Stevo Žigon
Zvezdan Forum :: Umetnost :: 7 Umetnosti :: F i l m :: Srpski Gumci i Glumice
Strana 1 od 1
Stevo Žigon
od Zaga Pon 21 Jun - 12:55:22
Стево Жигон је био српски глумац и режисер. Родио се у Љубљани 8. децембра 1926. године, а преминуо је 28. децембра 2005. у Београду.
Као млад човек две године је провео у злогласном конц логору Дахау, где је и научио немачки језик. Због знања језика и познавања менталитета врло често је касније играо улоге, циничних и хладних, немачких официра.
Студирао глуму у Љубљани и Лењинграду. Дипломирао је 1952. у изванредној класи Академије за позоришну уметност у Београду. На Факултету драмских уметности је био један од првих асистената, приликом његовог оснивања 1949. Преломни тренуци његове уметничке каријере везани су за Бојана Ступицу, који је допринео његовом ангажману на филму и режији. Током година, све мање глуми у Југословенском драмском позоришту и Атељеу 212, а све више се окреће режији. На филму дебитује 1950. двема малим улогама. Као своје најбоље две улоге издваја ону новинара у филму Оксиген (М. Клопчић, 1970) за коју је на фестивалу у Пули награђен Златном ареном, као и ону у филму Рондо (З. Берковић, 1966). Запажено глуми и на телевизији (нпр. ТВ-серије Отписани и Повратак отписаних), те у кратким играним филмовима (нпр. Н.Стојановића).
1968. за време јунских студентских демонстрација у Београду, његова појава у дворишту филозофског факултета и његов наступ са инсертом из позоришног комада „Дантонова смрт“ где је играо поштеног, бескомпромисног и суровог Робеспјера са његовим говором на суђењу Дантону, изазвала је експлозију одушевљења студената који су га слушали и гледали: „...када гледамо како се ови маркизи и грофови Револуције коцкају, када њих гледамо с правом се можемо упитати јесу ли они опљачкали народ...! Нема споразума, нема примирја са људима за које је Република шпекулација, а Револуција занат!!..“
По идеолошком опредељењу се изјашњавао као комуниста. Категорично је бранио идеје атеизма.
Ожењен, и супруга Јелена и ћерка Ивана, су познате глумице.
Преминуо 28.децембра 2005. г. у Београду
* Драга Рут (у Мостару) 1954.
* Агонија (у Малом театру у Москви) 1979.
* Ожалошћена породица (у Бољшом драматическом театру у Лењинграду)
Режирао је у следећим позориштима:
* Народно позориште у Београду - „Ромео и Јулија“ - 1981, „Госпођица Јулија“ (Стринберг) - 1994, „Идиот“ (Фјодор Михаилович Достојевски) - 1995, „Галеб“ (Чехов) - 2000
* Југословенско драмско позориште
* Театар поезије
* Академско позориште
* и у градовима: Нови Сад, Вршац, Сомбор, Бања Лука, Дубровник, Битола, Зеница, Зајечар, Крагујевац, Љубљана...
Његова режија Хамлета посебно је запамћена као изазовна и полемична.
