Solomonov hram u Nisu 2013!?

Сви знамо да папа долази у Србију 2013 године и то баш у Ниш.Да се ништа не дешава случајно видећемо сада у овим редовима.Све иде по плану баш онако како је "неко нацртао"

Војислав Девић је пројектант "храма свехришћанског помирења" који се зида у Нишу.Такође је занимљива чињеница да се баш све дешава у Нишу,између осталог и ово:

"Има незваничних најава да ће се на прослави седамнаест векова Миланског едикта у Нишу наћи и папа. Епископ нишки господин Иринеј сматра да је тај догађај прилика за зближавање свих хришћања са истока и запада. "Сви хришћани су за то да се заједнички обележи 1700 година хришћанства", истиче фра Нико Јосић, жупан католичке цркве у Нишу.Припремајући се за прославу 1700. годишњице Миланског едикта о слободи религија, родни град Константина Великог одлучио је да на брду Виник крај Ниша славном императору подигне часни крст висок осамдесет метара."

Све се ужурбано спрема за долазак папе и почетак нашег краја.

Да ли сте ви приметили да је творац пројекта "храма свехришћанског помирења" баш из Новог Сада,а да по његовим прорачунима тај храм треба да буде у Нишу?Не верујем да постоје случајности јер тога нема.Ко има очи нека види ко има уши нека чује.Све ми се чини као да зидају “Соломонов храм”.Ово сигурно неће на добро да изађе и овакав храм је идеја некога ко сигурно има много моћи .Како неко може да зида унијатске храмове са жељом да баш ОН “помири све вере”..А свако ко има имало здравога резона сада може да види за кога и чега се спрема ово све.За чији долазак?Спаси нас Боже!Допис за помоћ за зидање “храма срама” је послат коме:Патријарху Иринеју,Амфилохију,Григорију и Иринеју бачком.(Синод)

[You must be registered and logged in to see this link.] ... dok/26.jpg



Овај “визионар” Војислав Девић има заиста идеје и то фикс које неко подржава ,а тај неко није било ко.Он има идеју али још од када да направи “СРБАЛБАНОПОЛИС – град помирења 21. века , града суживота, толеранције и помирења између Срба и Албанаца у 21. веку,чији је пројекат представљен у Медија центру у Чаглавици 01-12-2007,са браћом Карић али уз пуну подршку републике Србије,и њених институција.Сада вам је јасно што је морао да се “макне” владика Артемије између осталог, јер ово је унијаћење и почетак владања светом,као и контролом самих људи по оваквим локацијама.
Ово је пројекат на коме ради пуних осамнаест година (1990 – 2007)”

[You must be registered and logged in to see this link.]

Да се овде ради о личности која остварује своје циљеве јасно нам је кроз тзв храм који се гради или ће да се гради у Нишу.Да је превазишао самога себе уз велокодушну помоћ и разумевање нашега Синода као и самога Тадића говори нам да овај човек има планове да гради “град свих вера који ћете видети на крају овога поста

[You must be registered and logged in to see this link.]

Када се све сабере и одузме јасно је као дан да су ово последња времена и да је се наша господа спремају за “онога којем ће они ићи и оног ко их чека”.Али ако су се и мало надали да ће повући и овај јадни народ са собом е па гадно су се преварили.Ни мало не сумњам више да наш преосвећени Синод зна за све идеје овога човека а што се тиче храма не би ме изненадило да га је сам Иринеј бачки наручио.

Ово су његови генијални пројекти мада ако мало простудирате сајт чији линк имате изнад доћићете до открића које ће вас саблазнити као и мене.Например ево шта нас чека:

“Pacifističke projekte tolerancije: “Hram svehrišćanskog susretanja i pomirenja –[You must be registered and logged in to see this link.] “Srbalbanopolis – grad suživota, tolerancije i pomirenja Srba i Albanaca u 21. veku”* (*Projekat je deponovan u Saveznom zavodu za intelektualnu svojinu u Beogradu februara 2005, pod brojem: A-47/05/1 a pod rednim brojem 1621), Ekumenski konaci kraj svetilišta Marija Snežna na Tekijama, Fruška gora – treća Sveta gora Evromediterana, Sakralni kompleks pomirenja judaizma, hrišćanstva i islama (u Sarajevu i Jerusalimu), Olimpijapolis – ravnotežni grad slobodnog i nenasilnog mira ”

Ни не сумњам да је овај масон или ко зна шта и то новосађанин наишао на разумевање свога епископа,јер имају веома слична размишљања.Погледајте само књиге које је овај човек написао,штиво ” а ла Иринеј”

“Knjige: “Projekti tolerancije – mondijalizam, ekumenizam i pravoslavlje”, Hadži Vojislava Devića, (trojezična na srpskom, engleskom i francuskom jeziku) u izdanju Slovenskog instituta iz Novog Sada 1996, ”

Да се ово створење не зауставља на Србији него на свету говори нам овај видео где можете да видите како би требао да изгледа један светски екуменистички град (сотонин очигледно)

[You must be registered and logged in to see this link.]

Могу само да кажем Господе спаси нас и помилуј јер је наша црква у раљама нечастивог и то више нема сумње!

[You must be registered and logged in to see this link.]

Нишки крст за "годишњицу" хришћанства
За годишњицу обележавања Миланског едикта којим је римски император Константин званично признао хришћанство као религију Ниш и Српска православна црква (СПЦ) се спремају не само да угосте римског папу, већ и да подигну огроман крст на брду Виник. Коначно јавност може да види како ће та огромна грађевина и изгледати.

Српска православна и Римокатоличка црква сложиле су се да је најбоље место за обележавање 17 векова од доношења Миланског едкта Ниш, место у којем је рођен римски цар Константин који је и озваничио хришћанство као религију царства.

У Константинову част на 400 метара високом брду Виник биће подигнут највећи крст у региону. Крст би требало да буде висок 80 метара, играђен од гвоздене конструкције и отпоран на земљотресе. Његова изградња ће коштати око 1,5 милиона евра, а средства ће обезбедити донатори.



[You must be registered and logged in to see this link.]

Татјана Васиљевна Грачова

Ко спрема Осми Васељенски Сабор?

Данас постоји озбиљна опасност и чак узнемиреност у вези са тим што се Православној Цркви вештачки намеће дух рушилачког либерализма.

За ту бојазан постоје озбиљни разлози, јер иде активна припрема такозваног великог Свештеног сабора Православне Цркве.

Поборници екуменизма се поново залажу за сазивање Осмог Васељенског сабора.

Није тајна да се припрема за тај сабор већ одавно води.

Још је 1961. године на острву Родос, на иницијативу Лењиградског митрополита Никодима, који је тада предводио Одељење спољних црквених односа Московске Патријаршије, било сазвано такозвано Свеправославно саветовање, на коме су присуствовали екуменистички настројени представници Помесних Цркава

Свеправославно предсаборско саветовање други пут је одржано 1976. године и већ није скривало да је његов циљ припрема Осмог Васељенског сабора.

