Borovnica

Borovnica novo "modro zlato"




05.06.2009. Uzgoj borovnica postaje novi unosni poduhvat medju srpskim vocarima, unosniji i od malina. Otkupna cena borovnice ove godine bice cetiri evra po kilogramu, a izvozna 10 evra. Ulaganja u zasade ovog voca su velika i dostizu i 25.000 evra po hektaru, obrt investicija se ocekuje sa porastom roda tek pete-seste godine, ali narednih 30-50 godina donose cist i to veliki profit.
Za zasad na povrsini od jednog hektara potrebno je uloziti oko 25.000 evra. U to ulaze cena sadnice, navodnjavanje, obrada zemlje, stavljanje strugotine. Jedna sadnica kosta 3-5 evra, sadi se plitko a oko nje se stavlja srugotina jer je jako bitno da zemljiste ima neophodnu kiselost za rast i razvoj borovnice. Proizvodnja borovnice prema recima strucnjaka predstavlja buducnost vocarstva u Srbiji.

Povratak ulozenog novca moze se ocekivati za pet do sest godina. Nakon tri godine od prvog zasada borovnica radja oko 2 kg ploda po cokotu. Bere se jednom u sedam dana a jedan radnik dnevno moze ubrati 100 kilograma borovnica. Ono sto je jako bitno reci je da je vek zasadjene borovnice od 30 do 50 godina.
U Srbiji se sa ozbiljnijom proizvodnjom borovnice pocelo u 2006. godini i tada je pod zasadima bilo tek 15 hektara. Danas pod Dmodrim zlatom" ima 60 hektara. Najvece povrsine se nalaze u
Arilju, Uzicu, Gornjem Milanovcu, Ljigu, Valjevu, Obrenovcu, Smederevu, Trsteniku, Pozarevcu. Borovnica svakako ima perspektivu, jer je na svetskom trzistu nema i stalno je deficitarni artikal.

Visokozbunasta americka borovnica potice iz SAD. U divljem stanju se prostire u istocnom delu SAD-a, od Floride na jugu do Micigena na severu. Dostize visinu od 3 - 4,5 m, a najbolje uspeva na vlaznim stanistima i vecoj nadmorskoj visini. Zbog specificnosti korenovog sistema, veoma je osetljiva na susu.
Gajena visokozbunasta borovnica (Vaccinium corymbosum L.) ili popularno nazvana Damericka borovnicaD je vrlo malo zastupljena u Srbiji, na ispod 10 hektara povrsine. Njena proizvodnja u svetu poslednjih godina premasuje 200.0001 i ima tendenciju povecanja.

Jumska borovnica je rasprostranjena u svetu a i kod nas na planinskim proplancima i visovima Kopaonika, Golije, Javora, Cemerna, Medvednika, Vlasine i dr. od 800 pa do 1300 m nadmorske visine. Ukupno se otkupi vise stotina tona godisnje a veliki deo ubrane borovnice se koristi u domacinstvima tako da se ne moze utvrditi tacna proizvodnja. Ona ima visu cenu od americke i vecu potraznju ali su njeni areali gajenja ograniceni.
Gajena borovnica ima sirok areal uspevanja ali i svojevrsne zahteve u pogledu klimatskih i zemljisnih usiova. Od klimatskih cinilaca za gajenje borovnice najveci znacaj imaju toplota, voda i vlaznost vazduha i svetlost. Gajenim sortama borovnice najvise odgovaraju umereno topla i
umereno vlazna podrucja, sa vegetacionim periodom duzim od 160 dana. Blizina vodenih povsina, takode povoljno deluju na rast i razvitak ove vocne vrste.

Opis biljke: borovnica je malen grm sa cvorastim stabljikama, visine 20 do 30 cm i puzavim korenom. Mladi listovi jajastog su oblika, s kratkom peteljkom i na rubu sitno nazubljeni. Pojedinacni cvetovi nalaze se u pazuhu lista. Cvetovi su okruglastozvonastog oblika i svetloružicaste boje. Plod je socna crnomodra boba velicine graška, koja na vrhu završava kružnom udubinom. ,


Stanište: borovnica u velikom mnoštvu pokriva tlo crnogoricnih i belogoricnih šuma.

Lekoviti deo biljke: listovi se sabiru pre sazrevanja plodova i
suše se na senovitom i zracnom mestu. Plodovi se sabiru Ieti, nakon sazrevanja, a suše se na suncu

Lekovito delovanje: listovi se upotrebljavaju protiv stvaranja mokracne kiseline te za lecenje kod povracanja, proliva, želucanih grceva, kašlja i šecerne bolesti. Bobe se upotrebljavaju u lecenju hemoroida, protiv neuredne stolice i slabog apetita..Listovi predstavljaju vazan narodni lek protiv šecerne bolesti. Toliko je delotvoran da ga neki zovu biljni inzulin. Listovi su delotvorni jedino ako ih naberemo pre nego što sazru bobice. Nakon toga nemaju lekovite vrednosti. Caj o listova ne sme se piti bez nadzora. Listove sušimo u tankim slojevima u hladu ili u pecnici na 40 stepeni C.

Listovi preliveni vrelom vodom ublažavaju upalu mokracnog mehura i mokracnih kanala.

Bobice jedemo sveže ili osušene i uložene u rakiju. Sušimo ih na 45 stepeni C. Od njih pravimo i ekstrakt sa rakijom, cedimo sok ili mermeladu.
Sok je najbolji za grgljanje, a marmelada rashladuje bolnu vrelinu upaljenih usta i ždrela. Najdelotvorniji je sirov sok. Suve bobice zaustavljaju proliv, narocito kod male dece, dok sveže deluju kao blagi purgativ. Na taj nacin pomažu kod zatvora.
Borovnice uticu na vid i cuvaju ocnu mrežnicu. Osušene bobice zaustavljaju krvarenje hemeroida. Sok leci želucani i crevni katar, pomaže kod smetnji kod varenja, i nedostatka apetita.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Brao sam list borovnice pored Ribnickog jezera na Zlatiboru. Lekovit je i treba da ga koriste kratkovide osobe.