Najbogatiji Srbi u svetu

Sto najmoćnijih Srba u svetu



1. Filip Cepter
Izuzimajući 15 najbogatijih Rusa i Ukrajinaca, Filip Cepter je i dalje na poziciji broj 1 u ovom delu Evrope. Rođen je 1951. u Bosanskoj Dubici kao Milan Janković, u Beogradu je završio Ekonomski fakultet, a kada je započeo poslove u Zapadnoj Evropi, promenio je ime u Filip Cepter. Danas Cepterova poslovna imperija obuhvata više desetina zemalja širom sveta i upošljava 100.000 radnika, uz godišnji obrt od preko milijardu dolara. Živi u Monte Karlu.

2. Milorad - Rod Blagojević
Prvi čovek jedne od najrazvijenijih američkih država. Pre nego što je postao guverner Ilinoisa, bio je predstavnik Čikaga u Kongresu SAD. Rođen je 1956. radi u Springfildu, glavnom gradu države, ali vikende provodi u Čikagu. Blagojevićevi roditelji su kao simpatizeri Kraljevine Jugoslavije posle Drugog svetskog rata iz okoline Kragujevca emigrirali u SAD, a Blagojević ne krije da su mu u političkom usponu pomogli upravo sunarodnici.

3. Miodrag Stojković
Genetičar koji je prvi u svetu uspeo da klonira ljudske matične ćelije u medicinske svrhe. Stojković kaže da postoji grupa bolesti u kojima će se matične ćelije primenjivati „sa velikim očekivanjima, ali da one nisu lek i odgovor za sve ljudske bolesti“. Prema njegovim rečima, primena matičnih ćelija je realnost koja je kompletno promenila sliku regenerativne medicine. Stojković se naučnim radom bavio u Velikoj Britaniji, a trenutno je u Španiji. U radu mu pomaže supruga Petra.

4. Dejan Ilić
Direktor nemačke firme ARRI, svetskog lidera u proizvodnji filmske i televizijske opreme. Donedavno je bio prvi čovek „Varta mikrobaterija“. Dobitnik je svetske nagrade za inovacije. Profesor je na univerzitetima u Nju Džersiju, Parizu, Londonu i Gracu, a odnedavno i u Beogradu. Više puta je proglašavan naučnikom i menadžerom godine u Nemačkoj. Doprineo je i pravoj revoluciji u proizvodnji mini baterija za mobilne telefone i laptopove. Rođen je 1957. u selu Selevac kod Smedereva.

5. Rebeka Mekdonald
Vlasnica kanadske firme za prodaju gasa „Enerdži sejvings“, čija se vrednost procenjuje na preko dve milijarde dolara. Tri puta zaredom bila je proglašavana za poslovnu ženu godine u Kanadi. U ovu zemlju je stigla kao Ubavka Mitić, studentkinja medicine. Danas njena firma zapošljava 1.300 ljudi. Smatraju je jednom od najuspešnijih i najbogatijih Srpkinja u svetu. Ima dvoje dece, a zbog angažmana na pomoći srpskoj dijaspori i Srbiji dobila je orden Vlade Srbije.


Kriterijumi kojima se rukovodimo praveći liste moćnih
- lakoća ostvarivanja ciljeva
- prepoznatljivost u javnosti
- lični autoritet i ugled institucije koju predstavljaju
- finansijski i politički uticaj
- lična harizma


6. Melisa Bin Luburić
Jedina Amerikanka srpskog porekla u Predstavničkom domu američkog Kongresa, u kojem je po drugi put izborila mesto. Obaveze je vežu za Vašington, a slobodno vreme provodi u Čikagu kako bi ostala u vezi sa glasačima i sačuvala poziciju. Melisa Bin je rođena kao Milica Luburić, Srpkinja iz Čikaga. Član je Demokratske stranke i više odbora u Kongresu, a veoma je aktivna u srpskom kokusu. Završila je političke nauke na Univerzitetu „Ruzvelt“ u Čikagu. Radila je vrlo uspešno za nekoliko kompanija. Udata je i ima dve ćerke.

7. Milan Mandarić
Vlasnik fudbalskog kluba Lester siti u novembru je sa četvoricom saradnika, poznatih menadžera i fudbalskih funkcionera, privođen u policiju zbog istrage koja se vodi oko Portsmuta, kluba koji je vodio do 2003. Nakon razgovora u policiji i položene kaucije, pušten je na slobodu. Odrastao je u Novom Sadu. Srbiju je napustio 1969. i u SAD krenuo od nule. Označavaju ga kao „odgovornog za stvaranje Silicijumske doline“. Bio je vlasnik belgijskog fudbalskog kluba Standard, zatim Nice, pa Portsmuta i Lester sitija.

8. Marek Đorđević
Dizajner koji je osmislio izgled poslednjeg „Rols-Rojsovog“ modela „fantom“, koji je od 2003. u 40 zemalja u svetu prodat u nešto više od 800 primeraka. Cena ovog automobila, u zavisnosti od opreme koja se ugrađuje u njega, dostiže i punih pola miliona evra. Nekadašnji đak Prve beogradske gimnazije Marek Đorđević, od oca Srbina i majke Poljakinje, danas je jedan od vodećih svetskih autodizajnera. Marek Đorđević se već proslavio dizajniranjem podjednako prestižnog auotomobila „ferari F 360“.

9. Milorad Čavić
Najbolji srpski plivač, rođen u Kaliforniji, živi u SAD, gde je diplomirao političku ekonomiju na Univerzitetu „Berkli“. Na Evropskom prvenstvu u Dablinu 2003. osvojio je prvo zlato na malim bazenima u trci na 100 metara delfin stilom, postavivši svetski rekord. Na duplo kraćoj distanci kraul stilom osvojio je srebro, a sve je ponovio na prvenstvu u Helsinkiju 2006. U trkama na nedavno održanom Evropskom prvenstvu u Debrecinu osvojio je zlato na 100 i 50 metara delfin, postavivši rekord šampionata. Kaže da će zauvek nastupati za Srbiju.

10. Slavica Eklston
Nekada Slavica Radić, danas Eklston, rođena je u Rijeci, a roditelji su joj poreklom iz okoline Banjaluke. Suvlasnica je Formule 1 i sa suprugom Ernijem Eklstonom u Londonu vlasnica imetka koji se procenjuje na dve milijarde funti. Dugo je radila kao internacionalni supermodel dok nije upoznala Bernija Eklstona. Slavica danas aktivno učestvuje u rukovođenju porodičnim kompanijama, uključujući, naravno, i SLEC. Slavica i Berni imaju dve ćerke koje govore perfektno srpski. Porodica Eklston živi na Čelsi skveru u Londonu.

11. Borko Đorđević
Medicinski fakultet završio je u Beogradu, a već dugo je prestižni estetski hirurg na Beverli Hilsu kod kojeg na intervencije dolaze brojne zvezde iz američkog javnog života. Lični prijatelj američkih političara i ljudi iz šou-biznisa.