Али, оваплотити у живот своју машту сазива Осмог Васељенског, који је у првом реду неопходан екуменистима за утврђење своје јереси, није пошло за руком епископу Никодиму због његове изненадне смрти 5. септембра 1978, приликом посете римском папи Јовану Павлу I. По екуменистичкој традицији папа је прочитао посмртно слово митрополиту Никодиму и одржали су му опело у католичком храму.

Околности смрти митрополита Никодима били су дубоко симболични – он је био велики поштовалац католичке „цркве“, своју докторску дисертацију посветио је Јовану XXIII a свако своје путовање у Рим доживљавао је као „поклоњење апостолском престолу“.

По својим религиозним погледима митрополит Никодим је јавно нагињао католицизму. На пример, он се јавно усхићавао католичким храмовима, тврдећи да су они, као бајаги уистину велики, за разлику од наших, мање пространих, православних храмова. Публиковано је доста личних сведочења о служењу митроплоита Никодима „приватних миса“ по латинском обреду.

Заслугама митрополита Никодима 1969. године, одлуком Светог Синода РПЦ МП, католицима је дозвољено да приступају светим тајнама. Али је ускоро та скандалозна одлука укинута.

Треба рећи да са симболичном смрћу митрополита Никодима није престала да постоји јерес екуменизма у РПЦ, коју је он проповедао и наметао, пошто је он иза себе оставио плејаду својих ученика, које је успео рукоположити у свештенички чин и поставити их на руководеће положаје.

А идеал и главна машта митрополита је било „уједињење са великом црквом Запада“ путем провођења Осмог Васељенског сабора.

А септембра 1991. године на швајцарском саветовању „Православне цркве и Светски Савет Цркава“ Васељенски патријарх Вартоломеј (Архондонис) заједно са руководством ОВС РПЦ донели су заједничку изјаву о томе да је за „православно учешће у екуменистичком тражењу јединства хришћана неопходно постојано очишћење Православља“. Опростите, од чега то треба „очистити“ свето, непогрешиво Православље? У шестој глави своје масонске дисертације Вартоломеј директно говори о неопходности стварања „нових канона“...

До средине XIX века у Православној Цркви није се чак ни спомињао Осми Васељенски сабор, иако је и до тада положај Цркве био веома озбиљан (пад Латина - 1054 године), Флорентинска унија (1453. године), Лутерове реформе (1521. године) и слично. Тек са проникнућем протестантских погледа у православно вероучење, изникла је мисао о његовом сазивању... Православни богослови тога времена су говорили не о немогућности већ о одсуству неопходности тога сазива, пошто је задатак Васељенских Сабора – разобличавање изниклих јереси. А пошто су Латини, протестанти и слични секташи осуђени одредбама седам Васељенских сабора, онда за сазивање Осмог сабора нема никакве неопходности.

Слично и сада, екуменистички настројена јерархија је одлучила да је наступио погодан моменат за обнову неуспешног покушаја да се сазове и проведе Осми Васељенски сабор.

Његова припрема данас тече пуном паром. Активно се воде предизборни сусрети и преговори. Васељенски патријарх Вартоломеј је издвојио 10 тема за разматрање.

1) Православна дијаспора. Одређење јурисдикције православних заједница ван националних граница.

2) Процедура признања статуса црквене аутокефалије.

3) Процедура признања црквене аутономије.

4) Диптих. Правила узајамног канонског признавања Православних Цркава.

5) Успостављање заједничког календара празника.

6) Правила и препреке за вршење свете тајне брака.

7) Питање поста у савременом свету.

8. Веза са другим хришћанским конфесијама.

9) Екуменистички покрет

10) Допринос Православља у учвршћењу хришћанских идеала света, братства и слободе.

Одмах изниче питање: а зар све то није решено на претходних седам Васељенских сабора и треба ли због њиховог решавања сазивати нови Осми Васељенски сабор?

Поводом тога можемо навести речи Светог Преподобног Јустина Поповића: „Историјска реалност је очигледна: свети и Богом сазивани Сабори светих отаца увек су имали пред собом један или највише два-три питања, оштро постављена због јереси и раскола, које су извраћале Православну веру, раздирале Цркву и озбиљно претиле спасењу људских душа, спасењу православног народа Божијег и све Божије творевине. Зато су Васељенски сабори увек имали христолошки карактер, то јест њихова централна тема - једина тема и главна благовест – је увек био Богочовек Исус Христос и наше спасење у Њему“.

Тако су Васељенски сабори чували чистоту и исправност вере, зато су и питања на њима разматрана, била догматска. Предстојећи Осми Васељнски сабор на дневном реду нема догматских питања која нису решена на предходним саборима.

Провођење Осмог Васељенског сабора било би корисно за православне само у једном случају: кад би на њему била донета правилна еклисиолошка оцена и осуда јереси екуменизма, која спрема долазак антихриста.

Али таква тема се неће покретати зато што је циљ таквог сабора - озакоњење те јереси свејереси како ју је назвао Преподобни Јустин Поповић. И спремају га екуменисти да би оправдали своје вероодступништво, своја издајничка дејства у односу на Православну веру.

Они се надају да на том „сабору“ већином гласова промене каноне који сметају да се поруши преграда између учења Православне Цркве и псеудохришћанских конфесија. А затим, опирући се на ауторитет Осмог Васељенског сабора, православни натерају да под изговором послушања подчине и испуне њихову вољу, која ће бити усмерена на уједињење свих религија у једну религију Новог светског поретка.

Што се тиче прве четири тачке, све оне су разматране на Седам Васељенских сабора и Свети Оци су донели одлуке које ми треба само да испуњавамо. Упркос томе, претензије Константинопољског Патријархата да управља православним народима по шаблончићу латинске конфесије, су више него очигледна.

Пета тачка је такође била разматрана још на Првом Васељенском сабору у Никеји и свим православним је заповеђено да се држе месецослова у складу са Јулијанским календаром. Међутим, екуменисти теже да уведу нови календар, истоветан са латинским.

Шесту тачку Вартоломеј је унео због обнављања новотарстава: женидбе епископа и двојеженство код свештеника.

Седма тачка – ослабљење поста од стране екумениста, упркос одредбама Седам Васељенских сабора.

Последње три тачке нису ништа друго него учвршћење јереси екуменизма.

Из горе набројаних тачака апсолутно је јасно да за православне нема никакве потребе за сазивањем сабора, али тај сабор је неопходан екуменистима због утврђења њихових јеретичких погледа и задобијања њиховог ауторитетног статуса.

Екуменизам је нова религија у којој се потиру све границе у вероисповедању, што је неопходно због зацарења антихриста. Можемо рећи да је екуменизам антихришћанска вера. Као што о њој пише преподобни Јустин: „Екуменизам је заједнички назив за лажну цркву Западне Европе. Њено заједничко име је – свејерес“.

Испада да је главни циљ „сабора“ озакоњење а не осуда раширене јереси екуменизма. Зато су присталице тог лажног учења тако активирале своју делатност и журе да спроведу такозвани свеправославни сабор.

