S kolena na koleno

Vitaminska bomba - Kivi

Ovo južno voće jača imunitet, reguliše krvni pritisak i probavu, pomaže u lečenju respiratornih obolenja, glavobolje i stresa. Kivi je kiselkast plod, jajolikog oblika, dlakave, smeđe kore i zelenog „mesa". Veoma je ukusan i zdrav, prava je riznica vitamina naročito C, A, E, K i B kompleksa (tiamin, niacin, B6, kolin), kao i menerala - kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa.
Lekovita dejstva kivija

Kivi se koristi svež, kao i za pripremu kolača, đemova i lekovitih napitaka. Zahvaljujići visokovrednim sastojcima, efikasan je u borbi protiv respiratornih infekcija, a osim toga jača imunitet, štiti od prehlade, reguliše krvni pritisak, smanjuje rizik od nastanka srčanih bolesti, moždanog udara, tumora, a pomaže i protiv glavobolje i stresa. Takođe snižava holesterol, neutrališe slobodne radikale i otklanja toksine iz organizma. Redovnim konzumiranjem svežeg kivija smanjuje se količina triglecirida u krvi za 15%, a ovo blagotvorno voće pomaže i u zaceljivanju rana, održavanju zdravlja kostiju izuba i desni, te apsorpciji gvožđa, a pozitivno deluje i na probavni sistem jer održava ravnotežu između korisnih i štetnih bakterija u crevima. Zbog bogatog sadržaja vitamina C i voćnih kiselina, kivi je čest sastojak proizvoda za negu lica i tela. Štiti kožu od isušivanja i čini je baršunastom i nežnom, reguliše lučenje masnoće, sužava proširene pore i usporava starenje. Medjutim, iako je kivi svež veoma koristam, moramo biti i oprezni, jer preveliko unošenje može izazvati i alergiju.Savetuje se najviše 2-3 komada dnevno.
Prehlada

Oljuštiti i iseckati jedan kivi, narandžu, šargarepu, jabuku, bananu, limun, dodati kapiku ili dve meda i mikserom ili u blenderu samleti voće. Po želji se može dodati voda. Ovaj napitak je izuzetno bogat vitaminima i odličan je protiv prehlade. Preporučuje se da se pije ujutru.
Celulit

Kilogram kivija sitno iseckati i procediti kroz cediljku ili gazu. Izgnječen kivi sipati u toplu kupku, a nakon dvadesetak minuta istuširati se mlakom ili prohladnom vodom.
Čišćenje kože

U blenderu izmiksati po jednu bananu i kivi, naneti na lice i vrat i ostaviti da deluje dvadesetak minuta. Nakon toga masku isprati mlakom vodom. S obzirom na to da kivi sadrži semenke, prilikom ispiranja utrljavanjem se radi i blagi piling.
Za blistav ten

Viljuškom zgnječiti jedan kivi i dodati mu supenu kašiku meda i malo jogurta. Naneti masku na lice i ostaviti dvadesetak minuta, a nakon toga isprati toplom vodom.



Čudotvorni korov - Broćika

Broćika je samonikla jednogodišnja biljka penjačica. Može da naraste od 30-150 cm visine, ima razgranatu četvorouglastu stabljiku, a na zadebljalim čvorovima obrasla je kukasto savijenim čekinjastim dlakama koja prijanjaju na podlogu, za druge biljke ili pak krzno životinja i odeću. Cveta od juna do oktobra, a cvetovi su joj sitni, bele ili zelenkastobele boje, prijatnog i nežnog mirisa. Plodovi broćike gorkok su ukusa i rstu u obliku dve sjedinjene loptice prekrivene kukicama, a svaka od njih ima po semenku. Ova biljka raste u baštama, livadama, oranicama i vlažnim šumama, ali i uz puteve ireke.
Lekovito dejstvo

Svi delovi ove biljke su lekoviti i beru se u vreme cvetanja, a mladi izdanci koji se beru u proleće odličan su tonik za detoksikaciju organizma, a u stara vremena napici od broćike upotrebljavali su se u lečenje žutice. Pošto uspešno pročišćava krv preporučuje se čaj od ove biljke u slučaju vodene bolesti, zadržavanja mokraće, bolnog mokrenja, kamena u mokraćnim putevima, otečenih žlezda, katara bešike, želuca i creva te upale jezika i gojaznosti. Za spoljnu upotrebu koristi se u slučaju nečiste kože, lišaja, ekcema i karcinoma kože. Od svežeg soka broćike i domaćeg maslaca priprema se veoma korisna i lekovita mast protiv svih kožnih bolesti, kao što su gnojni i tvrdokorni čirevi, skrufulozne otekline i osip. Zahvaljujući moćnom diuretičkom svojstvu, broćika se smatra dragocenim sredstvom za otklanjanje otrova iz organizma, tako da se koristi u slučaju različitih oblika karcinoma, posebno raka limfnog sistema.
Prirodna kozmetika

Pregršt svežih zelenih stabljika i lišća broćike kuvati 15 minuta na laganoj vatri u jednom litru vode. Ohladiti, procediti, sipati u flašu i čuvati u frižideru. Narednih pet dana ovom tečnošću umivati lice, i ispirati kosu. Redovno praviti sveže doze ovog čaja.
Čirevi i opekotine

U slučaju opekotina i čireva na koži, koristiti platnene obloge namočene u čaj od broćike, tkanina kojima se pokriva bolno mesto treba menjati nakon svakog nanošenja.

Izvor

Limeta - lekar u kući

Super limun poboljšava varenje, sprečava zatvor i urinarne infekcije, ublažava respiratorne tegobe, a koristan je i za mršavljenje.

Limeta citrusno voće zelene kore i svetlozelene pulpe, često se poistevećuje sa limunom, jer imaju sličan izgled i miris. Medjutim, limeta pripada drugoj vrsti citrusa. Oko 100gr limete sadrži 30 kalorija, 11 g ugljenih hidrata, 1,7 gr šećera, 0,2 gr masti, 0,7 gr proteina i čak 29 mg vitamina C. Ovo voće je najkiselije i odlikuje se veoma snažnim antibakterijskim svojstvima.

Lekovitost

Limeta poboljšava varenje, sprečava zatvor i urinarne infekcije, ublažava respiratorne tegobe i probleme sa desnima i kožom korisna je za mršavljenje, a upotrebljava se i u kulinarstvu i kozmetici. Mirisna ulja koja sadrži plod ovog voća podstiču varenje, a čaša tople vode s sokom od limete pomaže pri mršavljenju. Etarska ulja iz ovog voća pospešuju izlučivanje želudačnih sokova, žuči i kiseline i stimulišu peristaltiku creva, pa se preporučuje u slučaju opstipacije. Ova ulja koriste se za pripremu balzama i inhalatora, koji u kratkom roku olakšavaju tegobe kao što su mučnina ili otežano disanje uzrokovano respiratornom infekcijom. Limeta je veoma bogata kalijumom i efikasno je sredstvo za eliminisanje toksičnih supstanci koje se nakupljaju u bubrezima i bešici, što ubrzava lečenje urinarnih infekcija. Bogat vitaminom C, ovaj agrum koristan je za oči, a upotrebljava se i u slučaju krvarenja i osetljivosti desni. Sok od limete ublažava osip i svrab kože uzrokovane infekcijom, a kozmetički preparati na bazi ovog voća vraćaju koži sjaj i baršunast izgled. Limunska kiselina iz ploda limete odličan je sagorevač masti, te se preporučuje i dijabetičarima, a napici sa ukusom ovog citrusa provereno okrepljuju organizam. Ekstrat i esencijalna ulja limete sastojak su mnogih parfema, proizvoda za čišćenje kože, sapuna i dezodoransa, a uz to su veoma cenjeni i u aromaterapiji.
Ledeni čaj od limete, nane i narandže

Skuvati i ohladiti litar čaja od nane, pa dodati 3-4 kašike šećera ili meda, sok od sveže limete i 2 pomorandže. Ledeni čaj sjajno je osveženje i olična zamena za sokove.
Vitaminska bomba

Oljuštiti i iseckati 2 limete, 2 pomorandže i 4 kivija, dodati dve kašike meda i izmutiti u blenderu. Ovaj napitak sadrži mnoštvo vitamina i najbolje ga je popiti ujutru. Snaga za ceo dan, priznaćete prava vitaminska bomba.
Preliv za voćnu salatu

U maloj posudi pomešati ¼ šolje sveže isceđenog soka od limete, ½ šolje meda i supenu kašiku izrendane kore limete.Ovaj preliv sprečiće da voće potamni i poboljšaće mu ukus.



Vanila - lekoviti mirisni afrodizijak

Vanila podstiče seksualnu želju, a pozitivno utiče na varenje i funkciju centralnog nervnog sistema. Najčešće se koristi u vidu začina za razna jela i napitke, kao i u proizvodnji kozmtičkih preparata. Vanila je inače iz porodice orhideja, potiče iz Meksika odakle se proširila na tropsko područje. Može da naraste do petnaest metara, ima duge mesnate jajolike listove, i žute ili narandzaste cvetove koji se pojavljuju tek tri godine nakon sadnje. Iz cvetova se razvijaju mahune koje se beru dok su još nezrele i imaju žutu boju. Tokom fermantacije koja traje otprilike 15 dana nastaju bela kristalna zrnca-vanilin i pojavljuje se poznata aroma vanile. Nakon tog procesa mahune se nekoliko meseci ostavljaju na suncu ili u toplim prostorijama kako bi se potpuno osušile i bile spremne za upotrebu.

Upotreba

Vanila je vrlo aromatična, a osim karakterističnog, intezivnog mirisa odlikuje se i raskošnim, slatkastim ukusom. Zbog dugotrajnog procesa proizvodnje, ova biljka pored šafrana i kardamona, spada medju najskuplje začine na svetu, a poznata je i kao snažan afrodizijak i digestiv. Najčešće se koristi za poboljšanje ukusa raznim jelima i napicima, a veruje se da konzumiranje hrane obogaćene ovom biljkom pozitivno utile na centralni nervni sistem. Vanilin eterično ulje koji se razvija u plodu vanile tokom njenog sazrevanja smiruje grčeve u želucu i crevima. Ekstrat ove biljke pravi se od usitnjenih suvih mahuna koje se potapaju u vruću vodu i alkohol. Za jelo se koristi unutrašnji, mekani deo mahune, koji ima veoma intezivnu aromu i zato ga je potrebno umereno dozirati.
Liker od vanile

Prokuvati mahunu vanile u 0,5 l mleka i ostaviti da se ohladi. Za to vreme izmutiti tri žumancete i oko 150 gr šećera. Mleko procediti i po želji dodati kesicu vanilin-šećera. Penasto umućena žumanca dodavati u mleko, sve vreme mešajući. Na kraju sipati 1,5 dl ruma i isto toliko drugog alkoholnog pića(votke ili rakije).
Aromatična kafa

Isečene mahune staviti u posudu sa pola kilorama šećera i dobro zatvoriti. Nakon 2-3 nedelje šećer dobija karakterističan ukus i koristi se za zasladjivanje kafe ili čaja. Takođe, mahune vanile mogu se iseckati i pomešati sa kafom pre kuvanja, kako bi napitak dobio slatkastu aromu.

Izvor

Vidac

Vidac kao lekovita biljka pomaže u lečenju glaukoma, konjuktivitisa, poboljšava vid, ukljanja čmičak i ublažava upalne procese u organizmu.

Vidac je jednogodišnja zeljasta biljka, sa razgranatom stabljikom, jajolikim listovima, crvenim listovima, koji se otvaraju samo na suncu, i okruglim čaurama. Raste umereno na vlažnim livadama i pašnjacima, a cveta od maja do oktobra. U lekovite svrhe upotrebljavaju se svi nadzemni delovi biljke, koji se prikuopljaju za vreme cvetanja i suše na promaji. Vidac obiluje alkaloidima, flvonoidima, mineralima i etarskim uljima, ali sadrži i otrovne suptance. Zbog toga se savetuje oprez prilikom konzumiranja ove biljke. Vidac efikasno otklanja upalne procese u organizmu i regeneriše oštećena tkiva, ali najefikasnije deluje na očne bolesti.
Vid

Vidac jača očni živac, bistri rožnjaču i popravlja vid. Korisno je s vremena na vreme isprati oči čajem od ove biljke.
Očne infekcije

Mast od vidove trave poseduje snažno protivupalno dejstvo, pa pomaže u lečenju konjuktivitisa.
Glaukom

Vidac reguliše očni pritisak i u kratkom vremenskom roku otklanja neprijatne simptome glaukoma.
Čmičak

Topli oblog od ove biljke podstiče izlučivanje gnoja i ublažava upalu kapaka, te efikasno otklanja čmičak.

Nervni sistem

Tinktura od cvetova i listova vidove trave otklanja umor, opušta napete nerve i popravlja raspoloženje.
Zglobovi

Oblog od vidove trave otklanja otoke i ublažava bolove u zglobovima.
Koža

Tonik od listova i cvetova deluje antibakterijski, efikasno uklanja pubertetske bubuljice i mitesere, te zatvara pore. Vidac zaustavlja krvarenje, dezinfikuje rane i ubrzava njihovo zarastanje.



Zdravac

Ova lekovita biljka jača organizam, poboljšava funkciju bubrega, podstiče izbacivanje otrova, otklanja zadah i pomaže u lečenju nesanice i steriliteta.

Zdravac je višegodišnja zeljasta biljka koja raste uglavnomu planinskim delovima, a može da se gaji i u dvorištu. Dostiže visinu do 40 cm, ima crvenkasto-ljubičaste cvetove i listove na dugačkim drškama, izdeljene na krupne režnjeve. Sakuplja se tokom cvetanja-nadzemni deo odseca se od kraja aprila do juna, dok se rizom bere u septembru i oktobru. Nadzemni deo zdravca sadrži oko 20% tanina, flavonoide, pektine, kao i eterična ulja(zelenožute boje), koja se prilikom sušenja brzo gube. Ova biljka ima veoma specifičan, jak i prijatan miris, te se zbog toga često koristi za spravljenje kozmetičkih preparata. Eterično ulje zdravca dobro se meša sa drugim uljima, naročito sa onima od jasmina, lavande i bergamota.
Lekovito dejstvo

U narodnoj medicini biljka zdravac od davnina je poznata po svojoj lekovitosti. Nadzemni deo biljke u fitoterapiji koristi se pretežno za lečenje upalnih procesa na koži, infekcije usne duplje, protiv zadaha iz usta i u terapiji oboljenja sluzokože organa za varenje. S obzirom na to da sadrži dosta tanina, upotrebljava se za zaustavljanje krvarenja iz rana, iz nosa, u slučaju obilne menstruacije i protiv hemoroida. Osim toga ova biljka smiruje nervozu srca, oporavlja i jača organizam, podstiče rad bubrega i izbacivanje otrova, a pomaže i u slučaju nesanice. U narodnoj medicini zdravac se, pomešan sa očajnicom, koristi za lečenje ženskog i muškog steriliteta.
Napomena

Zbog visokog sadržaja tanina, prevelika količina zdravca može da izazove želudačne tegobe, pa treba biti oprezan prilikom konzumiranja čajeva od ove trave.
Čaj od zdravca

Oko 10 gr osušene biljke preliti sa 2dl ključale vode i ostaviti da odstoji oko pola sata-sat. Nakon toga napitak procediti i poiti 1dl na prazan stomk, a ostatak uzeti u toku dana.
Čaj za umirenje

U 5dl vrele vode sipati dve supene kašike osušenog zdravca. Napitak ostaviti da odstoji sat vremena pa procediti i piti po 1,2dl pre jela. Ovaj čaj preporučuje se i u slučaju nesanice.

Izvor

Biljni izvori kalcijuma - minerala

Suve smokve, rogač, kelj, soja i badem samo su neki od plodova koji sadrže više kalcijuma - nećete verovati-kravljeg mleka. Kalcijum je mineral, koji čini 2% čovekove telesne mase. Gradivni je element kostiju i zuba, neophodan je mišićima, prenošenje nervnih signala, za izlučivanje hormona i enzima, kao i za normalno zgrušavanje krvi. Njegov stalan nivo obezbeđuje nesmetano funkcionisanje različitih procesa u organizmu.
Dnevne potrebe

Dnevne potrebe za ovim mineralom iznose 1.000-1.200 mg (za osobe do 25 god), odnosno 800-1.000 mg za starije. Ženama u periodu trudnoće i dojenja treba 1.200 mg, koliko i u menopauzi. Apsorpciju kalcijuma potpomažu vitamini A, C i D, zatim gvožđe, magnezijum, mangan, fosfor, hlorovodonična kiselina, laktoza, a otežavaju je stres, deficit vitamina D, oksalati (ima ih u spanaću, zelenoj salati), kao i preteran unos masti, a upotrbom diuretika može dovesti do izlučivanja kalcijuma iz organizma.
Posledice nedostatka kalcijuma

Ukoliko je ishrana siromašna ovim dragocenim mineralom, organizam mora da troši kalcijum iz sopstvenih rezervi, zbog čega nastaju problemi sa zubima, zglobovima i kostima. Jedna od češćih posledica nedostatka kalcijuma u organizmu jeste osteoporoza, naročito kod žena u menopauzi.
Biljke-riznica minerala

Da bi se hranom životinjskog porekla unela dovoljna količina kalcijuma, potrebno je svakodnevno piti po dve šolje mleka i jesti oko 40 gr tvrdog sira. Međutim ne sme se smetnuti s uma da se na taj način, naročito kroz sir, unose masti koje su vrlo štetne za organizam. Osim toga, postoji veliki broj ljudi koji ne podnose laktozu iz mleka. Velika je zabluda da kalcijuma ima isključivo u namirnicama životinjskog porekla. Naprotiv, postoji čak petnaestak namirnica biljnog porekla koje su po sadržaju ovog minerala znatno bogatije od mleka. Neki od najznačajnih izvora ovog minerala jesu susam, mak, badem, semenke bundeve, suvi list peršuna, soja, suva smokva, kupine, ovas, kelj, rotkva, rogač, maslačak, pasulj, orah, indijski orah, lešnik, beli luk...
Uporedna lista

Potrebna količina pojedinih namirnica (u gramima), kako bi se zadovoljile dnevne potrebe za kalcijumom.
Mak 58 gr
Suva smokva 285 gr
Riba 300 gr
Badem 320 gr
Soja 355 gr
Kelj 400 gr
Mleko 666 gr
Jaja 1.333 gr
Susam

Sirove semenke susama sadrže čak sedam puta više kalcijuma od kravljeg mleka. Osim toga susam je bogat uljem, bakrom, manganom, gvožđem, vitaminima E i B1, kao i biljnim smolama i gorkim materijama koje mu daju prepoznatljiv miris. Susam poboljšava probavu i leči opstipaciju, snižava holeterol, sprečava nastanak krvnih ugrušaka (trombova), ublažava bolove u slučaju hemoroida, a koristi se i u slučaju kožnih oboljenja kao što su bubuljice, čirevi i opekotine.

Koristi se kao mleve, kao dodatak jelima ili kao ulje.
Suve smokve

Suve smokve dobar su izvor, kako kalcijuma tako i kalijuma minerala koji reguliše krvni pritisak. Pet smokava obezbeđuje više od 20% preporučene dnevne količine vlakana, zbog čega ovo voće blagotvorno deluje na probavu.
Rogač

Upotrebljava se kao važan sastojak u ljudskoj ishrani, dok se u današnje vreme najčšće koristi kao zamena za kakao ili čokoladu u obliku brašna i idealan je dodatak kolačima. Bogat je izvor vitamina i minerala, pa predstavlja efikasno sredstvo za snižavanje holesterola i triglicerida, ublažavanje crevnih tegoba i upijanje toksina iz creva. Osobama sa povišenim holeterolom i trigliceridima u krvi preporučuje se da ujutru, na prazan stomak, uzmu kašiku mlevenog rogača i lagano tope u ustima, a onda progutaju.
Badem

Ovo koštunjavo voće izuzetno je bogato mineralima, naročito onima koji su važni za zdravlje kostiju-alcijumom, magnezijumom, manganom i fosforom, pa je od velike koristi u prevenciji osteoporoze. Badem se ističe i zbog svog blagotvornog dejstva na kardiovaskularni sistem, zahvaljujući visokom sadržaju mononezasićenih masnih kiselina i vitamina E. Utiče na snižavanje holesterola i sprečavanje stvaranje naslaga na zidovima arterija, pomaže izgradnju kostiju, normalizuje krvni pritisak i rad srca.