12. Madlen Cepter
Moćna mecena umetnika, najviše angažovana u Francuskoj. Od 2003. dodeljuje evropsku književnu nagradu „Madlen Cepter“ za roman pisca iz EU preveden i objavljen na francuskom. Vlasnica je prvog privatnog srpskog pozorišta i opere „Madelnijanum“ u Zemunu. Procenjuje se da je izgradnja ovog teatra i opere koštala 12 miliona evra, a da se za rad „Madlenijanuma“ godišnje izdvaja još najmanje dva miliona evra.

13. Bogdan Maglić
Nuklearni fizičar, jedan od tvoraca koncepta hladne fuzije i jedan od najbogatijih Srba u Americi. Rukovodi i proizvodnjom atomskih detektora eksploziva. Nosilac je zlatne medalje Kongresa SAD. Član je Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu.

14. Marina Abramović
Umetnica koja je godinama u svetskom vrhu performansa. Živi u Amsterdamu. Briljirala je na Praškom bijenalu, kao i u Madridu, a za njen svetski uzlet najzaslužniji je nastup u Njujorku, gde je erotskim prikazom dočarala srpske običaje.

15. Aleks Mačeski
Amerikanac srpskog porekla, predsednik Upravnog odbora Međunarodne pravoslavne dobrotvorne organizacije, do prošle godine vodio je dnevne novine u Americi, klivlendski „Plejn diler“. Osnovao je konsalting firmu koja će pomagati srpskim kompanijama da lakše izađu na američko tržište, a kao humanitarac sarađuje sa monasima manastira Visoki Dečani, koji sa albanskim seljacima uzgajaju grožđe i proizvode vino za izvoz.

16. Vlade Divac
Skaut LA Lejkersa i direktor Međunarodnog odeljenja u Košarkaškom klubu Real iz Madrida. Verovatno jedan od najpoznatijih i veoma uvažavanih sportista iz Srbije u svetu. Angažovan u humanitarnim akcijama u inostranstvu i u Srbiji.

17. Mila Jovović
Holivudska glumica i manekenka rođena kao Milica Nataša Jovović. Mila je zvezda Besonovog hita „Peti element“ i Vendersovog „Hotela od milion dolara“.

18. Biljana Srbljanović
Najprevođenija i u inostranstvu najigranija srpska dramska spisateljica. Poslednjih godina živi u Parizu. Svaki njen novi komad je važan događaj. Svojim britkim komentarima o društvenom i političkom životu u Srbiji stekla je podjednak broj pristalica i žestokih protivnika.

19. Goran Bregović
„Oprosti mi, da li je ovo put u budućnost - tri pisma za tri proroka“, naziv je novog projekta našeg kompozitora i muzičara čiji će „Orkestar za svadbe i sahrane“ sarađivati sa Američkim džez orkestrom. Bregović je svetsku slavu stekao komponovanjem muzike sa etno elementima. Punio je dvorane i stadione gde god se pojavio.

20. Nenad Marković
Sa kolegom Vojislavom Stamenkovićem u Americi radi na projektu tehnologije korišćenja vodonika kao izvora energije. Svoj naučni rad započeli su na Univerzitetu Berkli 2000. godine, a kada je počeo da daje rezultate, naši naučnici su prešli u nacionalnu laboratoriju „Argon“.

21. Karl Malden
Iako posle 60 godina karijere nije više aktivan, i dalje predstavlja živu legendu Holivuda. Sin jugoslovenskog emigranta rođen je 1912. kao Mladen Sekulović u Čikagu. Nedavno je proslavio 95. rođendan i izjavio da je, gledajući na svoju šest decenija dugu karijeru, bio svestan da je za njega ključ uspeha bio da likovima koje tumači ulije više karaktera - od usamljenog udvarača Blanše Diboa u „Tramvaju zvanom želja“, do generala Omara Bredlija u filmu „Paton“ i detektiva Majka Stouna u TV seriji „Ulice San Franciska“.

22. Miljan Kreka Kljaković
Svetski priznati scenograf. Nakon što je u Srbiji radio na filmovima „Petrijin venac“, „Specijalno vaspitanje“, „Varljivo leto 68“..., otisnuo se u Ameriku gde se pozicionirao kao saradnik kultnih režisera. Radio je scenografiju za filmove „Podzemlje“ Emira Kusturice, „Raspućin“, „Delikatesna radnja“, „Vrste 2“, a ove godine je radio izuzetno zahtevnu scenografiju za film „Rat“, u kojem igraju Džon Kjuzak i Ben Kingsli. Nedavno boravio u Srbiji gde je radio scenografiju za film „Sveti Georgije ubiva aždahu“.

23. Saša Aleksander
Američka glumica srpsko-italijanskog porekla Suzana Drobnjaković udala se pre nekoliko meseci u Ženevi za filmskog režisera Eduarda Pontija, sina legendarne glumice Sofije Loren. Trenutno najuspešnija srpska glumica u Holivudu rođena je 1975. u Los Anđelesu. Iako nikada nije bila u Srbiji, tečno govori srpski jezik. Nakon srednje škole je radila kao manekenka, a proslavila se ulogama u serijama „Marinci“ i „Dosonov svet“, kao i u filmu „Nemoguća misija 3“.

24. Mladen Selak
Vlasnik firme „Astromašin korporejšn“, vodeće u grafičkoj industriji, član radnog odbora „Hjulit Pakarda“ koji koristi tehnologiju njegovog preduzeća.

25. Željko Obradović
Trener grčkog Košarkaškog kluba Panatinaikos, prvaka Evrope. Trofejni stručnjak i jedan od retkih naših trenera sa jakim angažmanom u inostranom klubu.

26. Nataša Vojnović
Manekenka rođena u Brčkom, radi editorijale i na pistama nosi modele najpoznatijih kreatora. Karl Lagerfild ju je angažovao za kampanju „Šanela“. Procenjuje se da je zaradila 10 miliona dolara. Živi i radi u Njujorku.

27. Goran Gajić
Poznati reditelj i suprug uspešne glumice Mire Furlan već šesnaest godina živi i radi u Americi, Los Anđelesu i Holivudu. U Americi je bio jedan od trojice režisera kultne serije „Oz“ o životu u zatvoru. Trenutno je u Beogradu gde režira seriju „Vratiće se rode“.

28. Aleksandar Lupšić
Biznismen koji živi u Austriji. U Srbiji se u pređašnjem periodu uspešno bavio medijskom delatnošću.

29. Miki Manojlović
Poznati glumac koji živi u Parizu, najviše radi u Francuskoj i Kanadi. Ove godine je bio nominovan za nagradu „Feliks“ koju dodeljuje Evropska filmska akademija. Nominovan je za ulogu u filmu „Irina Palm“ režisera Sema Garbarskog, u kojem pored njega igra i Merien Fejtful, britanska rok diva. Ove godine snimio je i dva domaća filma - „Hadersfild“ i „Klopka“, a poslednjih godina igrao je u najgledanijim francuskim filmovima.

