Corona civica

Август са грађанском круном. Биста звана Август Бевилаква, данас у минхенском музеју Глипотек.


Corona civica


Corona civica је била војно одликовање у доба Римске републике и Царства које се састојало од венца направљеног углавном од храстовог лишћа. Додељивана је војнику који би у борби спасао живот другом римском грађанину

Corona civica тј. грађанска круна је добила име по томе што ју је свом спаситељу уручивао грађанин коме је живот у бици спашен. Римски војници нису обично били вољни да хвале своје ратне другове, тако да у ствари грађанска круна није била пречесто додељивана. Уколико је војник желео да награди свог спасиоца, очекивало се да читав догађај испита њихов војни трибун, а сведочење треће стране није узимано у обзир.

Да би се добила корона цивика ратник је морао да спаси живот свом суграђанину, погуби непријатеља који је надвладао његовог саборца и затим задржи место где се борба одиграла. Венац је у доба републике, као што је речено, додељивао спашени грађанин, али у доба Римског царства то је чинио сам цар лично или преко свог легата. Спасти живот римског савезника, макар се радило и о краљу, није било довољно за добијање грађанске круне.

Венац је израђиван од храстовог или понекад кестеновог лишћа. Како је настала ова традиција нису били сигурни ни сами антички аутори. Антиквар Аул Гелије (умро после 180. године) је тврдио да је храст људима некада давао прву храну и материјал за задовољење других животних потреба. Плутарх (умро око 120. године) није био сигуран тако да је навео три разлога: зато што је храст било лако наћи приликом војних похода или зато што је то дрво било посвећено Јупитеру и Јунони, божанским заштитницима града Рима, или пак зато што су Римљани преузели обичај од Аркађана који су поштовали храст као прву биљку која се појавила на свету.

Када би војник добио грађански венац могао га је носити у свим јавним приликама. На јавним приредбама одликовани војник је могао седети одмах поред ложе у којој су били сенатори. Чак се и од сенатора очекивало да устану приликом уласка војника са грађанским венцем на глави. Сам војник је био ослобођен свих намета, а имунитет се односио и на његовог оца и деду по оцу. Од особе коју је спасао очекивало се да му указује родитељске почасти.

Плиније Старији (умро 79) је навео да су у време Републике одликовани више пута одликовани Луције Сиције Дентат (5. век пре н.е.), чак четрнаест, а Марко Манлије Капитолин (4. век пре н.е) пет. Каснији победник над Ханибалом, Сципион Африканац је чак одбио да прими ово одликовање пошто је у бици спасао живот свом оцу. Према Аулу Гелију, конзулар Луције Гелије Публикола је предложио Цицерона за грађанску круну пошто је разоткрио Катилинину заверу и тако у ствари спасао животе бројних римских грађана. Сенат је касније доделио грађански венац првом римском цару Августу чија је кућа окићена венцом од храстовог лишћа. Венац се од 19. год. пре н. е, када је Август испословао ослобађање Римљана које су заробили Парћани, често појављивао на царском новцу са натписом OB CIVIS SERVATOS („у част спасених грађана“). Новац са сличним мотивом ковали су и Галба, Вителије, Веспазијан, Трајан и каснији цареви.


[You must be registered and logged in to see this link.]