Чудновате научне истине

Сваке године наша планета постаје тежа за 40.000 тона

Под утицајем метеорита који је бомбардују, Земља се сваке године „угоји” за око 40.000 тона. Већина ових делића астероида и комета, који долазе из дубине Сунчевог система, допре до тла једино у виду прашине, ситније од десетог дела милиметра. Има и мањег камења, док су у прошлости Земље врло ретки метеорити величине неколико километара у пречнику.



Такав је онај за кога се претпоставља да је изазвао нестанак диносауруса са Земље, на крају раздобља креде. Отежао је Земљу за неколико милијарди тона. Претпоставља се да је током четири милијарде година њеног постојања, на нашу планету пало око 160.000 милијарди тона васионског материјала, што је приближно стомилионити део њене укупне масе.


Човек не потиче од мајмуна

Да човек потиче од мајмуна – супротно ономе што најчешће може да се чује – није тврдња која припада Дарвину. Измислили су је његови непријатељи, који ништа нису разумели у теорији еволуције. Примати никада нису престали да се развијају, а њихови различити представници нису мање „савремени” од човека. Разликују се само у зависности од тога колико се њихов заједнички предак налази далеко у прошлости. Значи да човек не потиче од мајмуна, већ да је и сам једна врста мајмуна! Тачније, сродни смо „великим мајмунима” (који имају нос, а немају реп), као што су: шимпанзе, гориле и орангутани (редослед по степену сличности). Према једном истраживању из 2003. године, са шимпанзом делимо чак 99,4 одсто гена. За стручњаке оволика сличност није необична – објашњава се уверењем да имамо истог „последњег заједничког претка”, који је живео пре седам до осам милиона година.




Постоји знатно више од три стања материје

Чврста тела, течности и гасови – наука у 19. веку одредила је ова три стања материје као једина постојећа. Доказ се заснивао на међумолекулским везама: молекули чврстих тела везани су јаким везама, код течности се крећу али остају повезани, док молекули гасова имају пуну слободу кретања. Ипак, све детаљније испитивање материје довело је 1928. године до открића плазме као четвртог стања. Њени молекули раздвојени су на позитивно наелектрисана језгра и електроне, а материја постаје супа наелектрисаних честица. Данас се зна да је плазма основно стање материје у васиони (што нарочито важи за звезде).



Шта је то омогућило да за плазму може да се каже да не припада некој врсти гасног стања? То су њене физичке особине (проводљивост, притисак, итд) по којима се знатно разликује од гасова. При одређеним условима мала промена спољних услова (температуре, притиска) нагло мења њене особине. Ово тумачење, познато по томе што одређује промену стања неке материје („прелазна фаза”), учинило је да три уобичајена стања изгубе повлашћен положај. Тако је током 20. века откривено више нових: Бозе-Ајнштајнов кондензат (стање у коме атоми, кад су врло хладни, губе појединачне особине), суперпроводници, квазикристали, суперчврста (супертечна) тела... низ који још није коначан.


Најмања животиња – најопаснија!

Сићушна и готово сасвим провидна, ируканџи медуза (Carukia barnesi i Malo kingi), која настањује мора у близини Аустралије – једно је од најотровнијих бића на планети. Мада, и кад одрасте, није већа од нокта на палцу човека, сматра се да је њен отров око стотину пута јачи од отрова кобре, а хиљаду пута од отрова паука тарантуле! Његов састав још је непознат, па не постоји ни противотров. Сасвим је нејасно како је овако мало и примитивно створење – које уопште нема мозак и 95 одсто је вода – могло да развије тако јак отров. Можда захваљујући томе што су медузе међу најстаријим житељима наше планете – ту су око 650 милиона година (хиљадама пута дуже од човека). Ова медуза добила је име по племену Абориџина које живи у приобалном делу Квинсленда, на североистоку Аустралије.





Људи из племена Ируканџи дуго су добијали симптоме непознате болести: патили су од врло јаких болова у разним деловима тела, имали грчеве у мишићима удова, жарење коже и лица, отицала су им плућа. Поврх тога, мучила их је јака главобоља, мука, повраћали су, имали висок крвни притисак и број откуцаја срца. Уколико би медицинска помоћ закаснила или изостала, често су умирали. Ово тајанствено стање први пут је описано 1952. године и по домородачком племену добило назив „ируканџи синдром”.
Тек 1964. године, др Џек Барнс успео је да га повеже с медузом. Она дуго није узимана у обзир јер њен убод (ожарење) изазива само благо пецкање, док тешки симптоми настају касније (и трају сатима, данима). Да би доказао да је у праву, др Барнс је морао да ухвати једну медузу и да се сам ожари њеним отровом. Зато је, по овом одважном лекару, медуза добила латински назив (barnesi ). Друго име (kingi) дато јој је по америчком туристи Роберту Кингу, који је кратак сусрет с њом платио животом. Иста судбина задесила је и двоје туриста 2002. године.
Опште отопљавање криви се што су се ове и неке друге отровне медузе – које су искључиво живеле у тропским морима – прошириле на нека друга места у свету.


Постоје мушкарци ХХ и жене ХУ

Правило је јасно – жене имају пар сексуалних хромозома XX, а мушкарци XY пар. Ипак, испоставило се да за одређивање мушког пола није потребан цео Y хромозом. Постоје мушкарци XX и жене XY! Ова прилично ретка хромозомска грешка (један случај на 20.000 мушких беба и један на 10.000 женских), води у неплодност. Најчешће потиче од гена SRY (Sex determing region Y), чије је право место на Y хромозому. Он је носилац шифре за стварање беланчевине која изграђује тестисе, а они луче тестостерон. Овај хормон одговоран је за стварање мушких особина.
Пошто се налази близу краја крака на хромозому Y, овај ген може случајно да се одломи, изгуби или причврсти за X хромозом. У недостатку SRY изражавају се гени хромозома Х, што доводи до појаве женских полних особина.





[You must be registered and logged in to see this link.]

Godinama posmatramo i slušamo,ne želeći da shvatimo i ne pokušavajući da razumemo mnogo stvari i događaja koji nas okružuju.
Pojedinci koji su doživeli nešto od "nepoznatog , onostranog" , astralnog ili druge dimenzije, iz straha ili neznanja o tome uglavnom ćute.Ako se neko ponekad odvaži da govori, to se prepriča usputno u uskom krugu bliskih rođaka ili prijatelja, i uglavnom tako i završava.Bilo je , nije bilo, moglo je biti.
Drago mi je da se pojave i ovakvi tekstovi (možda da ih je više), da malo razmenjujemo i vlastita iskustva , sigurno imate neka.

Zvezdan forum je pun tekstova iz nauke, tehnike, medicine, novih i starih otkrica - zar nisi primetio?