30. Nemanja Vidić
Štoper Mančester junajteda, postao nezamenjiv u startnih 11, nekoliko puta je biran za igrača meseca. Brzo je stekao naklonost navijača koji su ga prozvali Ivan Drago, Zver, Stena...

31. Stanko Subotić Cane
Drugi najbogatiji biznismen iz Srbije za kojim je MUP pre nekoliko meseci raspisao poternicu zbog sumnje da je učestvovao u švercu cigareta. Kao prebivalište mu je naznačena Švajcarska.

32. Zoran Savić
Nekadašnji vrhunski košarkaš, reprezentativac, godinama je generalni menadžer Košarkaškog kluba Barselona.

33. Stiv Stojanović
Reditelj iz Švedske koji je režirao nekoliko poslednjih takmičenja za „Pesmu Evrovizije“. Prema najavama iz RTS-a, trebalo bi da režira i „Evrosong“ koji će naredne godine biti održan u Beogradu.

34. Čarls Simić
Jedan od najznačajnijih savremenih američkih pesnika, rođen je 1938. u Beogradu. Dobitnik Pulicerove nagrade.

35. Ana Šekularac
Srpska dizajnerka je na Londonskoj nedelji mode svojom novom kolekcijom izazvala ogromnu pažnju britanskih medija, a novinari lista „Obzerver“ su Anine kreacije uporedili s radovima mladog Armanija. Rođena je 1974. u Patniju, predgrađu Londona, a detinjstvo je provela u Londonu, Stokholmu, Milanu i Beogradu. Tečno govori engleski, srpski i italijanski.

36. Đorđe Jerić
Vlasnik čuvene kule „Skajlon“, turističke atrakcije na Nijagarinim vodopadima u Kanadi. Vlasnik i hotela „Holidej in“ i „Kaskade“, te brojnih restorana.

37. Džordž Vojnović
Uprkos godina, i dalje aktivan političar iz SAD koji lobira za srpske interese.

38. Zoran Perišić
„Omogućio“ je Supermenu da leti na filmu. Reč je o čoveku zaduženom za specijalne efekte na filmu koji već godina živi i radi u Americi. Radio je na sva tri nastavka filma o Supermenu, zatim filmovima „Povratak u Oz“, „Nebeski bandit“...

39. Lidija Basta-Flajner
Direktor Međunarodnog istraživačkog centra i savetodavnog centra na Institutu za federalizam u Frajburgu. Supruga Tomasa Flajnera, švajcarskog eksperta za ustavno pravo.

40. Veselin Mitrović
Profesor kliničke farmakologije na Gete univerzitetu u Frankfurtu i predavač na više univerziteta u svetu, jedan od vodećih stručnjaka u Evropi za uvođenje novih lekova za lečenje srčane slabosti. Direktor istraživačkog odeljenja „Kerkof Klinic“ u Bad Nauhajma u Nemačkoj. Specijalnost mu je kardiologija. Profesor je medicine i jedan od najuglednijih Srba u Nemačkoj.

41. Saša Lakić
Inženjer i dizajner, specijalizovao se za dizajn bicikla, skutera i motora. Dizajnirao je brojne i orginalne skutere, ali i ekskluzivne motocikle i automobile. Živi u Francuskoj, gde je započeo karijeru dizajniranjem enterijera proslavljenog modela 205.

41. Siniša Mihajlović
Pomoćnog trenera Intera, šampiona Italije, koji ne krije ambiciju da postane selektor reprezentacije Srbije, britanski „San“ nedavno je proglasio za trećeg najboljeg izvođača slobodnih udaraca u svetskom fudbalu.

42. Mirko Vučurević
Vlasnik švajcarske firme „Nivada“ koji već dugo živi u Ženevi. U Srbiji je vlasnik prvoligaša FK Banat, koji vodi njegova ćerka.

43. Laza Kekić
Regionalni direktor za centralnu i istočnu Evropu „Ekonomist intelidžens grupe“ u Londonu.

44. Dušan Petričić
Jedan od najboljih karikaturista, ilustratora, animatora i dizajnera knjiga u bivšoj Jugoslaviji.

45. Dan Tana
Nekada Dobrivoje Tanasijević, živi u SAD. Nazivaju ga filmskim i fudbalskim genijem.

46. Lolita Davidović
Kanadska glumica. Glumila u brojnim serijama i filmovima. Udata je da reditelja Rona Šeltona.

47. Vladimir Veličković
Slikar iz Pariza, postao francuski akademik.

48. Ljuba Popović
Poznati slikar iz Pariza.

49. Slobodan Pavlović
Živopisni biznismen iz Amerike koji je započeo gradnju Slobomira i otvorio privatni fakultet u tom gradu.

50. Dušan Šiđanski
Savetnik Žozea Manuela Barosa, predsednika Evropske komisije. Osnivač i počasni profesor katedre za političke nauke Ženevskog univerziteta i počasni profesor Evropskog instituta.

51. Doroteja Dodo Roščić
Urednica zabavnog programa državne austrijske televizije ORF i jedna od najpoznatijih voditeljki.

52. Goran Paskaljević
Reditelj koji živi u Francuskoj. Odlikovan je najvišim ordenom Republike Francuske za umetnost i književnost.

53. Vladimir Malešević
Softver inženjer, magistrirao elektrotehničke nauke na čuvenom Kornel univerzitetu. U „Motoroli“ je na poziciji program menadžera.

54. Bojana Panić
Manekenka i glumica koja osvaja Francusku. Debitovala u filmu „Seljak Žak“, a na premijeri u Parizu doživela je ovacije. Bojana je i zaštitno lice čuvene kuće „Lankom“. Živi u Parizu.

55. Mirko Ilić
Autor stripova, ilustrator, grafički dizajner i art direktor, živi i radi u Americi.

56. Borislav Milošević
Brat Slobodana Miloševića, biznismen, bivši ambasador SRJ u Rusiji gde i dalje živi.

57. Borislav Stanković
Počasni generalni sekretar FIBA.

58. Ana Mihajlović
Posle pobede u finalu „Elitovog“ izbora u Tunisu nalazi se u vrhu svetske modne scene. Jedna od retkih manekenki koja je učestvovala na reviji na rođendanskoj zabavi „Diora“, živi i radi u Njujorku.

59. Anica Dobra
Glumica koja živi u Frankfurtu, uglavnom radi u Nemačkoj. Tokom karijere je glumila u više od 70 filmova. Dobitnica je prestižne nemačke nagrade „Zlatna kamera“.

