Pavle Vujisić
Zvezdan Forum :: Umetnost :: 7 Umetnosti :: F i l m :: Srpski Gumci i Glumice
Strana 1 od 1
Pavle Vujisić
od Zaga Pon 21 Jun - 12:41:33
Павле Вуисић (1926-1988) је био српски и југословенски глумац.
Рођен је 10. јула 1926. године у Београду где је и преминуо 1.октобра 1988. године.
Студирао је право и све до почетка 1950их огледао се у новинарству (Радио-Београд). Непуну сезону глумио је у Панчевачком позоришту, истовремено је статирао на филму („Чудотворни мач“, 1950, Воје Нановића) и безуспешно се покушавао уписати на Академију за позоришну уметност. Филмску каријеру отпочиње епизодном улогом у „Шолаји“ 1955. године Воје Нановића. Убрзо након те улоге добија главну улогу у Нановићевом филму „Три корака у празно“ 1958. године, и за ту улогу добија Златну плакету „Арена“ на фестивалу у Пули. Један од ретких истакнутих филмских глумаца који ништа не дугују позоришту, током читаве каријере (више од сто филмова) изузетном је једноставношћу живљења и глумљења („чинило се да као да уопште не глуми, да је увек исти“) увек изнова провоцирао критичаре на покушаје да одгонетну тог „глумца првог плана“, кога и А. Латуада (Вујисић је глумио у његовој „Степи“, 1962) сврстава у сам врх европске филмске глумачке елите.
Упоређиван је са Жаном Габеном, Спенсером Трејсијем, Орсоном Велсом, М. Симоном и Х. Бауром, издвајан као непоновљива личност, гигант југословенске филмске глумачке уметности, Вујисић је својом појавом, изражајним лицем, дискретном и лежерном глумом, те неком елементарном истинитошћу знао надоградити и лоше сценаријске предлошке.
Особењак посебне врсте (слободно је време проводио на реци Сави, далеко од друштвене и културне јавности, никада није изговарао текст како је написан, није прихватао своје материјално учешће у филму, непрофесионалност, губљење времена, свој је рад наплаћивао одмах). Био је глумац најширег дијапазона и без одређеног „фаха“, који је могао подједнако сугестивно играти све што одговара његовој „робусној и питомој природи“.
Иако често у ситуацији да прихвати све што му понуде, глумио је и у филмовима најистакнутијих редитеља, па му је улога дједа у „Догађају“ (1969) Ватрослава Мимице донела „Октобарску награду“ града Београда и „Цара Константина“ у Нишу, улоге у филмовима „Хајка“ (Жике Павловића, 1977.), „Бештије“ (Живка Николић, 1977.) и „Повратак отписаних“ (Александра Ђорђевића, 1976.).
„Златну арену“ на фестивалу у Пули 1977. године добија за исте филмове, а уједно и за улогу у остварењу „Лептиров облак“, иначе ауторско остварење редитеља З. Рандића.
Исте године за ову улогу добија и награду Цара Константина у Нишу. За улогу у филму „Размеђа“ из 1973. године, редитеља Креше Голика добија „Гран При у Нишу“. Већ од 1957. године игра улоге различитог опсега:
* Владимира Погачића (Суботом увече, 1957; САМ, 1959.),
* Ватрослава Мимице (Прометеј с отока Вишевице, 1965; Понедељак или уторак, 1966: Сељачка буна 1573, 1975; Последњи подвиг диверзанта Облака, 1978.),
* Жике Павловића (Непријатељ, 1965; Буђење пацова, 1967; Заседа, 1969.),
* Бранка Бауера (Доћи и остати, 1965; Салаш у Малом риту, 1976.),
* Боре Драшковића (Хороскоп, 1969; Живот је леп, 1985.),
* Вељка Булајића (Битка на Неретви, 1969.),
* Александра Петровића (Мајстор и Маргарита, 1972.),
* Горана Паскаљевића (Чувар плаже у зимском периоду, 1976; Пас који је волео возове, 1977; Посебан третман, 1980; Сутон, 1983.),
* Срђана Карановића (Петријин венац, 1980.),
* Слободана Шијана (Ко то тамо пева, 1980; Маратонци трче почасни круг, 1982.),
* Горана Марковића (Мајстори, мајстори, 1980) и
* Емира Кустурице (Сјећаш ли се Доли Бел, 1985.).
