Krstovdan

ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА - КРСТОВДАН (грч: Η Ύψωσις του Τιμίου Σταυρού), велики непокретни празник који се слави два пута током године: 5. јануара и 14. септембра. У те дане се прослављају два догађаја. Први је проналазак Часнога крста у IV веку, који је пронашла царица Јелена. Други је повратак Часнога крста у Јерусалим, пошто су га у својим освајањима отели и однели Персијанци. Крст је повратио цар Ираклије у VII веку. Празник је почео да се прославља од 326. године, када је и пронађен.

Године 326. после Христовог рођења, побожна царица Јелена, мајка цара Константина, отишла је у Палестину да се поклони светим местима. Том приликом, јавила јој се мисао да пронађе крст, на коме је Христос био разапет. Био је то тежак задатак, јер су га Јевреји чим је Исус са њега скинут, сакрили, и строго чували тајну где је сакривен. Да би сазнала где је крст, царица, по савету Патријарха Макарија, скупи све најстарије људе Јудеје, те их почне испитивати. Старци, уплашени претњама, покажу једног Јеврејина, који је по причању његових дедова, знао где је крст сакривен. Он им, напослетку, показа где је закопан - на месту где је подигнут храм богиње Венере. После дугог копања, нађоше не један, већ три крста, Христов и крстове она два разбојника, који су заједно с Њим разапети. Пошто није било начина да се открије који је крст Христов, јер беху прилично трули, ваљало је прибећи вери. Управо туда су проносили неког мртваца на укоп, и Патријарх Макарије заповеди носиоцима да стану. Редом је крстовима додиривао мртваца, док код трећег крста мртвац не оживе и устаде, и тако они познаше да је то крст Исуса Христа. Царица смерно клекне и пољуби свето дрво, а пошто је мноштво народа, који се беше окупио, желело да види Часни крст, Патријарх Макарије изађе на једно узвишено место и показа га народу.

Царица Јелена је приликом борављења по светим местима, направила више цркава, па и цркву Васкрсења на Христовом гробу, у којој је чуван и један део Христовог крста. Међутим, јула месеца 614. године, Персијанци освојише Јерусалим и заробише многе Хришћане. Порушише цркву Васкрсења, и из ње однесоше крст Христов и друге драгоцености. После четрнаест година, измире се грчки цар Ираклије и персијски цар Сироес, и овај врати Грцима крст. Сам цар Ираклије дође у Јерусалим да свечано прими свето дрво, и с великом литијом изађе на дочек крсту, до Маслинске горе. Цар, у пуном царском сјају и одежди, са круном на глави, узме крст да га изнесе на Голготу, али му нека невидљива сила није дозвољавала да га понесе. Патријарх тада рече цару да је тим истим путем и Христос носио крст, али не у царском великољепију и под круном, већ као роб, под трновитим венцем и бос. Цар скиде царску порфиру, круну и остале знаке достојанства, па бос и у простим хаљинама лако изнесе крст на Голготу и постави га у цркви где је и пре стајао. Било је то 14. септембра 628. године.
Догађај Воздвижења на икони представља се: на амвону у цркви стоји Патријарх у потпуном архијерејском орнату и један ђакон, а међу њима стоји велики дрвени крст, кога они воздвижу (уздижу). Иза Патријарха стоје многи архијереји и свештеници, неки обучени у одежде, а неки не. Са десне стране, ниже амвона, стоји царица Јелена у оделу царског достојанства са круном и скиптром и небројено гологлавог народа.

Најкарактеристичнија богослужбена одлика овог празника је чин воздвижења (уздизања) Часнога крста који се врши на јутрењу, пред крај великог славославља. Он се одвија тако што свештеник, обучен у комплетне одежде, износи Часни крст из олтара, застаје пред Царским дверима да би после отпеваног тропара и кађења крста, стао са њим на средину храма. Ту свештеник подиже крст увис и њиме три пута благосиља источну страну и затим се, држећи крст на глави, лагано клања све до земље и потом усправља изговарајући одговарајуће молитве. За то време верни народ пева "Господи помилуј" сто пута, тзв. сотницу. Тако исто чини окренувши се потом ка западу, југу, северу и опет истоку. После свега следи поклоњење Крсту. Иако типик предвиђа да се овакво воздвижење Часнога крста врши само у саборним храмовима, а да у обичним бива само поклоњење Крсту, оно се данас код Срба врши готово у свим храмовима.

Крстовдан се проводи у строгом посту, зато што је Часни крст, као свето дрво, супротност рајском дрвету "познавања добра и зла". Многи побожни Хришћани тај дан проводе једући само хлеб и грожђе. Има још један Крстовдан у години, уочи Богојављења, 5. јануара, када су се у старо време крштавали оглашени, као у очи дана Христовог крштења и који је од крштавања назив добио. Трећа недеља Великог Поста зове се Крстопоклона недеља, јер се и тада крст износи народу на целивање, да духовно окрепи оне који посте.