60. Enki Bilal
Francuski strip crtač, ilustrator, filmski režiser, rođen u Beogradu kao Enes Bilalović.

61. Branka Katić
Jedna je od najuspešnijih glumica mlađe generacije, godinama živi i radi u Londonu, gde je imala zapažene uloge u TV serijama i filmovima. Udata je za britanskog režisera i producenta Džulijana Farinu.

62. Dušan Reljić
Istraživač na nemačkom Institutu za međunarodne odnose i bezbednost.

63. Anka Radaković
Najtraženija spisateljica iz oblasti ljubavi i seksa. Za njene kolumne interesuju se vodeći svetski magazini.

64. Dragiša Ilić
Vlasnik više elitnih restorana u Londonu čiji su gosti poznati ljudi iz sveta muzike, filma i politike.

65. Dejan Stanković
Fudbaler Intera iz Milana i kapiten fudbalske reprezentacije Srbije.

66. Gojko Kuzmanović
Biznismen, prvi Srbin koji je dobio Federalnu medalju, najviše priznanje Federalne vlade Kanade.

67. David Albahari
Književnik koji živi i radi u Kanadi.

68. Ruška Bergman
U Londonu započela karijeru stiliste. Nametnula se njujorškim stilistima i počela da radi za Hilari Klinton. Radi za imena kao što su Majkl Džekson, Vivijen Tam...

69. Majkl Đorđević
Biznismen, jedan od najbogatijih Srba u Americi. Nosilac američke medalje časti, od 1982. godine u knjizi „Ko je ko u Americi“.

70. Mila Melruni
Uticajna supruga bivšeg kanadskog premijera.

71. Piter Bogdanović
Holivudski filmski reditelj.

72. Petar Baćanović
Nedavno proglašen za jednog od najpoželjnijih muškaraca u Americi. Bavi se nekretninama.

73. Predrag Bjelac
Glumac, igrao Igora Karkofa u filmskoj ekranizaciji „Hari Potera“. Živi u Češkoj gde ima svoj biznis.

74. Maja Latinović
Bila je zaštitni znak za reklamu grudnjaka marke „viktorijas sikret“. Osvojila je i popularnog repera Džej Zija, koji je angažovao za spot za pesmu „Change Clothes“.

75. Holi Valans
Najpoznatija australijska glumica i pevačica, rođena kao Holi Rejčel Vukadinović.

76. Dimitrije Pamfilov
Jedan od poznatijih plastičnih hirurga u Nemačkoj.

77. Radomir Antić
Fudbalski trener koji bira angažman, živi i radi u Španiji, vodio je tri najveća kluba: Real, Barselonu i Atletiko.

78. Predrag Stojaković
NBA košarkaš.

79. Željko Lučić
Solista opere Frankfurt, jedan od najpopularnijih operskih pevača koji gostuje po svetu.

80. Daniel Nestor
Pravo ime Danijel Nestorović, najbolji kanadski teniser.

81. Katarina Oksemberg
Princeza iz dinastije Karađorđević. Majka joj je princeza Jelisaveta.

82. Dojna Galić - Bar
Američka spisateljica srpskog porekla, neuropsihijatar i prva žena direktor jedne bolnice u Americi.

83. JovanRadomir
Jedan od najpoznatijih voditelja švedske državne televizije.

84. Slavimir Stojanović
Poznati grafički dizajner, živi u Ljubljani.

85. Božidar Maljković
Košarkaški trener, živi i radi u Španiji, izbirljiv kada su u pitanju klubovi koje vodi.

86. Milica Melisa Fišer
Poslovna žena iz Australije i vlasnica fudbalskog kluba u Melburnu.

87. Aleksandar Đorđević
Proslavljeni košarkaški internacionalac.

88. Dušan Ivković
Trofejni košarkaški trener.

89. Mirjana Mijojlić
Radila je kao producent filmova „Robinson Kruso“, „Hajdi“, „Šerlok Holms“...

90. Tatjana Teja
Nekada Mirkov. Sa suprugom vlasnica Soko poslovnog centara i prve kompanije za izgradnju stambenih i poslovnih prostora u Keniji.

91. Aleks Bogdanović
Treće rangirani britanski teniser.

92. Vera Gajić
Bogatašica koja živi u Palm Springsu.

93. Deniz Hejl
Nekada Danica Radosavljević, poslovna žena iz SAD.

94. Dejan Rambo Petković
Godinama najpriznatiji evropski fudbaler u Brazilu.

95. Mira Beham
Novinar i pisac, ambasador pri OEBS-u u Beču.

96. Mirjana Samardžija
Osnivač i predsednik „Serbian American Women Cocus“.

97. Milena Kitić
Operska diva koja polako završava karijeru. Supruga Milana Panića.

98. Đorđe Zečević
Biznismen i suprug Maje Sabljić.

99. Sandra Meljničenko
Nekadašnja „Modelsica“, supruga jednog od najbogatijih Rusa, od udaje se ne pojavljuje u javnosti.

100. Inari Vahs
Jedna od najpoznatijih svetskih porno-zvezda. Krije pravo ime, ali otkriva da je njeno.

[You must be registered and logged in to see this link.]

ŠERPA OD DIJAMANATA

I Madlena Cepter, vlasnica sa suprugom Filipom najveće srpske firme na svetu “Zepter group” tiho priprema novo iznenađenje, kako kaže, “svom Beogradu”.

- Planiramo uskoro da otvorimo još jednu ustanovu kulture koja će, zbog značaja i visokog kvaliteta, postati mesto okupljanja publike i ljubitelja umetnosti našeg grada kao i regiona i celog sveta. To je Muzej Zepter kolekcija, koji će biti smešten u Knez Mihailovoj ulici broj 42. Posetioci će u muzeju na preko 1.200 kvadrata izložbenog prostora moći da vide više od 350 umetničkih dela sa potpisima 132 umetnika. Muzej će obuhvatiti dela koja obeležavaju najbitnije pravce i stilove, od umetnika kao što su Stojan Aralica, Jovan Bijelić ili Ivan Radović, preko svih predstavnika Decembarske i Zadarske grupe, Mediale, kao i značajnih stvaralaca srednje i najmlađe generacije koji su svojim delom obeležili aktuelnosti poslednjih decenija 20. veka – otkrila nam je Madlena Cepter.

Ovo su samo neki od premera ulaganja uspešnih Srba iz dijaspore u svoju otadžbinu Srbiju. U svetu danas postoji najmanje stotinu srpskih uspešnih poslovnih ljudi i milijardera. Ministarstvo za dijasporu ima njihov spisak i planira da ih pozove da ulažu i da grade Srbiju. Većina njih je pristala, ali uz uslov da sve to bude urađeno u diskreciji. Jer, kako nam je jedan od njih rekao, “u Srbiji nema uslova za normalno poslovanje i zato je najbolje da se radi i da se ćuti”.

To je na svojoj koži iskusio, sigurno, najuspešniji Srbin na svetu, Filip Cepter, koji je u vreme kada je bio predsednik Olimnpijskog komiteta u Srbiji, prosto oteran iz zemlje.