Izvor

Vodena kraljica - Potočarka

Ova biljka pikantne arome koristi se kao hrana i lek, a sveže isceđen sok jača jetru, žuč i bubrege. Listovi potočarke koriste se u narodnoj medicini kao efikasno sredstvo protiv anemije, različitih vrsta upala i plućnih oboljenja.

Potočarka ili dragušac pripada porodici kupusarki i trajna je vodena biljka. Raste u čistoj vodi – u izvorima, potocima, rekama i jarcima, a uspeva i na vlažnom tlu pored vodenih površina. Sastoji se od nekoliko dugih stabljika koje plutaju po vodi, odakle pomoću adventivnog korena crpi hranljive materije. Listovi su sočni, pri dnu jajoliki, a na vrhu kopljasti. Najlekovitiji deo biljke su listovi, koje treba brati u proleće pre cvetanja i koristiti sveže, najčešće kao salati ili sok. Salata se priprema sa limunovim sokom i odličan je prilog u prženu hranu. Sušeni izmrvljeni listići su oštrog i gorkastog ukusa, a u kulinarstvu se koriste kao zamena za peršun u paradajz salati, kao dodatak supama ili za posipanje prženog krompira, dok u kombinaciji sa švapskim sirom mogu pedstavljati ukusan i zdrav namaz. Dragušac je bogat vitaminima A, C, E, K i D, mineralima, gvožđem i jodom, kao irafanolom, eteričnim uljem koje sadrži sumpor. Jača želudac, jetru i debelo crevo, reguliše funkciju žučne kesice, a uz sve ovo veoma je lekovita za zdravlje očiju.
I hrana i lek

U narodnoj medicini svež sok ili listovi potočarke koriste se kao sredstvo za čišćenje krvi, protiv osipa i oboljenja bubrega i jetre Osim toga upotreba sveže biljke ili soka pospešuje izlučivanje mokraće, poboljšava varenje, leči razne upale i jača želudac.Sveže isceđen sok podstiče izlučivanje peska i kamena u bubregu, čisti od glista i olakšava stolicu i mokrenje, a potrebno ga je piti po tri kašičice dnevno sa malo vode. Pored toga što čisti jetru, krv, čuva srce, ublaža giht i reumu, otklanja i smetnje u krvnim sudovima i podstiče cirkulaciju, pomaže u slučaju anemije, šećerne bolesti i plućnih oboljenja. Njnovija istraživanja su pokazala da redovno konzumiranje listova potočarke znatno smanjuje rizik od pojave različitih oblika raka, koji na žalost u ova današnja vremena uzima maha i ne bira godine života.. Naime ova biljka sprečava oštećenja DNK belih krvnih zrnaca, što je često glavni uzrok pojave karcinoma. Dragušac pozitivno utiče na stvaranje korisnih i istovremeno smanjije broj loših jedinjenja u krvi.



Domaći losion protiv peruti

Perut je posledica odumiranja ćelija glave, a ukoliko je taj proces ubrzan formiraju se ljuspice (perut), uočljive na temenu i duž čitave kose. Ovaj poremećaj neretko je praćen sa svrabom i crvenilom vlasišta, a pri to deluje vrlo neestetski zbog čega može značajno uticati na gubitak samopouzdanja.
Uzroci

Razlozi za pojavu peruti mogu biti različiti – trtiranje kose agresivnim i jakom šamponima, korišćenje nesdekvatnih preparata za kosu (gelovi, kreme, lakovi, farbe). Uzrok mogu da budu i gljivice koje su prirodno nastanjene u koži glave, i u normalnim uslovima ne izazivaju posledice, ali usled određenih klimatskih ili hormonskih promena, počinju brže da se razmnožavaju i nakupljju na vlasištu.
Lečenje

Ruzmarin, kopriva, čičak i kamilioca sadrže supstance koje efikasno usporavaju proces odumiranja ćelija kože glave. Perut se leči korišćenjem adekvatnih šampona, koje treba odabrati prema tipu kose, od čega zavisi i učestalost njenog pranja. Kosu bi trebalo prirodnim putem sušiti, i izbegavati upotrbu sredstava kao što su gelovi, farbe, lakovi... Takođe korisni su potpuno prirodni šamponi od koprive, ruzmarina, žalfije i drugih biljaka čije aktivne supstance ubrzavaju uklanjanje peruti.
Losion od koprive

Oko 100 gr mladog lišća koprive staviti u litar ključale vode, skloniti sa vatre i dodati četiri supene kašike cveta kamilice, ostaviti da odstoji dva sata, a zatim procediti i sipati 300 ml vinskog sirćeta. Losionom kvasiti koren kose i vlasi po pola sata svaki drugi dan. Jednom nedeljno isprati kosu ovom tečnošću.
Losion od čička i ruzmarina

Napraviti mešavinu od po pet supenih kašika iseckanog lista čička i ruzmarina, pa sipati u litar ključale vode. Ostaviti poklopljeno da odstoji dva sata, a zatim procediti. Kvasiti koren kose pet večeri uzastopno, a šesto veče kosu isprati čajem od kamilice.

Izvor

Žalfija sprečava prekomerno znojenje

Pojačano izlučivanje znoja tokom letnih dana najbolje se suzbija čajnim mešavinama i oblozima od lekovitog bilja. Znojenjem se pre svega telo štiti od visokih temperatura, a zahvaljujući tom procesu, iz organizma se izbacuju štetne materije. Međutim, ma koliko bilo korisno, izlučivanje znoja ako je pojačano i praćeno neprijatnim mirisoma koji su posledica delovanja bakterija, može da predstavlja veliki problem. Ukoliko nije posledica nekog obolenja ili hormonalnog poremećaja, preterano znojenje, koje je naročito izraženo tokom vrelih letnjih dana, može se sprečiti ili bar ublažiti izbegavanjem određenih namirnica, ali i konzumiranjem čajeva i upotrebom preparata na bazi lekovitog bilja.
Koje namirnice treba izbegavati

Čili, ljuta paprika, dok biber i slične začine treba koristiti umereno, sada će neko reći „auuu”, pa ljutog ne mogu da se odreknem. Umesto slanih suhomesnatih proizvoda i prženih, masnih jela i grickalica, koje priznaćete svi volimo, pogotovo uz gledanje TV. Treba jesti sveže voće i povrće te bela mesa, a ne preporučuju se ni gazirana, alkoholna pića kao ni previše rashlađeni napici.
Kakva hrana se preporučuje

Prilikom znojenja gubi se kalijum, što može izazvati zamor, grčenje mišića, pa čak i nesvesticu i aritmiju, pa se preporučuje konzumiranje namirnica koje su bogate kalijumom. To su pre svih krastavci, tikvice, lubenica, paradajz, banane i spanać. Tokom vrelih letnjih dana treba unositi što više tečnosti, najbolje vode. Pored toga za osvežavanje organizma i regulaciju znojenja idealni su čaj od nane i komorača, ali sokovi od limete, grejpfruta i limuna. Čajeve treba piti tople ili mlake, jer je u tom slučaju efekat rashlađivanja veći.
Čajevi i biljne mešavine

Žalfija je odlično sredstvo za regulisanje znojenja, istovremeno smanjuje lučenje znoja i suzbija bakterije, izazivače neprijatnog mirisa. U tu svrhu koriste se oblozi i kupke ali i napitak od ove biljke. Posebno je efikasna u mešavinama kombinacija žalfije i anisa deluje čak i na “udare toplote“ u menopauzi, a osim što ublažava valunge, reguliše i lučenje hormona. Za suzbijanje znojenja koristi se i menta jer deluje umirujuće, kao i bobice kleke koje deluju antibakterijski i podstiču funkciju bubrega.
Napitak protiv prekomernog znojenja

Sa pola litre ključale vode preliti tri kašike žalfije i jednu kašiku anisa, promešati i poklopiti i ostaviti da odstoji sat vremena. Procediti i piti čaj tokom dana, podeljen u dve doze. Delovanje ovog napitka najjače je nakon dva sata.



Vresak za čvrst san

Vresak je samonikli zimzelen žbun koji raste u višim predelima, dostiže visinu do 50cm, a cveta krajem leta kada se odsecaju gornji delovi grana-oštrim nožem, nikako kidanjem. Listovi i cvetovi odvajaju se od drvenih delova stabljike i suše u tankom sloju na otvorenom, ili u hladu ili u dobro provetrenim prostorijama. Cvetovi tokom sušenja moraju zadržati prirodnu boju od roza do ljubičaste, što je znak da je postupak sušenja bio dobar. Osušeni delovi biljke mogu da se koriste do dve godine, biljka ima antibakterijska svojstva, podstiče znojenje, a deluje i kao sedativ. Ukus svežeg vreska je gorak, a biljka ima jak miris koji podseća na med.
Lekovita svojstva

Vresak podstiče izlučivanje mokraće i znoja, čisti od glista, umiruje nerve, leči bubrege, osim toga koristi se i u slučaju tegoba izazvanih oboljenjem slezine, protiv proliva, za lečenje reume, bolesti oka i bešike, odlično je sredstvo za čišćenje krvi i protiv grčeva u želucu, a često se nalazi u sastavu čajeva sa diuretskim i antiseptičkim dejstvom. Za bolju probavu preporučuje se upotreba vreska u kombinaciji sa kamilicom i majčinom dušicom, dok je u lečenju nesanice najbolje kombinovati ga sa ruzmarinom i nanom. Med od vreska izuzetno je cenjen i tražen, a od njega se u nekim krajevima spravljaju lekoviti napici. Ima specifičan ukus i tamne je boje, pa ga često mešaju sa šumskim medom.
Čaj od vreska

Supenu kašiku suvog vreska sa 4dl ključale vode, ostaviti da odstoji neko vreme, a zatim procediti. Konzumirati po trećinu čaše čaja na svakih dva sata.
Protiv nesanice

Kafenu kašiku listova vreska preliti sa 2dl ključale vode, ostaviti da odstoji poklopljeno deset minuta, nakon toga procediti i zasladiti medom. Čaj piti tri puta dnevno po jednu šoljicu, nakon svakog obroka. Po želji dodati ruzmarin ili pitomu nanu koji povećavaju delotvornost ovog napitka. Za dobar san preporučuje se da se stavi lanena kesica napunjena listićima vreska i lavande.

Izvor

Vidac i Kamilica

Topli oblog od vidove trave u vrlo kratkom roku ublažava upalu i otok kapka, istovremeno podstičući izlučivanje gnoja. Gnojni čvorić na kapku poznat kao čmičak ili ječmenac, neprijatan je i bolan zdravstveni problem, posebno kada su u pitanju deca. Obično se javlja uz koren trepavica, nekada i na unutrašnjoj strani kapka, zbog čega nastaje crveni bolni otok. Čmičak je najčešće uzrokovan dodirivanjem kapaka prljavim rukama, a izaziva ga bakterija iz grupe stafilokoka. Kod dece se ponekad javlja i kao prateći simptom upale suznih kanala ili lojnih žlezda u nosu ili blizini oka. Čmičak je zarazan, što znači da može da se prenese vrlo lako, ako se upotrebi isti peškir. Ako se ne leči može da traje sedam do deset dana, no uz upotrebu odgovarajućih biljnih obloga nestaje gotovo preko noći. Ovi preparati obezbeđuju dreniranje gnoja i zaustavljaju širenje infekcije, a da bi se sprečilo uporno vraćanje kvržice na kapku, potrebno je ojačati imunitet.
Efikasne kombinacije

Najefikasniji borac protiv čmička jeste vidova trava, ublažava upalu kapka, otklanja upalni čvorić i otok već nakon nekoliko sati. Vidac pomaže i u lečenju glaukoma i konjuktivitisa, te ublažava i upalne procese u organizmu.

Ukoliko se koristi za lečenje čmička aloja vera ima dvostruko dejstvo suzbija infekciju i jača organizam, a pošto je izuzetan imuno-stimulans i detoksikator, sa jakim antivirusnim i antibakterijskim dejstvom, od gela ove biljke može da se pripremi topli oblog za kapak, dok se napitkom od aloje čisti organizam i poboljšava imunitet.
Oblozi od vidove trave

Skuvati jak čaj od vidove trave, pa nakon petnaestak minuta njime natopiti lanenu krpu i sa listom aloje držati na oku oko 45 minuta do sat vremena. U narodu se ovaj oblog stavlja preko kuvanog jajeta jer tako duže ostaje topao, a pri tom se lakše masira kapak da bi se poboljšala cirkulacija i pospešilo dreniranje gnoja.
Mešavine protiv upale

Pripremiti čaj od dve supene kašike vidove trave, jedne kašike čička ili nevena u pola litre vode. Ostaviti da odstoji petnaest minuta, pa napraviti oblog i držati ga na oku dok se ne ohladi. Oblog stavljati svaka dva sata.
Mešavine za bolji imunitet

Da bi se ojačao imunitet svakog dana treba popiti pre jela 2dl čaja od jednakih količina ehinacee, čička, kanadske žutike, broćike i nane, po želji zasladiti medom. Dnevna doza zdravlja, sitno iseckati čen belog luka, preliti ga kašikom meda, ostaviti da odstoji pola sata pa pojesti.



Celer štiti od raka

Koren i lišće Celera bogati su mineralima, vitaminima, nutritijentima, esecijačlnim uljima, a sadrže i fito elemente koji uklanjaju slobodne radikale i zaustavljaju rast malignih ćelija.
Celer

Celer je dvogodišnja zeljasta biljka, čija je stabljika visoka od 30 do 100 cm, listovi su tamno zeleni i sjajni, perasto razdeljeni, a koren mesnat i vretenastog oblika. Koren i lišće bogati su mineralima, vitaminima, nutritijentima i esecijalnim uljima koji mu daju karakterističan jak miris, a zanimljivo je da se specifična aroma zadržava i nakon sušenja.
Lekovito dejstvo

U lečenju raznih bolesti koriste se pre svega koren i lišće, a nešto ređe stabljika i semenke. Celer sadrži supstance koje relaksiraju arterije, smanjuju lučenje hormona stresa i smanjuju koncentraciju lošeg holesterola. Pomaže u lečenju astme, reume, gihta, mokraćnih puteva, bubrega, poboljšava apetit, krvnu sliku i cirkulaciju i otklanja probleme sa probavom. Ovo povrće sadrži fitoelemente pod zajedničkim nazivom kumarin koji eliminišu slobodne radikale i tako sprečavaju oštećenje ćelija, a utvrđeno je da jedan od sastojaka biljke zaustavlja umnožavanje ćelija raka. Takođe, redovnom upotrebom celera može da se spreči stvaranje kamena u bubregu i žučnoj kesi. Lekovitim materijama, posebno je bogat sveže pripremljen sok od korena, kome se mogu dodati i listovi i stabljika, koji mu doduše daju pomalo gorak ukus. Ovaj napitak može da se meša sa drugim sokovima, a pozitivno utiče na izlučivanje mokraće, te se preporučuje u slučaju svih oboljenja koja zahtevaju primenu diuretika. Lišće celera dobar je izvor vitamina C i stoga poboljšava imunitet i ublažava prehlade. Celer se može naći preko cele godine.
Vitaminski napitak

Oljuštiti, očistiti i izrendati koren celera, tri šargarepe, po jednu cveklu i belu rotkvu, pa dodati 2 dl soka od limuna, malo ulja i po želji soli i šećera. Ovaj osvežavajući napitak podiže nivo energije, te ga je najbolje piti ujutru.
Sok protiv glavobolje i umora

Izrendati 4 celera i 2 šargarepe, dodati im 2dl vruće vode i sok od 1 limuna. Sipati u staklenu posudu i ostaviti da odstoji preko noći. Narednog dana sok procediti kroz lanenu krpu, pošećeriti po ukusu i dobro promešati. Sok se preporučuje protiv glavobolje i umora, ali i u slučaju srčnih oboljenja. Sveže pripremljen sok piti 3 puta dnevno, po 2-3 supene kašike, najmanje sat pre jela.

Izvor

Očajnica - čistač organizma

Očajnica moćni čistač organizma, gorkog je ukusa, podstiče izlučivanje šlajma, eliminiše crevne parazite, topi kamenje u žučnoj kesi, oslobađa jetru od toksina i uklanja ciste i miome.

Očajnica je trajna zeljasta biljka gorkog ukusa koja raste u visinu do 60cm. Ima vretenast koren, uspravnu i dlakavu stabljiku, zeleno srebrnaste listove prekrivene dlakama i sitne bele cvetove. Intezivnog je mirisa nalik mošusu i oporog ukusa, a raste po planinskim padinama, na kamenitom zemljištu i uz puteve. U lekovite svrhe upotrebljavaju se nadzemni delovi, koji se sakupljaju za vreme cvetanja od jula do septembra. Očajnica obiluje gorkim taninima, a sadrži pektin i vosak, smole i marubinske kiseline, zbog čega poseduje višestruka lekovita svojstva. Preparati na bazi ove lekovite trave stimulišu izbacivanje toksina i ostalih otrovnih materija iz organizma, otklanjaju upale i poboljšavaju funkcije oslabljenih organa, a naročito su efikasni u lečenju ženskih boljki.
Respiratorni sistem

Topao čaj od očajnice podstiče izbacivanje šlajma i smiruje uporan kašalj, dok msirup od ove biljke pomaže u lečenju upale pluća, bronhitisa i tuberkuloze.
Organi za varenje

Zaslađen čaj od očajnice pospešuje varenje, olakšava pražnjenje creva i otklanja nadutost, a vino od gorke trave eliminiše crevne parazite, zaustavlja proliv i povraćanje.
Žučna kesa

Očajnica širi kanale žučne kese, topi kamenje i podstiče izlučivanje žuči.
Urinarni trakt

Čaj od ove biljke deluje antimikrobno i diuretički, podstiče izbacivanje belančevina, bakterija, peska i kamenca iz mokraćnih kanala.
Koža

Mast od očajnice deluje antibakterijski pa dezinfikuje rane i eliminiše mitesere, bubuljice i čireve.
Reproduktivni organi

Tinktura od očajnice leči neprohodne jajovode, uklanja ciste i miome, stimuliše funkciju reproduktivnih organa i pomaže u borbi protiv neplodnosti.

Izvor

Bor - spas za disajne organe

Ovaj blagotvorni četinar od davnina se koristi u lečenju bronhitisa, kašlja, upale grla, kao i reumatizma. Jedan je od najrasprostranjenijih četinara, ima koren koji duboko prodire u tlo i bogatu krošnju u obliku kišobrana. Skoro svi delovi bora imaju lekovita svojstva i koriste se u narodnoj medicini, a sakuoljaju se u februaru, martu i aprilu.
Blagotvorni sastojci

Iglice bora se upotrebljavaju neposredno posle branja, jer sušenjem gube vitamin C , a posle godinu dana potpuno gube lekovita svijstva. Svi delovi ove biljke sadrže etarska ulja i smole, a kora u svom sastavu ima i tanine, gorke materije i flavonska jedinjenja, a bogat je i pinitolom koji reguliše nivo šećera u krvi.
Lekovito delovanje

Iglice se koriste kao sredstvo za dezinfekciju, dok se od smole skupljene iz zasečenih delova na stablu, prave melemi i kreme koji ublažavaju reumatske tegobe. Preparat se nekoliko puta nanosi u toku dana na bolno mesto, a preporučuju se i kupke od mladih borovih pupoljaka. Ulje od borovih izdanaka utljava se u kožu i postiče cirkulaciju perifernih krvnih sudova, ublažava upalu pluća i disajne puteve, deluje umirujuće na sluzokožu respiratornog trakta i koristi se za inhalaciju u slučaju infekcija.