* Краљ Бетајнове (Ивана Цанкара) - Франц
* Антигона (Софокле) - Хемон
* Кандида (Бернар Шо) - Марчбенкс
* Федра (Расин) - Хиполит
* Глорија (Р.Маринковића) - Дон Јере
* Браћа Карамазови (Фјодор Михајлович Достојевски) - Тужилац
* Супарници (Шеридан) - Фокланд
* Дубровачка трилогија (Иво Војновић) - Госпар Михо, Марко пл. Тудизип
* Заточеници из Алтоне (Жан Пол Сартр) - Франц
* Ифигенија на Тауриди (Волфганг Гете) - Тоант
* Дантонова смрт (1968) -Робеспјер
* Маскерата (Мирослав Крлежа) - Дон Кихот
* У агонији (Мирослав Крлежа) - Крижовец
* Иванов (Антон Чехов) - Иванов
* Обична прича (Гончаров) - Петар Иванович
* Пигмалион (Бернар Шо) - Хенри Хигинс
* Хамлет (Вилијем Шекспир) - Хамлет
* Вуци и овце (Алексеј Остовски) - Беркутов
* Отело (Вилијем Шекспир) - Јаго
1950. Чудотворни мач
1950. Црвени цвет
1955. Кала Филозоф
1957. Врнил се бом
1959. Пет минута раја
1960. Велики подухват
1960. Сплетка и љубав
1960. X-25 јавља Ханс Биндер
1961. Хеда Габлер
1961. Песма
1961. Enclosure
1964. Отровна биљка
1964. Службени положај
1965. После одмора
1965. Маестро
1965. Болничка соба
1966. Премијера
1966. Балада о повратку
1966. Крешталица
1966. Амандус Жан
1966. Црни снег Емил Маргетић
1966. Рондо Младен
1966. Топле године
1967. Коктел
1967. Мементо Вили Милер
1967. Јегор Буличов (ТВ)
1967. Височка хроника
1968. Бекство Сергеј Павлович Голупков
1968. Календар Јована Орловића Дарко
1968. Тишина
1968. Прљаве руке
1968. Опатица и комесар
1969. Обична прича
1969. Безимена звезда
1969. Бура
1969. На дан пожара Дошен
1969. Недозвани
1970. Oxygen
1971. Велики посао
1971. Улази слободан човек
1971. Путовање на мјесто несреће Нино
1971. Чедомир Илић
1972. Дамон Дамон
1972. Девојка са Космаја
1972. Валтер брани Сарајево Др. Сретен Мишковић
1973. Последњи
1973. Полицајци
1973. Дубравка
1973. Изгнаници
1973. Павиљон број VI
1973. Опасни сусрети
1974. Оглас Бриски
1974. Флоријановић
1974. Валтер брани Сарајево Др. Сретен Мишковић
1974. Отписани Криегер
1974. Њурци
1974. Парлог
1974. Димитрије Туцовић Лав Троцки
1974. Страх Благот Баласица
1975. Живе везе
1975. Андесонвил - Логор смрти
1974-1975. Отписани Кригер
1975. Sie kommen aus Agarthi
1976. Марија
1976. Диспут у ноћи Еразмо Ротердамски
1976. Повратак отписаних Кригер
1976. На путу издаје кнез Павле Карађорђевић
1976. Вуци и овце
1976. Идеалист Свештеник из Запоља
1978. Маска Александар Бах
1978. Окупација у 26 слика Хубицка
1978. Љубав у једанаестој
1978. Павиљон VI
1978. Повратак отписаних Кригер
1979. Слом кнез Павле Карађорђевић
1979. Новинар Томац
1979. Сећам се
1980. Луде године II директор сколе
1980. Чин
1981. У агонији
1981. Шеста брзина начелник
1981. Жеђ
1981. Седам секретара СКОЈ-а
1982. Настојање
1982. Десети брат Мр. Пискав
1982. Приче из радионице начелник
1983. Стрици со ми поведали
1983. Мртви се не враћају
1983. Како сам систематски уништен од идиота глумио је самог себе
1984. Љетовање на југу
1985. Црвена барака
1986. Примож Трубар
1986. Miss
1986. Херетик
1987. Случај Хармс професор
1987. Дом Бергманових Конрад
1987. Погрешна процена Димитрије Љотић
1988. Халоа - празник курви професор Манфред
1988. Роман о Лондону
1988. Вечерња звона
1988. Вук Караџић Клеменс Метерних
1988. П.С. - Пост Сцриптум
1991. Туце свилених чарапа
1991. Брачна путовања
1992. Похвала светом кнезу Лазару
1993. Кажи зашто ме остави старац
1993. Боље од бекства позоришни редитељ
1994. Милена из Прага СС официр
1993-1994. Срећни људи доктор Ловчевић
1994. Полицајац са Петловог Брда 2 Маринин отац
1995. Наслеђе
1995. Сложна браћа Рус из Унпрофора
1995. Крај династије Обреновић Чариков
1995-1996. Срећни људи 2 доктор Ловчевић
1998. Краљевски гамбит
1998. Британски гамбит
Написао је:
* „Стево Жигон - хроника“
* „Монолог о позоришту“
* „Драматизације и адаптације“
* Орден рада са златним венцем
* Седмојулска награда
* Златна арена 1970. године.
* Статуета „Јоаким Вујић“
* Награда „Бојан Ступица“
* Плакета московског Малог театра
* Плакета ЈДП
* Плакета Народног позоришта у Београду
* Медаља почасног грађанина Русије
* Златна медаља „Николај Мордвинов“
* Гран при фестивала „Златни витез“ у Москви
* Добричин прстен 2002. године.
