Samo da znate

Ovo je nesto za sanjare... i ostale vile i patuljke

Čudni gradić u Italiji. Italija ima mnogo ovakvih gradova ali nisu svi tako šareni.

Na staklenim nogama

Oaza.





Ki Gompa.





Kizlar manastir. Kapadokija

Ovo je "Sarisarinama sinkhole" u Venecueli. Rupa ima svoj ekosistem. Ovo nije jedina rupa u regionu. Obično su 300 metara široke i isto toliko duboke.




Najveća poznata podvodna prirodna rupa ("sink hole"). Ove rupe su obično mnogo stare i imaju sopstveni ekosistem. Nalazi se u centralnoj americi, zovu je "Beliza hole" ili "Great blue hole".

Metéora (Greece)



Bagan (Myanmar)




Valley of Flowers (India)

Ostrvo Socotra izgleda vanzemaljski

Ostrvo Sokotra – davno izgubljeni svet

Jedno od najstarijih naseljenih područja na svetu odvodi posetioce putnike u bajku iz Hiljadu i jedne noći. Blizak prirodi i netaknutim prirodnim lepotama, Jemen, centar ove stare civilizacije, čuva način života koji je jedva promenjen još od srednjeg veka. Ostrvo Sokotra (Socotra) je najveće ostrvo Zemlje Scheba, kraljevstva koje se spominje u Kuranu. Prostire se na oko 120 km u dužini, 40 km u širini, a naseljava ga 55.000 stanovnika sa svojim lokalnim jezikom i kulturom, koji takođe govore arapski jezik Jemena. Obalno područje je naseljeno ribarima koji su poreklom iz Afrike. Sokotra je član grupe od četiri okolna ostrva Abd al-Kuri, Samha i Darsah.

Budući da je prividno izolovana od ostatka sveta već duži period, Sokotra ostaje jedno od najfascinantnijih mesta na Zemlji. Ostrvo pruža jedinstven prizor najveće različitosti biljnog i životinjskog sveta u Arabiji. Većina životinja i biljaka koje žive danas na ostrvu ne mogu se naći nigde drugde na Zemlji. Visok stepen endemista čini ostrvo važnim mestom u smislu globalnog očuvanja divljih životinja. Veruje se da su neke biljke i životinje drevne relikvije, verovatno iz vremena pre nego što su se sisari pojavili na Zemlji.

Priroda

Dok su ljudi uspeli da Sokotru učine utočištem u neprijateljskom svetu, ono se smatra čudom prirode. Od plave lagune u Qalansiya do snežno bele dine u Ras Momi, od alpskih livada Haggier planina do opustošenosti Nowgad-a, Sokotra je zemlja koja iznenađujuće kontrastima. Dostižući visinu od preko 1.700 m, Haggier planine se nadvijaju nad glavnim naseljem ostrva, Hadibo. Dugovečni potoci zrače sa mističnih uzvišenja dajući izgled zelenog izvora endemskih riba i slatkovodnih rakova. Krečnjačka visoravan, lepeza istočnog i zapadnog dela ostrva, obezbeđuje alkalnost zemljište za čuveno drveće Zmajeva krv. Ovo drveće neobičnog izgleda raste u takvom raskošu da cela padina poprima roze boju, u pratnji zimskih kiša. Krastavac drveće, povezano sa dinjama u monumentalnom prizoru, obezbeđuje hranu za životinje kako ne bi umirale od gladi u vreme suše.

Flora

Sokotra je dom za više od 900 vrsta biljaka, od kojih je 305 endemsko, a sigurno postoji mnogo više vrsta koje tek treba da budu otkrivene. Nedavno je otkriven prvi primerak male biljke mesožderke koja raste na vlažnim stablima u višim delovima Haggier planina. Jedan od najpoznatijih botaničkih zanimljivosti ostrva Sokotra je Zmajevo drvo. Drvo je dobilo takav naziv, jer je oštećeni deo kore ispuštao crvenu lučevinu, koje je u davnim vremenima bilo povezano sa Zmajevom krvi.