Mirisna vidarka - Smilje

Smilje je višegodišnja zeljasta biljka koja raste na sunčanim kamenjarima i padinama, u pukotinama stena i uz ivice puteva., a cveta od juna do jula. Stablo joj je uspravno i obraslo svilenkastim, gustim dlakama, visine do 40cm, sa cvstima na frhu.. Jedan zanimljiv podatak, pošto je biljka dvodom, razlikuju se ženske glavice sa končastim crvenim cvetovima i muške čije su cvetovi neugledni i cevasti. Plod je ahemija, suva, glatka ili hrapava, sa jednom semenkom.
I ukras i lek

Ova aromatična biljka poznata je po svojim blagotvornim svojstvima pa se koristi u lečenju raznih bolesti. Smilje sadrži flavonske heterozide, tanine, smole, gorke materije, 0,4% etarskog ulja. Osim što zaustavlja krvarenja i sprečava stvaranje krvnih podliva, deluje regenerativno, protivupalno i antioksidantivno, smanjuje nivo holesterola, ublažava bolove i snižava krvni pritisak. Izvrsno je sredstvo protiv hroničnog umora, iscrpljenosti i oslabljenog imuniteta, a koristi se i u lečnju žuči za izbacivanje žučnog kamena i mokraćnih kanala. Upotrebljava se i u terapiji bolesti pluća, organa za varenje, kao i spoljašnjih rana. Ulazi u sastav mnogih čajnih mešavina za lečenje hroničnog bronhitisa i kaplja. Ipak treba da napomenemo da u slučaju preosetljivosti na polen biljaka iz familije glavočika može izazvati alergiju ili kontaktni dermatitis.
Eterično ulje

Smilje obiluje eteričnim uljima koja blagotvorno deluju u slučaju proširenih vena, tromboze, popucalih kapilara, kožnih infekcija...upotrebljava se i u kozmetici za negu dehidrirane i umorne kože. Eterično ulje smilja dodaje se mirisnim svetiljkama, kupkama, preparatima za masažu i inhalaciju. Dobro se kombinuje s većinom eteričnih ulja naročito s lavandom, kamilicom i citrusima.

Izvor

Zbirka domaćih recepata za uravnoteženje funkcije organa i sistema organa organizma sa rečnikom navedenog bilja i manje poznatih izraza. Periodično se dopunjava novim receptima.



Opšti postupci:

a) 1 kg crne rotkve oprati a koru ne skidati. Napraviti sok od celokupne količine i čuvati u staklenoj posudi u hladnjaku. Piti po 50 grama (ne više) obavezno razblaženo sa vodom. Ishrana u vreme terapije je vegetarijanska.

b) Naliti u staklenku 1,5 litara surutke, staviti u nju 8 sirovih jaja i 800 gr meda. Dobro promešati i staviti na tamno mesto. Posle 9 dana sadržinu izmešati i procediti. Piti tri puta dnevno po 50 gr pre jela.

v) Pomešati jednake količine žalfije, kamilice, hajdučke trave, brđanke i različka. Supenu kašiku mešavine preliti sa 250 ml vrele vode i ekstrahovati tri minuta. Ekstrakt procediti i naliti u model za pravljenje kockica leda te zamrznuti. Kockicom masirati umorne noge odozdo na gore. Tretman se primenjuje i na koži lica.

g) Izrendati krupno cveklu, mrkvu i kupus. Začiniti medom, sokom narandže, limuna, grejpfruta ili narendati kiselu jabuku ili dodati supenu kašiku domaćeg jabukovog sirćeta.



Čišćenje i lečenje bubrega, mokraćne bešike i prostate:

Preliti sa 200 ml vode jednu kafenu kašičicu lanenog semena te kuvati na pari (vodeno kupatilo) 20 minuta. Skinuti sa ploče štednjaka i procediti nakon pola časa. Piti po 100 ml svaka dva sata u toku dva dana. Pre uzimanja razblažiti vodom i dodati malo limunovog soka.



oboljenje bubrega-generalno

25 gr kičice preliti sa 100 ml alkohola (40vol.%) i ostaviti da stoji 9 dana te procediti. Uzimati po jednu supenu kašiku tri puta dnevno pre jela.

upala bubrežne čašice

1/4 ili pola kafene kašičice korena iđirota uzimati tri puta dnevno na pola sata pre jela.



bolovi u bubrezima i mokraćnoj bešici

10 listova sveže bokvice (ili 1 supena kašika suve) prokuvati u 200 ml slatkog vina 5 minuta te piti u gutljajima tokom dana.



hronični nefritis

Pomešati 30 gr plodova kleke i 30 gr celog semena dunje. Jednu supenu kašiku preliti sa 200 ml vrele vode. Kuvati istiha 20 minuta, ostaviti da stoji dva sata, procediti i popiti u nekoliko navrata tokom dana.



pesak u mokraćnoj bešici

Jednu kafenu kašičicu smole od jele dobro promešati sa žumancetom jajeta i uzimati ujutro pre jela.



upala mokraćne bešike i mokraćnih kanala

a) Tri puta dnevno uzimati po 15 bobica kleke.

b) Supenu kašiku korena pelena preliti sa 200 ml vode i istiha kuvati 15 minuta te ostaviti da odstoji pola sata. Zatim dodati 100 gr raženog brašna i napraviti retko testo koje treba privijati kao oblog u predelu mokraćne bešike jedan do dva puta u toku dana (oblog treba da stoji desetak minuta - oblog se može koristiti više puta).

v) Pomešati 100 gr kantariona i brezovog lista sa 75 gr hajdučke trave. Tri supene kašike mešavine uveče staviti u termos bocu i preliti sa 600 ml (0,6 l vrele vode). Ujutro procediti i piti u 4 navrata pola sata pre jela.



kamenje u bubrezima i mokraćnoj bešici

Deset grama praška đumbira preliti sa pola litra suvog belog vina, ostaviti da odstoji na tamnom i prohladnom mestu 3 nedelje povremeno mućkajući sadržaj. Procediti i uzimati po jednu supenu kašiku 3-4 puta dnevno pola sata pre jela. Đumbir jača želudac, pomaže varenje, koristan je kod nadimanja stomaka i kod kamenaca u bubrezima i mokraćnoj bešici.



Čišćenje slezine:

Tokom dve nedelje treba piti dva do tri puta dnevno po 100 ml toplog soka od svežeg kupusa. Napraviti stanku od jedne nedelje. Ovako učiniti tri puta.



Pankreatitis, diabetes:

a) Zrno ovsa oprati i potopiti u mlaku vodu. Za dan ili dva zrna će proklijati 1 do 3 mm. Tada ih treba isprati mlakom vodom i samleti u mašini za mlevenje mesa. Masu od npr. 100 gr preliti sa 500 ml vrele vode, ostaviti da odstoji pola sata i proceđenu tečnost piti u gutljajima tokom dana.

b) Jednu supenu kašiku vodopije popariti sa 500 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji jedan sat i procediti. Piti u toku dana u gutljajima.

v) diabetes

Uzeti deset strukova praziluka, odseći beli deo, isitniti, preliti sa dva litra crnog vina i ostaviti da odstoji deset dana na tamnom, prohladnom mestu. Sadržaj povremeno promućkati. Piti po 30 grama posle jela. Lek čuvati u hladnjaku.



Trombocitopenia (smanjenje broja trombocita u krvi):

Uzeti dve supene kašike ivanjskog cveća i staviti u termos bocu. Preliti sa pola litra vrele vode. Neka prenoći. Ujutru čaj procediti i piti po 100 ml tri puta dnevno na 15 minuta pre jela. Lečenje traje od jedne do dve nedelje. Ovaj recept se uspešno može primeniti i kod lečenja dece uz nužno smanjenje količine čaja pre obroka na polovinu (dete ne može da popije celokupnu dozu čaja i da, posle, normalno pojede obrok hrane!).



Medveđi luk, sremuš – terapija:

Sremuš sadrži mnogo sumpora i zato deluje na kožu, kosti i bronhije naročito kada izlučuju mnogo sluzi. Uspešno deluje protiv nadimanja u stomaku, pomaže kod bolova izazvanih upalom mokraćne bešike, povoljno utiče na sluzokožu želuca i creva, a takođe sprečava zakrečenje krvnih sudova. Sirovi sremuš se koristi za salate, a može da se od njega napravi i varivo slično spanaću ili koprivi. S obzirom na to da ga ima samo u proleće, za dužu upotrebu može da se pripremi tinktura: isitniti sveži sremuš, preliti ga alkoholom i ostaviti da stoji mesec dana na tamnom mestu. Koristiti po potrebi nekoliko kapi pomešanih sa vodom.



Ren, hren – terapija:

Ren je jedan od najzdravijih začina. Sadrži mnogo vitamina C i ima jako antibiotsko delovanje nalik penicilinu. Deluje na obnavljanje oštećenih saprofitskih bakterija organizma (disbakterioza) i pomaže kod poremećenog rada pankreasa. Za obolele od šećerne bolesti ren je dobar začin koji ima lekovito dejstvo.

Tinktura od rena deluje na rane koje slabo zaceljuju, naročito kad iz njih izrasta divlje meso i u slučajevima kada druga sredstva i lekovi ne pomažu. Tinkturu od rena praviti na sledeći način: naribati ren, preliti ga alkoholom, dobro pomešati i ostaviti da odstoji poklopljeno 14 dana. Dobro procediti. Dobijenu tinkturu upotrebljavati protiv gnojnih rana.

Kašu od naribanog rena možete koristiti protiv jake glavobolje tako što ćete je stavljati na potiljak.

Sirup od rena veoma je efikasan kod bolesti pluća, bronhija i svih drugih oboljenja disajnih organa. Naribati ren i dodati med. Masu dobro izgnječiti i iscediti gust sok. U isceđenu masu dodati malo vode, prokuvati i opet iscediti. Iscedak dodati u voćni sok, promešati i koristiti.



Ren i oboljenja srca i krvnih sudova

Izmešati drvenom kašikom pet supenih kašika soka od šargarepe, pet supenih kašika rena, sok od tri limuna i dve čaše meda. Uzimati po jednu kafenu kašičicu 3 puta dnevno jedan sat pre jela u toku dva meseca. Mešavinu čuvati poklopljenu, na tamnom i hladnom mestu.

Gastritis:

Kod lečenja gastritisa sa povišenom kiselinom, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu veoma je koristan med sa sokom od krompira. U pola čaše svežeg soka od krompira stavite pola supene kašike meda. Uzimati 2-3 puta pola sata pre jela deset dana, kada treba napraviti pauzu deset dana i potom ponoviti postupak.



Nervi – jačanje:

Preliti 100 g suve žalfije jednim litrom suvog vina i pustiti da odstoji 10 dana uz povremeno mućkanje sadržine.



Klekin čaj – opšta upotreba:

Uzeti jednake količine plodova kleke, komušine (spoljni deo mahune) od belog pasulja, listove borovnice i koprive. Dve kafene kašičice mešavine preliti sa 200 ml vrele vode i ostaviti da se ohladi. Piti dve čaše čaja dnevno.



Malje na licu:

Za otklanjanje malja sa lica spalite ljusku oraha, pepeo pomešajte sa vodom i ovom mešavinom mažite delove lica gde vam rastu malje. Možete mazati delove lica koji su maljavi i sokom od rasečenog svežeg oraha.



Jetra, žuč:



žuč
Pomešati u ravnim količinama sok od limuna, sok od crne rotkve i maslinovo ulje. Uzimati po jednu supenu kašiku mešavine ujutru natašte u toku 1-2 meseca.



jetra i žučna kesa

Protiv kamenaca u žučnoj kesi uzimati maslinovo ulje pola sata pre jela. Početi od pola kafene kašičice i postepeno povećavati dozu u toku tri nedelje do 100 ml.



Piti sok od cvekle nekoliko meseci. Kamen u žuči će se istopiti malo-pomalo i bezbolno.

Kod bolesti jetre pomešati jednake količine soka od rena i med i uzimati po jednu kafenu kašičicu 4-5 puta dnevno pre jela sa toplom vodom.



Creva:



paraziti u crevima

a) Gliste ćete brže izbaciti iz creva ako uveče glavicu crnog luka isečete i stavite u čašu pa prelijete toplom prokuvanom vodom. Ujutro iscedite luk i popijte vodu. Radite ovo četiri dana.

b) Svakog jutra natašte pojedite jednu kašičicu sirovog pirinča koji ste držali u vodi tri dana. Dobro ga sažvaćite i progutajte. Radite tako deset dana, a posle jednog meseca ponovite.

v) Očistite 300 g semenki bundeve tako da ostane zelena opna, isitnite i dodajte 50 g meda. Pojedite sve u toku jednog sata. Posle jednog sata ponovite postupak. (Semenke bundeve se mogu koristiti i tako da ih češće grickate, nepržene, u toku dana...)



čišćenje tankog creva

Napraviti mešavinu od šišarki jove, cvetova kamilice i slatkog korena (po 20 g od svakog) i skuvati čaj (jedna supena kašika mešavine na 250 ml vrele vode). Posle 40 minuta procediti. Uzimati topao čaj zaslađen medom po 125 ml posle jela tokom 7 dana. Postupak ponoviti tri puta sa razmakom od sedam dana.



uredna funkcija creva

a) Tri supene kašike izmrvljenog suvog lista koprive uveče staviti u termos bocu i preliti sa 750 ml vrele vode. Ujutro procediti i iz četiri puta popiti na jedan sat pre jela.

b) Kompot od svežih ili suvih šljiva.



Miom na materici i upala jajnika:



miom

a) Supenu kašiku bodljikavih cvetova čička preliti čašom kipuće vode, ostaviti da odstoji poklopljeno šest sati, potom procediti. Raditi vaginalna ispiranja 2-3 puta dnevno.

b) Uzeti 10 g rosopasa, 20 g kantariona i 20 g hajdučke trave te preliti sa pola litra votke. Ostaviti da odstoji na tamnom mestu nedelju dana, povremeno promućkati i, na kraju, procediti. Piti po 25-30 kapi pomešano sa vodom tri puta dnevno pre jela.



jajnici

Češće jesti bundevu i praviti sok od nje.



Srce:



jačanje srčanog mišića

a) Jednu supenu kašiku izmrvljenog ploda šipka preliti sa pola litra hladne vode i kuvati deset minuta. Ohladiti, procediti i dodati jednu supenu kašiku meda. Uzimati po 50 do 100 ml 2-3 puta dnevno na pola sata pre jela.

b) 100 grama suvih listova ruzmarina preliti sa 2 litra suvog crnog vina i ostaviti da stoji mesec dana na tamnom i prohladnom mestu uz povremeno mućkanje. Procediti i uzimati po 50 grama (šoljica za kafu) 1-2 puta dnevno pre jela. Lečenje traje jedan mesec. Prema potrebi uraditi 3-4 kure isceljivanja.

v) Oprati 1 kg krompira i sa ljuskom sitno iseckati. Dodati jednu glavicu iseckanog crnog luka, struk praziluka, 5-6 mrkvi, pola struka lista peršuna ili njegovog korena, pola struka lista celera ili korena. Preliti sa 3 litra vode i kuvati jedan sat. Bujon procediti i piti 2-3 puta dnevno. Dodatno, dva do tri puta dnevno jesti po 8 do 10 čenova belog luka srednje veličine sa komadićima jabuke. (Švedska metoda)



spazam krvnih sudova mozga i srca, gušenje, skleroza, proširenje krvnih sudova

Očistiti i izgnječiti glavicu belog luka srednje veličine. Staviti u pogodnu staklenku i preliti sa 250 ml nerafinisanog ulja suncokreta, te skloniti u hladnjak. Narednog dana u supenu kašiku naliti kafenu kašičicu ovog ulja i dopuniti sokom od limuna. Piti 5 puta dnevno pola sata pre jela u periodu od 1-3 meseca. Napraviti pauzu od mesec dana i ponoviti terapiju.



čišćenje srca

Uzmite tri limuna i jedan litar mleka; popijte ujutru, natašte, pola litra toplog mleka a zatim i sok od jednog limuna. U podne ponovite postupak sa 250 ml mleka. Isto uraditi i pred spavanje. Ovako činiti svakodnevno tokom dve nedelje uz vegetarijansku ishranu.



Pluća:



astma

Uzimati dva puta dnevno po jednu kafenu kašičicu izdrobljenog lanenog semena i jedno žumance zaliveno sa dosta vode. Ovo treba činiti duže vreme.



iskašljavanje

a) 500 g meda prelijte preko dve sitno isečene glavice crnog luka. Ujutro smesu procedite u čistu posudu. Svakih 5-6 sati uzimati po jednu supenu kašiku malo podgrejanog sirupa.

b) U pola litra neprokuvanog mleka skuvati četiri usitnjene suve smokve. Piti vruće dva puta dnevno po 250 ml protiv kašlja posle upale pluća.



čišćenje pluća

a) Uzeti 20 g usitnjenog korena omana i preliti sa 250 ml vode. Kuvati na tihoj vatri desetak minuta. Ostaviti u termos boci da odstoji 4 časa te procediti. Uzimati po jednu supenu kašiku 3-4 puta dnevno pre jela.

b) 1 supenu kašiku borovih pupoljaka preliti sa 250 ml kipuće vode. Ostaviti jedan čas da odstoji u termos boci i procediti. Uzimati 1-2 gutljaja kod pojave kašlja.

Izvor

Domaći lekoviti sirupi i eliksiri

Dušan N. Kovačević



Sirup od cvetova maslačka

„Svakoga proleća napravim za sebe sirup od cveta maslačka, koji je veoma prijatnog ukusa a istovremeno je veoma zdrav. Svoje božićne kolače pripremam samo sa ovim sirupom.

Dve pune pregršti cvetova maslačka stave se u hladnu vodu koju postepeno treba zagrevati dok ne provri. Tada se sud skloni sa vatre i ostavi da stoji preko noći. Sledećeg dana voda se procedi kroz sito a cvetovi rukama dodatno izgnječe. U ovaj sok se umeša kilogram nerafinisanog šećera i pola limuna isečenog na kriške (ako je prskan, onda bez kore). Više limuna bi sok činilo previše kiselim. Sud se, nepoklopljen, stavi na vatru. Da bi se zadržali svi lekoviti sastojci, vatra ne treba da je jaka. Tako će tečnost da isparava bez kuvanja. Masu ostaviti da se ohladi jednom ili dvaput kako bi se postigla prava gustina sirupa. On ne sme da bude previše gust jer bi se posle dužeg vremena kristalizovao, ali ni previše redak jer bi tada počeo da se kiseli. Sirup mora da bude optimalno gust kako bi bio ukusan kada se namaže na zemičku ili na hleb sa maslacem.”



Marija Treben: Zdravlje iz Božje apoteke; Novi Sad: MK Panonia, Celje: Mavrica; Celje, Novi Sad, 1997.



Napomene:

1. Maslačak, regrat – Taraxacum officinale Web. ~ Compositae

2. Za orijentaciju tokom pripreme sirupa mogu da posluže sledeće vrednosti koje sam dobio merenjem:

- dve pune pregršti cvetova maslačka = 300 g;

- da bi cvetovi „ogrezli” u vodi potrebno je 800 ml vode (8 dl tj. 0,8 litara);

- posle ceđenja cvetnog ekstrakta i dodatnog istiskivanja (npr. u šaci) dobija se 680 ml ekstrakta;

- u 1 kg nerafinisanog („žutog”) šečera treba sipati 250 ml ekstrakta;

- vreme kuvanja na najtišoj vatri je od 10-15 minuta uz stalno mešanje drvenom varjačom;

- konzistencija sirupa proverava se hlađenjem nekoliko kapi na porcelanskom tanjiriću;

- pošto šećerni rastvor dosta peni, iako je tiha vatra, treba upotrebiti dovoljno duboku posudu;

- čiste staklenke postepeno se pune vrelim sirupom i posle hlađenja zatvaraju poklopcima ili celofanom;

- pred kraj termičke obrade mogu se u sirup sipati i male količine mirisnog bilja po ukusu.

