Dunav

Дунав (нем. Donau, слов. Dunaj, мађ. Duna, украјински Дунай, рум. Dunăre, тур. Tuna) је најдужа река у Европској унији и друга најдужа река у Европи након Волге. Извире у Шварцвалду од мањих река Берге и Бригах код града Донаушингена. Дунав је дугачак око 2850 km, протиче кроз неколико централноевропских главних градова, пре него што се улије у Црно море кроз делту Дунава у Румунији и Украјини.

Дунав је у историји био једна од најсталнијих граница Римског царства. Река протиче кроз или чини границу 10 држава: Немачку, Аустрију, Словачку, Мађарску, Хрватску, Србију, Румунију, Бугарску, Молдавију и Украјину.
Дунав почиње од Донауешингена где се спајају две мање реке Брег и Бригах па одатле Дунав носи назив Donau. Међутим на мермерној плочи у Фирстенбершком парку код Донауешингена, која је много старија од монографског записа места, на самом врелу реке Бригах (слика), пише: CAPUT DANUBII, тј. Глава Дунава.

Дужина Дунава кроз Србију износи 588 km.
Њен латински назив је Danubius. Етимолошки се ради ο кованици (к), која проистиче од речи Διος-Ζευς (Dios-Zevs), чији је букалички облик Δαν, Ζαν (Dan, Zan), све изведено од корена δι, δίος (di, dios)-сјајан, „сјај небески“.

У митологији, Зевс или Диас је Кронов и Рејин син, краљ богова и људи, бог неба и зачетник свих природних појава. Генитив од Δαν (Dan) је Δανου (Danou). Други члан имена Danubius је bius који је произишао од речи βίος bios, латински vivus, тј. живот, посебно људски живот.
Дунав је једина велика европска река која тече од запада према истоку. Након пута од 2850 километара[1] река се улива у Црно море у подручју делте Дунава (4 300 km²) у Румунији и Украјини. За разлику од осталих река, дужина Дунава мери се од ушћа до извора, а полазном тачком сматра се светионик у Сулини на Црном мору. Слив Дунава има површину од 805.000 km²[1].

Притоке које се налазе већином у Алпима уливају се с десне стране. Од извора до ушћа, највеће притоке Дунава су:

* Илер са 70 m³/s
* Лех са 200 m³/s
* Наб са 49 m³/s
* Алтмул са m³/s
* Изар са 174 m³/s
* Ин са m³/s
* Траун са 150 m³/s
* Енс са 195 m³/s
* Морава са m³/s
* Раба са 63 m³/s
* Ваг са 161 m³/s
* Хрон са55 m³/s
* Ипел са 22 m³/s
* Шио, из Балатона, m³/s
* Драва са 577 m³/s
* Тиса са 794 m³/s
* Сава са 1 564 m³/s
* Тамиш са 47 m³/s
* Велика Морава s 232 m³/s
* Тимок са 31 m³/s
* Жиу са 86 m³/s
* Искар са 54 m³/s
* Олт са 174 m³/s
* Јантра са 47 m³/s
* Арджеш s 71 m³/s
* Јаломица s 45 m³/s
* Сирет s 240 m³/s
* Прут s 110 m³/s
Геолошки гледано Дунав је много старији од Рајне чији је утицајни слив парира дунавском у источној Немачкој. Будући да је Рајна једина алпска река која тече северно према Северном мору, може се повући невидљива црта која подељује делове источне Немачке и која се понекад назива Европско развође.

Пре задњег леденог доба у плеистоцену, Рајна је извирала у југозападном делу Шварцвалда, а воде с Алпа које данас улазе у Рајну су текле у изворни Дунав (Urdonau). Делови ове бивше реке која је била пуно већа од данашњег Дунава могу се видети у кањонима Швапске Јуре. Након формирања ерозијом горње рајнске долине, већина алпских вода је почела тећи у Рајну, због чега је данашњи горњи Дунав много мањи од пријашњег.

Будући да Швапску Јуру карактерише порозни кречњак и будући да је раздаљина положаја Рајне нижа од раздаљине положаја Дунава, подводне реке односе много воде из Дунава у Рајну. Током лета, кад је у Дунав мало воде, река зна потпуно нестати у подземне канале на два места у Швапској Јури која се називају Donauversickerung, тј. нестајање Дунава. Вода се враћа на површину 12 километара јужно од Ацтошфаа, северно од Боденског језера чиме улази и у Рајну. Будући да огромне количине подводне воде нагризају кречњак, претпоставља се да ће горњи ток Дунава једног дана и потпуно нестати у корист Рајне.
Почетак Дунава чине две речице у Шварцвалду, Брег и Бригаш. Извор Брега је близу Фуртвангена, на 1 078 метара висине. Будући да ова речица прелази дужи пут, географски се сматра извором Дунава у Британици, стр. 1.. Две речице спајају се у Донаучингену где се, у парку дворца, налази фонтана из 19. века звана „Donauquelle“ која симболизује службени извор риеке<реф>Чланак Паула Моранда о Дунаву у Au fil des fleuves, Реадер Дигес, 1972., стр. 47.. Дунав из Баден'Њунтенберга, где пролази кроз Сигмаринген и Улм, улази преко Баварске (Регенсбург и Пасау) у северну Аустрију (пролазећи кроз Линз и Беч), па кроз југ Словачке где пролази кроз Братиславу, прелази преко Мађарске (кроз Будимпешту) од севера према југу и улази у источну Хрватску (пролазећи крај Вуковара) и северну Србију. Пролазећи кроз Београд, река касније ствара границу између Србије и Румуније, па касније и између Румуније и Бугарске, након чега се улива у Црно море у Румунији, стварајући велику делту на граници с Украјином. Република Молдавија је 1990. године, добила приступ на отприлике 300 метара леве обале реке код Гиургилиестја (између градова Галати и Рени).

Делта Дунава је заштићена природна регија у Румунији и Украјини где се налази шума Летеа. Делту је Унеско означио као светску баштину 1991. године. Румунија која је 1984. године, отворила канал од 64 километра од Црневоде до Црног мора, чиме је скратила пут од 400 километара, изразила је забринутост због еколошких последица изградње канала Дунав-Црно море с украјинске стране.


[You must be registered and logged in to see this link.]

odrasla sam uz ovu reku...Mnogo mi je pomogla u teskim trenucima...da prebolim,zaboravim...