[You must be registered and logged in to see this link.]
...................................................
Као млад човек две године је провео у злогласном конц логору Дахау, где је и научио немачки језик. Због знања језика и познавања менталитета врло често је касније играо улоге, циничних и хладних, немачких официра.
Студирао глуму у Љубљани и Лењинграду. Дипломирао је 1952. у изванредној класи Академије за позоришну уметност у Београду. На Факултету драмских уметности је био један од првих асистената, приликом његовог оснивања 1949. Преломни тренуци његове уметничке каријере везани су за Бојана Ступицу, који је допринео његовом ангажману на филму и режији. Током година, све мање глуми у Југословенском драмском позоришту и Атељеу 212, а све више се окреће режији. На филму дебитује 1950. двема малим улогама. Као своје најбоље две улоге издваја ону новинара у филму Оксиген (М. Клопчић, 1970) за коју је на фестивалу у Пули награђен Златном ареном, као и ону у филму Рондо (З. Берковић, 1966). Запажено глуми и на телевизији (нпр. ТВ-серије Отписани и Повратак отписаних), те у кратким играним филмовима (нпр. Н.Стојановића).
1968. за време јунских студентских демонстрација у Београду, његова појава у дворишту филозофског факултета и његов наступ са инсертом из позоришног комада „Дантонова смрт“ где је играо поштеног, бескомпромисног и суровог Робеспјера са његовим говором на суђењу Дантону, изазвала је експлозију одушевљења студената који су га слушали и гледали: „...када гледамо како се ови маркизи и грофови Револуције коцкају, када њих гледамо с правом се можемо упитати јесу ли они опљачкали народ...! Нема споразума, нема примирја са људима за које је Република шпекулација, а Револуција занат!!..“
По идеолошком опредељењу се изјашњавао као комуниста. Категорично је бранио идеје атеизма.
Ожењен, и супруга Јелена и ћерка Ивана, су познате глумице.
Преминуо 28.децембра 2005. г. у Београду
* Драга Рут (у Мостару) 1954.
* Агонија (у Малом театру у Москви) 1979.
* Ожалошћена породица (у Бољшом драматическом театру у Лењинграду)
Режирао је у следећим позориштима:
* Народно позориште у Београду - „Ромео и Јулија“ - 1981, „Госпођица Јулија“ (Стринберг) - 1994, „Идиот“ (Фјодор Михаилович Достојевски) - 1995, „Галеб“ (Чехов) - 2000
* Југословенско драмско позориште
* Театар поезије
* Академско позориште
* и у градовима: Нови Сад, Вршац, Сомбор, Бања Лука, Дубровник, Битола, Зеница, Зајечар, Крагујевац, Љубљана...
Његова режија Хамлета посебно је запамћена као изазовна и полемична.
* Краљ Бетајнове (Ивана Цанкара) - Франц
* Антигона (Софокле) - Хемон
* Кандида (Бернар Шо) - Марчбенкс
* Федра (Расин) - Хиполит
* Глорија (Р.Маринковића) - Дон Јере
* Браћа Карамазови (Фјодор Михајлович Достојевски) - Тужилац
* Супарници (Шеридан) - Фокланд
* Дубровачка трилогија (Иво Војновић) - Госпар Михо, Марко пл. Тудизип
* Заточеници из Алтоне (Жан Пол Сартр) - Франц
* Ифигенија на Тауриди (Волфганг Гете) - Тоант
* Дантонова смрт (1968) -Робеспјер
* Маскерата (Мирослав Крлежа) - Дон Кихот
* У агонији (Мирослав Крлежа) - Крижовец
* Иванов (Антон Чехов) - Иванов
* Обична прича (Гончаров) - Петар Иванович
* Пигмалион (Бернар Шо) - Хенри Хигинс
* Хамлет (Вилијем Шекспир) - Хамлет
* Вуци и овце (Алексеј Остовски) - Беркутов
* Отело (Вилијем Шекспир) - Јаго
1950. Чудотворни мач
1950. Црвени цвет
1955. Кала Филозоф
1957. Врнил се бом
1959. Пет минута раја
1960. Велики подухват
1960. Сплетка и љубав