Fauna

Ptice, insekti i podvodni svet su slabo istražena područja ovog fascinantnog ostrva, pa je velika mogućnost da postoji neotkrivena vrsta insekata. Među zglavkarima se nalazi ogromna stonoga koja dostiže dužinu od preko 20 cm i hrani se nekim vrstama slatkovodnih rakova i velikim paukovima bezopasnim za ljude, ali ipak zastrašujućim. Zabeleženo je oko 145 vrsta ptica, od kojih se 8 može samo naći na ovom ostrvu. Najupadljivija ptica za posetioce je sveprisutni egipatski strvinar, meštanima poznat kao Al Baladiya Socotri zbog navike skupljanja svega, od kuhinjskog otpada do ljudskog izmeta. Nekoliko suvozemnih sisara živi na ovom arhipelagu, kao i slepi miševi i nekoliko vrsta mačkolikih životinja. U blizini obale se mogu uočiti neke od vrsta kitova i delfina, kao što su Sperm kitovi, Globicephala macrorhynchus, Spinner i kljunasti delfini. Sokotranska voda takođe obiluje ribom, od sitnih grebenskih stanovnika do uočenih čuvenih kit-ajkula do 15 m dužine. Kristalna jasnoća Indijskog okeana čini ovo mesto ronilačkim snom.

Svojom jedinstvenošću i najvećim arabijskim biološkim staništem, Sokotra je proglašena prirodnom svetskom baštinom UNESCO, zajedno sa ostalim ostrvima u grupi. Putovanje u Jemen smatra se iskustvom načina života odavno izgubljenog u modernom svetu. Ovo je destinacija snova, neobičnog obeležja, vrlo bogata mešavinom arheološke, kulturne, tradicionalne umetnosti, prirodnih i istorijskih znamenitosti, prizora iz različitih perioda.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Đavolja kada, Novi Zeland

Ovaj bazen zlokobnog izgleda nalazi se u zalivu Plenti na Novom Zelandu. Izuzetno bogat mineralni sastav daje vodi izrazito zelenu boju. ’Đavolja kada’ nastala je jakom vulkanskom aktivnošću koja se u ovom regionu desila pre oko 160 hiljada godina. Brojni potoci koji teku ovuda samo doprinose zanimljivom pejzažu koji zaista vredi videti.

Mesečeva dolina

Vale da lua ili Mesečeva dolina je mesto na kom se bukvalno stiče utisak da se nalazite na drugoj planeti i da će se svakog trenutka pojaviti vanzemaljac. Kamene formacije koje čine Mesečevu dolinu nastale su erozijom zemljišta pre mnogo godina, a tu se može naći i kvarc koji se svrstava među najstarije na planeti.

Naska linije, Peru

Za poreklo ovih linija vezane su brojne misterije, pa čak i teorija da su ih napravili vanzemaljci. Ipak prihvatljivije objašnjenje glasi da ih je u stene ugravirao narod Naska koji je nastanjivao Peru pre nekoliko hilkada godina. Mnoge od ovih linija su sasvim proste, ali ima i onih koje liče na crteže ljudi ili životinja, zbog čega se veruje da su ove stene bile svedoci raznih plemenskih religijskih obreda.

Pamučna trava, Island.




Polja lala.

Glečer.

Lepote prirode

Torta u obliku hobotnice.



Muppet show kolačići.

Torta inspirisana Alisom u zemlji čuda



Torta a la Van Gog

Najveća kristalna pećina na svetu

Sakriveno duboko ispod meksičke pustinje nalazi se jedno od najvećih prirodnih čuda na svetu: džinovska kristalna pećina sa gipsanim kristalima visokim i do 11 metara i teškim 55 tona.

"La cueva de los Cristales", kako su je Meksikanci nazvali, ukopana je nekoliko stotina metara ispod planine Naika, u pustinji Čivava, na severu Meksika, a pronašla su je godine dva rudara dok su probijali novi tunel u rudniku srebra i olova.

Pećina sadrži neke od najvećih prirodnih gipsanih kristala na svetu koji opstaju zahvaljujući stabilnom prirodnom okruženju. U pećini, ispunjenu vodom bogatom mineralima koji pogoduju rastu kristala, temperatura je uvek oko 58 stepeni Celzijusa.