3. >>> Foto prikaz postupka pripreme sirupa od cvetova maslačka



* * *



Sirup od jelinih i borovih pupoljaka

A) Na dno čiste staklenke zapremine 2,5-3 litra posuti sloj šećera (preporuka je da bude nerafinisan tzv. „žuti” šećer) debljine oko 2 cm. Na njega sipati, bez sabijanja, sloj mladih jelinih ili borovih pupova (Pini turio) debljine oko 3 cm. Potom sipati šećer u sloju debljine 1 cm i tako raditi do vrha staklenke.

Staklenku pokriti porcelanskim tanjirićem i staviti na toplo, osunčano mesto da stoji 40 dana, uz povremeno mešanje čistim drvenim štapićem. Zatim procediti slatki ekstrakt kroz ređe platno, sipati ga u čiste bočice i staviti u prohladnu, mračnu ostavu.

Ovaj sirup može se pripremiti i u vodenom kupatilu, termičkom obradom na tihoj vatri u trajanju od 3 sata. Postupak daje približno isti kvalitet sirupa u poređenju sa prethodnim.



B) 100 g borovih pupoljaka popariti sa pola litra ključale vode i držati na toplom mestu 1-2 sata, procediti i pomešati sa 1 kg meda. Pije se protiv hroničnog bronhitisa 4-5 kašika dnevno.



Napomene:

1. Jela, jelka – Abies alba Mill. (Pinus picea L..) ~ Pinaceae

2. Bor – Pinus silvestris L. ~ Pinaceae

3. Grana crnogorice (zimzelenog drveta) raste u dužinu, iz godine u godinu, pomoću ovih pupova. U visinu drvo raste pomoću vršnog pupa koji se ne sme otkidati. Zato budite pažljivi i nemojte brati više pupova nego što je potrebno za zdrav život porodice. Pupoljci se beru početkom maja meseca.

4. Tri puta dnevno uzimati po kašičicu ovog sirupa za lečenje i prevenciju bronhitisa.



* * *



Vino od gaveza

2 do 5 opranih korenova sitno iseći i 5 do 6 nedelja držati u jednom litru domaćeg belog vina.

Izvanredno je lekovito za plućne bolesti !!!



Napomena:

Gavez – Symphytum officinale L. ~ Boraginaceae



* * *



Sirup od podbela

„Sirup koji možemo da napravimo od listova podbela pokazao se kao najbolji kod plućnih bolesti i katara bronhija.

Zemljani sud ili staklenka naizmenično se pune sa po jednim slojem listova i nerafinisanog šećera. Kada se slegne, puniti posudu dok ima mesta. Posle se sud dobro poveže sa dva do tri sloja pergamenta ili celofana i zakopa u bašti, na zaštićenom mestu. Na posudu se stavi daska a na nju sloj zemlje. Pod uticajem ravnomerne toplote dolazi do procesa vrenja. Posle osam nedelja posuda se iskopa iz zemlje i dobijeni sirup od listova podbela se prokuva tako da baci jedan do dva ključa. Kada se ohladi, njime se napune male boce širokog grlića. Ovaj sirup je zimi, kada vlada grip, najbolja zaštita. Uzima se doza od jedne male kašike.”



Marija Treben: Zdravlje iz Božje apoteke; Novi Sad: MK Panonia, Celje: Mavrica; Celje, Novi Sad, 1997.



Napomena:

Podbel – Tussilago farfara L. ~ Compositae



* * *



Rakija i liker od zelenih oraha

20 zelenih oraha iseku se na četvrtine i stave u bocu sa širokim grlićem pa se preliju litrom rakije od žita i to tako da ih rakija prekrije sa dva do tri prsta. Dobro zatvorenu bocu 14 dana do četiri nedelje držati na suncu ili na toplom mestu. Posle tog vremena tečnost procediti i njome napuniti bocu. Po potrebi, uzeti jednu kašičicu ove rakije.

Liker se priprema kada se zelenim orasima doda 2-3 karanfilića/klinčića, korica cimeta, mala šipka vanile i neprskana oprana kora od pola pomorandže. U četvrt litra vode skuvati 500 g šećera i pošto se ohladi sipati u proceđenu rakiju od oraha sa pomenutim aromatičnim začinima.



Napomene:

1. Orah – Juglans regia L. ~ Juglandaceae

2. Mladi, zeleni orasi – Juglandis immaturi fructus

3. Ovaj ekstrakt pročišćava želudac, jetru i krv, otklanja slabost želuca i truležne bakterije iz creva, uravnotežava viskoznost/gustinu krvi.

4. Mladi orasi beru se oko polovine juna meseca.



* * *



Aromatično sirće od lista žalfije i drugog začinskog lekobilja iz porodice Usnatica/Labiatae

Jednu do dve kašike usitnjenog prosušenog lista žalfije preliti jednim litrom domaćeg voćnog sirćeta (uobičajeno je da se koristi domaće sirće od jabuke sa oko 4 % ukupnih kiselina). Posle dve nedelje ekstrahovanja može se koristiti za začinjavanje salate, kao dodatak „kiselim” čorbama ili za masažu tela.

Osim žalfije/kadulje, korisno je pripremati u približnom količinskom odnosu i slično koristiti, ekstrakte u sirćetu drugog aromatičnog, začinskog lekobilja, npr.: timijan/majčina dušica, ruzmarin, matičnjak/melisa, majoran, vranilovka... Na ovaj način lekobilje je stalno prisutno u kulturi ishrane te se neosetno, stalno, vrši prevencija nastajanja bolesnih stanja organizma a jela su ukusnija i bolje svarljiva.



Napomene:

1. Žalfija, kadulja – Salvia officinalis L. ~ Labiatae

2. Majčina dušica – Thymus serpyllum L. ~ Labiatae

3. Timijan, gajena/pitoma majčina dušica – Thymus vulgaris L. ~ Labiatae

4. Ruzmarin, ružmarin – Rosmarinus officinalis L. ~ Labiatae

5. Matičnjak, melisa – Melissa officinalis L. ~ Labiatae

6. Majoran, mažurana – Majorana hortensis Moench ( = Origanum majorana L.) ~ Labiatae

7. Vranilovka, mravinjac, rigan, origano – Origanum vulgare L. ~ Labiatae



* * *



Vino sa rusom

30 g ruse, zajedno sa korenom, preliti sa pola litra domaćeg belog vina i ostaviti da stoji 1 do 2 sata (do 3 sata). Potom procediti i povremeno piti gutljaj po gutljaj.



Napomene:

1. Rusa, rosopas – Chelidonium majus L. ~ Papaveraceae

2. Rusa je lekovita: pročišćava krv; leči žučnu kesu, jetru i bubrege; poboljšava vid, sprečava nastajanje sive mrene i održava zdravom rožnjaču oka; prevencija pojave hemoroida završnog dela debelog creva i bolova u mokraćnoj bešici; izrazit pozitivan uticaj na kožne bolesti; smanjuje pojavu maljavosti kod žena (zbog poremećaja funkcije bubrega).



* * *



Sirup od listova bokvice

A) Dve pune pregršti opranih listova bokvice samleti u mesoreznici. U dobijenu kašu dodati malo vode da se masa ne bi slepila, zatim 300 g nerafinisanog šećera i 250 g pčelinjeg meda. Stalno mešajući, masu za sirup kuvati na tihoj vatri sve dotle dok se ne pretvori u gustu tečnost kojom se, dok je još topla, pune staklenke. Njih treba čuvati u hladnjaku.



B) U veću staklenku naizmenično stavljati po sloj opranih listova bokvice i nerafinisanog šećera. Sve dobro sabiti. Ostaviti masu da se slegne. Sledećeg dana teglu dopuniti novim slojevima listova i šećera koje treba stavljati sve dok ima mesta u posudi.

Na zaštićenom mestu u bašti iskopati rupu i u nju staviti zatvorenu staklenku sa tri ili četiri sloja pergament-papira. Teglu poklopiti daskom, pa dasku opteretiti kamenom. Sve to potom zatrpati zemljom, ali tako da se daska i kamen mogu videti. Pod uticajem ravnomerne toplote koju zemlja oslobađa, šećer i listovi će se vrenjem pretvoriti u sirup. Posle oko 3 meseca, teglu izvaditi iz zemlje, sok iscediti u sokovniku (ne kroz platno), jednom ga dobro prokuvati i njime napuniti staklenke sa patent-zatvaračima.

Ako ne možete da sprovedete ovaj način dobijanja sirupa vrenjem, teglu ostavite na suncu ili blizu grejnog tela, gde treba da stoji sve dok se na dnu ne stvori sirup. I ovaj sirup se jednom dobro prokuva.



Marija Treben: Zdravlje iz Božje apoteke; Novi Sad: MK Panonia, Celje: Mavrica; Celje, Novi Sad, 1997.



V) Za zimu se sirup može pripremiti i na sledeći način: mlado, sočno, tek ubrano lišće bokvice oprati u nekoliko voda, samleti u mesoreznici i stiskanjem kroz platno procediti zeleni sok; 1 kg tog soka pomešati sa 2 kg meda ili prokuvati 10 minuta sa 2 kg šećera. Uzima se 4-5 puta dnevno po 1 kašika.



Napomene:

1. Ženska, širokolista bokvica, trputac, žilovlak – Plantago major L. ~ Plantaginaceae

2. Muška, uskolista bokvica, trputac, žilovlak – Plantago lanceolata L. ~ Plantaginaceae

3. Srednja bokvica, trputac, žilovlak – Plantago media L. ~ Plantaginaceae

4. List bokvice – Plantaginis folium

Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa listovima u rozeti, a na svakom listu se ističu lučno povijeni nervi koji se pri vrhu lista spajaju; krunica je gola; cvetaju od proleća do zime.



* * *



Sirup od majčine dušice

Cvetove i stabljike ubrane na sunčanom mestu ovlaženim šakama stavljati u staklenku. Slojeve biljke i nerafinisanog šećera dobro sabiti u tegli. Ostaviti na suncu oko tri nedelje.

Pri ceđenju šećerom natopljenih cvetova i stabljika mora se dodati malo vode, kako bi se one isprale. I ova tečnost se dodaje sirupu. Potom se posuda sa sirupom stavi na najtišu vatru kako bi suvišna voda isparila a da se on ne kuva. Sirup ne sme da bude ni previše redak ni previše gust. Da bi se postigla odgovarajuća gustina, hladiti ga jednom ili dvaput, i probati.



Marija Treben: Zdravlje iz Božje apoteke; Novi Sad: MK Panonia, Celje: Mavrica; Celje, Novi Sad, 1997.



* * *



Sirup, tinktura i „vodica” od latica majske ruže

A) U veću staklenku ređati po slojevima šećer i latice ruže. Potom ostaviti da stoji na toplijem mestu oko mesec dana (nekada je bila česta pojava da domaćice drže ove staklenke između dva prozorska okna u osunčanom delu stana). Zatim sirup blago zagrejati u vodenom kupatilu i odliti iz staklenke u čiste bočice od tamnog stakla.



B) 100 g prosušenih i malo usitnjenih latica ruže preliti sa 600 g 50 %-nog alkohola (ili dobre rakije). Posle 5-7 dana ekstrahovanja odliti ekstrakt u čistu bocu od tamnog stakla i dodatno iscediti tinkturu iz gustog ostatka.



V) U litar kišnice ili prokuvane vode staviti 50-100 g latica majske ruže. Čim voda proključa sud se skloni sa štednjaka, sačeka se da se ohladi pa se ekstrakt procedi i sipa u bocu od tamnog stakla.

Ovo je odličan losion za suvu i normalnu kožu, dok se za masnu mora dodati malo alkohola.

Ružinoj vodici se takođe može dodati i malo ruzmarinove vodice, limunovog soka i soka od krastavca čime se poboljšava efekat čišćenja kože.



Napomene:

1. Majska ruža, ruža – Rosa gallica L. et Rosa centifolia L. ~ Rosaceae

2. Ružin cvet – Rosae flos



* * *



Tinkture, sirće i sirupi od belog luka

A) 200 g oljuštenog i iseckanog belog luka drži se deset dana u 1 litru 60 %-nog alkohola. Posle toga se iscedi i filtrira. Dobija se tečnost žuta kao ćilibar, mirisa na beli luk.



B) 200 g istucanog belog luka prelije se 1 litrom 90 %-nog alkohola i posle 20 dana, uz češće mešanje, odlije se i filtrira.



V) 50 g belog luka se isitni i macerira 10 dana u 100 g sirćeta.



G) Očišćen i iseckan beli luk se pomeša sa jednakom količinom alkohola i ostavi da se macerira 8 dana. Zatim se iscedi i filtrira. Pet grama ove tinkture pomešane sa 95 g običnog sirupa daje dobar o postojan preparat.



D) Sirup se može pripremiti i na sledeći način: 80 g smrvljenog belog luka greje se 1 sat u zapušenoj boci sa 650 g vode na 36-38 °C, odlije se, doda 1,3 kg šećera ili 1,5 kg meda i procedi kroz gazu.

Lekovitiji sirup se dobija ako se umesto vode ili alkohola upotrebi sirće (oko 6 % sirćetne kiseline), jer se alicin bolje sačuva u kiseloj sredini.



Napomene:

1. Beli luk, češnjak, saransak – Allium sativum L. ~ Liliaceae

2. Doze belog luka: 20-30 kapi tinkture, macerata ili sirćeta 2-3 puta dnevno; 30 g sirupa.



* * *



Lekovito vino za srce

Isecka se 10 svežih stabljika peršuna zajedno sa listovima (približno jedan buketić, veza), stavi u litar domaćeg crvenog vina i doda 1-2 kašike domaćeg vinskog sirćeta. Kuva se 10 minuta na tihoj vatri (tečnost se peni !!!). Potom se procedi, ohladi na temperaturu nižu od 60°C, u ekstrakt se sipa 300 g meda i mešavina uspe u boce od tamnog stakla. Talog koji se stvara na dnu nije škodljiv.

Vino se uzima od jedne do tri a i više kašika na dan.



Napomena:

1. Peršun, peršin, magdanos, majdonos – Petroselinum sativum Hoffm. ~ Umbelliferae



* * *



Tinktura crvenog gloga protiv nepravilnosti srčanih otkucaja (aritmija)

Uzima se 3-5 puta dnevno pre jela na kocki šećera po 15 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od cveta i lista ili 5 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdrobljenih gloginja.



Napomene:

1. Glog, crveni glog – Crataegus oxyacantha L. ~ Rosaceae

2. Cvast, list, cvasti s lišćem i zreo plod – Crataegi flos, folium et fructus

3. Dužom svakodnevnom upotrebom glog može izazvati nepodnošljivost i trovanje. Zbog toga se posle 5-7 dana moraju činiti pauze od 2-3 dana. Pacijent mora biti pod stalnom kontrolom lekara.



* * *



Sirup od poljske, divlje ljubičice

100 g biljke kuva se na tihoj vatri 2 sata u poklopljenom sudu u 1,5 litru vode, ocedi i doda 2,5 kg šećera, prokuva 10 minuta i procedi kroz gazu. Pije se 3-4 puta dnevno po 1 kašika posle jela.



Napomene:

1. Poljska ljubičica, daninoć – Viola arvensis Murray ~ Violaceae

2. Cvetovi su žuti, belo žućkasti sa jačim ili slabijim ljubičastim prelivom.

3. Lečenje kožnih bolesti (ekcema), svraba, reumatizma, gihta, kašlja, za jače izlučivanje mokraće i protiv upale mokraćne bešike.



* * *



Sirup od dobričice

Od soka se spravlja sirup (jednaki delovi soka i šećera).



Napomene:

1. Dobričica, samobajka, dobričavka – Glechoma hederacea L. ~ Labiatae

2. Vrhovi grančica u cvetu, list, cela nadzemna biljka i sok iz sveže biljke – Glechomae seu Hederae terrestris summitas, folium, herba et succus

3. Narodni lek za lečenje organa za disanje (bronhitis), žuči, za pojačanje mokrenja, protiv proliva, za apetit, protiv histerije i neurastenije.

4. Uzima se 30-50 g soka isceđenog iz sveže biljke.

5. Cveta maja i juna meseca.



* * *



Aromatični salatni prelivi od lekobilja



Ulje sa ruzmarinom, žalfijom i majčinom dušicom

3/4 litra semenovog ili maslinovog ulja, 1 grančica ruzmarina, po 2 grančice žalfije i majčine dušice.

Odstranite prljavštinu sa začinskog bilja i pažljivo ga obrišite - nemojte močiti ni prati, bilje mora biti sasvim suvo !!!

Ugurajte grančice u bocu i zalijte uljem. Držite na mračnom mestu najkraće dve nedelje. Nakon toga ulje se može održati još najmanje šest nedelja.



Ulje sa majčinom dušicom, ruzmarinom, klinčićem i feferonima

3/4 litra semenovog ili maslinovog ulja, 2 grančice majčine dušice, 1 grančica ruzmarina, 1 ljuti crveni feferon, 2 klinčića.

Obrišite začinske biljke pa sa klinčićima stavite u staklenku. Zalijte ulje, začepite bocu i držite na mračnom mestu šest nedelja.



Ulje sa estragonom, melisom i žalfijom

3/4 litra semenskog ili maslinovog ulja, svežnjić svežeg estragona, grančica melise i dva lista žalfije.

Dobro obrišite začinske biljke, metnite u bocu i zalijte uljem. Začepite i držite dve nedelje, pre upotrebe, na mračnom mestu.



Sirće sa malinama

1/2 litra belog vinskog sirćeta sa oko 6 % kiselina, šaka sveže ubranih malina.

Obrišite maline, nemojte ih prati. Metnite ih u staklenku i zalijte sirćetom. Držite na suncu deset dana. Povremeno protresite bocu. Nakon deset dana sirće procedite i držite u hladnjaku.



Sirće sa belim lukom, mirisnim biljem i belim biberom

1 litar belog vinskog sirćeta sa oko 6 % kiselina, 2-3 velika čena belog luka, po 1 grančica majčine dušice i bosiljka, 1 kašika zrna belog bibera.

Obrišite začinsko bilje i zrna bibera. Beli luk oljuštite, prepolovite ili krupnije narežite. Sve to stavite u bocu pa zalijte sirćetom. Neka se moči desetak dana. Procedite. Sirće je upotrebljivo nekoliko nedelja.



Napomene:

1. Biber, beli, bijeli papar (zrelo zrno) ~ Piper nigrum L. - Piperaceae

2. Bosiljak, bazilika ~ Ocimum basilicum L. - Labiatae

3. Estragon, kozalac, tarragon ~ Artemisia dracunculus L. – Compositae

4. Feferon, ljuta paprika ~ Capsicum annuum L. - Solanaceae

5. Klinčić, karanfilić ~ Eugenia caryophyllata Thunb. – Myrtaceae (cvetni pupoljci: Caryophölli flos )

6. Luk, beli, češnjak ~ Allium sativum L. - Liliaceae

7. Majčina dušica (timijan - gajeni varijetet) ~ Thymus serpyllum L. – Labiatae (Thymus vulgaris L. )

8. Malina ~ Rubus idaeus L. - Rosaceae

9. Maslina, ulje ~ Olea europaea L. – Oleaceae (ulje: Olivae oleum )

10. Melisa, matičnjak, pčelinja metvica ~ Melissa officinalis L. - Labiatae

11. Ruzmarin, ružmarin ~ Rosmarinus officinalis L.. - Labiatae

12. Žalfija, kadulja ~ Salvia officinalis L. - Labiatae

Izvor

Čili papričice snižavaju krvni pritisak

Ljudima sa visokim krvnim pritiskom čili papričice mogu da postanu alternativni lek za lečenje hipertenzije.