Глумио је и у више телевизијских серија (нпр. Сервисна станица, Више од игре и Камионџије и у истоименом филму), које су му донеле посебну популарност.
Године 1959. добио је тек основану Седмојулску награду СР Србије за филмску уметност, а касније и награду за животно дело „Славица“ на фестивалу у Нишу идр.
1950. Чудотворни мач витез
1953. Циганка
1955. Шолаја Бубало
1957. Суботом увече
1958. Четири километра на сат газда кафане
1958. Погон Б
1958. Рафал у небо
1958. Те ноћи
1958. Три корака у празно лађар Обрад
1959. Кампо Мамула
1959. Осма врата
1959. Сам
1960. Боље је умети
1960. Друг председник центарфор Радиша
1960. Кота 905 Павле шерпа
1961. Не дирај у срећу
1961. Нема малих богова директор
1961. Парче плавог неба
1961. Велика турнеја
1962. Чудна девојка професор
1962. Мачак под шљемом Илија Капара
1962. Звиждук у осам директор
1963. Десант на Дрвар Васина
1963. Двоструки обруч
1964. Мушки излет
1964. Народни посланик Секулић
1964. Прометеј с отока Вишевице шјор Жане
1964. Свануће Илија
1964. Вртлог Стојан
1965. Доћи и остати
1965. Гласам за љубав
1965. Горки део реке
1965. Инспектор
1965. Непријатељи
1966. Коњух планином ћутљиви
1966. Понедељак или уторак
1966. Сретни умиру двапут као Заја
1966. Време љубави
1967. Боксери иду у рај Свети Петар
1967. Бомба у десет и десет шпијун
1967. Буђење пацова
1967. Дим
1967. Македонска крвава свадба
1968. Брат доктора Хомера Атанас, вођа банде
1968. Рам за слику моје мајке Ускок
1968. Сунце туђег неба Курјак
1968. Узрок смрти не помињати столар
1969. Битка на Неретви шофер Јордан
1969. Догађај деда
1969. Хороскоп
1969. Кад чујеш звона
1969. Моја страна света
1969. Заседа домаћин
1970. Бабље лето
1970. Лепа парада шинтер
1970. Жарки
1970. Живот је масовна појава маестро
1971. Доручак са ђаволом
1971. Моја луда глава
1971. Опклада
1971. Жеђ Вујче из Америке
1972. Мајстор и Маргарита
1972. Трагови црне девојке
1972. Валтер брани Сарајево отправник возова
1973. Паја и Јаре Паја
1973. Размеђа Пајо
1975. Доктор Младен
1975. Наивко газда Веља
1975. Сељачка буна 1573.
1976. Чувар плаже у зимском периоду
1976. Повратак отписаних поштар Јоца
1976. Салаш у малом риту Паја
1977. Бештије
1977. Хајка
1977. Лептиров облак
1977. Пас који је волео возове
1978. Није него отац
1978. Павиљон VI
1978. Последњи подвиг диверзанта Облака Облак
1978. Тигар
1978. Трен
1979. Другарчине ћале
1979. Паклени оток
1979. Последња трка
1979. Прико сињег мора
1980. Хајдук Урошевић
1980. Ко то тамо пева кондуктер
1980. Мајстори, мајстори домар
1980. Петријин венац кафеџија
1980. Посебан третман директоров отац
1981. Берлин капут
1981. Лаф у срцу зидар
1981. Шеста брзина психијатар
1981. Сјећаш ли се Доли Бел? ујак (дајџа)
1981. Сок од шљива
1982. 13. јул
1982. Далеко небо
1982. Идемо даље
1982. Маратонци трче почасни круг Милутин
1982. Мирис дуња
1982. Недељни ручак
1982. Сутон
1983. Хало такси чистач ципела
1983. Медени мјесец
1984. Камионџије опет возе Паја
1984. О покојнику све најлепше
1984. Рани снег у Минхену
1984. Војници пријатељ Мишиног оца
1985. Дебели и мршави Јован Купусић
1985. Отац на службеном путу Маликов деда
1985. Живот је леп газда
1986. Од злата јабука
[You must be registered and logged in to see this link.]