Na toj užarenoj temperaturi, koja potiče iz unutrašnjosti Zemlje, čovek ne bi izdržao više od 15 minuta.

Ispumpavanjem vode iz pećine veličine devet puta 27 metara kristali su se pojavili u svoj svojoj lepoti.

"To je kristalna Sikstinska kapela", kaza je geolog Huan Manuel Garsija-Ruis sa Univerziteta Granade u Španiji, koji kaže da ga ne bi začudilo kada bi rudari pronašli još nekoliko ovakvih špilja.

Najveći kristal pronađen u Naiki je star 500.000 godina.

kristalna dvorana
Meksički istraživači pećina suočavaju se sa ekstremnim uslovima i otkrivaju izvanrednu lepotu.


U skoro praznoj kantini u mračnom pustinjskom gradu, niski, pijani čovek pokušava nešto da proda. Pored njega, na stolu za bilijar nalazi se komad stene veličine poslužavnika. Desetine purpurnih i belih kristala izbijaju iz njega nalik krhotinama stakla. „Vaš je za 300 dolara“, kaže. „Ne? Sto. Dobar pazar!“ Trojica ili četvorica preostalih posetilaca podižu poglede sa svojih piva, premišljajući se: Da li da i oni ponude svoje kristale? Prašina od stene po zelenom filcu, kaubojske balade iz džuboksa. Iznad šanka natpis, „Happy hour: 8 ujutro – 9 uveče“.

Ovaj udaljeni deo severnog Meksika, otprilike na sat vremena južno od Čivave, čuven je po kristalima, a i platama u lokalnom rudniku olova i srebra, u kojem rade gotovo svi, dovoljno oskudnim da daju zamah crnom tržištu. „Trideset dolara.“ Naginje se. „Deset.“ Teško ga je shvatiti ozbiljno. Nešto ranije istog dana, duboko u pećini ispod ove kafane, puzio sam između najvećih kristala na svetu, kroz čitavu šumu kristala, prostranu i gustu, od kojih su neki bili dugi više od deset metara i stariji od pola miliona godina. Tako čisti, tako prozračni, da su delovali vanzemaljski. Oni čine da onaj komad na bilijarskom stolu izgleda nezanimljiv koliko i običan pritiskivač hartije.

Ništa ne može da se poredi sa džinovima pronađenim u Pećini kristala (Cueva de los Cristales). Ovu krečnjačku jamu i njene blistave grede otkrili su 2000. godine dvojica braće koja su bušila skoro 300 metara pod zemljom u rudniku Naika, jednom od najproduktivnijih u Meksiku, koji donosi tone olova i srebra svake godine. Braća su bila zaprepašćena svojim otkrićem, ali ono nije bilo bez presedana. Geološki procesi koji stvaraju olovo i srebro takođe mogu da stvore kristale, a u Naiki rudari su ranije čekićima probili prolaz u odaje sa impresivnim, mada mnogo manjim kristalima. Ali kako se vesti o otkriću ogromnih kristala šire, glavno pitanje sa kojim se suočavaju naučnici postalo je: Kako su toliko porasli?

Da bi se do ulaza u pećinu stiglo vagonom kroz krivudavo rudarsko okno, potrebno je dvadeset minuta. Sa krova vagona se spušta monitor i vrti video spotove Majkla Džeksona, razonoda osmišljena da zabavi posetioce dok se spuštaju u mrak i vrelinu. U mnogim pećinama i rudnicima temperatura je nepromenljiva i niska, ali u rudniku Naika se sa dubinom povećava i temperatura jer leži iznad


džepa magme koji se nalazi na oko kilometar i po ispod površine. U samoj pećini temperatura se penje do 44˚C uz vlažnost od 90 do 100 procenata – dovoljno je toplo da svaka poseta nosi rizik srčanog udara. U vreme kad stižemo do ulaza, svi se već sijaju od znoja.