Од 9. до 17. децембра 2009. године у православном центру Консантинопољског Патријархата у Шамбезију (Швајцарска) протекло је заседање Међуправославне припремне комисије, која је сазвана са циљем даље разраде питања дневног реда Осмог Васељенског сабора. Окупљени јерарси су известили о томе да они већ разматрају последње питање (http://sobor8.ru/23dec-09-telegramma.html). Но при том, подаци о „Осмом Васељенском“ су доста оскудни и ствара се утисак да то они пажљиво прећуткују. Зато многи чак и не претпостављају да ће врло брзо бити принуђени да устану пред грубом чињеницом изругивања Православне Вере, издаје предања, Светоотачког учења, рушења канона. Хајде да се обратимо пророчанствима Светих Отаца о долазећем Осмом Васељенском сабору:

Преподобни Кукша (Величко): „Последња времена наступају. Ускоро ће бити екуменистички сабор под називом „свети“. Али то ће бити тај фамозни „осми сабор, који ће бити збориште безбожника“. На њему ће се све вере сјединити у једну. Затим ће бити укинути сви постови, монаштво ће бити потпуно уништено, епископи ће се женити. Нови календар ће бити уведен у Васељенској цркви. Будите пажљиви. Трудите се да посећујете Божије храмове док су они још наши. Ускоро се туда неће моћи ићи, све ће се изменити. Само иабрани то виде. Људи ће бити натерани да иду у цркву али ми не треба да идемо тамо ни у ком случају. Молим вас, стојте у Православној вери до краја ваших дана и спасавајте се!“

Архиепископ Теофан Полтавски: „О Осмом Васељенском сабору ја још ништа не знам. Могу само поновити речи Светог Теодора Студита: „Није свако сабрање епископа сабор, него само сабрање епископа у Истини“. Истински Васељенски сабор не зависи од броја на њему окупљених епископа, већ од тога да ли ће он мудровати или учити православно. Ако одступи од Истине он неће бити Васељенски, без обзира што он себе зове Васељенским. Познати „разбојнички сабор“ био је својевремено многобројнији од многих Васељенских сабора па ипак није био признат за Васељенски већ је добио назив разбојничког сабора“!... (Служба светим оцима Седмог Васељенског сабора, октобар, 11 дан, Богородичин по шестој песми канонима светим оцима).

Архимандрит Јован Крестјанкин, Псково-Печерски манастир: „Чувајте завете који су били дати предходницима сада узнесеног на патријаршијски престол Алексеја. Прво. Да код нас буде стари календар! Други ми не можемо прихватити. Друго. Да ми будемо строго Православни. Ми се никада према инославним нисмо односили непријатно. У нас је савест чиста по том питању. Али ми смо ишли по строго зацртаном путу! Како су наши претходници тако и ми, који сада из дан у дан улазимо у надземаљски свет, позивамо вас да чувате пуноћу Православља. Треће. Да се свето чува црквенословенски језик. Четврто. Неке сада страшно плаши Осми Васељенски сабор. Немојте се толико тиме оптерећивати, само спокојно верујте у Бога, јер је ушавши у вечност патријарх (Пимен) рекао у личном разговору са мном, да ако буде на очекиваном Осмом Васељенском сабору било шта несагласно са осталих седам сабора, ми та правила не прихватамо. То је његово завештање и мада речено у приватној беседи ја вам га већ понављам други или трећи пут ради мирне савести, јер ја сам задавао та питања и ја сам добио одговор на њих. И зато мене сада то не оптерећује: ни брзина времена, ни избори, ни то што је било. Све се то може обухватити једним појмом: ми живимо у апокалиптичним временима. И зато <...> Пазите, стојте у вери, мушки се држите, утврђујте се. Све да вам буде у љубави (1 Кор. 16, 13-14).

Преподобни Серафим Саровски: „Доћи ће време кад ће се под изговором црквеног и хришћанског прогреса, да би се угодило потребама овога света изменити и изврнути канони и догмати (учења) Свете Цркве, заборављајући да они имају начела Самог Господа Исуса Христа, који је научио и давно указао Својим ученицима, Светим Апостолима, о стварњу Цркве Христове и њеним правилима...

Тешко ономе који једну реч избаци или придода. Наша Црква нема никаквих порока; тешко ономе ко се дрзне да унесе било какве промене у Богослужења и каноне те Цркве, која јесте „стуб и тврђава Истине“ и о којој је Сам Спаситељ рекао да јој чак ни врата пакла неће одолети; то јест да ће она остати неизмењена до краја – до другог доласка. Свака жеља да се унесу као бајаги усавршене измене и правила и учења Свете Цркве, јесте јерес, жеља да се створи посебна црква по измишљању разума људскога, одступање од заповести Духа Светога и то и јесте хула на Духа Светога, која се никада неће опростити“.

Правило 2. Шестог Васељенског сабора гласи: „ Никоме да не буде дозвољено да горе назначена правила Апостола, Васељенских и помесних сабора и Светих Отаца мења или замењује или осим предложених правила примењује друге, са лажним насловима, састављања неких људи који су се дрзнули трговати са истином“. А саборско дело тог истог сабора гласи: „Трипут анатема за свако новотарство и рад против црквеног Предања и учења и правила Светих и блажене памјати Отаца. Анатема ако ко наруши било које записано или незаписано Предање Цркве“.

„Овде је ум који има мудрост. Седам глава то је седам гора (то је седам Васељенских сабора) на којима жена седи (то је света Православна Црква) (Откр. 17, 9). Она нема нужде у прибављању или одбацивању, јер број седам јесте број пуноће“. (јеромонах Павел Лебедев).

На тај начин, ми треба да знамо да ће провођење Осмог Васељенског сабора чинити део специјалне операције на успостављању Новог светског поретка, где се развија делатност у религиозном пространству.

Супротстављати се сваком злом уништењу, да би истинску и предату од Светих Отаца Православну веру нашу сачували у чистоћи, ништа не додајући и ништа не одузимајући.

Одломак из Књиге Т. В. Грачове: „Када власт није од Бога“

Превео са руског за „Борбу за веру“:

Ранко Гојковић

[You must be registered and logged in to see this link.]

Zato, srpski predsednik Boris Tadić ima "genijalan" plan: Zveri se treba potpuno prikloniti, razoružati se, ući joj goloruk maksimalno pod zube, a onda nas ona sigurno neće progutati. Nažalost... Quos Deus perdere vult, dementat prius. (Onima koje želi da uništi, bog prvo oduzme pamet!)

Navedimo i reči Napoleona iz njegovih memoarskih beleški dok je bio u zatočeništvu na ostrvu Sveta Helena, nakon što su ga njegove vatikanske gazde, za koje je ratovao, izdale i tu zatvorile: "Jezuiti su vojna organizacija, ne religiozna. Njihov glavni poglavar je vojni general, ne samo otac iguman u manastiru. Cilj ove organizacije je MOĆ. Moć u svom najdespotskijem obliku. Apsolutna moć, univerzalna moć, moć da kontrolišu svet voljom jednog čoveka… General jezuita inisitira da bude glavni, suveren nad suverenima... Bilo gde da su jezuiti došli u situacuiju da dobiju neku vlast, cena tog dobitka za njih je nebitna… Sve što rade, svaki zločin koji učine, bez obzira koliko užasan bio, pohvale je vredan posao, ukoliko je učinjen u interesu društva Isusovaca, naredbom Generala".

[You must be registered and logged in to see this link.]

Вељко Ђурић Мишина
Патријарх Павле - Јасеновац на путу до Ниша

Историја је дала свој суд о Независној Држави Хрватској, Јасеновцу и улози Римокатоличке цркве у великом злочину учињеном српском народу. Мудри патријарх Герман је 2. септембра 1984. у Јасеновцу казао: „Да праштамо, морамо, али да заборавимо, не можемо“. Тај првојерарх је био свестан времена екуменизма, сусрео се са неколико римокатоличких кардинала, надбискупа и бискупа, али никада није пожелео да се састане са папом, мада му је југословенски политички врх „предлагао“ такав сусрет.

И његов наследник на трону патријарх Павле је био дубоко свестан праштања и незаборава. Мада је разменио неколико писама са папама, није пожелео лични сусрет. Па ни у временима када је рат почео на Балкану и претио да се понови у горем облику од оног 1941–1945. године. Он је, као испосник и подвижник традиције, оставио дубоке трагове у контактима са другим поглаварима помесних православних Цркава, Римокатоличке и Англиканске цркве.

Његова писма, по суштини и садржају, представљају дубоко промишљене поруке за будућа нека поколења. Како време више пролази, она би требало да добијају на вредности. Пишући их, међутим, као да је слутио да ће са њим отићи једна епоха Српске православне цркве, „да потомци неће бити достојни предака“, да ће зло које им је учињено заборавити.

Његов наследник, патријарх Иринеј као да је својим изјавама то потврдио баш када је у питању римски папа, позивајући га да дође у Ниш 2013. године. Патријарх као да не свата да православним Србима Ниш није светилиште као што је Јасеновац.

Патријарх Павле је добро знао шта може један папа да учини у тешким временима. Како је добро упамтио Други светски рат и злочине, али и схватао да се злочини могу још једном поновити, писао је папи Јовану Павлу II са ванредног сабора 17. јануара 1992. године.

Препричавање тог писма било би скрнављење, зато га је боље прочитати у целини:

Ваша Светости,

У својству шефа државе Ватикан, Ви сте први у Европи и у свету признали сувереност и независност Хрватске и Словеније, а претходно сте уложили и велике дипломатске и политичке напоре да и многе друге европске земље одмах за Вама учине то исто. Притом, међутим, нисте користили само државни механизам Ватикана, него и организам, структуре и институције Римокатоличке Цркве, у којој, опет, Ваша цењена личност није само први по части епископ или патријарх, него је, теоретски и практично, њен првосвештеник и њен стварни, апсолутни поглавар.

Независно од тога како еклисиологија нас православних хришћана доживљава и вреднује ово двојство Вашег јавног делања и узајамно прожимање тако разнородних величина као што су Црква и држава, ми га овде не спомињемо ради богословске полемике или, не дај Боже, унапред програмиране моралне осуде, него само зато да укажемо на двоструко огромну меру Ваше одговорности пред Богом и пред историјом.

Као државнику, дакле, не поричемо Вам право да делате у служби интереса своје државе, али Вас молимо да употребу црквеног ауторитета у политичке сврхе сагледате и у светлости Богојављења које обе наше Цркве ових дана прослављају – у светлости Јављања Онога Који као човек није имао где главу склонити и Који је плаћао порез римском ћесару. Исто тако, ми не оспоравамо право хрватског и словеначког народа на сопствену државност, ван југословенског оквира и ван државне заједнице са нама Србима, али се чудимо да такво право Ваша Светост не предвиђа и за Србе који су у Српским Крајинама аутохтон и већински народ и који никада нису били грађани хрватске државе до године 1941. и стварању чудовишне нацистичке сателитске државе НДХ.

Најновија независна Хрватска, по речима њеног председника др Фрање Туђмана, не искључује НДХ и период 1941-1945. са страшним геноцидом против православних Срба из континуитета хрватске државности. Ту чињеницу она је доказала и на делу, све до ових дана. Стога, са најдубљим жаљењем морамо да констатујемо и то да је Ваша Светост безрезервном подршком борби за васпостављање те државе узео на себе – а, не питајући их за сагласност, пренео и на стотине милиона римокатоличких верника у свету – и одговорност за сва она средства и све оне методе који су коришћени, и сада се користе, од стране носилаца власти, војске и полиције сада већ међународно признате хрватске државе, као и за сваку сузу свакога српског и хрватског детета које је у трагичном рату у дојучерашњој Југославији остало без дома, без детињства, а веома често и без оба родитеља, као и за сваки уздах свакога Србина и Хрвата, православног или римокатолика, верујућег или саблажњеног, који је сада или избеглица, или душевни или телесни инвалид, или убица, или жртва, или све то у исто време.

Ви, први словенски папа у историји и суверен државе Ватикан, показасте, Ваша Светости, да сте у стању да ради циља који сте сматрали значајним благословите и освештате и средства која су употребили носиоци младе хрватске демокрације, донедавно следбеници хрватскога комунисте Јосипа Броза Тита и историјски наследници нацистичког злочинца Анте Павелића, при чему су не малог учешћа узели и многи клирици Римокатоличке Цркве у Хрватској. Ми пак верујемо да се дрво познаје по плодовима, а циљеви оцењују по средствима која им служе. Знамо за многе римокатоличке свештенике, монахе и теологе и богољубиве вернике у Хрватској, у Словенији и у читавом римокатоличком свету који су, насупрот Вама, Ваша Светости, својим изјавама и конкретним хришћанским поступцима, одбили да преузму одговорност за све што се јуче чинило и што се данас чини у Хрватској, не само према Србима него и према Хрватима који нису до краја лојални и послушни демократском поретку бившег Титовог генерала, који изјављује да је радостан што му жена није ни Српкиња ни Јеврејка. Зато је овај наш апел упућен најпре њима, па онда Вама. Јер, ми смо се и у несрећи наших дана уверили да ни политика државе Ватикан, ни дипломатија Ваше Курије, ни горки плодови необичне етике која је демонстрирана свету и Вашим делањем око признавања хрватске државности, нису били у стању да униште дух оне Цркве која је у првом миленијуму хришћанске историје била „председавајућа у љубави“ међу Црквама и украсила небо небројеним мученицима, светим епископима и подвижницима побожности.

На крају, изволите примити и нашу најтоплију благодарност што сте на најубедљивији начин, у ствари делатно, експериментално, као нико пре Вас, дефинитивно показали духовну и богословску неодрживост догмата првог ватиканског сабора о папској незаблудивости и тако, приближујући међусобно православну и ромокатоличку еклисиологију, de facto ослабили унију и допринели стварном екуменском дијалогу између наших сестринских Цркава.

Са заседања Светог Архијерејског Сабора

Председник Светог Архијерејског Сабора

АЕМ и ПАТРИЈАРХ СРПСКИ

[You must be registered and logged in to see this link.]

Како је протекла прослава 1600.годишњицe Миланског едикта у Нишу
Saturday, 11 December 2010

ПравосЛавна црква у Србији

Прослава 1600-годишњице миланског едикта у Нишу

Између године 280. и 282.* родио се у Нишу равноапостолни цар Константин Велики, који је 313. године у Милану издао едикт о религијској, слободи да свако може поштовати које хоће божанство и специјално да и хришћани, дотле гоњени и непризнавани, могу слободно исповедати своју веру. Већ тиме је Константин Велики стекао огромних заслуга за хришћанство, а може бити још више доцнијим уређењем односа између државе и цркве.

Године 1913. навршило се 1600. година од онога знаменитог указа, те грађани некадашњега Наисуса римског, а данашњег Ниша, у коме се родио први хришћански цар, на подстрек Преосвећенога епископа свога Доситија, решили да свечано прославе ту 1600-годишњицу. С том свечаношћу светског значаја спојили су грађани Ниша још и неке мање прославе локалнога значаја, од којих је највиднија откривање споменика владици Мелентију, проти Стојану, поп-Ђури и другима родољубивим Нишлијама, које су Турци обесили код данашњег гвозденог моста на Нишави. За прославу су учињене велике припреме и она је испала сјајно.

Уочи прославе, 28. децембра по старом, беше дочек гостију. Гости су долазили са различитих страна, са свију крајева православља. Српска држава је толико изишла на сусрет гостима, да је представницима цркава и институција дала бесплатан подвоз на свима жељезницама у Србији, а грађани Ниша су се постарали да гости буду размештени по угодним становима у приватним кућама. Руску цркву је заступао Преосвећени Анастасије ректор Царске Петроградске Духовне Академије и професор универзитета (у пратњи којега је био студенат исте академије, јерођакон Филип), затим професор Академије Иван Савич Паљмов, а од руског свештенства ван Русије беху дошли протојереј пештански Теофил Н. Кардасевич и софијски протојереј Петар Григоријевич Преображенски. С њима беше и бивши губернатор у Финландији А. А. Папков. Православну Богословију карловачку заступаху редовни професор патр. протосинђел Викентије и ванредни професор патр. архиђакон Иринеј, а сомборску мушку препарандију управитељ Павле Терзин и проф. катихета Марко Протић. Из других православних цркава није било представника, али су посланици Црне Горе, Грчке и Румуније заступали те православне државе. Разуме се да је ту био и руски посланик Хартвиг, сви са породицама.

Истога дана увече у шест часова беше свечано бденије у саборној цркви. У служењу је участвовало многобројно свештенство, а началствовао је руски Епископ Анастасије. "На бденију, као и сутра дан на служби, појали су ученици београдске Богословије Св. Саве. После бденија беше у Официрском Дому вечера за госте са стране ради међусобног упознавања.

Сутра дан, у недељу 29.децембра пре подне у 71/2 часова, почела је свечана литургија. Служили су четири архијереја, и то Високопреосвећена Господа митрополити, Димитрије Београдски и Вићентије Скопљански, затим преосвећена Господа епископи Анастасије и Доситеј Нишки, осим њих свештенство које беше заступљено у необично великом броју, и седам ђакона. На литургији су споменути сви православни владари. За време читања светог Јеванђеља стигао је у храм престолонаследник српски Александар са принцом Павлом, министрима српским, представницима православних држава и многим другим виђеним личностима. Високопреосвећени Митрополит Димитрије је за време причасног изговорио поучну беседу о значају прославе. При крају свете литургије је освећен камен-темељац за будући јубилејни храм светог равно-апостолсног цара Константина и царице Јелене, затим су откривене још две спомен-плоче. После тога се свечана поворка кренула према варошком парку крај Нишаве, где је код гвозденог моста пред тврђавом откривен споменик напред споменутим српским мученицима. Том приликом је један свештеник држао прикладан говор родољубиве садржине, који је одговарао месту и прилици, а који су говор пажљиво саслушали сви присутни, почевши од Његова Краљевког Височанства, престолонаследника Александра.

У 1 час после подне беше свечан ручак за госте, на коме је седео у прочељу престолонаследник српски. За време ручка је изговорено неколико здравица. После ручка беху престолона следнику представљени гости из Русије и карловачке митрополије.

После подне у 4 часа беше свечана седница Општинског Одбора, а у вече концерат са разноврсним програмом. Том приликом је професор универзитета Вулић прочитао предавање о значају светог Константина Великог.

Сутра дан пре подне су гости проведени кроз Ниш и разгледали су градске знаменитости, особито свете храмове, знамените са историјске стране. Код чувене Ћеле-Куле учињен је помен српским борцима и мученицима, који су ту сахрањени, а служио је помен Преосвећени Епископ Анастасије. Око подне су се гости провезли возом кроз сићевачку клисуру, уживајући у њеним природним лепотама, које ни оштра зима са јаким снегом није могла да сакрије. Гости су се зауставили у Белој Паланци, где су дочекали мноштвом света, који беше прекрилио сав празан простор око станице. Ту у Белој Паланци беше заједнички ручак, на којем је било више здравица. Међу осталима, руски епископ Преосвећени Анастасије изговорио је здравицу на српском језику.

Вративши се у Ниш, гости су посетили свечану седницу новооснованога Друштва св. царице Јелене, на којој је једна госпођа прочитала предавање о животу и раду св. царице Јелене, матере Константина Великог.

У вече су гости свечано испраћени на станицу. Ниш су оставили са најлепшим успоменама како на саму свечаност, тако и на град и гостољубиве грађане.

У читавој овој прослави много заслуга је стекао млади и агилни епископ нишки, Преосвећени Доситеј, који је иако је тек недавно дошао на епископску катедру, већ дао доказа свом организаторском таленту, као и о томе да будним оком мотри на све прилике у својој епархији. Преосвећени Епископ заслужује од свију најсрдачнију хвалу, а особито од нас гостију.

А. И.

_______

* Cp. Jules Maurice, Les origines religieuses de Constantin le Grand u Bulletin l’ancienne et d’ archeologie chretiennes IV. (1914.) 37.

Извор: „Богословски гласник“, 1914. г.

На брду Винику поред Ниша изградиће се и 125 кућа
Sunday, 30 January 2011
Граде 125 кућа, за сваку хришћанску земљу по једну

НОВИ САД – Поред католичког крста од 80 метара, на брду Винику поред Ниша изградиће се и 125 кућа. План је да поводом прославе 1.700 година од Миланског едикта, којој ће присуствовати и папа Бедникт XVI, свака хришћанска земља добије кућу у родном граду цара Константина. “Национални грађански” установио је да на свету има 125 земаља с већинским хришћанским становништвом.

Драган Милошевић, предузетник из Ниша који је иницирао идеју о подизању крста, осмислио је цео комплекс.

– До самог крста водиће пут дужине четири и по километра, а са стране ће бити изграђене куће за сваку хришћанску земљу. Биће то куће у којима ће бити представљена национална историја и култура тих земаља. Такође ће на куће бити постављене њихове заставе, а код самог крста вијориће се српска застава – објашњава Милошевић.



Глобално и локално

У подножју највећег крста на Балкану, који је дизајниран по угледу на католички, биће изграђен читав архитектонски комплекс, од кога ће Ниш имати и комерцијалне користи.

– Планирамо да изградимо музеј хришћанства, амфитеатар, хотел, мултимедијалну салу с биоскопом, ресторан, као и неколико локала за продају сувенира. Практично ће цео југ Србије имати прилику да прикаже своје специфичности – објашњава Милошевић.

