушића)
* Агатон (Ожалошћена породица Бранислава Нушића)
* Вили Ломан (Смрт трговачког путника Артура Милера).

За своја остварења на филму добио је највиша друштвена признања и сталешке награде. Добитник је следећих награда:

* Октобарска награда града Београда 1961.
* Златна арена филмског фестивала у Пули 1962. и
* Седмојулска награда 1976.
* Добричин прстен 1982.
* 1985 добитник Статуете Јоаким Вујић коју Књажевско-српски театар додељује сваке године, на Сретење, 15. фебруара.

За своја позоришна остварења награђен Стеријином наградом за животно дело и многим другим значајним признањима.

[You must be registered and logged in to see this link.]

.................................................................................