- Najbogatija srpska porodica ima svoje Zepter carstvo, koje gradi više od tri decenije i koje se prostire na pet kontinenata. Broji više od sto filijala i zapošljava oko 120.000 ljudi. Kompanija ima kapital procenjen na pet milijardi evra.

Ovako su lane italijanski poslovni i elitni časopisi predstavili javnosti Madlenu i Filipa Ceptera kao „najuspešniji srpski par u Evropi, koji ima tri veličanstvene vile“ u Parizu, Monte Karlu i Beogradu. To su rezidencija Ema na Dedinju, kuća Bonaparte u Monaku i vila porodice kneza Pavla Karađorđević u Parizu.

Objašnjavajući kako je nastalo Zepter carstvo gospođa Madlena je otkrila porodičnu tajnu i iskreno priznala:

- Naše carstvo se razvilo, jer je moj muž ceo svoj život posvetio radu. Filip je kreativna i buntovna duša, koja je u stanju da svoje snove pretoči u stvarnost. Ja se trudim da stvorim svet koji će biti harmoničan i kojem će Filip uvek moći da nađe utočište, u kojem će moći da se opusti – kaže Madlena Cepter.

Kompanija “Zepter group” je nedavno proslavila 20 godina postojanja i rada u Srbiji. Od osnivanja do danas, na tržištu Srbije kompanija ima više od 875.000 zadovoljnih kupaca, tri miliona prodatih proizvoda i pet miliona. Pored ekoloških šerpi i lonaca, kompanija „Zepter“ ispunjava i misiju zdravlja i lepote, koju širi više od 4.000 obučenih, profesionalnih saradnika i menadžera. Te dve decenije su, međutim, bile potrebne Filipu Cepteru, kako sam priznaje, da se navikne i prihvati titulu “kralja šerpi i lonaca”, koju su mu narod i novinari nadenuli.

- Neću biti neskroman ako kažem da je „Zepter group“ među najuspešnijim svetskim poslovnim sistemima, sa godišnjim prometom od preko milijardu američkih dolara i više od 600 miliona prodatih proizvoda. Kompanija Zepter group ima više od 120 hiljada zaposlenih, posluje na pet kontinenata, ima sedam fabrika u Švajcarskoj, Nemačkoj, Francuskoj i Italiji. Kompanija „Zepter“ poseduje više od 300.000 kvadratnih metara poslovnog prostora u centralnim zonama najvećih gradova sveta koje odlikuju izuzetna arhitektonska i funkcionalna rešenja. Zapošljavanje novih generacija, inovativna proizvodnja, unapređenje distribucije vrhunskih proizvoda, kao i konstantna edukacija osnov su za ispunjenje naše planetarne misije zdravlja – kaže Filip Cepter, čiji je poslovni moto sličan Čerčilovom životnom stavu: „Nikad se ne predaj! Svaki dan je novi početak.”

Indikativno je, međutim, da su Cepterovi u Srbiji uložili najmanje 200 miliona evra i da su, uglavnom poslovali na ivici rentabiliteta. Prošle godine je propao i njihov posao sa privatizacijom fabrike traktora IMT. I umesto da radi i gradi u Srbiji, Filip Cepter je odlučio da ulaže svoj kapital u fabriku jahti i brodogradilište u Hrvatskoj. U međuvremenu, rešio je da kao “kralj šerpi i lonaca” uđe u Ginisovu knjigu rekorda. Da bi to ostvario Filip Cepter je odlučio da napravi najskuplju šerpu na svetu:

- Naši dizajneri su kreirali “zepter” šerpu ukrašenu zlatom i dijamantima, koja će kada je budemo proizveli biti vredna dva miliona dolara. Sa ovim proizvodom ćemo konkurisati kod Ginisove komisije, jer želimo da kao najskuplja šerpa na svetu ostvarimo svetski rekord – poverio se Filip Cepter.

Neizvesno je da li će ova srpska “zepter” šerpa sa dijamantima vredna 2 miliona dolara biti Filipov poklon gospođi Madleni Cepter ili će biti prodata na nekoj od aukcija njene galerije.

BOGATE DAME

Pored Maldene Cepter u svetu postoje još dve uspešne poslovne dame i milijarderke. To su Slavica Ekslton, prijateljica porodice Cepter iz Londona i

Ubavka Mitić iz Toronta, poznatija kao Rebeka Mekdonald.

Slavica Ekslton je zapravo Slavica Rodić, ćerka lučkog radnika iz Rijeke, krupna istarska lepotica, koja je rođena je u Goranima kod Laktaša 1958. godine. Radila je kao model i maneken i često za poznate firme, među kojima je prvi brend bio svakako “Armani”, kada je upoznala engleskog milijardera Bernija Eklstona i udala se za njega.
Tada je dobila prsten vredan 1,5 miliona funti. Kada se, međutim, prošle godine Slavica Ekslton razvela od svog muža Bernija, vlasnika trkačke priredbe “Formula 1”, nasledila je oko 1,6 milijardi funti. Naime, čitav kapital i sve firme Bernija Eklstona bile su prepisane na ime njegove žene, koja je vlasnica modne kuće. Sa njom na modnim proizvodima i promocijama rade i njihove kćerke Tamara i Petra Eksltone.

U zimu 2007. godine premijer Vojislav Koštunica primio je Bernija Ekslstona, predsednika Upravnog odbora i većinskog vlasnika “Formule 1″ i njegovu suprugu. tada je Ekslton kazao da je došao u Beograd kako bi na licu mesta razmotrio mogućnosti za investiranje:

- Srbija je dobro mesto za ulaganja i investicije – naglasio je Ekleston – Jer, Srbija je veoma uspešna u sportu i ima sjajne sportiste koji svoju zemlju predstavljaju na najbolji način.

Posle toga su se Eksltonovi veselili u beogradskim restoranima s aprijateljima. U restoranu „Žabar“ u Zemunu, a osim njih i premijera Koštunice bili su i članovi Vlade iz DSS-a, reditelj Emir Kusturica, kao i Aleksandar Tijanić, direktor RTS-a. Berni i Slavica su bili oduševljeni srpskim specijalitetima koji su bili na meniju. Uz dobro vino, Slavica je upoznala i Milorada Dodika, premijera Republike Srpske, koji je, takođe, iz Laktaša. Tada je Slavica Eklston izjavila:

- U Beogradu se najbolje napunim pozitivnom energijom, zahvaljujući kojoj sam spremna da se nosim sa nepredvidivim životnim iznenađenjima. U ovom svetskom ludilu terorizma Beograd je za mene najlepši i najbezbedniji grad.