Kineski lekari Trećeg Vojnomedicinskog Univerziteta u Čongkingu su sproveli istraživanje koje potvrđuje pretpostavku da ljute papričice snižavaju povišen krvni pritisak.



Aktina komponenta čili papričice, kapsaicin, ne samo da stvara osećaj vatre u ustima, već opušta krvne sudove i snižava krvni pritisak, što su pokazala istraživanja na laboratorijskim pacovima sa hipertenzijom. Naučnici su dokazali da dugotrajno konzumiranje kapsaicina, jednog od najvažnijih sastojaka čilija, efikasno snižava krvni pritisak.



Ovaj pozitivan efekat se ispoljava zahvaljujući aktivaciji supstance koja se naziva prelazni potencijalni receptor vanilloid 1 (TRPV1) - kanal, pronađene u krvnim sudovima. Kapsaicin deluje kao lekovi iz grupe blokatora kalcijumovih kanala, poznatih i kao antagonisti kalcijuma (amlodipin, verapamil, diltiazem, nifedipin). Njegovim delovanjem dolazi do opuštanja krvnih sudova, kao i njihove zaštite od zapaljenja i disfunkcije. Međutim, nije poznato koliko kapsaicina, sadržanog u čili papričici, treba pojesti dnevno da bi se sačuvalo zdravlje.



Za one koji ne mogu da podnose ljutu hranu postoji nada: prema lekarima, biber, blažeg ukusa od čilija, sadrži jedinjenje kapsinoid, koje slično deluje kao kapsaicin.

Stari narodni lekovi

* Čaj od crnog luka

- Uporan, dosadan kašalj, koji obično ostaje posle gripa moguće je znatno ublažiti čajem od crnog luka. Uzme se 200g zdravog crnog luka (dve glavice srednje veličine), pa se svaka glavica zajedno sa ljuskom isece na nekoliko komada i stavi u lonac od litar u koji se stavi 3/4l vode i kuva na laganoj vatri, dok se voda ne ukuva na 1/2 litra. Zasladi se šećerom ili medom i pije više puta u toku dana jedan do dva gutljaja.

* Čaj od ljuski crnog luka

- Kome čaj od luka zbog karakterističnog ukusa ne prija, može protiv kašlja koristiti čaj od ljuske crnog luka, koji ima prijatan miris. Uzme se prstohvat zdravih, suvih ljuski od crnog luka, koje se prokuvaju u 1/2 litra vode. Nakon ceđenja napitak se zasladi i pije mlak, više puta u toku dana. Pomaže kod upornog kašlja i bronhitisa.

* Čaj od lovorovog lista za inhaliranje

- Kod upale grla i promuklosti pomaže inhaliranje, udisanje pare čaja od lovorovog lista. U lonac od 2 litra se stavi 1,5 litar vode i zagreva dok ne proključa. Zatim se doda 50 grama lovorovog lista i kuva 3 - 4 minuta, nakon čega se skine sa vatre. Tada se na otvor lonca stavi levak, tako da mu se cev okrene prema gore i udiše para koja ide kroz levak. Inhaliranje se ponavlja nekoliko večeri pred spavanje. Ponekad, poboljšanje se primeti vrlo brzo; samo prilikom udisanja pare treba biti oprezan da se ne opeku usta i grlo.

* Oblog od krompira za upaljene oči

- Kod prehlade, kad su oči upaljene, crvene i kad suze, pomaže oblog od naribanog krompira, koji se stavi na zatvorene očne kapke, i tako se drži pola sata. Takođe, mogu se upotrebiti i tanki kolutovi krompira.

* Tamponi od crnog luka

- Kod gripa i zapaljenja gornjih disajnih puteva, kada se nos začepi i disanje postane otežano koriste tamponi od crnog luka. Sitno isečen luk se zavije u čistu gazu i stavi u nos nekoliko puta u toku dana i drži po nekoliko minuta. Da sok od luka ne bi nagrizao sluzokožu, prethodno se unutrašnjost nosa namaže vazelinom. I kod jake kijavice, mogućno je postići olakšanje, ako se kažiprst umoči u glicerin, pa se time namaže sluzokoža nosa.

Med i hrani i leči
Za stare Grke pčele su bile simbol marljivosti i procvata

Međutim, ona se teško vari i zahteva odgovarajuću pretpripremu i obradu kako bi postalo lakše svarljivo i za organizam korisno.
Primenom pravilne tehnike pripremanja vrednost sastojaka povrća se znatno povećava, dok se nepažljivom pripremom korisni sastojci u značajnoj meri gube.

Veliki broj vitamina i minerala su supstance u vodi rastvorljive i dužim držanjem u vodi se gube u velikoj meri. Pri pranju, u vodu dodati malo soli jer se tako umanjuju gubici i lakše se i odstranjuju nečistoće. Povrće bariti u slanoj vodi koja lagano vri. Bareno povrće može se samo preliti rastopljenim maslacem, uljem i po ukusu začiniti raznim začinima (beli luk, peršun, celer).

Dinstano povrće se takođe preporučuje jer se tako čuvaju gotovo svi sastojci. Ovaj način obrade obezbeđuje izvanredan ukus i aromu. Smrznuto povrće nikad ne odmrzavati polako. Najbolje se očuva ako se bez prethodnog odmrzavanja stavlja u vrijuću vodu ili dinsta.

Ispoštovati osnovne principe pravilne ishrane znači obezbediti sve neophodne sastojke za normalno funkcionisanje vašeg organizma, ali i značajan korak zaštite od bolesti.

Zdravlje građana jedne države je dobro i države i društva.
Preistorijski zidni crtež, otkriven u pećini (Cuevas de la Arana) u istočnoj Španiji, star 7000 g. a možda i više pokazuje dva čoveka kako se penju uz stenu konopcima (ispletenim najverovatnije od biljaka penjačica) prema pčelinjem gnezdu. Čovek u jednoj ruci drži predmet koji se dimi.

Sekira i sreća

Svi stari narodi su ostavili razne tragove koji ukazuju da su sakupljali med divljih pčela. I naša narodna izreka "Sekira mu je pala u med" u prenesenom značenju govori o nečijoj sreći. Ta sreća je zadesila tragača za divljim pčelama koji sekirom sebi krči put i kad mu sekira uleti u šupljinu drveta u kojem je medeno saće, "upala je u med".

Istorija orijentalnog pčelarstva seže do 6000. g pre naše ere Evropa osim zemalja Sredozemlja (Grčka, Italija, Španija) gotovo da nema pisanih podataka o pčelarstvu sve do početka dvadesetog veka.

Pčele su oduvek smatrane svetim, a u hrišćanstvu su se pretvorile u božje sluge. Legenda kaže da vode poreklo iz raja, gde su bile "mali božji pomoćnici".

Za stare Grke pčele su bile simbol marljivosti i procvata. Velika majka bila je poznata pod imenom Kraljica pčela, a njene sveštenice bile su "melissae" odnosno "pčele"...

Med je simbol besmrtnosti i zato je služio kao namirnica koja se obavezno uzimala u vreme odreda inicijacije i uvođenja. Med je bio i simbol pesničkog talenta i genija. Pčele su po grčkom verovanju napunile usta Homera, Sapfe, Pindara i Platona.

Stiže s neba

Stari narodi su verovali da med stiže s neba. Aristotel je mislio da pčele sakupljaju med već napravljen na cveću. Međutim, pčele prave med od medljike (nektara), koji sa cveća donose u košnicu. Većina biljaka najintenzivnije luči medljiku u doba cvetanja između 10 i 15 sati.

Tokom leta pčela nakupi 50-60 mg medljike, od čega zadrži za sebe samo 10 posto, a ostalo daje mlađim pčelama u košnici ili ostavlja u saće. Nektar bi se brzo pokvario kada ga pčele ne bi prerađivale u svojim želučićima. Vodu ispare pulsiranjem krila. Potpuno zreo med pčele u ćelijama saća pokrivaju voštanim poklopcima.

Med se dobija ceđenjem iz saća i to je - ceđeni med (samotok), presovanjem pod pritiskom - presovani med i centrifugiranjem - vrcani med sastavljen je od raznih šećera (76%), vode (18%) i drugih supstanci (6%). Ove poslednje, premda u malim količinama, vrlo su značajne: mineralne materija, vitamini, enzimi, hormoni, inhibini (sprečavaju razvoj bakterija), kiseline, belančevine i flavonoidi.

Od minerala u medu se nalaze, bakar, gvožđe i mangan, a u šumskom medu ih ima više, a većoj meri su zastupljeni fosfor i gvožđe, enzimi potiču iz nektara, cvetnog praha i pčelinjih žlezda. Od hormona, najvažniji je acetilholin (hemijski transmiter nervnog sistema) koji je u medu stabilan i ne gubi se ni dužim zagrevanjem meda.

Livadski med ga sadrži u većim količinama no šumski. Inhibini su prirodni konzervansi meda i mogu se nazvati antibakterijskim supstancama ili baktericidima. Eksperimentima je dokazano da ga sadrži samo prirodan nezagrevan med. Niz organskih kiselina (limunska, mlečna, ćilibarna, pirogrožđana...) daju poseban ukus i miris medu.

Vitamina ima više u matičnom mleču i polenu. Belančevine i flavonoidi upotpunjavaju bogatstvo koje nam med pruža. Sve sastojke meda organizam lako prihvata i zato je med vrlo važna namirnica koja obezbeđuje normalne funkcije našeg organizma i očuvanje zdravlja.

Ovde bih htela posebno da naglasim jednu karakterističnu pojavu vezanu za med. Naime, najprirodnija pojava je kristalizacija meda. Nastaje kristalizacijom glukoze.

Menja boju i ukus

Fruktoza ostaje u tečnom stanju i čini tanak, tekući sloj oko kristala glukoze. Med pri tom menja boju i ukus. Sklonost kristalizaciji zavisi od odnosa glukoze i fruktoze. Veći procenat glukoze dovodi do brže kristalizacije. Niska temperatura podstiče kristalizaciju. Na temperaturi iznad 27 stepeni i stalno niskim temperaturama nema kristalizacije. Najbrže se kristalizuje suncokretov, a najteže bagremov i kaduljin med.

Brokula štiti od raka dojke
Ima antitumorsko delovanje prema malignim oboljenjima dojke, želuca i debelog creva

Ne znam kako bi naše žene reagovale i šta bi mislile o svom lekaru kad bi čule terapiju dr Lenoks: "Ja predlažem pasuljevinu protiv valunga u menopauzi, zbog estrogena koje ona sadrži. Maslinovo ulje i zob za smanjenje holesterola jer ulje sadrži nezasićene masne kiseline a zob rastvorljiva vlakna".

Odaberite napitke, kombinujte ih. Sok od koprive zasladite medom i dobićete napitak koji će okrepiti svakog sportistu. Stariji neka obare koprivu i uz nekoliko jezgri oraha imaće izvrsnu večeru.

Najbolje je sveže, ali ako ga nemate svratite u apoteku i posavetujte se sa vašim apotekarom. On će vam pomoći da odaberete proizvode čiji kvalitet obezbeđuje maksimum sastojaka koje biste dobili iz sveže hrane.

Opasne navike

Upotreba lekovitog bilja u terapiji malignih oboljenja, prema meni dostupnim podacima, nije zaživela u oficijelnoj evropskoj medicini kojoj i mi pripadamo. Pri tom je činjenica da su poslednjih deset godina istraživanja u tom smeru intenzivirana i da je objavljeno niz rezultata laboratorijskih istraživanja na životinjama.

Industrijalizacija savremene civilizacije, bitne promene navika u ishrani, su razlozi proširenja istraživanja radi utvrđivanja posledica ovih promena. Nezdrav način života, nepravilna ishrana, koja je siromašna bitnim sastojcima koji su neophodni za normalno odvijanje životnih procesa uzrok su stvaranja slobodnih radikala koji su vrlo reaktivni i koji su uzrok strukturne promene molekula.

Ova otkrića su usmerila dalja istraživanja koja su pokazala da slobodni radikali remete normalne metaboličke, koji postaju uzrok raznih zdravstvenih problema. Pojava nekih vrsta malignih oboljenja se vezuje za slobodne radikale.

Budući da je nedvosmisleno utvrđeno da je nepravilna ishrana uzrok niza oboljenja, naučnici su svoja istraživanja usmerili na utvrđivanje osobina i dejstva aktivnih sastojaka voća i povrća.

Tako više od deset godina traju intenzivna istraživanja familije kupusnjača.
Kupus je glavni predstavnik ove familije. On je sastavni deo naših obroka tokom cele godine. Raznovrsni su načini pripreme i na našem stolu se nalazi kao predjelo, varivo, glavno jelo i salata.

Još je Dioskorid upozoravao da je kupus zdraviji ako se jede svež. Džems Kuk nije izgubio nijednog mornara zbog loše ishrane (skorbuta) jer je na putovanje poneo 60 bačvi kiselog kupusa.

Rezultati istraživanja skrenuli su pažnju na drugu biljku iz ove familije kojoj je u svetu naglo skočila i proizvodnja i potrošnja. Tako je ovo do sada skromno konzumirano povrće postalo preporučena hrana i važna preventiva.

Brokula

Njenom usponu i značaju doprineo je rad objavljen 1997. u Proceedings of the National Academy of Sciences. Pod nadzorom prof. dr P. Talalay-a na Jhon Hopkins University, istraživači su otkrili da jedan od aktivnih sastojaka (sulforafan) u nizu ogleda koje su izveli na laboratorijskim životinjama, pokazuje antitumorsko delovanje prema malignim oboljenjima dojke, želuca i debelog creva.

Mehanizam delovanja je takođe utvrđen. Već pomenuti sastojak brokule (sulforafan) aktivira organizam na stvaranje enzima koji pokazuje antitumorsko delovanje. Ovi rezultati se smatraju preliminarnim i istraživači su saglasni da je neophodno obaviti još niz provera.

Za sada se brokula preporučuje u ishrani kao preventivno sredstvo. Dr Byron Murray s Brigham Yung University bavi se fitohemijom voća i povrća. On je pobornik korišćenja brokule u preventivi malignih oboljenja, jer ona svojim sastojcima inaktivira kancerogene supstance. Javnosti je saopšteno da je dovoljno oko 1 kg brokule nedeljno da se rizik od pojave bolesti smanji za 50%.

Ova saopštenja su dovela do masovne proizvodnje brokule, koja je ubrzo dovela i do proizvodnje klica koje imaju 50 puta veći sadržaj aktivne supstance (suflorafan).

Preventivno delovanje se obezbeđuje dugotrajnom upotrebom brokule. U te svrhe farmaceutska industrija se pobrinula da iz klica brokule sačini preparat koji preporučuje za svakodnevnu upotrebu u cilju prevencije malignih oboljenja. Doza je 250 mg koncentrata ekstrakta (0,04%) što po sastavu odgovara 100 g sveže brokule.

Značaj celuloze

Bilo da koristimo brokulu u svakodnevnoj ishrani ili gotov preparat, da bismo imali željene efekte, moramo imati kvalitetan proizvod.
Kvalitet gotovih proizvoda zavisi od proizvođača i poštovanja principa dobre proizvođačke prakse, na što mi nemamo uticaja. Tu imamo samo jednu mogućnost - da odaberemo proizvođača koji nam garantuje deklarisani sadržaj.

Ako sami pripremamo povrće u svojoj kuhinji, nije na odmet da se podsetimo nekih pravila, koje moramo da poštujemo kako svojom nepažnjom ne bismo uništili najvrednije sastojke.

Povrće u ishrani predstavlja onaj segment svakodnevnih obroka preko kojeg organizam snabdevamo mineralima i vitaminima. Povrće se na našu trpezu probijalo teško, pa i danas srećemo osobe koje povrće potpuno ignorišu. Međutim, stvari stoje drugačije. Celuloza je neophodna našem organizmu jer obezbeđuje normalan rad creva.

Hrana kao lek
Celer je dobar za izbacivanje suvišne telesne tečnosti

Veliki je broj poziva. Iz razgovora sam stekla utisak da se grupa proizvoda koji se često koriste u preventivi (antioksidansi) koristi iz mode, a ne iz stvarne potrebe. Takođe sam zaključila da se jedna grupa prirodnih proizvoda namenjenih hroničnim oboljenjima starije populacije ne koristi.

Takođe se ne koristi ni značajna grupa proizvoda koja se preporučuje u podizanju otpornosti mlađeg stanovništva (predškolske i školske dece). Ovo je posebno značajno za decu gradskih sredina. Istina je da smo prošli period ogromne deficitarnosti lekova i da je osiromašeno zdravstvo navelo zakonodavce da tolerišu proširenu pojavu koja je prešla u naviku - automedikacije preparatima jakog fiziološkog dejstva.

Nedovoljna sredstva u zdravstvenom budžetu su sigurno razlog da je nemoguće obaviti neko ozbiljnije istraživanje posledica ove navike. Bojim se da bi rezultati bili ozbiljniji nego što pretpostavljamo.

Nedostatak informacija o izboru namirnica u svakodnevnoj ishrani takođe je prisutan. U svetu je razvijena čitava industrija čiji proizvodi su sačinjeni iz prirodnih materijala i namenjeni su dopuni obroka tačnije dopuni namirnica kojima nedostaju neki biološki važni sastojci.

Filozofija jela

Najnovija istraživanja su pokazala da su najobičnije namirnice stigle vrlo visoko na lestvicu neophodnih namirnica. Vendi Dojl, iz Britanske asocijacije za hranu kaže: "Nikad ranije zdravstvene koristi, uobičajeno dostupne hrane nisu bile toliko očigledne. Filozofija da hrana ima i druge zdravstvene vrednosti, a ne samo prehrambene, stiče sve više pristalica u naučnim krugovima."

Hipokratovo učenje i terapija zasnovana na empirijskim iskustvima dobija i naučnu potvrdu. On je preporučivao celer za izbacivanje suvišne telesne tečnosti. Naučnici su iz celera izolovali supstancu koja je odgovorna za diuretični efekat.

I konačno savremena nauka dokazuje istinitost Hipokratova učenja
"Neka ti hrana bude lek - a - lek hrana"

Povrće, voće i lekovito bilje za dobro zdravlje
Za sada su naučnici izdvojili jedan broj namirnica koje preporučuju za upotrebu zarad očuvanja i poboljšanja zdravlja.

Kupus

Kupus je imao društveni status "sirotinjske hrane". Otkako su u kupusu izolovane supstance koje pokazuju lekovita svojstva njegov rejting na uglednim trpezama je porastao. Kupus pomaže lečenje čira. U Rusiji je čak registrovan lek sačinjen od lekovitih sastojaka kupusa namenjen za terapiju čira.

Naučnici su među svim izolovanim sastojcima najviše zainteresovani za INDOL jer najjednostavnije rečeno, pomaže uništavanju hormona kojima se pripisuje odgovornost za maligne tumore prostate i dojke.
Preporučeni oblik kao najzdraviji i najlekovitiji je: sirov kupus, kiseo kupus ili njegov sok.

Cvekla

Naučnici cveklu izdvajaju kao namirnicu bogatu vitaminom B. Učestvuje u smanjenju određenih aminokiselina čiji visok nivo može oštetiti arterije i povećati holesterol. Dakle redovna upotreba cvekle smanjuje rizik bolesti srca. Zakišeljena cvekla gubi mnogo važnih sastojaka, stoga se preporučuje kuvana ili u obliku supe.

Ananas

Ananas je stekao još veću popularnost nakon izolacije jednog enzima koji pospešuje zarastanje rana. Kiseline koje se nalaze samo u svežem ananasu razlog su što se preporučuje u preventivi malignih oboljenja želuca. Konzervisani i kuvani ananas nema lekovita svojstva.