.................................................................
Рођен је 10. јула 1926. године у Београду где је и преминуо 1.октобра 1988. године.
Студирао је право и све до почетка 1950их огледао се у новинарству (Радио-Београд). Непуну сезону глумио је у Панчевачком позоришту, истовремено је статирао на филму („Чудотворни мач“, 1950, Воје Нановића) и безуспешно се покушавао уписати на Академију за позоришну уметност. Филмску каријеру отпочиње епизодном улогом у „Шолаји“ 1955. године Воје Нановића. Убрзо након те улоге добија главну улогу у Нановићевом филму „Три корака у празно“ 1958. године, и за ту улогу добија Златну плакету „Арена“ на фестивалу у Пули. Један од ретких истакнутих филмских глумаца који ништа не дугују позоришту, током читаве каријере (више од сто филмова) изузетном је једноставношћу живљења и глумљења („чинило се да као да уопште не глуми, да је увек исти“) увек изнова провоцирао критичаре на покушаје да одгонетну тог „глумца првог плана“, кога и А. Латуада (Вујисић је глумио у његовој „Степи“, 1962) сврстава у сам врх европске филмске глумачке елите.
Упоређиван је са Жаном Габеном, Спенсером Трејсијем, Орсоном Велсом, М. Симоном и Х. Бауром, издвајан као непоновљива личност, гигант југословенске филмске глумачке уметности, Вујисић је својом појавом, изражајним лицем, дискретном и лежерном глумом, те неком елементарном истинитошћу знао надоградити и лоше сценаријске предлошке.
Особењак посебне врсте (слободно је време проводио на реци Сави, далеко од друштвене и културне јавности, никада није изговарао текст како је написан, није прихватао своје материјално учешће у филму, непрофесионалност, губљење времена, свој је рад наплаћивао одмах). Био је глумац најширег дијапазона и без одређеног „фаха“, који је могао подједнако сугестивно играти све што одговара његовој „робусној и питомој природи“.
Иако често у ситуацији да прихвати све што му понуде, глумио је и у филмовима најистакнутијих редитеља, па му је улога дједа у „Догађају“ (1969) Ватрослава Мимице донела „Октобарску награду“ града Београда и „Цара Константина“ у Нишу, улоге у филмовима „Хајка“ (Жике Павловића, 1977.), „Бештије“ (Живка Николић, 1977.) и „Повратак отписаних“ (Александра Ђорђевића, 1976.).
„Златну арену“ на фестивалу у Пули 1977. године добија за исте филмове, а уједно и за улогу у остварењу „Лептиров облак“, иначе ауторско остварење редитеља З. Рандића.
Исте године за ову улогу добија и награду Цара Константина у Нишу. За улогу у филму „Размеђа“ из 1973. године, редитеља Креше Голика добија „Гран При у Нишу“. Већ од 1957. године игра улоге различитог опсега:
* Владимира Погачића (Суботом увече, 1957; САМ, 1959.),
* Ватрослава Мимице (Прометеј с отока Вишевице, 1965; Понедељак или уторак, 1966: Сељачка буна 1573, 1975; Последњи подвиг диверзанта Облака, 1978.),
* Жике Павловића (Непријатељ, 1965; Буђење пацова, 1967; Заседа, 1969.),
* Бранка Бауера (Доћи и остати, 1965; Салаш у Малом риту, 1976.),
* Боре Драшковића (Хороскоп, 1969; Живот је леп, 1985.),
* Вељка Булајића (Битка на Неретви, 1969.),
* Александра Петровића (Мајстор и Маргарита, 1972.),
* Горана Паскаљевића (Чувар плаже у зимском периоду, 1976; Пас који је волео возове, 1977; Посебан третман, 1980; Сутон, 1983.),
* Срђана Карановића (Петријин венац, 1980.),
* Слободана Шијана (Ко то тамо пева, 1980; Маратонци трче почасни круг, 1982.),
* Горана Марковића (Мајстори, мајстори, 1980) и
* Емира Кустурице (Сјећаш ли се Доли Бел, 1985.).