Он наводи да ће сви ти делови великог комплекса бити урађени у стилу који је доминирао у доба цара Константина.

– Све ће бити у духу оног времена – храна, пиће… Чак ће и запослени носити гардеробу какву су некад имали Римљани. Верујем да ће многи, првенствено моје Нишлије, препознати у овоме прилику да нешто добро урадимо за овај град, за Србију. Зато је не смемо пропустити – каже Милошевић.



Овим побеђуј

Нишки инвеститор објашњава нам да га је на размишљање о постављању крста изнад Ниша подстакло обележавање 1.700 година од Миланског едикта, али и сама прича о томе како је, према легенди, цар Константин донео одлуку да призна хришћанство као државну религију.

Наиме, пре битке против Максенција код Милвијског моста на Тибру 312, Константин је на небу, изнад сунца, видео светлећи крст на којем је писало “Овим побеђуј”. Порука му није била јасна, а све му је појаснио Христ, који му се јавио у сну ноћ пре битке. Рекао му је да за битку сашије заставу, на њој извезе крст и на њега стави грчка слова Х и Р. Константин је послушао Христа, добио битку и победоносно ушао у Рим, а годину дана касније донео чувени Милански едикт, којим је хришћанима дао слободу вероисповести, а хришћанство учинио равноправним с осталим религијама царства.



Лифтом до 60. метра

Цео комплекс на Винику простираће се на 13 хектара. Крст ће бити висок осамдесет метара, распон ће му бити четрдесет метара, а посетиоци ће брзим лифтом моћи да се попну до висине од шездесет метара. Бетонско језгро биће високо тридесет метара, а у наставку је монтажна челична конструкција. Ноћу ће бити осветљен ласерским зрацима, који ће да долазе с Христовог монограма постављеног на брду изнад Богословије.

Д. Стојановић

Цео комплекс на Винику простираће се на 13 хектара. Крст ће бити висок осамдесет метара, распон ће му бити четрдесет метара

Све ће бити у духу оног времена, храна, пиће… Чак ће и запослени носити гардеробу какву су некад имали Римљани

[You must be registered and logged in to see this link.]

Аутор "Нишког крста": Изнад Ниша ће бити саграђен латински крст
Friday, 28 January 2011
Дању сија католички, ноћу светли православни

НОВИ САД – Аутор највећег крста на Балкану Драган Стојановић потврдио је за НГ да ће изнад Ниша бити саграђен латински, то јест католички крст. Он је објаснио да ће унутар великог католичког бити утиснут мањи православни крст. Католички ће се видети дању, док ће се православни видети ноћу јер га је Стојановић дизајнирао тако да светли.

– То је крст хришћанства, универзални крст који сви у свету препознају као симбол распећа. Иако је латински крст већи, водили смо рачуна и о православљу па смо унутар великог поставили и мањи православни, грчки крст. Реч је о комбинацији која задовољава све. Пре него што смо кренули у пројектовање, детаљно смо се упутили у тематику. Читали смо књиге и гледали слике на интернету да бисмо на крају донели одлуку да пројектујемо латински крст, чија је права лепота у једноставности – објаснио је Стојановић.



Општа подршка

Он и његов тим архитеката и пројектаната који раде у нишкој компанији “Капа пројект” (фирма која је и званично задужена за пројектовање крста) још увек нису нацртали коначну верзију. Како нам је рекао Стојановић, још увек се ради на детаљима, а цео посао ускоро би могао да буде завршен. А када дође крај пројектовању, почеће изградња која треба да буде завршена до 2013. године, када се обележава 1.700 година од Миланског едикта којим је римски цар Константин признао хришћанство као државну религију. Крст у Нишу биће висок 80 метара и биће постављен на брду Виник, одакле ће се видети са свих страна Ниша, родног града првог хришћанског цара.

Идејно решење које је понудио Стојановић прихватили су представници Српске православне цркве, града Ниша, полиције, војске, бројни привредници као и представници већине политичких партија. Све је потврђено 22. децембра 2009. године потписивањем декларације о изградњи крста.



Благослов

Иницијативу за подизање највећег крста на Балкану покренуо је Нишлија Драган Милошевић, власник предузећа “Мастер секјурити”.

– Моја идеја била је да Ниш, родно место цара Константина, добије највећи крст на Балкану који би доминирао градом. Ту идеју представио сам тада владики нишком Иринеју (сада патријарху) и добио благослов да покренем иницијативу. После сам идеју изнео градоначелнику Милошу Симоновићу, који је одмах подржао иницијативу. Потписивање ове декларације о црквено-народном јединству показује да смо се сви ујединили око исте идеје и да у реализацији овог важног посла нема политике – каже за НГ Милошевић и додаје да је за изградњу крста потребно најмање милион и по евра. Тај новац се прикупља из донација.

Д. Стојановић



Ни близу светског рекорда

Пројектом је предвиђено да се крст налази на висини од 400 метара надморске висине, на брду Виник, које се налази на северу нишке котлине. Крст би био у висини тридесетоспратнице, а то је објекат какав не постоји у Нишу. У случају земљотреса дозвољено одступање на врху не би смело бити веће од 13 центиметара.

Док не буде подигнут крст изнад Ниша, највећи ће и даље бити Миленијумски крст, висок 66 метара, који је постављен на врху планине Воднона код Скопља. Нишки крст ће бити само балканско чудо, с обзиром на то да се највећи крст на свету налази у Европи. Тачније, изнад базилике Валле де лос Цаíдос, у близини главног града Шпаније Мадрида. Тај крст висок је 150 метара, а изграђен је по наређењу генерала Франка и посвећен страдалима у Шпанском грађанском рату.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Како вас није срамота? Зашто неко народ не пита да ли се слаже да се у Србији гради католички крст? Аман, можете под нос да нам гурате шта хоћете, ми ћемо тај објекат да пљујемо! Божић ћемо 7. да славимо, па макар то били запрећено смртном казном!!!

Папин циљ је да му се сви поклоне
Thursday, 10 February 2011

ПРОТИВ ДОЛАСКА ПАПЕ

-Писмо Патријарху и свим Владикама који о томе мисле као он-

Ја Вас молим, као Православни Хришћанин, и као члан Цркве, који Вам свима добро жели, да схватите да неко са Запада врши духовни уплив на Вашу логику, стање духа, схватање и речи.

То је тако очигледно онима који Вас знају од пре.

Опростите што овако пишем, већину Вас знам дуго година, и пишем из доброжелатељства, за добро целе Цркве и Вас самих.

Молим Вас, не улазите у те обмане са римокатолицима. Кад одете на те скупове, где се неминовно врши издаја вере, јер се тражи да учествујете у заједничким молитвама, да пристану Православни на одлуке које нису у складу са Православним учењем и Предањем, ту одступи благодат... А онда може тај други дух да има уплив.

Молим Вас да схватите да ВЕЋИНА НАШЕГ ПРАВОСЛАВНОГ СРПСКОГ НАРОДА, и свештенства и монаштва, НИЈЕ за долазак папе, и није за унију са Латинима.