Pripremanje za ulazak u pećinu liči na opremanje za šetnju svemirom. Oblačim prsluk sa desetak pakovanja leda veličine dlana, ušivenih u džepove po grudima i leđima. Zatim još jedan prsluk da izoluje led od toplote. Potom, preko svega, sjajnonarandžasti kombinezon za pećinu. Šlem sa svetiljkom, maska za disanje sa vazduhom hlađenim ledom. Rukavice, čizme. Čak i za speleologe učaurene u zaštitnu opremu, ova vrelina je iscrpljujuća i opasna; većina putovanja u unutrašnjost ove pećine ne traje duže od dvadeset minuta. Uvodi nas Đovani Badino, fizičar iz italijanske istraživačke grupe La Venta.

Pali obelisci, stubovi svetlosti, kristali su ogromni, neki debeli čitav metar. Na podu i zidovima su grumeni manjih kristala, oštrih kao žilet i savršeno prozirnih. Badino lagano produžava, pazeći da ne ošteti kristale koji su od selenita, neke vrste običnog mineralnog gipsa. Selenit je proziran i mekan, lako se ogrebe štiklama čizama, čak i noktima. Uprkos odelima sa ledom, vrelina i vlažnost pritiskaju. Na trenutak skidam masku i usisavam vlažan, vreo vazduh. Pluća ne žele da ga prime. Oseća se memljivi, teški miris zemlje i potpuni mir. Teški uslovi za ljude, savršeni rasadnik za kristale.

U svojoj arhitekturi kristali predstavljaju otelotvorenje zakona i reda. To je gomila molekula okupljena prema krutim pravilima. Ali kristali odslikavaju i svoje okruženje. Španski kristalograf Huan Manuel Garsija Ruiz bio je jedan od prvih koji su proučavali kristale iz Naike početkom 2001. godine. Upućenijem u mikroskopske kristale, Garsiji se zavrtelo u glavi od proporcija Naika džinova. Ispitivanjem mehurića tečnosti zarobljenih unutar kristala, Garsija i njegove kolege sklopili su priču o njihovom rastu. Stotinama hiljada godina podzemna voda zasićena kalcijum-sulfatom filtrirala se kroz mnoge pećine u Naiki, grejana vrelinom magme pod sobom. Kako se magma hladila, temperatura vode unutar pećine konačno se stabilizovala na oko 58˚C. Na ovoj temperaturi minerali u vodi počeli su da se pretvaraju u selenit, čiji su molekuli položeni poput sićušnih cigli da bi obrazovali kristale.

U ostalim pećinama pod ovom planinom temperatura se menjala ili je okruženje nekako uznemiravano, što je za rezultat imalo drugačije i manje kristale. Ali unutar Pećine kristala uslovi su milenijumima ostali nepromenjeni. Nad zemljom, vulkani su eksplodirali i ledene ploče su mrvile kontinente. Generacije ljudi su se rađale i umirale. Pod zemljom, u materici ispunjenoj tišinom i u gotovo potpunom miru, kristali su neprestano rasli. Tek oko 1985. godine, kada su rudari uz pomoć moćnih pumpi snizili nivo vode i ne znajući isušili pećinu, proces uvećavanja je prestao.

Čudesna bića iz dubina

Ljudi istražuju nepregledna prostranstva svemira u potrazi za nepoznatim, no često ne znamo puno ni o našoj planeti i bićima koja je nastanjuju. Dokazuju to i ove snimke životinjskog svijeta iz dubina oceana, s vrstama svemirskog izgleda.

Najveća i najljepša fontana

Duga je 250 metara, baca vodu 150 metara u visinu, stajala je preko 218 milijuna dolara: prekrasna fontana u Dubaiju. Opustite se i uživajte!

Jos malo o Dubaju

Na krovu svijeta

Ako ste se pitali kakav pogled puca s vrha Mount Everesta, evo videa koji će vam nabolje dočarati koji je to osjećaj stajati na krovu svijeta. I to bez mukotrpnih priprema ili pak riskiranja vlastitog života.

Najljepše panorame sveta

Dok vani vlada zima vi se opustite uz ovaj video koji će vas odvesti na put oko sveta, na neke od najspektakularnijih krajolika na našoj planeti.

Invazija morskih zvezda

BBC-jeva ekipa ponovo nam donosi nešto izvanredno. Gomila morskih zvezda i crva pretražuje morsko dno u potrazi za hranom. Kad naiđu na uginolog tuljana gozba počinje...