Глумио је и у више телевизијских серија (нпр. Сервисна станица, Више од игре и Камионџије и у истоименом филму), које су му донеле посебну популарност.
Године 1959. добио је тек основану Седмојулску награду СР Србије за филмску уметност, а касније и награду за животно дело „Славица“ на фестивалу у Нишу идр.
1950. Чудотворни мач витез
1953. Циганка
1955. Шолаја Бубало
1957. Суботом увече
1958. Четири километра на сат газда кафане
1958. Погон Б
1958. Рафал у небо
1958. Те ноћи
1958. Три корака у празно лађар Обрад
1959. Кампо Мамула
1959. Осма врата
1959. Сам
1960. Боље је умети
1960. Друг председник центарфор Радиша
1960. Кота 905 Павле шерпа
1961. Не дирај у срећу
1961. Нема малих богова директор
1961. Парче плавог неба
1961. Велика турнеја
1962. Чудна девојка професор
1962. Мачак под шљемом Илија Капара
1962. Звиждук у осам директор
1963. Десант на Дрвар Васина
1963. Двоструки обруч
1964. Мушки излет
1964. Народни посланик Секулић
1964. Прометеј с отока Вишевице шјор Жане
1964. Свануће Илија
1964. Вртлог Стојан
1965. Доћи и остати
1965. Гласам за љубав
1965. Горки део реке
1965. Инспектор
1965. Непријатељи
1966. Коњух планином ћутљиви
1966. Понедељак или уторак
1966. Сретни умиру двапут као Заја
1966. Време љубави
1967. Боксери иду у рај Свети Петар
1967. Бомба у десет и десет шпијун
1967. Буђење пацова
1967. Дим
1967. Македонска крвава свадба
1968. Брат доктора Хомера Атанас, вођа банде
1968. Рам за слику моје мајке Ускок
1968. Сунце туђег неба Курјак
1968. Узрок смрти не помињати столар
1969. Битка на Неретви шофер Јордан
1969. Догађај деда
1969. Хороскоп
1969. Кад чујеш звона
1969. Моја страна света
1969. Заседа домаћин
1970. Бабље лето
1970. Лепа парада шинтер
1970. Жарки
1970. Живот је масовна појава маестро
1971. Доручак са ђаволом
1971. Моја луда глава
1971. Опклада
1971. Жеђ Вујче из Америке
1972. Мајстор и Маргарита
1972. Трагови црне девојке
1972. Валтер брани Сарајево отправник возова
1973. Паја и Јаре Паја
1973. Размеђа Пајо
1975. Доктор Младен
1975. Наивко газда Веља
1975. Сељачка буна 1573.
1976. Чувар плаже у зимском периоду
1976. Повратак отписаних поштар Јоца
1976. Салаш у малом риту Паја
1977. Бештије
1977. Хајка
1977. Лептиров облак
1977. Пас који је волео возове
1978. Није него отац
1978. Павиљон VI
1978. Последњи подвиг диверзанта Облака Облак
1978. Тигар
1978. Трен
1979. Другарчине ћале
1979. Паклени оток
1979. Последња трка
1979. Прико сињег мора
1980. Хајдук Урошевић
1980. Ко то тамо пева кондуктер
1980. Мајстори, мајстори домар
1980. Петријин венац кафеџија
1980. Посебан третман директоров отац
1981. Берлин капут
1981. Лаф у срцу зидар
1981. Шеста брзина психијатар
1981. Сјећаш ли се Доли Бел? ујак (дајџа)
1981. Сок од шљива
1982. 13. јул
1982. Далеко небо
1982. Идемо даље
1982. Маратонци трче почасни круг Милутин
1982. Мирис дуња
1982. Недељни ручак
1982. Сутон
1983. Хало такси чистач ципела
1983. Медени мјесец
1984. Камионџије опет возе Паја
1984. О покојнику све најлепше
1984. Рани снег у Минхену
1984. Војници пријатељ Мишиног оца
1985. Дебели и мршави Јован Купусић
1985. Отац на службеном путу Маликов деда
1985. Живот је леп газда
1986. Од злата јабука
[You must be registered and logged in to see this link.]
.................................................................
Zvezdan Forum :: Umetnost :: 7 Umetnosti :: F i l m :: Srpski Gumci i Glumice
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu