Tajni recept za "Bozanski miris"

Recept za Božanski miris


Dok smo sedeli kod gospodina Alda, arheologa iz Firence, Silvija je i treći put otvorila jednu zlatnu posudicu. Zagonetni miris je širio pluća, obnavljao snagu, unosio polet i lekovitu blagost. Nežniji i tajnovitiji od bojâ i muzike, oslobađao je čarobnu maštovitost čula i potisnute čežnje.

Slatka omama se pretapala u smireno blaženstvo, jasnovidost i volju za velika dela.

„Šta sačinjava božansku dušu ovog miomirisa?” ushićeno pitah.

„Najvažniji je peti sastojak i način pripreme” nejasno prozbori Silvija i pogleda u gospodina Alda, očekujući da on objasni.

„Spravljanje mirisa nad mirisima je pitagorejska tajna nad tajnama. Ko je reši dobija tihu moć da leči, opčinjava ljude, čini čuda i bude neodoljiv” smešio se mameći nas u napred pripremljenu zamku. „Da biste bili posvećeni u tajnu, svako od vas treba da reši po jedan drevni zadatak, prilagođen novom dobu.”

Vedar dan treperio je podnevnim sjajem kada Silvija podeli papire sa zagonetkom. Osim nje i gospodina Alda, bilo je još petoro za stolom: Aleksej, Antonio, Marija, Helga i ja.



Pažljivo sam čitao svoj primerak, koji je Marija prevela na srbski:

„Pet reči unose smisao, pet bojâ toplinu, a 5 tonova neophodni pritisak da se, u petočlanom vremenskom ritmu, 5 mirisa stope u savršenu celinu.”

Ispod napisa bila je tabela sa praznim mestima gde je trebalo uneti rešenje zagonetke.


A ispod tabele pisalo je uputstvo:

„Kad rešenjem zagonetke otkriješ tajne sastojke, postupi ovako:

Miris treba praviti leti, kada je peti sastojak u ranom sazrevanju i to samo vedrog jutra, do osam časova.

Oseti duboko značenje reči ‚beskraj’ i u čistu, bezbojnu, staklenu posudu sa zatvaračem, dodaj 19 kapi alkohola i jednu kap mirisa Ljubičice. Zatvori posudu, osvetli je plavom bojom i uz g-ton ostavi da stoji jedan minut.

Oseti duboko značenje pojma ‚sklad’, zatim u posudu dodaj još 19 kapi alkohola i dve kapi Mirtinog mirisa. Zatvori posudu, osvetli je zelenom bojom i uz f-ton, ostavi dva minuta.

Oseti duboko značenje reči ‚znanje’, zatim u posudu dodaj još 19 kapi alkohola i tri kapi mirisa Jasmina. Zatvori posudu, osvetli je žutom bojom i uz e-ton promućkaj tri minuta.

Oseti duboko značenje reči ‚moć’, zatim u posudu dodaj još 19 kapi alkohola i 5 kapi Ružinog mirisa. Zatvori posudu, osvetli je crvenom bojom i uz d-ton ostavi četiri minuta.

Oseti duboko značenje reči (?), zatim u posudu dodaj još 19 kapi alkohola i (?) kapi (?). Zatvori posudu, osvetli je (?) bojom i uz (?)-ton, ostavi (?) minuta.

Smešu sipaj u zlatnu posudu i dobro zatvori. Blago i ravnomerno kružno promućkaj pet minuta i ostavi do upotrebe.

Ovaj miris opčinjava ljude dajući im tihu moć da čine čuda i budu neodoljivi. Zato ga treba koristiti samo u izuzetnim prilikama i to najviše pet puta za trideset dana.

Pri oplemenjenju vazduha, zatvorena posudica se brzo, kružno promućka pet sekundi i ostavi otvorena oko jednog minuta.

Za miris tela je povoljno kad se pet kapi rasporede u obliku pravilnog petougla.”



Pažljivo sam pročitao zagonetku i udubio se da je rešim.

Osim onog najvažnijeg, mirisa za smešu, sve ostale nepoznanice sam lako odredio. Reči su se odnosile na Apolonova svojstva od kojih je peto, večito trajanje. Zato sam u prvu kolonu upisao reč „večnost”. Broj kapi je proizilazio iz zlatnog, Fibonačijevog niza* i iznosio je „osam”. Skup četiri osnovne boje davao je „belu”, zvuk se odnosio na „c-ton”, a vreme na „pet” minuta.

Razmišljao sam o tajanstvenoj duši zagonetnog mirisa, kad mi u sećanju sinu jedan događaj.



₪ ₪ ₪



Lep septembarski dan, prepun blage topline, neosetno je isticao. Šuma je disala tihim šuštanjem i treperavom svežinom. Dok je Helga tražila šumsko cveće i plela šareni venac, Aleksej i ja smo sedeli na osunčanom proplanku sa bujnom travom.

„Opčinjava me Helgin miris. Ranije je to bio nežni dah ružine vodice. Sada od nje zrači neko smireno, duboko nadahnuće, nešto što me podseća na detinjstvo” rekao sam, blago omamljen.

„U svakom od nas je uspavana tiha, ali nepresušna radost” nasmeja se Aleksej. „Helgin miris budi davna sećanja od kojih nas u trenu obuzme osećaj blagosti, plemenitog nadahnuća i volje za životom i podvizima.”

„Na sličan način je i Marsel Prust, po tragu mirisa izgubljenog u vremenu, došao do praizvora svoje sreće” setio sam se francuskog pisca.

„Preko mirisa upijamo hemijske deliće drugih tela i spajamo se s njima. Zato je miris značajan za zbližavanje” objasnio je Aleksej. „Najdublja i najprijatnija sećanja pobuđuje miris majčinih grudi: skriveno, a uvek prisutno sećanje na prvi dodir usana, na prvu hranu, na dojenje. To je miris našeg unutrašnjeg proleća. On budi uspavano dete u nama i neispunjene čežnje.”

Aleksej je zažmurio, duboko udahnuo svežinu šume i toplim glasom nastavio: „Miris majčinih grudi podstiče na sanjarenje praćeno dugim moždanim talasima, sličnim koje zrače deca. U takvom stanju čovek se na hipnotički način spaja sa prirodom i menja mesto boravka; iz običnog ulazi u neobičan svet duhovnih praslika i proširene stvarnosti. Uz dečija verovanja u bajke, a sa iskustvom i moždanom snagom odraslih, u stanju smo da mislima menjamo prirodu i utičemo na budućnost...”



₪ ₪ ₪



Sećanje na razgovor sa Aleksejem otvori mi um za rešenje zagonetke. U trenu sam osetio šta bi mogla da bude tajanstvena duša pitagorejskog mirisa nad mirisima. Uzeo sam papir sa zadatkom i na praznom mestu upisao: „Miris majčinih grudi”.



Zamolio sam Mariju da rečenicu prevede na italijanski i pokazao gospodinu Aldu.

„Magna mater (Velika majka)” prošaputa ponesen mislima, zatim polako zanjiha glavom i sa smeškom reče: „Odgovor ima smisla, ali je nepotpun. U pitanju je biljno mleko sa tim hipnotičkim mirisom.”

Pažljivo je uzeo zlatnu posudicu, kružno promućkao i otvorio. Nekoliko puta sam udahnuo zavodljivu širinu. Obuze me prijatna, gotovo sanjiva opuštenost. Međutim, svest mi je bila bistra, izoštrena, a mašta živa i istančana.

„Za pitagorejce je boginja Demetra ta Velika majka” razmišljao sam „a njen je simbol Mak, biljka povezana sa svetom seni, sa svetovima Hipnosa i Morfeja...”

Uveren da znam rešenje zagonetke o tajnoj duši mirisa nad mirisima, na prazno mesto sam upisao: „Osam kapi mleka iz nedozrelih čahura Maka i...”

Oprez me prenu i ja ne završih rečenicu, nego na poleđini papira zapisah: „Bože milostivi, sačuvaj nas od neobuzdanih i nepredvidivih sila podsvesti; sačuvaj nas od opsena i slatkih obmana kojima zlodusi odvlače smrtne sa Puta Spasenija.”

Aldo me pogleda, i kao da mi čita misli, povišenim glasom, reče:

„Drevna verovanja, obrede i tajna znanja, treba pažljivo i postupno ispitati sa ciljem da se iz njih odstrani magijsko i štetno.

Jedino tako, snovi volšebnika i moć čarobnjaka mogu postati naučna stvarnost i oruđa nove tehnologije.”



U Beogradu, Serbia, 9. maja 2006.



* Fibonači Leonardo (Bonacci Pisano Leonardo, zvani Fibonacci, 1180.-1240.), italijanski matematičar; napisao aritmetiku Liber abaci .

Fibonačijev niz, beskonačni niz: 1,1,2,3,5,8,13,21,...; u kojem je, počev od trećeg člana, svaki član jednak zbiru prethodna dva člana: an = an - 1 + an - 2

Spasoje Vlajić