Međutim, od posla Srbije sa Bernijem i Slavicom Ekslstone nije bilo ništa. U međuvremenu je porodica Ekslston poslovala sa Hrvatskom, u kojoj je uložen novac u autodrome i fabrike. Slavica Eklston je posle razvoda opet dolazila u Beograd, da vidi ujaka i ujnu, ali i da sa RTS potpiše ugovor o pravu na prenosu automobilskih trka. Odbila je da govori za RTS o biznisu i svomn životu. Posle se pročulo da je Slavici Eklston hrvatski predsednik Stipe Mesić zabranio da govori za srpske medije i da sa Srbima sklapa velike poslove, dok ne završi investicije u „rodnoj Hrvatskoj“. Gospođa Eklston ovakve tvrdnje nikada nije komentarisala.

Druga Beograđanska, kanadska poslovna žena Rebeka Medonald poznata je u Svernioj Americi, kako to piše u poslovnom almanahu, kao „vlasnik firme vredne preko dve milijarde dolara, koja je tri puta zaredom bila je proglašavana za poslovnu ženu godine u Kanadi.“ Kompanija za prodaju gasa „“Energy Savings Income Fund”“, koju vodi gospođa Rebeka Mekdonald danas snabdeva energijom 1,7 miliona potrošača širom Kanade i Amerike. Zapošljava 1.300 ljudi. To je najveća firma u Severnoj Americi, koja planira da se razvije u kompaniju vrednu 5 milijardi dolara.

SRPSKI MILIJARDERI

Na listi deset najbogatijih Srba u svetu nalaze se i Boris Vukobrat iz Pariza, Dušan Vasiljević iz Južne Afrike i Dejan Ilić iz Nemačke. Boris Vukobrat je vlasnik firme “Kopešim”, koja je pod njegovim vođstvom dosegla vrh piramide evropskih kompanija, jer je imala godišnji promet od milijardu dolara. Vukobrat se bavi trgovinom nafte i posluje, uglavnom, sa Rusima. Početkom devedesetih godina bio je jedan od najeminentnijih naših biznismena u inostranstvu i borac za uspostavljanje mira u regionu, ali u Srbiji nije bio poželjan, pa se diskretno povukao iz javnosti.

Danas, međutim, Boris Vukobrat se vraća u Srbiju. Na trista koraka od Trga Republike, tek što se zaroni u dorćolski zeleniš, Beograđani svakodnevno gledjau kako raste velelepna vila u Dobračinovoj ulici. To je pravi srpski skvot, kuća koja ima status zaštićenog spomenika kulture. Izgrađena je 1884. godine kao rezidencija za francuske graditelje srpske železnice. A 1989. godine kupio ju je Boris Vukobrat od kćerke advokata Milovanovića, poslednjeg vlasnika zdanja. Da bi proživeo lepe penzionerske dane u Srbiji, pariski milijarder Boris Vukobrat je odlučio da u vilu investira 2 miliona evra i da se sa suprugom doseli u Beograd.

Vera i Dušan Vasiljević poseduju sto hiljada hektara kraj reke Orandž i najveći su proizvođači stonog grožđa južno od Sahare. Vlasnik je kompanije “Ausenkehr farms” farme sa 100.000 hektara vinograda i svetski proizvođač čuvenog namibijskog vina. Ali, Dušan Vasiljević, bogati vinogradar iz Južne Afrike ima drugačiju taktiku od Borisa Vukobrata za povratak kući. Naime, gospodin Dušan i njegova gospođa Vera, iako žive i rade u Južnoj Africi i Namibiji, su svu svoju decu, njih desetoro, poženili i poudavali u Srbiji i za Srbe.

– Nismo slučajno troje dece doveli u Beograd na školovanje, želimo da oni ostanu u našem zavičaju. Moj otac je iz Zrenjanina, a majka Šapčanka, a to znači da treba da im stvorimo ekonomsku bazu koja će ih motivisati da zavole domovinu roditelja. Zanima nas najviše poljoprivreda i u tom smeru ćemo, posredstvom Društva srpskih domaćina, sarađivati sa partnerima u Srbiji – objašnjava Dušan Vasiljević svoj “povratak” Srbiji.

Nema vesti o tome koliko su Vasilejvići uspeli u svom projektu, sem da su nedavno u Srbiji proslavili venčanje još jednog svog deteta.

Ugledni nemački biznismen, srpski naučnik i svetski pronalazač dr Dejan Ilic živi u Minhenu, sa suprugom Verom i ćercicom Olgom, ali često posećuje oca Predraga u rodnom Selevcu. Namera mu je da u svoje projekte uključi mlade talente iz Srbije, i da uspostavi saradnju sa akademskim i naučnim institucijama u Srbiji. Zato je kompanija „ARRI“ predstavila svoju opremu filmskim i televizijskim stvaraocima Srbije, na stručnom skupu u beogradskom hotelu „Hyatt Regancy“. Manifestaciju pod nazivom „Pokretne slike sa novim čipom“ otvorio je tada Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Republike Srbije.

Mihail Glos, nemački ministar za privredu 2007. godine profesora Dejana Ilića, tada predsednika kompanije Varta Majkrobateri, koja ostvaruju promet od 5 milijardi evra, proglasio za dobitnika najvećeg nemačkog i svetskog priznanja za inovaciju, to ga je uvrstilo među svetski najuspešnije poslovne ljude. U međuvremenu, Ilić je promenio kompaniju, a automobilski gigant iz Ingolštata ga je kao direktora minhenske kompanije “ARRI” i jednog od najuspešnijih menadžera u Nemačkoj, izabrao da promoviše njihov novi dvosed kabriolet “Audi TT”. I pored svetske slave Ilić se rešio da dođe u Beograd:

- Pored poslovnog uspeha na međunarodnoj sceni ja se sve više okrećem otadžbini. U Beogradu ćemo da otvorimo predstavništvo kompanije “ARRI”. Već su počele pripreme za izgradnju reprezentativnog filmskog studija u Srbiji. To će biti centar celog regiona za promociju kompanije “ARRI” i njenih proizvoda, jer će zainteresovani moći da ugovore i kupe ceo studio ili delove studijske opreme. Očekujem da uskoro počnu konkretni poslovi realizacije ovog poslovnog poduhvata – kaže dr Dejan Ilić, gostujući profesor Beogradskog univerziteta.

Iako je Dejan Ilić profesor je na univerzitetima u Nju Džersiju, Parizu, Beogradu, Londonu i Gracu, višestruki menadžerom godine u Nemačkoj, a i dobitnik Oskara za tehničke inovacije u snimanju filmova, za njega u Beogradu političari nemaju razumevanja.

IZBEGAVANJE SRBIJE

- Zato što u Srbiji ne postoje normalni uslovi za biznis, zato što u poslovanju ima previše posrednika i političkih mešetara, koji traže novac za sebe, ne želim da investiram u otadžbini. Imao sam u planu da kupim neke fabrike hrane i neka poljoprivredna dobra, ali odlučio sam da sačekam neka bolja vremena.