Bobičasto voće

Sok jagode se preporučuje, zbog svojih antibakterijskih sastojaka kao zaštita u epidemijama tifusa.
Brusnice sadrže arbutozide koji se uspešno koriste u terapiji upale mokraćnih puteva. U svetu se već duže vreme na tržištu pojavio standardizovani preparat ove bobice, a nedavno i na našem tržištu.
Borovnicu preporučuju kao svakodnevni napitak osobama koje imaju probleme sa venama ali i u preventivi arteroskleroze.

Bademi, lešnici i orasi

Antioksidans, mineral selenijum, kojim su bogate ove koštunice razlog je što se preporučuju u preventivi srčanih oboljenja. Iz ovih razloga su mnogi musli od raznih vrsta žitarica obogaćene bademom i lešnicima.

Multivitamini u čaši

Pomorandža predstavlja bogatstvo minerala i vitamina od kojih je C u visokoj koncentraciji, a biljni pigmenti samo upotpunjuju vrednost napitka.

Zeleni čaj

Zeleni čaj je, za razliku od crnog koji je potpuno fermentirao, sačuvao važne sastojke koji pospešuju razmenu materija koja će pokazati svoje efekte na koži, noktima i kosi. Sjaj kose i kože primetićete u ogledalu, a ono što nećete videti je uticaj na vaše kosti i mišiće. Da biste obezbedili lekovitost napitka nemojte čaj kuvati već ga prelijte prokuvanom vodom koja je nakon kuvanja malo odstajala. Optimalna temperatura je 90 stepeni. Preliven čaj poklopite i nakon 15 min. ocedite.

Surutka, koju je narodna medicina duboko poštovala, dobila je naučnu potvrdu. Obezbeđuje bolje snabdevanje organizma kiseonikom, B vitamin i belančevine su ono što tako dobro prija jetri. Aktivira razmenu materija i za rezultat ima smirivanje upala i bubuljica na koži.

Sok mlade koprive je prirodni energetski napitak koji je narod cenio, a nauka potvrdila da je ova "sirotinjska hrana" razlog što su siromašna seoska deca "pucala" od zdravlja, a varoška deca uz bele kifle i puter bila slaba i nežna. Hlorofil, vitamin K i magnezijum čine sok mlade koprive pravim napitkom zdravlja.

Pasuljevina, maslinovo ulje i zob

Dr Rozmari Lenoks, lekar opšte prakse iz Londona je još jedan primer u kojoj meri smo zaostali za svetom koji se vraća prirodi. Mi se samolečimo sintetskim proizvodima jakog farmakološkog delovanja, a lekovito bilje kupujemo na pijacama i koristimo ga po savetu sumnjivih travara.

Odlučujući kvalitet propolisa
Odlučujući kvalitet propolisa, ali ga nikako nemojte nabavljati na pijacama

Poljoprivredne kulture, koje su i pčelinji pašnjaci, tretirane su raznim pesticidima. Tako propolis, koji se koristi kao sirovina za izradu preparata, mora biti proveren kako bi njegova upotreba bila sigurna. To mogu samo ozbiljni i dobro organizovani proizvođači.

Dakle, dobar proizvod propolisa garantuje proizvođač koji zna poreklo svoje sirovine, odnosno područja na kojima su pčele sakupljale propolis, kontroliše sirovinu na prisustvo pesticida, prisustvo antibiotika i drugih primesa koje bi mogle da onečiste proizvod.

Dakle nema ozbiljne proizvodnje bez dobro organizovane laboratorije i nema kvalitetnog proizvoda bez obziljnog proizvođača. Kvalitet je neophodan uslov koji mora ispuniti proizvod kojim smo odlučili da se štitimo od bolesti ili da ublažavamo tegobe narušenog zdravlja.

Bilje nije svemoćno

Propolis je proizvod koji treba da se nađe u svakoj apoteci, ali ga nikako ne nabavljati na pijacama (ne verujte proizvođaču čije proizvode viđate po pijačnim tezgama), oglasi i prodaja pouzećem nisu garancija dobrog proizvoda naprotiv, to su najčešće proizvodi koji nemaju ni kontrolu higijenske ispravnosti, ne lečite se preparatima čiji prodavci kucaju na vaša vrata, jer u multilevelu jedino je sigurno da prodavcu pripada visok procenat za svaki prodati proizvod i njegova upornost mu se uvek isplati.

Stoga se uvek posavetujete sa svojim apotekarom. Deo njegovog posla je da brine o vašem zdravlju brinući o kvalitetu proizvoda koji vam nudi.

Kontrola kvaliteta lekova ima dugu tradiciju. Herklid iz Tarenta koji je živeo oko 75 g pre nove ere napisao je prvi spis o pripremanju, istraživanju i pregledu lekova.

Pre svega želim da zahvalim čitaocima na podršci za izabranu temu. Interesovanja su različita, ali se mogu izdvojiti teme za koje se interesuje najveći broj.

Naravno, najveće interesovanje je za maligna oboljenja, koja najozbiljnije ugrožavaju čoveka našeg vremena. To inače nije tema o kojoj sam htela da pišem, i to baš iz razloga što se skoro zakonomerno u paleti ponude prirodnih proizvoda, koji (na sve osim na legalne načine) stiže do pacijenata obavezno nude i "spasonosni". Budući da je interesovanje veliko, odlučila sam da i ovu temu uvrstim u rubriku.

Verovanje u svemoć bilja čini i pacijentu i lekovitom bilju veliku štetu. Jedna je što pacijent zbog ovakvog uverenja izgubi dragoceno vreme i kasno stiže kod lekara (ovo važi za mnoga akutna oboljenja). Druga je šteta koja nastaje od apsolutnog nepoverenja prema lekovitom bilju koje se ne koristi ni onda kada za to postoji puno opravdanje, pa čak i preporuka.

Neophodno je znati da se terapija akutnih i hroničnih oboljenja sprovodi po savetu i pod kontrolom lekara koji prema utvrđenoj dijagnozi određuje terapiju, način i vreme upotrebe. Sporedna dejstva lekova ili nuspojave koje su lekaru poznate, su predviđena i proverena pre puštanja leka na tržište, ali su one svakako manje od posledica koje može ostaviti zapušteno oboljenje.

Terapija, pa i fitoterapija se razvija srazmerno sa ukupnim razvojem zemlje. Dok se u visoko razvijenim zemljama (Nemačka) fitoterapija primenjuje i u ambulantnom i bolničkom lečenju, a veoma često i u automedikaciji, kod nas je to vrlo redak slučaj, pre svega zbog slabo razvijene proizvodnje i nedovoljnog broja sigurnih (standardizovanih) proizvoda.

Informacije koje dolaze iz sveta o vraćanju prirodi i prirodnom lečenju stvaraju novu klopku u koju upadamo posežući za "prirodnim" proizvodima sumnjivog kvaliteta koji u terapiji ne daju očekivane rezultate.

Međutim, nije to odlika samo našeg vremena. Od kada sežu pisana medicinska dokumenta, ukazuju na slične pojave:
"Mudraci nas uče da treba voditi jednostavan i spokojan život, telo koje tako čuva svu svoju energiju, bolesti neće napadati. Mudar čovek se čuva i želja, te će njegovo srce biti mirno, njegovo telo može da se zamori, ali ne i njegov duh.

Jednostavan život

Samo ako živi u ovoj jednostavnosti, čovek može i u naše vreme da doživi starost od sto godina."(Iz Nei Kinga, najstarijeg do sada poznatog medicinskog dela u svetu.)

Citat ovde naveden preživeo je milenijume, ali je ipak aktuelan. Jednostavan i spokojan život na koji mudrac upućuje je deo i terapije i preventive. Upućuje na duševni mir koji je uslov očuvanja zdravlja, bez obzira na opterećenja vremenom u kome se živi.

Vreme u kojem živimo možda i nije burnije od onog u kojem je mudrac savetovao kako očuvati zdravlje, ali je sigurno da nam mediji ne donose reči mudraca koje bi nam pomogle i uputile nas jednostavnom i spokojnom životu.

Nudi nam se zdravlje kroz nekritične i agresivne reklame, a izostanak obećanih učinaka spasonosnih proizvoda još više nas onespokojava. Sve što nam se događa je razlog da se "Glas" odlučio da otvori rubriku u kojoj će zainteresovani dobiti neke osnovne informacije o mogućnosti lečenja lekovitim biljem. Iz istog razloga je dat i telefon za dodatne informacije, kako bi se zainteresovani mogli obavestiti o nečemu što ih zanima, a o tome nije bilo reči.

Lekoviti sok svežeg bilja
Propolis je pčelinji proizvod o čijem poreklu malo znamo

Sveže bilje i biljni sokovi sadrže prirodne, nepromenjene komplekse svih lekovitih materija, a sokovi isceđeni od samlevenog svežeg, tek ubranog lekovitog bilja, sadrže sve lekovite sastojke biljke i zato taj farmaceutski oblik osvaja terapiju.

Pretpostavlja se da će ovi sokovi u skoroj budućnosti osvojiti ukus potrošača jer su oni najprirodniji oblik leka - zapisao je profesor Tucakov.
Ove njegove pretpostavke se već danas ostvaruju.

Propolis pripada prirodnim sirovinama koje su još nedovoljno ispitane, ali su našle široku primenu, pre svega u automedikaciji. Dosadašnja klinička ispitivanja su potvrdila opravdanost upotrebe, ali se istraživanja nastavljaju i nauka će, tek u budućnosti, dati konačan sud o mestu ove supstance u preventivi i terapiji.

Propolis

Za sada, o propolisu znamo da je pčelinji proizvod, ali o poreklu propolisa naučnici treba tek da kažu poslednju reč. Ono što je izvesno. to je da pčele sakupljaju biljni materijal za proizvodnju propolisa kada se pojavi oštećenje (pukotina, otvor) na košnici, ali i pojava "uljeza" ih podstiče na proizvodnju propolisa.

Ostaci nepoželjnih gostiju u košnici (insekti, puževi, žabe) nalaženi su obloženi propolisom i izolovani, a njihovo tkivo koje nije istrulilo podstakli su naučnike da se zainteresuju za njegov sastav. Tako je utvrđeno da je propolis smolasta materija koju pčele sakupljaju iz biljnog materijala i posebnim načinom prerade stvaraju supstancu karakterističnog izgleda, boje i mirisa.

Sastav i boja propolisa zavise od biljnih vrsta sa kojih pčele prikupljaju materijal i od godišnjeg doba. Sastavljen je od 50% smole, 30% voska, 10% etarskih ulja, 5% cvetnog praha i 5% drugih supstanci. Flavonoidi u najvećoj meri utiču na dejstvo propolisa. Laboratorijskim ispitivanjima je dokazano antiinflamatorno (protivupalno), antimikrobno, antivirusno, imunostimulativno... delovanje.

Propolis zaustavlja rast nekih bakterija, čime sprečava njihovu deobu, odnosno razmnožavanje. Laboratorijska ispitivanja flavonoidnih komponenti su pokazala antivirusne efekte. Protivupalna i epitelizantna svojstva su takođe dokazana.

Sva ova svojstva preporučuju proizvode propolisa za higijenu, preventivu i terapiju upalnih procesa sluzokože usne duplje i ždrela. Higijena usne duplje i uspešno smirivanje upalnih procesa sprečiće širenje infekcije na disajne puteve. Imunostimulativno dejstvo propolisa podiže odbrambene snage organizma.

Stoga je propolis opšte prihvaćen proizvod u terapiji:
- upalnih procesa sluzokože desni
- upale sluzokože ždrela
- upale sluzokože želuca
- gripa i gripoznih stanja
- prehlada

Sam, ili u kombinaciji sa biljnim ekstraktima (slez, kamilica, bokvica, menta, eukaliptus, šipurak), u prometu se nalazi u obliku sirupa, kapi, tableta za unutrašnju upotrebu i masti za spoljašnju upotrebu.

Međutim, i kod propolisa, kao i kod ostalih prirodnih sirovina, teško je (kompleksan sastav i promenljivost sadržaja sirovine koja se sakuplja u prirodi) standardizovati proizvod.

Opšte prihvaćen stav da sintetske supstance mogu biti i toksične, a prirodne su apsolutno bezbedne - je pogrešan. Potpuno se zanemaruje činjenica da se u prirodi nalaze i lekovi i otrovi i da je granica samo u dozi.

Ako ovome dodamo zagađenje prirode ko je postaje ozbiljan civilizacijski problem onda je jasno da se moramo obavestiti o kvalitetu prirodnog proizvoda kojim smo odlučili da se štitimo od bolesti ili da se lečimo.

U poplavi reklama kojima se nude razni spasonosni preparati obično nema ni reči o: proizvođaču, kvalitetu, kontroli, a sporedni efekti se ne spominju ni kao mogućnost.

Opasne reklame

Da bi ovo sprečili i zaštitili sebe od slatkorečivih reklama u svetu su se potrošači organizovali u udruženja i primorali i proizvođače i učesnike u prometu da propišu standarde svojih mogućnosti i da to deklarišu na proizvodu.

Tako je u svetu razvijen sistem kvaliteta koji firme masovno uvode u svoje poslovanje pa njihov broj raste geometrijskom progresijom, a kod nas je vrlo stidljiv i uglavnom vezan za preduzeća koja su izvozno orijentisana.

Međutim potrošači nikako nemaju poverenja u profitna preduzeća pa su i pored sistema kvaliteta uveli svoje kontrole. Tako u svetu postoje firme, koje su morale da stave ključ u bravu posle negativne ocene njihovog proizvoda.

Zašto je ovo važno za proizvode izrađene iz propolisa. Toksični učinci propolisa nisu evidentirani - tako navodi literatura. Neželjeni efekti se svode na mogućnost preosetljivosti na neki od sastojaka propolisa, a uglavnom su zabeležene pri spoljnoj primeni propolisa u obliku dermatoza.

Dakle, može se reći da je opasnost od upotrebe minimalna. Međutim, postoje niz supstanci koje se mogu naći u propolisu čije je prisustvo nepoželjno. Naime, pčelari često koriste za zaštitu košnica različite proizvode. Niz antibiotika se koristi u terapiji ili preventivi bolesti pčela

Jagorčevina leči astmu
Ona poboljšava iskašljavanje i prohodnost disajnih puteva

Mirisni čajevi iz filter vrećica takođe nemaju lekovita svojstva i stoga ukoliko želite lekovite efekte nemojte koristiti čajne napitke sačinjene iz filter vrećica. Naime, mirisni lekoviti sastojci lako isparavaju i najveći deo se gubi već prilikom mlevenja, a ostali kratko vreme nakon proizvodnje.

Filter vrećice su trgovački proizvodi namenjeni potrošačkom društvu i nikako nisu proizvodi kojima ćete obezbediti zaštitu u vreme epidemija ili adekvatnu terapiju oštećenog zdravlja.

Primula veris

O majčinoj dušici profesor Tucakov je napisao:
"Lekovitom, mirisnom i ukrasnom bilju naš narod je dao divna imena, možda se ni prema jednoj biljci nije tako svojski i toplo odužio kao prema ovoj maloj, sitnoj, neuglednoj biljci, koja pokriva milione hektara goleti, pašnjaka, livada, požarišta i drugih sunčanih mesta...

Još je Orfelin krajem XVIII veka zabeležio naziv majčina dušica... I ostala narodna imena su dana kao iz neke milošte: babina duša, babja dušica, bakina dušica, materka, tamjanika..."

Hronični bronhitis kod kojeg je iskašljavanje nedovoljno prava je indikacija za upotrebu preparata jagorčevine. Najviše lekovitih sastojaka ima u korenu, a zbog specifičnog delovanja lekovitih sastojaka najsigurnija je upotreba u obliku sirupa. Sirup se izrađuje iz ekstrakta dobijenog iz korena biljke:

Primula veris - jagorčevina

Biljka je našla mesto u evropskoj farmakopeji, a propisuju je i farmakopeje Jugoslavije, Nemačke i Austrije. Lekoviti sastojci lokalno iritiraju želudačnu mukozu a ovaj nadražaj deluje reflektorno, preko gastro-bronhijalnog refleksa, na sluznicu bronha. Na sluznici se razvija hipersekrecija koja omogućava lakše iskašljavanje. Lekoviti sastojci povećavaju aktivnosti epitela sluzokože grla.

Mehanizam delovanja preporučuje jagorčevinu u terapiji astme i hroničnog bronhitisa jer poboljšava iskašljavanje i prohodnost disajnih puteva.

Međutim, u terapiji astme i hroničnog bronhitisa neophodno je posvetiti pažnju i ishrani koja mora sadržavati puno vitamina C. Vitamin C je rasprostranjen u prirodi a najviše ga ima u biljkama koje su bogate hlorofilom i karotenoidima (provitamini A).

Tako je utvrđeno da ga najviše imaju crveni, narandžasti, i žuti plodovi: šipurak, gloginje, crvena paprika, crvene ribizle, paradajz, pomorandža, limun, mandarine. Ovde se mora pomenuti i namirnica koja je Evropu spasla od skorbuta (bolesti izazvane nedostatkom vitamina C). Ona je i dokaz koliko je važna količina namirnica koja se konzumira.

Reč je o krompiru koji nije bogat ovim vitaminom, ali količine koje se svakodnevno koriste u ishrani obezbeđuju dovoljne. Mehanizam delovanja vitamina C u astmi je osvetljen, zato je uz kompletnu terapiju preporučena i upotreba vitamina C, odnosno namirnica koje obezbeđuju uvećane potrebe. Vitamin C katalizuje delovanje jedne supstance (prostaglandina PGE2) koja ima bronhodilatorna svojstva (širi bronhije).

Mnogobrojne studije o delovanju magnezijum utvrdile su da unos magnezijuma, koji često nedostaje kod obolelih od astme, blagotvorno deluje i smanjuje broj i intenzitet napade. Magnezijumom su bogate sve zelene biljke, izdvaja se kopriva koja ima najviše hlorofila a samim tim i magnezijuma.

Stoga obolelim od astme i hroničnog bronhitisa preporučujemo čajni napitak od šipurka i koprive koji treba piti svakodnevno, umesto vode. Tri kašike zdrobljenog šipurka i pola šake lista koprive preliti litrom ključale vode i poklopljeno kuvati na tihoj vatri 5 minuta. Piti svakodnevno umesto vode.

Vitamin B i cink takođe svakodnevno obezbeđivati kroz hranu.
Vitaminom B bogat je pivski kvasac, žitne klice i mekinje, žitna zrna, kupus, lešnik, orah, pomorandža, dok cinka ima u crvenom mesu, cerealijama, ribi...

Ukoliko se odlučite da kroz gotove preparate obezbeđujete ove minerale i vitamine, konsultujte svog apotekara kako biste dobili kvalitetne proizvode sa deklarisanim dnevnim potrebama (RDA). On će vam pomoći i uputiti vas da na pravi način ,kroz pravilnu ishranu, uz pomoć čajnih napitaka ili dijetetskih proizvoda, obezbedite najbolje efekte lečenja.

Važnost hrane

Savremena nauka nije promenila već potvrdila Hipokratovo učenje:
"Bolesna i umorna tela ponovo dobijaju snagu preko pravilne ishrane... Neka lekar u vreme dok leči bolesnika ne misli na honorar. Ako je neko u neprilici, neka ga leči besplatno i neka kod lečenja bude naročito brižljiv. Čovekoljubivi lekar u sebi nosi i ljubav prema lekarskoj struci. Lekarsko je umeće najplemenitije među svim umećima".

Najnovija naučna istraživanja, posebno od otkrića vitamina i boljeg poznavanja fermenata, sve veću važnost pridaju ishrani: Do ovih otkrića nije se moglo objasniti otkud potiče lekovitost voća i povrća (pomorandže, limuna, šargarepe, šipurka...). Otkrića su potvrdila opravdanost upotrebe mnogih narodnih lekova koji su postali sirovine ili lekovi savremene farmakoterapije.

Majčina dušica
Zašto nikada lekovite čajeve ne treba kupovati na pijacama?

