Slikarstvo u Praistoriji

PRAISTORIJA

U razvitku coveka od prvih njegovih tragova kao razumnog bica pa do pocetka istorijske epohe, u ogromnom rasponu od skoro million godina, razlikujemo starije i mladje kameno doba, doba bakra i bronzei doba gvozdja. Covek je napredovao veoma sporo, narocito u pocetku, i stariji periodi u njegovom razvoju su trajali mnogo duze od poznatijih. Tako epoha paleolita – ranog kamenog doba – traje u srednjoj i zapadnoj Evropi sve do 10 000 godina pre n.e. a epoha neolita – poznatog kamenog doba – do oko 3 000 godina pre n.e., kada se za izradu oruzja i orudja pocinje upotrebljavati baker pa bronza, koja ce vec posle hiljdu godina, negde nesto ranije a negde kasnije, biti potisnuta i zamenjena gvozdjem.
Iz perioda koji je prethodi paleolitu, postoje samo nesigurni tragovi ljudi. Iz ovog doba, koje se naziva eolitsko, nadjeno je kamenje koje nije obradjivano, ali se na njemu vide tragovi uporebe.
Kroz ceo paleolit i neolit kamen ce, pored kostiju i rogova,ostati glvni materijal za izradu oruzja i orudja, samo ce u paleolitu biti grublje obradjeni, a u neolitu ce ga covek glacat i polirati.


PALEOLIT
Paleolit obuhvata ogromno razdoblje od oko 600 000 godina . Deli se na rano aleolitsko doba, veoma dugo, i mnogo krace pozno paleolitsko doba.

Rano paleolitsko doba ne zna za umetnost. Nadjene su jedino sekire, nozevi, svrdla, cekici i harpuni, izradjeni od kamena i kostiju, najvise u nalazistima u Francuskoj. U to vreme covek je vec sahranjivao mrtve sa oruzjem i nakitom, po cemu se vidi da je postojalo verovanje u zagrobni zivot. Ogromno kamenje koje je no nekim grobovima, nije stavljeno iz pijetete, vec iz straha od povratka umrlog na ovaj svet. Iz istog razloga, mrtvi su sahranjivani nekad u jakom zgrcenom polozaju.

Period poznog paleolita obuhvata deo poslednjeg ledenog doba i prvo vreme postglacijalnog perioda, u kome mi zivimo. Za nas je ovaj period veoma vazan, jer njime i pocinje prava istorija umetnosti. Prvi tragovi umetnosi javljaju se vec pocetkom ovog perioda, te ova umetnost dostize svoj vrhunac krajem paleolita, kada se led poceo povlaciti. Evropa je bila dobila svoj sadasnji oblik i pocelo je geolosko doba u kome mi danas zivimo.

Pored grobova , i pecine sa velikim kamenim blokom u sredini, navode nas na misao da su se vec tada vrsili madjijski obredi i da su postojala neka svetilista kao u pecini Tik d Oduber (Tuc d’Odouber kod Tuluza), u kojoj su figure bizona – muzijaka i zenke, koje su, verovatno, u svetilistu bile redmet obozavanja.
Prve slobodne statue su nage zenske figure od kamena, kosti i slonovace, koje su predstavljale zenu ne kakva je, vec idealizovanu prema ukusu onoga vremena. Oko 130 ovakvih statua, razne velicine i razne vrednosti, simbola plodnosti, nadjeno je od Pirineja do Bajkala, a medju njima je najtipicnija i najinteresantnija tzv. Vilendorfska Venera, koja je nadjena 1908. kod Viledorfa na Dunavu u Donjoj Austriji.




Pred kraj paleolita nema vise zenskih statua a mesto njih se rade zivotinje u kosti. Oblici savrsenog naturalizmaovde su morali da se prilagode obliku materijala, kosti ili roga, i nameni predmeta koji se izradjuje, a to su najcesce bile drske za nozeve. Ima i urezanih figura zivotinja na kostima, uvek predstavljenih u izgledu sa strane.

Dok plastika paleolita ima uglavnom samo istorijski znacaj, slikarstvo ovog vremena dalo je i dela visoke umetnicke vrednosti, od kojih neka predstavljaju vrhunac paleolita, pa i celog praistorijskog perioda. Najstarije slike u pecinama su u stvari samo ctezi raznih zivotinja, i to najvise onih od kojih je covek ziveo i od kojih se bojao, a cesto su to one zivotinje koje u to doba vec iscezavaju. Klima je tada bila hladna, zima je dugo trajala i covek je po zidovima i tavanicama pecina u koje se skalnjao, urezivao i slikao ove figure vanredno pouzdanom rukom.

Sve ove slike radjene su pri svetlosti vatre ili ziska, jer su te pecine mracne i usred dana, pa nam to daje povoda da verujemo da mi ovde nemamo umetnost radi umetnosti, vec da su ove slike nastale iz madjijskih pobuda da bi se zeljene zivotinje umnozile, da bi se lov uspesno zavrsio i da bi opasne zivotinje nestale. U ovakvom slikarstvu zivotinja je morala da bue predstavljena verno, potpuno naturalisticki, pa je paleolitski slikar, rodjeni lovac sa izostrenom moci zapazanja i odlicni poznavalac prirode i zivotinja, na vro jednostavan nacin tako verno predstavio zivotinje, kako nikada kasnije u istoriji umetnosti nisu bile predstavljene.Ovo slikarstvo je najbolje zastupljeno u pecinama juzne Francuske i severozapadne Spanije.

Ovom madjijskom slikarstvu predstavlja suprotnost slikarstvo u pecinama istocne Spanije, narativno,dinamicno i sklono stilizaciji. Tu su predstavljeni strelci i scene iz lova, rat, ritualne ceremonije i prizori iz obicnog zivota. Tu je glavna linija, te su slike jednobojne i ispunjene bojom, unutrasnje rasclanjenje je zanemareno, a mesto pojedinih figura, javljaju se scene male kompozicije.



NEOLIT
U periodu nelita Evropa je vec imala svoj danasnji oblik i klimu. Mamut je iscezao, severni jelen se povukao na sever a pas je postao prva domaca zivotinja. Ovaj period se zavrsava sa pocetkom metalnog doba , u Evropi oko 2 000. godine pre n.e. sa izuzetkom jugoistocne Evrope, gde je upotreba meala bila poznata nekoliko vekova ranije, i severne Evrope, gde je kameno doba trajalo nekoliko vekova duze. U Egiptu i Mesopotamiji metali su bili poznati mnogo ranije.

U gradjevinarstvu je covek tada ucinio prve korake. Pored okruglih, cetvrtastih i elipsastih zemunica, poceo je da gradi stanoe i citava naselja na vodi – sojenice, kraj kojih je u mulju ostalo sacuvano razlicito posudje i orudje.
Dok su svoje stanove gradili od slabijeg materijala za prolazni zivot, gradove i spomenike su pravili od kamena za vecnost. I, kao sto je gradeci sojenice covek poceo da se bavi drvodeljstvom, dizuci ove grobnice, on je poceo da zida u kamenu. Najstariji grobovi su tumulusi, velike vestacke humke, visoke i do 30 metara, a uporedo sa njima grade se i grobniceod ogromnih kamenih blokova – megaliti.
Medju megalitskim spomenicima isticu se menhiri, grubi kameni blokovi u obliku obeliska, visoki do 21 metar, koji cesto izgledaju kao prirodno kamenje. Tu spadaju i dolmeni, grobnie od visokih kamenih blokova, ravno pokrivene velikim kamenom. Na grobove je stavljano ovo veliko kamenje, kao i u paleolitu, verovatno da bi se onemogucio povratak umrlom na ovaj svet. Iz istog razloga mrtvi su sahranjivani u zgrcenom polozaju ili sa odvojenom glavom a i spaljivani su.




Dok je covek u ovo periodu uopste napredovaop, pa je i u gradjevinarstvu ucinio prve uspesne korake, vajarstvo i slikarstvo neolita daleko zaostaje iza paleolitskog. Covek onog vremena nije znao ili nije hteo da radi telo proporcionalno. Glava je jedva naznacena, sa samo naznacenim crtama lica, a na telu se forme jedva razlikuju. Dok znacajnih vajarskih i slikarskih dela iz ovog doba nema mnogobrijni primeri neolitske keramike sacuvani su u raznim oblicima.

BRONZANO DOBA
Ovo doba, kada je covek poceo da upotrebljava metale, predstavlja najvazniju prekretnicu u njegovom razvoju, do koje je doslo krajem treceg i pocetkom drugog milenijuma nase ere. Bakar je bio prvi metal koji je covek poceo da upotrebljava, pa je od njega kovanjem i livenjem izradjivao oruzje i orudje, koje je graviranjem ukrasavao. Zlato je covekupoznao mozda jos pre bakra, jer su zlatni ukrasi pronadjeni vec u dolmenima.

Cist bakar je bio isuvise mekan, pa je posle mnogih pokusaja stvorena nova legura – bronza, mesanjem bakra sa kalajem. Istovremeno sa upotrbom bronze, covek je izradjivao i predmete od srebra a poznavao je i olovo koje je dodavao bronzi. Od bronze se najpre izradjivalo oruzje i orudje – kratki pa duzi macevi, dleta i sekire. Od bronze ili zlata radjeno je posudje i ukrasi – dijademe, ogrlice, lanci i lanici, kovani ili liveni.

Najkarakteristicnije megalitske ostatke iz ovog doba predstavljaju triliti (tri kamena), koji se sastoje ia dva uspravna i jednog poprecnog kamenog bloka u obliku kapije. Nekaka du triliti ili menhiri poredjani jedan uz drugi, obicno u obliku kruga i ovakav spomenik se zove kromleh, nekada sa vise koncentricnih krugova. Ima ih u Engleskoj, Danskoj, Pirinejima i u severnoj Africi.



Umesto slikarstva, iz ovog doba imamo crteze na dolmenima i prirodnim stenama i to nikad na okomitim stranama, vec na kosim. Medju ovim crtezima, koji su celom povrsimom urezani, najinteresantniji su oni u oblasti Svedske, Norveske i Danske. Pored koncentricnih krugova, spirala i drugih simbolicnih znakova, tu su i predstave coveka, konja, drugih domacih zivotinja, kola, ladja, plugova, sto nam sliku celokupnog zivota.

U grncarstvu ovog doba oseca se napredak. Karakteristicne su urne za pepeo umrlih u obliku kuca ili glave – antropomorfne. Htelo se da pepeo umrlog bude cuvan u urni koja ima oblik kuce u kojoj je ziveo, odnosno oblik koji je umrli za zivota imao.


DOBA GVOZDJA
U pocetku je gvozdje bilo skupoceno i retko, pa su se mali komadi ovog metala stavljali kao ukras na predmete od bronze. Ono se prvo upotrebljavalo za izradu alata i orudja, dok je oruzje jis dugo vremena izradjivano od bronze. Umetnost ovog perioda, koji obuhvata vremeprve hiljade godina pre nase ere, svakako je pod uticajem Grcke i u njoj se oseca veliki napredak. Svo orudje je sada od gvozdja, koje za ukrsavanje nije tako pogodno kao bronza, pa je malo i nimalo ukraseno.

izvor - Milutin Ruzic