Ovo nam je poručio Milan Mandarić, jedan od najuspešnihjih poslovnih ljudi u SAD i Velikoj Britaniji, vlasnik fabrike elektronskih čipova u Kaliforniji, vlasnik fudbalskog kluba “Lester” u Engleskoj i član uprava mnogih svetskih banaka. Mandarić već pet godina živi u Londonu, dok je njegova supruga Gordana sa kćerkama u San Francisku. U Engleskoj se proslavio kada je pre pet godina kupio klub “Porsmaut” i uveo ga u prvu ligu. Planirao je svojevremeno da kupi FK “Vojvodina”, pa i FK “Crvena Zvezda”, ali je odustao od te ideje. Inevstirao je svoj kapital u luku Kopar i FK “Kopar”.

Proleće 2010. je za Milana Mandarića vrlo neizvesno, jer očekuje novi poslovni i sportski uspeh.

- Fudbalski klub “Lester” je ušao u nadigravanje i ako podebi ući će u englesku Primijer ligu. Biće to fenomenalan uspeh za klub, koji je iz treće lige stigao u prvi rang takmičenja. Lester ima jedan od najboljih stadiona, tržni centar i odličan klub, u kome nema srpskih fudbalera, jer su preskupi. Ako uđemo u Premijer ligu to ćemo proslaviti i u Beogradu – rekao nam je Ranko Lončar, sestrić i poslovni predstavnik Milana Mandarića u Srbiji.

Ako se zabere kapital kojim raspolažu uspešni Srbi u dijaspori, reč je o najmanje 30 milijardi evra. Nažalost, malo od tog kapitala se investira u Srbiji, jer otadžina, što bi rekle lale, ne mari mnogo za ove milijardere. Doduše, Ministarstvo za dijasporu namerava da najuglednijim i najuspešnijim Srbima za Vidovdan dodeli specijalna zvanja i priznanja, ali je to mala uteha za propuštenu šansu da iseljeni Srbi razvijaju svoju otadžbinu.

Slobodan Pavlović iz Čikaga govori o investicijama na Drini kod Bogatića i Bijeljine

BUĐENJE GRADA SLOBOMIRA

Američki biznismeni, patriote i dobrotvori Mira i Slobodan Pavlović iz Čikaga, preko četiri decenije žive u harmoničnom braku i pokušavaju da se vrate kući tako što će da izgrade prvi privatni grad na Balkanu. U Slobomiru su već izgrađeni most na Drini između Bogatića i Bijeljine, potporni bedem i šetalište kraj reke, slobodna carinska zona, banka, radio i tv stanica i univerzitet.

Do sada su Pavlovići u ovaj grad uložili preko sto miliona dolara. Budu li obezbedili novac od prodaje svojih zgrada u Čikagu i kredita američkih i srpskih banaka, Pavlovići nameravju da podignu na desnoj strani puta prema Bijeljini naselje sa 3 zgrada i oko 200 modernih stanova. Zgrade će biti grejane termalnom vodom, koja izvire pored Drine.

- Kupili smo još 45 hektara zemlje i planiramo da podignemo stambeni blok, tržni centar, školu, fabrike tople vode, povrća, cveća, ribnjak, akva i zabavni park, kao i Pavlović kulu, visine od 177 metara sa 40 spratova. Ekonomska kriza u Americi je drastično oborila cene nekretnina, tako da je to usporilo moje finansiranje izgradnje stambenog naselja u gradu Slobomiru, koja je trebalo da počne ove godine. Trudim se da nađem investitore na Bakanu kako bih ostvario svoje planove – otvoreno nam je rekao Slobodan Pavlović, koji svakog meseca iz Čikaga dolazi u Beograd, gde ima firmu »Drina river«, a odatle odlazi u svoj grad Slobomir.

o Vi već godinama prodajete svoje zgrade u Americi, da bi u rodnom kraju na obalama Drine podigli grad. Zašto to radite?

- Želim da ostvarim svoje snove, da se iz tuđine vratim kući i darujem svom narodu sve što mogu. Mi smo prvo napravili most 1992. godine, koji je spasao mnoge ljude, koji su 1995. bili izgnani iz Hrvatske i BiH. Izgradnja grada Slobomira započela je pre desetak godina, kada su otkupljena 45 hektara zemlja kraj Drine. Univerzitet smo osnovali 2003. godine i odmah uspostavili tesnu saradnju sa Čikašim univerztetom, čime su obezbedili da profesori iz srpskih zemalja i Amerike drže predavanja, ali i da diplome ovog univerziteta u Slobomirau važe i u Republici Srpskoj, u Srbiji i SAD.A 2008. smo u Slobomiru promovisali prvu generaciju akademaca našeg univerziteta, od kojih smo najbolje odmah zaposlili u našim firmama.

o Trenutno radite na renoviranju Muzeja rodnog kraja u Badovincima. A zajedno sa Kompanijom “Žitopromet” iz Bijeljine pripremate gradnju fabrike za punjenje i pakovanje vode za piće i proizvodnju sokova. Šta vam je još u planu?

- Upravo pregovaramo sa Holanđanima za investiciju od 20 miliona evra, kojom će da se finansira izgranja prvog Zabavnog i vodenog park u Republici Srpskoj. U otvorenom delu imaćemo 14 tematski različitih zabavnih jedinica, koje će biti povezane stazama. U zatvorenom delu zabavnog parka planirana je izgradnja 10 tematski različitih zabavnih jedinica kao i prateći ugostiteljski punktovi i prostori za odmor. A vodeni park će imati veliki bazen sa uređenim površinama za odmor i sunčanje. Ukupna površina ovog kompleksa biće 37.950 kvadrata.

o Kako je zamišljena vaša Pavlovića kula, koja treba da bude simol grada Slobomira?

- Biće to dvadeseti objekat po visini u svetu. Imaće poslovne kancelarije, kongresne dvorane, ali i apartmane za stanovanje, hotele, restorane, i veliki telekomunikacioni, radio i tv centar na vrhu.

o Kada će sve to biti urađeno?

- Grad Slobomir ćemo zidati do kraja mog života. A nadam se da će i posle toga naš narod, koji u njemu bude živeo, nastaviti da ga gradi! Jer, Bijeljina je postala tesna i ljudi se sele prema Drini i Srbiji – orgovorio nam je Slobodan Pavlović.

I prizna da svi ovi planovi u mnogome zavise i od razvoja Bogatića, Badovinaca i Bijeljine, odnosno od proširenja magistralnog puta i graničnog prelaza, koje treba da finansiraju Vlada Srbije i Vlada Republike Srpske. Kada se sve ove okolnosti budu sklopile grad Slobomir će zasijati u punom sjaju.