На Косову се Крстовдан уочи Богојављења назива Нетка, и тада је обичај да сви пробају од сваког јела које је остало од Бадње вечери. На јесењи Крстовдан бере се и посвећује босиљак. Највећи крстовдански вашар у Горњој Пчињи приређује се у Радовници, испод цркве поред реке Пчиње, где је подигнуто неколико сеника који се користе за вашар. Људи рано долазе да продају и купују стоку, све до подне, а од подне долазе они који желе да се виде, да буду виђени. Остаје докле ко може.

У свим селима исплаћују пољаке, који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено ο Ђурђевдану.


[You must be registered and logged in to see this link.]

Krstovdan - uspomena na prve hrišćane


Prema predanju, prvi koji su primili hrišćansku veru i prve pouke nove vere pominju se kao katihumeni ili - oglašeni, dok je u srpskoj crkvi i narodu dan krštenja prvih hrišćana poznat kao - Zimski Krstovdan.

Praznik se vezuje za svetkovanje Bogojavljenja, praznika Krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećen svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu.

Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.

U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos.

U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz obred velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje.

Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja.

Krstovdan uoči Bogojavljenja je posni dan za pravoslavne vernike, bez obzira na to koji dan u nedelji "pada".

U nekim krajevima Srbije postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu.

Ako se krst smrzne veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.

svima koji slave zimski krstovdan


[You must be registered and logged in to see this link.]

Narodna verovanja uoci Bogojavljanja

Noc uoci samog Bogojavljenja se nekada pripremala deci uz pricu da ostanu budni i da gledaju kroz prozorsko okno.Nebo se tada otvara i ispunjava zelju svim ljudima.
A,
Tamo gde bi vatra suknula iz zemlje , po verovanju je bilo javljanje o zakopanom blagu, koje bi se trebalo iskopati u prisustvu dva deteta. Jednog muskog i jednog zenskog, i bez ijedne reci.
Igrom slucaja u nasoj familiji se odrzala prica o tome i pre neki dan sam se setila nje i zaista me zamislila.
Moj pokojni deda , po Ocu je bio namanje dete u porodici, kako je njegov otac poginuo , stric se rodjeni ponudi da ga uzme kod sebe da ga gleda kao svoje dete.
I tako uoci Bogojavljenja se desi da su bili na povratku kuci ,konjskim kolima on i stric .
Deda primeti ispod jedne velike topole kako suknu vatra. On dohvati za rukav strica te mu rece za to uplasen i tako mali
Stric znavsi za narodno verovanje odluci da ne gubi vreme te sa njim ode do topole i pocese da kopaju, ali sneg i led, pa je islo tesko. Posalje stric malog da ode kuci i da donese nesto da se to otkopa da mu ne bi samo smetao
Deda tada mali decak dok je stigao do kuce, dok je objasnio sta mu treba i dok se vratio, stric vec otkopa rupu. Posto nije znao cemu rupa i sta bi moglo da bude u njoj , on se potrudi da vidi bolje i tu ga stric uplasi mlatarajuci rukama i vicuci kako je video vraga
Zbog porodice a i komsiluka, stric zabrani svima da o ovom dogadjaju pricaju bilo kome.

Kada sam se setila price o tome i kad sam uporedila familiju koja je potekla od pokojnog deda i njegovog strica, setih se i to, da je porodica striceva bila jako bogata ali eto 4 generacije biti izgleda nece, bar ne na kucistu
Porodica se podelila njegova, mentalnih bolesti , odlazak preko okeana cak u Kanadu i Usa, gde potomci nece da se vrate, bez porodica svojih.
A deda............. on je bio sluga uvek kod bogatih gazda, jedini od svih iz te kuce, Bog mu podario decu i unucad pa i paraunucice, i ima Bogu hvala ko i na ognjistu starom a i na novom, a prica o toj noci i odkud nagli procvat i bogastvo striceve porodice..................
Valjda to sve neko vidi i vrati kako treba.


Zato ako vidite vatru da nekud sukne, asov u ruke i podelite ako to vec neko zna ili ide sa vama

Moj dozivljaj za Bogojavljanje je taj sto izadjem na terasu,budem strpljiva, da sacekam susret dva vetra sa dve strane sveta, jedan topao a jedan leden i tada znam, pognem glavu zahvalim Bogu i pomolim se za jednu zelju.
Danas kada je jako tesko ziveti u ovim interesantnim vremenima najbolje je da se covek pomoli za zdravlje, jer ako zdravlja imas i mir u srcu onda imas sve, dzaba i para i bogastva ako si lud ili blesav.
A stari narod to nije bio iako siromasan

КО СЕ КРСТИ ТАЈ ДАНАС ПОСТИ...
А КО ПОСТИ ДУШУ СВОЈУ ГОСТИ...

ДАНАС МИ ЈЕ ГОДИШЊИЦА БРАКА!!!

Neka je sa srecom!

Da zivite dugo u ljubavi i slozi, da vam Gospod podari duhovno i telesno zdravlje, kao i obilje radosti koju cete deliti medju sobom.

Srecna godisnjica Radivoje
Nek Bog blagoslovi vasu zajednicu i svako dobro.