Њему, папи, НЕ СМЕТЕ ОДАТИ ЧАСТ ни као равноправном, а камоли као "првом", јер он то није пред Богом.

Не могу уопште да схватим како могу да разговарају са таквим човеком, који је тако очигледно у демонском стању. Погледајте тај дух у његовим очима.

Толико је очигледно идолопоклонство које он захтева према себи, и то апсолутно нема никакве везе са Православљем, него има везе са идолопоклоничким поклоњењем римским царевима. Он очекује да се њему одаје почаст као Богу, јер он хоће да влада. Он није смирени слуга Христов, пастир који брине за овце. Он је човек у прелести и јереси, који себе поставља на место Бога, и хоће да влада над свим Хришћанима на свету. То је служба антихристу, а не Христу.

Не кажем да ће он бити антихрист, али је Свети Козма Етолски рекао: "Папу проклињите, јер ће од њега да дође сво зло." (јер ће он бити крив за све)

Не могу се римокатолицима признати свете тајне кад се они не одричу јереси о Духу Светоме, а Свети Дух је Тај Који извршава тајне. Како да признамо тајне у којима не делује Дух Свети. То су, без Њега, обичне људске радње.

Не може се папи признати ни равноправност са другим епископима Православне Цркве, кад он уопште није Православан, и није се одрекао јеретичких учења, ни тежње за влашћу.

Не може се никако говорити о примату папином као најбитнијем проблему на свету , и да се толике конференције одржавају толико година (било би смешно да није трагично), у разним земљама, као да је то централно место наше вере.

То треба да Вам је још један од сигурних знакова да то не треба радити.

Зар није доста 50- 60 ГОДИНА ПРЕГОВАРАЊА да они хоће да прихвате Православно учење. Па, до сад би се 100 пута покрстили и вратили у праву веру. ПОТПУНО ЈЕ ИЛУЗИЈА И ОБМАНА да ће се у том смислу десити чудо 2013.

Они само припремају Ваше поклоњење ЊЕМУ.

Зар није доста што је онај један кардинал рекао на скупу у Русији пре пар година- да је циљ њиховог екуменизма да ми, Православни, схватимо да нам је потребно да се ујединимо под Васељенским патријархом и да њега прихватимо као првог ИЗНАД других, а да је, онда, то само корак до тога да ми схватимо да нам треба папа као први НАД свима.

Могу да схватим да Ви не видите шта нам они раде ЈЕДИНО тиме ако сте под неком врстом хипнозе.

Како човек може да се осмехује оном стравичном погледу папином. Он има самоуверени став као да он прима друге у своје окриље. Он се тог учења не одриче - да они, наводно, "имају пуноћу благодати Божије, а као да ми, Православни, немамо, да смо фалични, и да треба да примимо ту пуноћу прихватањем папе". Они од тога не одустају, ни у својим документима, ни на конференцијама, ни при сусретима.

Каквог ту њиховог преобраћања уз Вашу помоћ може бити кад они НЕЋЕ преобраћање, него само власт над нама.

Молим Вас, не чините то ни себи, а ни нама, јер ми НЕЋЕМО папу, ни унију са њима.

Молим Патријарха да одустане од своје намере да прави онај крст у Нишу, зато што оно што је пројектовано није у духу Православном.

Православни крстови су увек према мери човека, и нису тако огромни као некаква реклама, нити су прављени за забаву. У овима ће бити и лифт, и видиковац, а можда и ресторан. И, уопште, сама та идеја о прављењу таквог крста није дошла од Православне логике. То је "Њу ејџ" идеја, а "Њу ејџ" је јерес "Новог доба" О ЛАЖНОМ РАЈУ НА ЗЕМЉИ, где ће се сви људи, сви народи, све вере, религије, ујединити без Бога.

"Хипи-покрет“ је био претходница тога. Комунизам је такође био покушај промене свести у том правцу, а сад - екуменизам.

У тој екуменистичкој заједници вера у Бога је забава, а не крст. Ту нема подвига и није битна Истина, него је битнија љубав међу људима разних вера од љубави према Богу и Истини.

Чланови религије "Новог доба" раде путем медија, хипноза, медијума, компјутера.

Свети цар Константин је дао слободу Православним Хришћанима, а не неким другим. Он није дао слободу за погрешна учења. Њему се јавио крст на небу, символ страдања, а није му се јавио Мики Маус и забавни програм, на шта су почели да своде сад службе по Западу. И уопште, све је на Западу празно, све је као свемирско, плитка забава и лажни сјај. ДУХ СВЕТИ, ДУХ ИСТИНЕ, нема ништа са тиме.

То што је планирано да келнери у Нишу носе одећу као у древном Риму, то је све са Запада, то све није у духу са нашим Предањем. То је исто као кад се снимају филмови о Исусу Христу, где човек глуми Богочовека. То све срозава нашу веру, и нема дух Православни у себи.

Ви, кад позивате њих, све те представнике других вера, Ви, као гостољубиви Срби, ћете свима њима одавати част као гостима, а они ће то прихватити и тумачити као да Ви одајете част њиховој погрешној вери, и као да их прихватате као равноправне и без њиховог одрицања од јереси.

Осим тога, они ће Вас натерати на грех да се понашате идолопоклонички, пошто папа такву част тражи за себе. ДА ЛИ ВИ СХВАТАТЕ ДА ЈЕ ТО ПОНИЖЕЊЕ ДА ОН СА ЧАШЋУ ДОЂЕ МЕЂУ СРБЕ. Тиме као да оправдавате његове грехе, и грехе те папске институције (ако га примите са чашћу, а Ви ћете га тако примити).

Да ли схватате да ћете тиме понизити свој сопствени народ и земљу, и Свете Мученике, који су пострадали за Православље.

Да ли сте свесни да ћете у очима Запада бити само као њихови нови поданици и слуге, и они ће ликовати да су коначно успели, ако не вековима силом, а оно, на превару, милом, да поробе Србе.

МИ ТО НЕЋЕМО. Немате право то као представници СПЦ да урадите.

Да ли сте свесни да нас народ неће пристати на то, и не треба да пристане. Ми не треба јеретику да одајемо част, јер тиме практично оправдавамо његову јерес, за коју се не каје, и не одбацује је. То НИЈЕ ЉУБАВ.

Да ли ВИ схватате да он неће доћи као покајни разбојник, него као владар, који хоће да влада И НАД ВАМА.

И дневни ред Осмог "Васељенског Сабора" сав је састављен од ставова који потенцирају власт једнога, Васељенског патријарха, као и сарадњу са јеретицима...

Нису се Свети Оци састајали пре на Васељенским Саборима да оправдају и признају јереси, него ДА ОПОВРГНУ.

Не може Васељенски Патријарх да влада целим светом, јер то није у духу Православља. Ако му се даје част, даје му се првенство части, али НЕ И ПРВЕНСТВО ВЛАСТИ, јер су и друге Цркве аутокефалне и равноправне. И не видим уопште зашто би Васељенска патријаршија била "Мајка свих Цркава". По мени би то требало бити Јерусалимска патријаршија, јер су и Господ и Апостоли живели тамо, и у Јерусалиму је оформљена Црква, тамо је Дух Свети сишао на Апостоле. Знам да је Цариград добио то звање зато што је био седиште великог Византијског царства, али земаљска царства су за малена, и то више не постоји. А Црква је с Неба оформљена, силаском Духа Светога на Апостоле у Јерусалиму.