Problemi bolesnika s obolelim disajnim organima, bilo da su u pitanju akutna ili hronična oboljenja (bronhitis, bronhijalna astma...) jeste otežano iskašljavanje visokoznog sekreta. Sintetske lekove koji se koriste isključivo pod kontrolom lekara nikako ne koristiti u automedikaciji, a pri izboru preparata, sačinjenih iz biljnih ekstrakta, biljke ili biljne smeše koja se koristi u obliku čajnog napitaka, konsultovati svog apotekara.

Mnoge biljke su korišćene i danas se koriste za ublažavanje navedenih problema, ali nije svima naučno potvrđeno delovanje. Stoga je neophodno konsultovati apotekara kako biste za vaše probleme koristili najdelotvorniju biljku.
Jedna od takvih je thzmus serpzllum - majčina dušica.

Čajkanović u Kultu drveta i biljaka kod starih Srba objašnjava: "Prema starinskim shvatanjima i našeg naroda i drugih naroda, drveće i biljke mogu biti - mada to nisu uvek - senovite, to jest, one pripadaju ili kakvoj duši (to su, na primer, voćke i loze koje se sade po grobovima; ruža koja je ponikla na grobu nevino poginule Jovanbegovice; kosovski božuri; bosiljak koji je samonikao na Isusovom grobu)..."

Vekovni lek

Majčina dušica je senovita biljka, a vekovnu upotrebu i njenu opravdanost dokazala je i savremena naučna medicina. U nas kontinuitet korišćenja u naučnoj medicini prema pisanim dokumentima traje evo punih 5-6 vekova.

U Hilendarskom kodeksu je zapisano: "Uzmi majčinu dušicu, skuvaj je u octu; dodaj zatim nekoliko suvih smokava i neka bolesnik sa ovim opere grlo i grgoće... Majčinu dušicu skuvaj u vinu i to mu podaj da pije. Ovo je korisno onima koji kašlju zbog nazeba ili im je bolestan stomak."

Profesor Tucakov navodi običaj naših planinaca da majčinom dušicom pare drveno posuđe "jer se tako valja". On ovaj običaj navodi kao primer pravilne upotrebe lekovitog bilja, jer lekoviti sastojci majčine dušice imaju svojstvo izvrsnog i neškodljivog konzervansa.

Dobra i za grlo

Savremena nauka je dokazala prisustvo niza lekovitih supstanci koji opravdavaju upotrebu majčine dušice. Među njima su najznačajnija etarska ulja, timol, karvakrol, gorke materije, flavonoidi... Njihovo prisustvo opravdava preventivnu upotrebu u vreme epidemija (antiseptik), u terapiji oboljenja praćenog kašljem (ekspektorans)...

Britanska herbalna farmakopeja (British herbal pharmacopoeia) je uvrstila majčinu dušicu u lekovite biljke i u indikacijama za upotrebu navela oboljenja u kojima se ova biljka preporučuje: bronhitis, bronhijalni katar, veliki kašalj, upala grla, a posebno izdvojila kao specifičnu indikaciju veliki kašalj. Preporučila je i kombinaciju sa podbelom ili očajnicom u navedenim indikacijama, a u kombinaciji sa listom kupine ili ehinacee za ispiranje grla kod akutnih upala.

Za zaštitu u vreme epidemija se preporučuje svakodnevna upotreba čaja od majčine dušice, jer ona ima svojstvo da zaustavlja razvoj mnogih patogenih klica, a neke i uništava. Ali, ovde treba naglasiti koliko je važno pravilno pripremiti čaj.
1. Nikada ne kuvati čaj u otvorenom sudu.
2. Uzeti dovoljnu količinu biljke za pripremu čaja.

Majčina dušica sadrži lako isparljive lekovite sastojke i kuvanjem u otvorenoj posudi oni ispare, te tako pripremljen čaj nema lekovita svojstva. Čaj pripremljen sa nedovoljnom količinom biljke takođe nema lekovita svojstva.

Dakle, da napravite dobar čaj, uzmite supenu kašiku majčine dušice, prelijte sa dvesta grama ključale vode, poklopite i nakon pola sata ocedite, zasladite medom i pijte tri do četiri šolje čaja dnevno. Majčinom dušicom se takođe možete inhalirati što će dati još bolje efekte u terapiji.

Ovim postižete dva uslova koja daju najbolje efekte u iskašljavanju, jer se obezbeđuju dobra hidracija organizma i vodena para koja sadrži lekovite sastojke majčine dušice uspešno razrađuje sekret u bronhijama.

Pravilna berba

Majčina dušica je takođe primer koliko je važno da imamo kvalitetan čaj, kako bi terapija koju sprovodimo bila uspešna.
Za dobar čaj jednako je važna ispravna berba biljke, njeno sušenje, pakovanje i čuvanje. Lekoviti sastojci se nalaze jedino i isključivo u listu i cvetu biljke i vrlo su nepostojana jedinjenja koja se nestručnim branjem, sušenjem i čuvanjem mogu potpuno izgubiti, pa ćemo umesto lekovitog čaja imati običnu slamu od koje pripremljen čaj neće dati očekivane efekte.

Zato nikada lekovite čajeve nemojte kupovati na pijacama, a danas mogu reći ni od svih proizvođača, odnosno ne od onih koji ne primenjuju odgovarajuće standarde kvaliteta u proizvodnji i preradi biljaka od kojih pakuju čajeve.

Lečenje bronhitisa
Svojim delovanjem timijan opušta grč bronhija

U nizu biljaka, koje su korišćene u terapiji akutnih ili hroničnih oboljenja disajnih organa, naučnu potvrdu, pored majčine dušice o kojoj je bilo reči, dobar je i Thimus vulgaris - timijan

Delovanje lekovitih sastojaka ove biljke je najtemeljnije ispitano i ima naučno najbolje obrazloženo delovanje. Kod interne primene timijana estrično ulje biljke dospeva do alveola pluća i deluje direktno na obolelom mestu.

Svojim delovanjem timijan opušta grč bronhija, odnosno deluje bronhospazmolitički, što je posledica učinka fenolnih i flavonoidnih sastojaka timijana na blokadu kalcijumovih kanala. Antibakterijsko delovanje timola upotpunjuje lekovita svojstva timijana.

Dobar i začin

Ako znamo da su nacionalne farmakopeje kodeksi kojima naučnici potvrđuju opravdanost upotrebe određenih supstanci za lečenje ili ublažavanje zdravstvenih tegoba, onda timijan spada među one biljke čija su lekovita svojstva, naučnici širom sveta ispitivali i prihvatili u terapiji. Danas se timijan nalazi u farmokopejama Jugoslavije, Nemačke, Austrije, Švajcarske, Italije, Argentine, Čehoslovačke, Francuske, Mađarske, Holandije, Poljske.

Zbog velikog značaja i nedovoljnih količina koje se koriste u farmaceutskoj industriji timijan je kultivisan i danas se koristi za preradu gajenja biljka. U nas se najviše gaji u Vojvodini, ali još nedovoljno, kakva je potražnja i kod nas i u svetu za ovom biljkom. Ona bi uz adekvatnu podršku mogla postati jedna važna izazovna sirovina.

Za timijan važi isto što i za majčinu dušicu. Važno je biljku pravilno obrati, osušiti, pakovati i čuvati, kako bi se očuvala njena lekovita svojstva.

Danas se ogromne količine timijana koriste za izradu ekstrakta od kojih se prave sirupi i drugi lekoviti oblici.
Timijan se koristi i kao začin u prehrambenoj industriji, ali i u kućnoj upotrebi: Preporučuje se kao začin obolelima na dijeti koji će popraviti ukus neslane hrane.

Čaj protiv velikog kašlja
Tri supene kašike lista popari se sa 500g ključale vode, poklopi i posle dva sata ocedi, zasladi medom i na dva sata pije po jedna supena kašika.

Tinktura od timijana
Nekada se pravila u apoteci, a danas se radi industrijski po propisanom postupku. Koristi se po 20-30 kapi više puta na dan. Tinktura se koristi i za izradu sirupa timijana ili se kombinuje sa ekstraktima drugih biljaka za izradu sirupa protiv kašlja. Izbor biljaka i njihove koncentracije određuju namenu sirupa.

Pravilna upotreba sirupa, tačnije izbor sirupa određuje vrsta kašlja na koju se želi delovanje. Stoga se uvek treba konsultovati sa svojim apotekarom. Pravilan izbor i tačno doziranje obezbeđuju uspešnost terapije.

Lekoviti sastojci timijana određuju širinu njegovog delovanja. Stoga se koristi i za ublažavanje tegoba koje su praćene nadimanjem, tegoba koje su posledica poremećaja funkcije želudačne sluznice, zatim sam ili u kombinaciji sa drugim biljkama za ispiranje rana i posekotina (antiseptična svojstva) a fungicidna svojstva se koriste u terapiji crevnih parazita.

Čaj protiv nadimanja, gasova i bolova u trbuhu
Po dvadeset grama timijana, majčine dušice, nane, kamilice i hajdučice se pažljivo izmeša. Tri supene kašike ove smeše popari se sa 500 g ključale vode, poklopi i posle tri sata pije na svaki sat po jedna kašika (toplo).

Čaj za ispiranje rana i posekotina
Po dvadeset grama jednoliko isitnjenih timijana, hajdučice, petrovca, bokvice i kamilice izmešati pažljivo da svaka biljka bude ravnomerno zastupljena i u delovima smeše. Jednu supenu kašiku smeše preliti sa dvesta grama ključale vode, poklopiti i nakon dva sata ocediti. Ovim čajem ispirati ranu ili posekotinu ili pak stavljati oblog na iritiranu kožu.

Nema čuda
Zemlja u kojoj fitoterapija nije nikada ni napuštana u oficijelnoj medicinskoj terapiji je Rusija. Zvanična terapija je vrlo često kombinacija sintetske terapije i fitoterapije. Tako se uz sintetsku terapiju bronhijalne astme preporučuje redovna upotreba sledeće čajne smeše:

Od jednakih delova timijana, podbela, viole, omana i anisa kuva se čaj i pije četiri puta na dan. Na isti način se koristi i čajna smeša sačinjena od jednakih delova anisa, morača, timijana, sladića i bokvice.

Posebno treba naglasiti da fitoterapija ne nudi čuda niti ostvaruje čuda. Ona je način lečenja koji stimuliše ceo organizam kao dijetoterapija ili banjsko lečenje. Lekovite biljke, naročito u smešama, pored osnovnih lekovitih sastojaka obezbeđuju organizmu dopunu različitih vitamina, minerala i drugih materija (pigmenti, enzimi) blagotvornih za organizam.

Te materije samo dužom upotrebom normalizuju poremećene funkcije, povećavaju otpornost organizma, blagotvorno deluju na nervni sistem, neutralizuju štetne materije i posećuju njihovo izlučivanje iz organizma. Ovo je i odgovor zašto naglo raste interes za fitoterapiju u visoko razvijenim zemljama.

Zagađenost sredine u velikim gradovima, tehnološki obrađena hrana koja je izgubila biološki vredne sastojke, dovodi do poremećaja razmene materija u organizmu, što je postao osnov patogeneze najčešćih oboljenja savremene civilizacije.
Stoga možemo slobodno reći da smo u civilizaciju ušli sa šoljom čaja a u njoj ćemo opstati sa dve.

Hmelj u jastuku i dušeku
Blago umirujuće sredstvo. Preporučuje se za otklanjanje nesanice

Stručnjaci najavljuju novu liniju proizvoda i budućnost u kojoj će sve namirnice biti lekovite. Proizvođači su planirali da preko hrane obezbede masovno raspoloženje ljudi. Ozbiljni nutricionisti i farmakolozi nisu saglasni sa projektom lekovite hrane.

Dakle, počeo je novi trend kojem se ne vidi kraj. Filozofija proizvođača je jednostavna - ako su ljudi kupovali premasni i preslani čips svesni da nije zdrav, zašto ga ne bi koristili kad je lekovit? U Americi su se, u polemici oko čipsa, čuli i ovakvi komentari - zašto praviti paniku oko čipsa kad u sladoledu ima antibiotika a u kravljem mleku ostataka veterinarskih lekova.

U ovoj polemici FDA se nije oglasila osim što je njihova predstavnica za štampu izjavila da svaki proizvod koji se pojavi na tržištu mora biti siguran.

Ovome nije potreban komentar, ali je upozorenje da briga o zdravlju prestaje kad se o njemu brine na osnovu reklamnih spotova.
Druga značajna biljka koja je našla svoje mesto u fitoterapiji je :

Humulus lupulus

Upotrebljava se samo gajeni hmelj. Lekovitost hmelja potiče od lupulina koji je 1813. otkrio pariski apotekar Planše. Lupulin sadrži smolu i etarsko ulje.

Hmelj je blago umirujuće sredstvo. Preporučuje se za otklanjanje nesanice. Ovde posebno treba istaći da automedikaciju nesanice treba sprovoditi isključivo fito preparatima. Sintetske preparate treba koristiti samo pod kontrolom lekara.

Zašto ? Zato što su bit sna i njegovi poremećaji još nedovoljno proučeni. Danas znamo da je san aktivan proces koji se odvija u više faza. Jedna od faza je tzv. REM-san koji je praćen snovima. Ovu fazu sna ne trba potiskivati jakim sredstvima jer važna za mentalno zdravlje.

Biljni preparati ne remete REM-san, ali pospešuju i skraćuju sve faze potrebne za potpunu relaksaciju. Ovo je posebno značajno za starije ljude kojima je potrebno manje sna. Relaksacija i rasterećenje od stresa su dovoljni da bi se sledeći dan osećali odmorno.

Jastuci punjeni hmeljom pomažu kod nesanice, pa se u nekim zemljama, u bolnicama za nervne bolesti, u ove svrhe hmelj koristi čak i za punjenje dušeka.

Hmelj je biljka koja se koristi kao sirovina u proizvodnji fito preparata , ali je i vrlo značajna sirovina u proizvodnji pića /hrane/. Naravno, reč je o pivu koje je danas, u velikom broju zemalja, deklarisano kao namirnica i ne samo to.

Eksperti za ishranu kažu da je pivo vrlo " balansirana" namirnica, jer sadrži niz različitih materija važnih za ljudsko zdravlje, ali treba voditi računa da se ne pretera i dodaju da nije nevažan ni uticaj piva na raspoloženje ljudi.

Rezultati najnovijih istraživanja ukazuju da deluje na srce bolje od vina. Holanđani su objavili rezultate ogromne studije koja dokazuje da dnevna produkcija vitamina B raste za 230 odsto kod osoba koje piju pivo, a samo 15 odsto kod osoba koje piju vino. Vitamin B je veoma važan za pravilan rad srca.

Za normalno funkcionisanje organizma potrebno je dnevno unositi 1mg B vitamina.
Vitaminom B bogat je crni hleb, pirinčane, ražene i pšenične klice, soja, pšenične mekinje...

Sumpordioksid uništava B vitamin što je važno znati pri konzervisanju voća i voćnih i biljnih sokova. Ukoliko se pri konzervisanju koristi sumporasta kiselina i njene soli, vitamin B će biti izgubljen.

Upotreba lekovitog bilja u preventivi i automedikaciji ima svoje opravdanje ako je odabrana biljka čije delovanje je potvrđeno, ako je proizvod kvalitetan bez obzira da li se radi o čaju, tinkturi, sirupu, tabletama...

Čajeve nikada ne kupovati po pijacama jer su sumnjivog kvaliteta. Takođe nećemo saznati rok trajanja, a osušenim biljkama koje se koriste za izradu čajeva rok trajanja je ograničen. Samo organizovana, ozbiljna proizvodnja, dokumentovano prati tehnološki postupak i obezbeđuje kvalitetne proizvode.

Samo prividno dobijamo na jeftinijem proizvodu sumnjivog kvaliteta. Očekivani efekti će izostati a mi ćemo umesto lekovitog napitka imati toplu vodu.

Umirujuća kupka

Za savete o upotrebi lekovitog bilja obratite se svom apotekaru a ne sumnjivim isceljiteljima koji se reklamiraju u medijima. Pravi proizvod, kvalitetan, propisano čuvan, dobićete u apoteci. Za sada jedino apotekari u toku svog školovanja izučavaju lekovito bilje i njegovo delovanje. Stoga su i jedino kompetentni da vas upute i pomognu da se zaštitite od bolesti ili ubrzate izlečenje uz pomoć lekovitog bilja.

I na kraju, evo jednog malog saveta za one koji se osećaju napuštenim, sprečenim, neshvaćenim, koji još nemaju razloga da se obrate lekaru, a pojavljuje se napetost od lošeg spavanja. Za početak, samosažaljenje koje je samo po sebi negativno osećanje, pretvorite u pozitivno tako što ćete sebi ukazati pažnju.

Jedan od malih znakova pažnje neka bude kupka od lipovog cveta. 300g lipovog cveta prelijte litrom ključale vode, poklopite i nakon 15 minuta ocedite i nalijte u kadu. Biljku nemojte baciti već je stavite u vrećicu od gaze i spustite u kadu. Blagotvorna kupka će vam omogućiti miran i okrepljujući san, a sutradan će i vaše raspoloženje biti bolje.

Kupka se bez ikakvog straha može primeniti i kod nervozne dece.
Kao što je sloboda večita borba za slobodu, Tako je i zdravlje večita borba za zdravlje - samo su se metodi te borbe kroz vekove menjali i usavršavali , Pobediti bolest znači osloboditi se straha od smrti.

Srpski kodeks

Naša istorija zdravstvene kulture bogata je i izučavajući je možemo ispravljati greške ili stranputice na koje smo skretali. Hilandarski medicinski kodeks sadrži spise evropske naučne medicine od DžII do DžV veka. NJegovim otkrićem ispravljeno je pogrešno gledište naše nauke da su se Srbi u srednjem veku lečili uglavnom gatanjem i vražbinama. Gatanja i vražbina je bilo, ali ništa više no u Francuskoj i Italiji gde su postojale medicinske škole.

U ovom kodeksu, u poglavlju iz interne medicine, preporučuje se ponašanje lekara pri prepoznavanju kliničke slike:
" Hipokrat, učitelj, savetuje svakom lekaru kada prvi put dođe radi lečenja kod nekog bolesnika da se prvo upozna sa njegovim opštim zdravstvenim stanjem ...Pre bilo kakvog pregleda , treba sa njim da porazgovara o njegovom svakodnevnom načinu života, tj. njegovoj ishrani, o tome koja jela rado jede i u kojoj količini, da li mnogo pije ili ne, običava li da zimi stanuje u toplim prostorijama a leti u hladnim, da li često polno opšti sa ženom ili ne, da li živi u mestu gde je čist vazduh ili ne, kao i o njegovom starosnom dobu...."

Da li je civilizacija nekadašnji ideal čovekovog savršenstva zamenila novim, savršenstvom stvari. Zagubljena vrednost, ruke pružene od čoveka čoveku, bez obzira na rasu, religiju ili politički pogled na svet, za posledicu ima pojavu epidemijskog širenja neuroza, strahova ...

Čoveku našeg doba životni oslonac postaju proizvodi farmaceutske industrije. Dan počinje tabletama za dobro raspoloženje a u san tone opet uz pomoć tableta, i to po svom izboru, bez ikakve konsultacije sa lekarom. To sigurno nije preporučljiva praksa. Automedikacija je jedino opravdana kada se biraju blaga fitoterapijska sredstva. Među njima značajno mesto ima: Hypericum perforatum: /St.John's Wort/

Bogorodičina trava, Kantarion

Bogorodica je nakon mešenja hleba oprala ruke i od kapljica vode ostale su pege na lišću biljke, navodi Čjkanović. Biljka se sa odoljenom stavlja u amajlije zbog jake demonske snage. Ubrana u međudnevici, siguran je utuk protiv veštica.