1960. X-25 јавља Ханс Биндер
1961. Хеда Габлер
1961. Песма
1961. Enclosure
1964. Отровна биљка
1964. Службени положај
1965. После одмора
1965. Маестро
1965. Болничка соба
1966. Премијера
1966. Балада о повратку
1966. Крешталица
1966. Амандус Жан
1966. Црни снег Емил Маргетић
1966. Рондо Младен
1966. Топле године
1967. Коктел
1967. Мементо Вили Милер
1967. Јегор Буличов (ТВ)
1967. Височка хроника
1968. Бекство Сергеј Павлович Голупков
1968. Календар Јована Орловића Дарко
1968. Тишина
1968. Прљаве руке
1968. Опатица и комесар
1969. Обична прича
1969. Безимена звезда
1969. Бура
1969. На дан пожара Дошен
1969. Недозвани
1970. Oxygen
1971. Велики посао
1971. Улази слободан човек
1971. Путовање на мјесто несреће Нино
1971. Чедомир Илић
1972. Дамон Дамон
1972. Девојка са Космаја
1972. Валтер брани Сарајево Др. Сретен Мишковић
1973. Последњи
1973. Полицајци
1973. Дубравка
1973. Изгнаници
1973. Павиљон број VI
1973. Опасни сусрети
1974. Оглас Бриски
1974. Флоријановић
1974. Валтер брани Сарајево Др. Сретен Мишковић
1974. Отписани Криегер
1974. Њурци
1974. Парлог
1974. Димитрије Туцовић Лав Троцки
1974. Страх Благот Баласица
1975. Живе везе
1975. Андесонвил - Логор смрти
1974-1975. Отписани Кригер
1975. Sie kommen aus Agarthi
1976. Марија
1976. Диспут у ноћи Еразмо Ротердамски
1976. Повратак отписаних Кригер
1976. На путу издаје кнез Павле Карађорђевић
1976. Вуци и овце
1976. Идеалист Свештеник из Запоља
1978. Маска Александар Бах
1978. Окупација у 26 слика Хубицка
1978. Љубав у једанаестој
1978. Павиљон VI
1978. Повратак отписаних Кригер
1979. Слом кнез Павле Карађорђевић
1979. Новинар Томац
1979. Сећам се
1980. Луде године II директор сколе
1980. Чин
1981. У агонији
1981. Шеста брзина начелник
1981. Жеђ
1981. Седам секретара СКОЈ-а
1982. Настојање
1982. Десети брат Мр. Пискав
1982. Приче из радионице начелник
1983. Стрици со ми поведали
1983. Мртви се не враћају
1983. Како сам систематски уништен од идиота глумио је самог себе
1984. Љетовање на југу
1985. Црвена барака
1986. Примож Трубар
1986. Miss
1986. Херетик
1987. Случај Хармс професор
1987. Дом Бергманових Конрад
1987. Погрешна процена Димитрије Љотић
1988. Халоа - празник курви професор Манфред
1988. Роман о Лондону
1988. Вечерња звона
1988. Вук Караџић Клеменс Метерних
1988. П.С. - Пост Сцриптум
1991. Туце свилених чарапа
1991. Брачна путовања
1992. Похвала светом кнезу Лазару
1993. Кажи зашто ме остави старац
1993. Боље од бекства позоришни редитељ
1994. Милена из Прага СС официр
1993-1994. Срећни људи доктор Ловчевић
1994. Полицајац са Петловог Брда 2 Маринин отац
1995. Наслеђе
1995. Сложна браћа Рус из Унпрофора
1995. Крај династије Обреновић Чариков
1995-1996. Срећни људи 2 доктор Ловчевић
1998. Краљевски гамбит
1998. Британски гамбит
Написао је:
* „Стево Жигон - хроника“
* „Монолог о позоришту“
* „Драматизације и адаптације“
* Орден рада са златним венцем
* Седмојулска награда
* Златна арена 1970. године.
* Статуета „Јоаким Вујић“
* Награда „Бојан Ступица“
* Плакета московског Малог театра
* Плакета ЈДП
* Плакета Народног позоришта у Београду
* Медаља почасног грађанина Русије
* Златна медаља „Николај Мордвинов“
* Гран при фестивала „Златни витез“ у Москви
* Добричин прстен 2002. године.
[You must be registered and logged in to see this link.]
...................................................
Zvezdan Forum :: Umetnost :: 7 Umetnosti :: F i l m :: Srpski Gumci i Glumice
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu