O Turskom Carstvu...

od **Zaga** Uto 29 Dec - 14:41:24

Средином XIV века балканским државама запретила је опасност од Турака Османлија. Османлије воде порекло од Турака Селџука, који су у XI веку основали пространу државу на територији Персије (Ирана), Месопотамије (Ирака) и у византијском делу Мале Азије. Селџучка држава распала се на више делова. Султан Осман окупио је преостале византијске области и основао снажну, по њему названу османску државу. Османлије су средином XIV прешле на Балкан. Освојили су Галипоље, а затим су се учврстили у долини Марице. Из Мале Азије пренели су своју престоницу у Једрене (Хадријанопољ).
Османско царство или Османлијско царство (добило име по свом оснивачу, Осману I) је било царство које је постојало од 1299. до 1923. године (624 године).
На врхунцу моћи, обухватало је Анатолију, Средњи исток, део Северне Африке и југоисточну Европу. Основало га је племе Окхуз-Турци у западној Анатолији, а владари су потекли из династије Османлија. У дипломатским круговима царство је често називано Високом портом или само Портом, што је потекло од француског превода отоманске речи Баб'и'али (тур. Bâb-i-âlî), што значи „висока капија“, према церемонији добродошлице за стране амбасадоре коју је султан приређивао на улазу у палату. Ова церемонија је тумачена и као интерпретација позиције царства на прелазу из Европе у Азију. У своје време, Османско царство често је називано и Турско царство или Турска, али га не треба мешати са модерном националном државом Турском. Порта је каснији назив за отоманску Владу у Цариграду.
У 16. и 17. веку Османско царство је било међу најмоћнијим светским силама, а државе Европе су се осећале угрожене због сталних турских напредовања преко Балканског полуострва. На врхунцу моћи, царство је заузимало територију од [[11.955.000 km² ]]. Од 1517. па на даље, отомански султан је био и исламски калиф, а царство је од 1517. до 1922. (или 1924) било калифат - исламска држава. Године 1453., Османско царство је освојило Константинопољ (Цариград) и тиме привело крају постојање Византијског царства. Град је постао отоманска престоница. Име града је промењено у Истанбул тек у време Републике 1930. године. Након Првог светског рата, током кога су савезници освојили већину турских територија, отоманска елита је поставила темеље савременој Турској за време Турског рата за независност.
Турски феудални поредак имао је изразито војно обележје. Он се изграђивао за потребе сталног ратовања. Зато су освојене земље углавном дељене ратницима − спахијама. За војну службу спахија је условно добијао феудално добро − спахилук. Сељаци су остали власници својих имања, али су, као кметови, десетину прихода од земље морали давати спахији. За спахији су обављали и друге послове. Та радна обавеза називала се кулук. Постојала су још већа феудална добра која су уживали високи државни чиновници, али претежни део земље подељен је на мање спахилуке, са обавезом војне службе. Турци су поседе додељивали и хришћанима који су их у ратовима помагали, па се у почетку турске управе у нашим земљама јавио и известан број хришћана спахија. У турској војсци такође је постојала још једна плаћеничка војска - јањичари. Османлије су од покореног становништва повремено одузимали децу и одводили их и школовали за војни позив. Био је то данак у крви који су султани наметнули хришћанима.
После косовског боја и пада Смедерева Турска је почела да уводи своју власт над словенским народима.Турска освајања подударају се са унутрашњим сукобима који су потресали балканске хришћанске државе. Насупрот расцепканим и несложним балканским земљама, Турци Османлије имали су добро организовану државу. Султан је располагао јаком и послушном војском,увек спремном на ратне походе. Док се у хришћанским државама феудално имање најчешће наслеђивало, султан је турским феудалцима, спахијама делио земљу према заслугама. Земљу су добијали најспособнији ратници. Спахије су зависиле од султана. Увек су били верни свом господару. Турски феудалци у то време нису могли да се осамостале и угрозе централну власт, као што је био случај са великашима на Балкану. Прве на удару Турака биле су Византија, Бугарска и Србија. Те хришћанске државе често су међусобно ратовале знатно пре доласка Турака на Балкан. Осим тога,уочи доласка Турака, Византију, Бугарску и Србију захватили су унутрашњи нереди.
Сва земља је била власништво султана. Становништво се делило на хришћане и муслимане. Султан је део власти поделио спахијама и свештенству. Земља је била подељена на велике и мале територије. Великим територијама (Санџак, Босна) управљали су бегербегови, а малим територијама бегови.
Шест деценија после крсташког освајања Цариграда (1204), Византијско царство је обновљено 1261. године. Међутим,оно се споро опорављало. Више крајева и градова задржали су западни феудалци и Млечани. Када су запретили Турци, Византијско царство није представљало чврсту државну целину. Разарали су га династички сукоби, односно унутрашњи грађански ратови. Цариград су штитили јаки бедеми, али су остали делови Царства били угрожени.

[You must be registered and logged in to see this link.]