Kantarion je u Srbiji vrlo rasprostranjena biljka ali je neracionalno sabiranje i uništavanje ugrozilo prirodno obnavljanje staništa te je zarad njenog očuvanja u prirodi iskorišćavanje stavljeno pod kontrolu. Kantarion se pridružio ne malom spisku biljnih vrsta čiji je opstanak ugrožen ljudskom nesavesnošću u trci za profitom.

Osnovni lekoviti sastojak kantariona je hipericin i njemu slična jedinjenja. Etarsko ulje , flavonoidi, tanini ... opravdavaju širinu upotrebe biljke.

Moda i profit

U narodnoj medicini kantarion je proslavilo ulje koje se priprema iz sveže biljke. Ulje se koristilo za lečenje rana, opekotina, a interno za lečenje čira.

Savremena medicina, nakon istraživanja, potvrdila je opravdanost upotrebe biljke i uvela je u naučnu medicinu. U Rusiji se pojavljuju preparati za lečenje svežih i inficiranih rana, u Bugarskoj preparati koji smanjuju propustljivost kapilara, a u najnovije vreme farmaceutska industrija u svetu izrađuje, na bazi kantariona, lekovite preparate sa standardizovanim sadržajem hipericina koji su namenjeni depresivnim osobama.

Za kantarion je utvrđeno da povećava osetljivost kože na sunčevu svetlosti te pri upotrebi njegovih preparata ovo treba imati u vidu ne sunčati se. Veću osetljivost pokazuju osobe sa svetlom kožom.

Moda i profit ostvaren u korišćenju sintetskih supstanci u lečenju potpuno su potisl upotrebu prirodnih sirovina , vraćanje istih u terapiju sad preti da klatno gurne na drugu stranu, da lekovito bilja uđe u modu i nekritičnu upotrebu. Ovakve namere su već zabeležene.

Amerikanci su ekstrakt kantariona, ginka, kave-kave, cveta kamilice i nane dodali u čips i dobili novi aromatični "lekoviti "čips, koji je namenjen zaštiti gubitka pamćenja.

Recepti iz srednjeg veka

Dr Relja V. Katić sabrao je u obimnom delu „Srpska srednjovekovna medicina“ recepte iz tog vremena. Tako se, recimo, za lečenje reumatskih bolova u Hilandarskom medicinskom kodeksu preporučuje stavljanje obloga od kamfora na hrtenu kost. Protiv glavobolje se preporucuje mazanje slepoočnice prahom od maka suspendovanim u maslinovom ulju.

Kao sredstvo za spavanje preporučuje se čaj od maka, ali takodje postoji i sledeći recept: „I kada ne može spavati maži mu čelo i slepe oči i zaušima i podpazuhom i ruke, i podplate nožne ružinim maslom“. Osim ovoga preporučivane su i obloge na čelo „od soka belog maka“.

Za lečenje zuba preporučuje se ispiranje usta sa kuvanim crnim strešom i sirćetom. Kada se zubi klate i postoji otok desni za ispiranje je davano seme od šipka (prethodno istucano) pa zatim kuvano u octu.

U Hilandarskom medicinskom kodeksu pominje se i „emblast kada raste meso“, pri čemu se najverovatnije misli na karcinom. Za ovo se preporučuje liniment pripremljen od plumbum oxydatum, krina, armaniako, mira, voska itd. Govori se i o lečenju kamena u mokraćnoj bešici, a ovde ćemo preneti samo sredstva koja se spominju za ispiranje bešike i tehniku sprovodjenja, pošto to predstavlja jedini sačuvani pomen o ovome. Preporučuje se vruć dekokt od sleza, a postupak izgleda ovako: prvo se mokraćna bešika od svinje napuni dekoktom od sleza i pošto se u njen otvor uvuče guščije pero dekokt se upumpava preko otvora mokraćnog kanala u bešiku. („Postavi toplo u mehir svinjski i utukni u oniži mehir svinjski kraih guščije pero i čini jemu glistir s vodopustom... omi vodopust vodom, nakoi bude varen slez“). Iako je ovo dosta gruba improvizacija, ona se u suštini ne razlikuje od principa na koji se danas prave gumene pumpe za slična ispiranja!


Isceljivao i molitvom i lekovima

Mirio je svoju braću, zavađenu oko vlasti, mirio je Srbe sa susedima i, stvarajući Srpsku crkvu, stvarao je srpsku državu i kulturu. Unosio je mir među balkanske narode i radio je na dobru svih, zbog čega je i bio opštepoštovan i voljen. Ovaj svetitelj imao imao je važnu ulogu u formiranju, osamostaljenju i organizovanju Srpske crkve, ali i u usponu države, književnom preporodu, otvaranju škola i bolnica...
I upravo tu ćemo se ovoga puta i zadržati. Sveti Sava se, naime, smatra i rodonačelnikom naše naučne medicine. Bio je osnivač prvih bolnica u Hilandaru i Studenici (1199. i 1207. godine). U njegovim rukopisima pronađena su uputstva za uređenje bolnica i zabrane nadrilekarstva. Sa dalekih putovanja donosio je razne medikamente, zahvaljujući kojima se srpska medicina upoznaje sa farmacijom, veterinom, balsamovanjem, embriologijom i higijenom.

Šesnaest svetih lekovitih trava
Treba imati na umu da su u to vreme glavni centri medicine bili manastiri. Kaluđeri su sakupljali lekovito bilje, a u lečenju su veliku ulogu igrale molitve i poklanjanje svetim moštima, ali i amajlije, bajanje, vračanje... Upotrebljavani su i čudni lekovi, pripremani od „16 svetih lekovitih trava, zmijskog mesa, veprove masti, ptičjeg mleka ili mokraće novorođenčeta ili nevine devojke“. Vodilo se računa kad je i kako određena je biljka ubrana: verovalo se, na primer, da koren božura iskopan za vreme pomračenja Meseca, obešen o vrat bolesnika - leči epilepsiju.
Sveti Sava je, međutim, smatrao da je sazrelo vreme da se bajanje, vradžbine i gatanja zamene drugačijim vrstama dijagnostifikovanja bolesti i njihovog lečenja. Na samom kraju 12. veka, osnovao je bolnicu manastira Hilandara, najstariju srpsku bolnicu u kojoj je prvenstveno trebalo da se leče oboleli kaluđeri, a izgleda da je bila i stacionar za neizlečive bolesnike. U početku je imala osam postelja, a o bolesnima je brinuo jedan bolničar i lečio ih po najsavremenijim medicinskim knjigama, koje je Sveti Sava prvi počeo da prevodi na srpski jezik. Tako su Sava i njegovi kaluđeri preveli dela Hipokrata, Dioskorida, Galena, Avicene...
Ubrzo Sveti Sava osniva prvu bolnicu i na teritoriji Srbije, pri manastiru Studenici (1207. godine). U manastirskoj porti izdvojio je jednu građevinu u koju su smeštani bolesni i siromašni i izabrao monahe, i tada zvane bolničarima, koji su se starali o njima. Lečenje se sastojalo od negovanja i brojnih molitvi za spas duše. Studenička bolnica je imala četiri prostorije i 12 kreveta, a bolesni su nakon izlečenja (zalečenja) odlazili sa otpusnom listom.
O detaljima organizacije bolnice govori Studenički tipik, u kojem se nalaze podaci o rasporedu ležaja za bolesnike, radu osoblja, kućnom redu, načinu spravljanja lekova, postupanju kod masovnog obolevanja i drugo. U njemu se u opisu posla lekara kaže da je on bio dužan da zagreva lekove (masti, ulja i flastere) pre upotrebe.
Zanimljivo je da u rukopisima Svetog Save nalazimo uputstva kako za uređenje bolnica, tako i za zabrane nadrilekarstva. Sačuvani su i zapisi da se u prostorije sa bolesnicima postave bakarne peći, koje bi se koristile i za zagrevanje vode i pripremanje lekova.

Prava medicinska ustanova
Studenička bolnica je, neosporno, bila medicinska ustanova u pravom smislu reči, odnosno, bila je namenjena lečenju i nije bila tek azil za neizlečive i siromašne, kakva je bila praksa u mnogim bolnicama tog vremena na Zapadu. U tekstu „Bolnica Svetog Save u manastiru Studenici“, Relja Katić objašnjava da sa studeničkom i hilandarskom bolnicom, kao i sa medicinskim spisima nastalim u 12. i 13. veku u manastiru Hilandaru, Srbi ulaze u porodicu evropske medicine. Tadašnjoj srpskoj medicini bilo je dobro poznato učenje autora antičke medicine (Hipokrata, Aristotela, Galena), zatim autora čuvene aleksandrijske medicinske škole, ranovizantijske, salernske i monpeljeske medicinske škole, itd. Srbi su već tada znali za medicinske knjige, „lekaruše“, koje počinju da prevode sa latinskog jezika.
Osnivač prvih srpskih bolnica - Sveti Sava, pored poznavanja uređenja vizantijskih bolnica u Carigradu, bio je dobro upućen i u poznavanje terapijske vrednosti pojedinih lekova koje je koristila medicina toga doba. U Žitiju Svetoga Save, Teodosije govori kako je Sava, vraćajući se iz Jerusalima, posetio sultana u Aleksandriji, a ovaj mu je dao znatnu količinu arapskih lekova (balsamovo ulje, aloju i lekove sa aromatskim svojstvima).
Sa svojih dalekih putovanja po Aziji i Africi, Sveti Sava je donosio razne egzotične lekove, koji su imali vrlo široku primenu u srednjovekovnoj medicini (za lečenje rana, fraktura kostiju, oboljenja digestivnog aparata, itd), a njihova terapijska vrednost ne može se negirati ni sa gledišta savremene medicine.
Tako se, na primer, veruje da je kamfor - koji je tada bio dragocen lek za sve, ali i opojno sredstvo za uživanje, balsamovanje i kađenje i bio vrlo skup u to vreme - Sava od sultana kupovao za zlato. Akademik Jovan Tucakov upravo ovim sredstvom objašnjava i Savino čudotvorstvo, posebno njegovu sposobnost da oživi mrtve: „Kamforom su činjena verovatno najveća čuda. Kad neko obamre, padne od sunčanice, prividno umre, obeznani se, padne u komu - još stari Kinezi su pre više hiljada godina kao hitnu intervenciju davali kamfor da se čovek povrati, osvesti, dođe sebi i oživi“.
Sa svojih putovanja Sveti Sava je doneo i običaj balsamovanja vladara. Smatra se - zabeleženo je u Vencu Svetog Save, da je tada najpoznatiji balsam siraks, koji se kao lek pominje još u doba Herodota, koristio i za balsamovanje Nemanjića. Ovim bi se moglo objasniti još jedno čudo - prvi Savin biograf Domentijan zabeležio je da je telo Stefana Prvovenčanog, koje je i sahranjeno u Studenici, posle nekog vremena nađeno očuvano i preneto u Žiču.

Svetiteljeve suze
O terapeutskoj praksi Svetog Save su, inače, sačuvani zapisi poput ovog. U vreme gradnje manastira Žiče (1208), Sveti Sava je imao čin arhimandrita. Jednom prilikom, u posetu mu je došao brat Stefan, koji je bio vladar Srbije. Isprativši brata, Sava je primetio malaksalog čoveka, ostavljenog u blizini manastira. Sažalio se nad njim i, uz pomoć učenika, uneo je bolesnika u nedovršeni hram i postavio ga „pred ikonu Hrista, koji je lekar duša i tela“. Tu su preko noći ostali bolestan čovek i nad njim zabrinuti Sveti Sava. Duboko se klanjajući pred ikonom, svetitelj se dugo molio, a njegove suze prekrile su bolesne udove „kao nekim lekarskim pomazanjem“. Pred zoru, bolesnik je ustao „kao da je zdrav od mnogo godina“ sa monaškog ogrtača, na kojem je preležao tu noć.
Teodosije Hilandarac, koji je ovakve primere iz lekarske prakse mogao da posmatra u hilandarskoj bolnici, formiranoj pod Savinim pokroviteljstvom, dočarava čudo, uz pretpostavku da je prosečan čitalac znao za postojanje lekara i njihove lekovite masti, koje su se nanosile ili utrljavale na bolesna mesta. Teodosije je iscrpno naveo i svetiteljevu molitvu za bolesnika, u kojoj se Sava obratio Hristu. Bolest zarobljava čoveka, parališe njegove životne sile i drži ga u stanju bespomoćnosti, odnosno zavisnosti od pomoći drugih. Tek poseta Duha Svetoga obnavlja stvorenje Hristovo ili kako to Sava kazuje u Teodosijevom zapisu: „(Hriste), saberi raznesene ude njegove i zaveži žilama tela njegova Tvojom neizrecivom vlašću i silom nevidljivom!“ – pojašnjava dr Đorđe T. Vuković, i potvrđuje vanvremenost dela Svetog Save.


Čudesna isceljenja
Svetom Savi se već vekovima pripisuju razna čudotvorstva koja je činio za života i posle smrti, a koja su istraživači podelili u nekoliko grupa: isterivanja zlih duhova, potčinjavanje prirodnih sila, neobična isceljenja, vaskrsavanje mrtvih.
Domentijan je zabeležio da je na Savin grob, u manastiru Svetih četrdeset mučenika u Trnovu, došao neki Crnogorac koji nije mogao da hoda, već je „po zemlji puzao podupirući se drvenim štakama“. Mamuran od pića, zaspao je na Savinom grobu. U ponoć ga je probudio „neko svetao, odeven u svešteničko i svetlo odelo, sa žezlom“ i rekao: „Na grobu mom spavaš. Ustani i odmah siđi“. „A ja, poplašivši se od svetlosti njegove, bez ikakve pomoći skočih i kad se rasanih od straha, odmah osetih kako stojim zdrav kod groba Svetoga“.
Naš ugledni istoričar Vladimir Ćorović u svojoj knjizi „Sveti Sava u narodnom predanju“ piše da je još u 19. veku narod dolazio na mileševske razvaline i dovodio bolesnike.
http://www.treceoko.novosti.rs/

Misao o zdravstvenoj zaštiti u Srbiji izrasla je iz privatne i društvene inicijative, kao i iz osećanja humanosti, u ranom srednjem veku. Vizantija je, u zenitu svog kulturnog uzdizanja, prva procenila značaj za tu novu društvenu potrebu, te je prva počela sa osnivanjem ustanova za zdravstvenu zaštitu. Po ugledu na Vizantiju, u srednjevekovnoj srpskoj državi počele su da nastaju slične ustanove. U vremenu između XII i XIV v., ona je, jednim delom nasledila vizantijsku kulturu, a paralelno je formirala originalni nacionalni identitet u sferi društvenog stvaralaštva.
Medicina u srednjevekovnoj Srbiji se bazirala na naučnim izvorima dok je državna politika i crkva sankcionisala, nekadačak i represivnim metodama, upotrebu magijskih rituala i vradžbina. Tako se učlanu 20. i 109. Dušanovog zakonika vrlo decidno naglašava da se predviđaju stroge kazne protiv onih koji se bave vradžbinama. Srpska srednjovekovna medicina objedinjavala je iskustvo najrazvijenijih medicinskihškola tog doba, i karakteriše se psihoterapijskim sugestivnim delovanjem, obogaćenim bogatim empirijskim iskustvom. Naime, prvi srpski lekari bili su tzv. lekari-empirici, koji su posedovali iskustvo u lečenju raznih bolesti. Važno je pomenuti imena dvojice prvih lekara: Prvoslav (1281) i Menča Baranin (1330), mada su vladari tadašnje Srbije praktikovali da pozivajuškolovane lekare iz Grčke i Italije.
Pomenuti metod psihoterapijske sugestije korišćen je u narodu kao duhovni metod, tzv. tihovanje,što se reflektovalo kroz kult iscelitelja Svetog Kozme i Damijana, koji se danas slave kao lekarska slava. Njihova isceliteljska moć simbolično je prikazivana na freskama, a najtipičnija je u tom smislu ona iz manastira Dečani iz 1335. g.
Prve srpske bolnice organizovane su u manastirima – Hilandaru (1198.) i Studenici (1209.), po ugledu na slične ustanove koje su egzistirale u Vizantiji. O tome govori i proces organizovanja Hilandarske bolnice, koju su oko 1198. g. osnovali Stefan Nemanja i njegov sin Rastko, odnosno, kada se zamonašio Sveti Sava. Sv. Sava je više puta boravio u Carigradu, gde je upoznao način organizovanja tamošnjih manastira – bolnica, koje su služile isključivo za smeštaj ubogih i nemoćnih. Uopšteno govoreći, manastir Hilandar se uzima kao najstariji naš centar za sticanje medicinskih znanja i veština. O tome najbolje svedoči Hilandarski medicinski kodeks, nastao u periodu od XIII do XIV v., koji sadrži spise iz različitih medicinskih disciplina i pomoćnih medicinskih nauka, odnosno, prerade i prevode tekstova najvećih autoritetačuvene salernske monpelijskeškole (Vincentus Bellovacensis, Gilbertus Angelicus i dr. ).
Hilandarski kodeks je pisanćiriličnim pismom, a dobar deo latinskih medicinskih termina je preveden na srpski jezik.
Treba pomenuti i manastirsku bolnicu u Studenici (1208.), zatim bolnicu koju je kralj Milutin osnovao pri manastiru Sv. Arhangela u Jerusalimu (1315.); bolnicu u manastiru Dečani koju je podigao Stefan Uroš III Nemanjić (1327-1355.).
Kako je razvoj srpske srednjovekovne medicine u znatnoj meri bio obojen uticajem zapadne medicine, odnosno salernske i monpelijskeškole, koje suširile kod nas versko (kanonsko i apokrifno) i svetovno, u kombinaciji sa naučnim evropskim lekarstvom. Uz religiozne elemente, u srpskoj medicini sadržani su i elementi animističke i magijske medicine u okviru verskogživota. To je tzv. empirijska medicina, koja se uzima kao prapočetak savremene medicine i koja se kretala u okvirima neposrednih iskustava lekara i vidara. Razvojne etape medicine u Srbiji mogu se pratiti kroz raznovrsna pisana dela iz tog vremena.
Kroz narodna predanja, arhaična verovanja, a posebno se u tom pogledu ističu podaci o raznim bolestima ilustrovani na srednjovekovnim freskama po srpskim manastirima, iz kojih se mogu protumačiti razlikovanja obolenja i tretman obolelog. Popularne “lekaruše” ili “lekarnice” sadržale su pisana iskustva tadašnjih lekara u kojima se prepliću elementi religiozne i magijske, kao i počeci naučne medicine. Tadašnji stupanj razvoja medicinske nauke bio je neraskidivo vezan za osećanje značaja, poštovanja socijalnih normi, običaja u svakodnevnomživotu . Kao ilustracija navedenog može poslužiti i recept za lečenje od duševnih obolenja, a to je odlazak u manastir, gde se “oboleli” lečio krozčitanje molitvi, izlaganje dejstvu moštiju svetaca, ili je obolelima navlačena košulja od platna, radi odbrane od “opsednutostiđavolom” i on bi morao da provede izvesno vreme u pećini iliželji posebno odabranim potpuno asketski.

Sveobuhvatni razvoj srednjevekovne srpske države, koji se poklapa sa vremenom nemanjičke vladavine, iznedrio je i potrebu za utvrđivanjem etičkih normi u medicini, uopšte i u ostalim segmentima društva. Prateći najznačajnije pisane spomenike tog vremena, kaošto su npr. Hilandarski medicinski kodeks, Krmčija Sv. Save i dr., nalazimo u njima striktno definisane odnose i dužnosti prema: bolesnima, nesrećnima i bogaljima kroz koje se preciziraju dužnosti države prema najugroženijima, manifestovane kroz obavezu podizanja bolnica i domova, zatim i etičkih normi nosilaca vlasti i crkve. U nomokanonu, Krmčija Sv. Save stoji zapisano sledeće: “da niko nipošto ne treba da brine o sebi, nego o bližnjem i da nema ništa više od drugog jer je svima podarena jednaka blagost” .