Уопште, та потреба да се влада над свима и јесте потреба да се буде УМЕСТО Бога, јер Једино Бог има пуноћу власти над Својом Црквом.

У Цркви критеријум Истине је Дух Свети. Он руководи Црквом, влада, али Он влада ПОШТУЈУЋИ СЛОБОДУ ЧОВЕКА, не влада насиљем. Дух Свети не насилује никога да пређе у Његову веру. То није у Духу Божијем.

Патријарси су само по части први, а сви епископи су равноправни, и сви имају власт у својим епархијама. Није патријарх неко ко има једну апсолутистичку власт над свим епископима, и да они морају све њега да питају у вези својих епархија. ТО НИКАД НИЈЕ БИЛО. Нема право ни Васељенски патријарх на тако нешто. То није Православна логика.

Стиче се утисак да и тај Осми "Васељенски сабор", као и ове догађаје 2013, у позадини, пре организују у прилог Ватикана, јер се све више инсистира на тој централизацији власти, као да је то неки најсуштинскији проблем Православне вере (ко је на челу Цркве), а не Бог и Истина. То је проблем римокатолика, а не нас. И они неће моћи да постану Православни ДОК НЕ ОДБАЦЕ ТАКАВ ОДНОС ПРЕМА ПАПИ, а и папа, сам за себе, док не одбаци то што очекује и тражи.

А, пошто то, како ствари стоје, НИКАД неће бити, НЕМОГУЋЕ ЈЕ СЈЕДИЊЕЊЕ.

Осим тога, ко тумачи реченицу из Првосвештеничке молитве Христове (17.гл. по Јовану): "да сви једно буду..."као да треба сви људи на свету треба да се уједине, ПОГРЕШНО ТУМАЧИ, и тиме злоупотребљава Свето Писмо, обманут, у корист јеретика.

Јер, тамо пише и "...не молим се за свет, него за оне које си Ми дао јер су Твоји..." свет их омрзну, јер нису од света..." Ко су ти, тај свет, ти други, ако сви треба да буду у јединству по екуменистичкој логици. Христос стално ту спомиње да постоје ту они који су поверовали у Њега и у Бога Оца исправно, и други, које назива светом. Он се моли само за Православне, да их Бог сачува, оне који су истинито поверовали у Њега, и који Га исправно следе. Такође каже: "Да сви једно буду, као што Си Ти у Мени, и Ја у Теби.." То Исус не говори о количини људи у смислу да сви на број једно буду, него говори о квалитету односа, да Православни буду међу собом у таквом јединству, заједници, као што су Отац и Син заједно.

И нигде Господ не проповеда лажни мир на Земљи, где ће сви живети у Рају, него "живљење је наше на Небесима..., "Нисам дошао да донесем мир, него мач...", "једна ће се узети, а друга ће остати"...

Папа, ако дође, он ће очекивати да му се клањају на улицама, где га провозе, а наш народ може само да окрене главу од њега, и једино физичким репресалијама и уценама, и силом, можете да издејствујете да народ буде натеран на улице.

НЕМОЈТЕ ТО РАДИТИ. ОДГОВОРНИ СТЕ ПРЕД БОГОМ.

Одустаните и од те градње у Нишу, и дајте те паре за сиротињу са Косова, Крајине, БиХ..., помозите Србима у Рашкој области. Односно, ако одустанете од те градње Ви те паре нећете ни добити. Они ће дати паре да радите то што је у њиховом интересу, а не нашем. Ако одустанете од њихових намера они Вам неће те паре дати за нешто што је стварно потребно Српском народу. И то Вам је још један доказ више да то није на корист нашу, него њихову. И да Вам нису стварно пријатељи, него Вас просто користе, под видом пријатељства и човекољубља, да би Ви радили посао за њих.

И сама та симболика да је мали Православни крст, а већи католички, јасно сведочи католичко учење о папском примату, и јасно сведочи тенденцију католика. Тако пројектован крст је икона Ватиканског екуменизма, и јереси да ми немамо пуноћу благодати, па да треба од римокатолика да добијемо.

То не смете свом народу учинити.

Добривоје Косић

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ава Памво о Хришћанима последњих времена
Friday, 11 February 2011

Отачник

Авва Памво свом ученику

„...И рећи ћу ти ово, дете моје, да ће доћи дани када ће Хришћани додавати и одузимати, и изопачиће књиге Светих Божански Пророка и Светих Отаца. Одбациће Свето Писмо и саставиће тропаре, химне, и књиге технолошки. Њихови умови ће бити расути, и постаће отуђени од свог Небесног Образа. Из овог разлог Свети Оци су храбрили монахе пустиње да записују Житија Отаца не на пергаменту, већ на папиру, јер ће их долазеће генерације мењати да одговарају њиховим укусима. Видиш дакле, да ће зло које долази бити ужасно.“

Тада је ученик рекао: „Дакле, Оче, Предања ће бити измењена и делање Хришћана? Можда неће постојати довољно свештеника у Цркви, када та несрећна времена дођу?

Свети Отац је наставио: „У тим временима љубав према Богу ће у многим душама охладнети и велика туга ће доћи на свет. Један народ ће се окретати од другог. Људи ће се селити са својих места. Владари ће бити збуњени. Свештенство ће се налазити у анархији, и монаси ће нагињати ка немару. Великодостојници Цркве ће сматрати бескорисним било шта што је у вези са спасењем, како својих душа, тако и стада која су им поверена, и презираће било какву бригу. Сви ће показивати ревност и енергију за било шта што је у вези стола за јело и својих стомака.

Биће лењи у својим молитвама и повремено ће критиковати. Што се тиче живота и учења Светих Отаца, неће их интересовати да их опонашају, чак ни да чују за њих. Радије ће се жалити и говорити „да смо живели у њихово време, онда би се понашали тако.“ И епископи ће пропустити силу овога света, дајући одговоре на различите ствари само након узимања поклона сас вих страна и саветујући, права неће бити штићена; они ће жалостиће удовице и мучиће сирочад. Разврат ће захватити ове људе. Већина неће веровати у Бога; мрзеће један другог, прождирати се као звери. Крашће један од другога, биће пијанице и ходиће около као слепци.“

Ученик је опет питао: „Шта можемо урадити у таквом стању?“

Авва Памво је одговорио: „Дете моје, у тим временима, ко год буде спасио своју душу и буде подстицао друге да се спасу, биће назван великим у Царству Небеском.“1

______

1 Док је ово древно пророчанство Старца Памва изречено много векова раније... много говори о садашњем времену у мноштву Православних цркава, о многим епископима, свештенству, монасима и световњацима... Треба да се узме као подсетник да променимо своје животе, да се вратимо Истинском Хришћанском, Православном начину живота!

[You must be registered and logged in to see this link.]

Припреме за Ниш 2013.

Thursday, 24 February 2011

Конференција у Нишу: У сусрет великом јубилеју







[You must be registered and logged in to see this link.]