DESET NAJUSPEŠNIJIH

Od stotinu najbogatijih Srbi u dijaspori, čiji kapital vredi najmanje 30 milijardi evra, na listi prvih deset najuspešnijih nalaze se:

1. Madlena i Filip Cepter, biznismeni iz Monaka,
2. Slavica Eklston, poslovna žena iz Velike Britanije,
3. Dejan Ilić, pronalazač i biznismen iz Nemačke,
4. Rebeka Mekdonald, biznismen iz Kanade,
5. Milan Mandarić, biznismen i bankar iz Velike Britanije,
6. Boris Vukobrat, biznismen iz Francuske,
7. Slobodan Pavlović, biznismen iz SAD,
8. Mirko Latinović, građevinar iz Rusije,
9. Vaso Despotović, poslovni čovek i vitez iz Australije, i
10. Dušan Vasiljević, vinogradar iz Južne Afrike

FILIP CEPTER JE NEVIN

Već deset godina u Srbiji pojedini lideri opozocije iznose tvrdnje da se Milan Janković, alijas Filip Cepter, najuspešniji srpski biznismen na svetu, nije obogatio na šerpama i loncima već se bavio ilegalnom trgovinom oružjem. I Robert Eringer, bivši agent FBI priznao je preletos da je po nalogu princa od Monaka Alberta pratio srpskog milijardera Filipa Ceptera da bi otkrio njegovu umešanost u švercm oružja i napisao izveštaj da je reč o sumnjivoj osobi. Špijun je princa Alberta tužio zbog toga što mu nije platio 40.000 evra, namenjenih upravo za praćenje Filipa Ceptera.

Od svih ovih optužbi i kleveta Filip Cepter se branio tužbama i zahtevom za odštetu od 10 miliona evra, a nedavno je na sudu dobio spor protiv Međunarodne krizne grupe. Kako „Arena“ saznaje u visokim krugovima vojske i policije, tajne službe VBA i BIA, su vodile tajnu istragu protiv Filipa Ceptera sa ciljem da se utvrde činjenice oko njegove eventualne povezanosti sa švercerima oružjem.

- VBA i BIA su utvrdili da se Milan Janković, alijas Filip Cepter nikada nije bavio trgovinom oružjem, ni legalno, ni ilegalno. Da nikada nije bio u kontaktu sa licima koja preprodaju oružje, što je dovelo do obaveštajnog zaključka da je Filip Cepter nevin i da je lažno optuživan za trgovinu oružjem – saznali smo u vrhu jedne tajne službe.

DVA VITEZA I SER

Naši uspešni ljudi u svetu cenjeni su i nagrađivani zbog toga. Zvanični Rim je Filipu Cepteru zbog velikih ulaganja i razvoj industrije na severu Apeninskog poluostrva dodelio titulu Viteza Republike Italije. U Ukrajini, gde Zepterovi posluju već nekoliko godina, Filip Cepter je imenovan za člana Akademije nauka Ukrajine, odseka za ekologiju. A početkom 21. veka dobio je i svoju zvezdu pod imenom Milan Janković. Gospođa Cepter je dobitnik je prestižne slovačke nagrade “Zlatni biatec” Privrednog kluba NEF za 2003. godinu. Vlasnica je posebnog priznanja Modene, rodnog grada Lučijana Pavarotija. Nagrada “Prima Donna” dodeljena je gospođi Cepter za njeno promovisanje opere, kulture i umetnosti.

Vaso Despotović, poslovni čovek i patriota iz Sidneja je nosilac titule viteza Ujedinjenog britanskog kraljevstva. Titulu mu je uručio specijalni izaslanik kraljice Elizabete, za „doprinos razvoju multinacionalne kulture i zajednice u Australiji“. Čovek koji je razvio engleski biznis i fudbal Milan Mandarić iz Londona, kako mu je najavljeno, očekuje tokom ove godine da od britanske kraljice dobije titulu „ser“.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Slavica Rodic
SUVLASNICA "FORMULE 1"

Danas najbogatija Srpkinja u Evropi, pa i u svetu sigurno je Slavica Rodic. Ova Rijecanka je od muza Ernija Eklstona dobila u nasledstvo 1,2 milijardu funti. Njegova kompanija "Formula One Holding" procenjena je na preko cetiri milijarde funti, a veruje se da je na celu jos cetrnaest raznoraznih kompanija, cija ukupna vrednost nije poznata. Sigurno je, ipak, da je on najveci poreski obveznik u Britaniji. Eklstonov licni porez iznosi oko dvesta miliona dolara godisnje.

Sama porodicna vila Eklstonovih - smestena u prestiznoj londonskoj cetvrti Celzi, sa bazenom na vrhu i Bernijevim poslovnim prostorima u podnozju koji su u staklu - vredi preko sedam miliona funti. Kupljena je ni od najbogatijeg svetskog trgovca oruzjem Kasogija, kad se ovaj nasao pred bankrotstvom. Najcesci gosti Slavice Radic Eklston u sred Londona su osobe poput Pjera Ferarija, Dzona Mejdzora, Majkla Daglasa, Silvestera Stalonea.

Slavica Rodic, cerka luckog radnika je bila cetvrto njegovo dete, krupna istarska lepotica.


Miroslav Miskovic -rodjen 1945 u Krusevcu. Zavrsio Ekonomski fakultet u Beogradu.
Tokom osamdesetih bio direktor hemijske industrije Zupa iz Krusevca. Zatim ga preporucuju Slobodanu Milosevicu za mesto republickog premijera. Jedno vreme bio potpredsednik vlade, ali uskoro osniva sopstvenu kompaniju Delta M koja je tokom devedesetih postala najveca firma u zemlji. Zbog nekadasnjih veza sa rezimom Slobodana Milosevica nasao se na listi osoba koje nisu mogle dobiti americku vizu niti vizu EU, ali je kasnije skinut sa te liste.
Danas Delta holding ima oko 16 000 zaposlenih i najveca je privatna kompanija sa sedistem u Srbiji. U sastavu Delte su i najveci maloprodajni lanci u zemlji: C market, Pekabeta i Maxi.

Zoran Drakulic -rodjen 1953 u Ljubljani gde mu je radio otac. Zavrsio Pravni fakultet u Beogradu.
Tokom osamdesetih bio direktor Genexove kompanije "Jugo Arab" koja je radila u Libanu, a potom premestena na Kipar. Kompanija je pokrivala poslove na Bliskom i Srednjem Istoku. Krajem osamdesetih po povratku sa Kipra bio zamenik direktora Genex banke.
1990 osniva sopstvenu kompaniju "Ist point holding ltd" sa sedistem na Kipru. Danas ima 12 kompanija sirom sveta. Najveci kapital stekao je na trzistu zemalja bivseg SSSR-a baveci se trgovinom obojenim i retkim metalima. Poslednjih godina Drakuliceva firma je pokupovala vise drzavnih firmi u Srbiji. Zoran Drakulic je bio kandidat DSS-a za gradonacelnika Beograda na poslednjim lokalnim izborima.

Vuk Hamovic -rodjen 1949 u Beogradu. Magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Prosle godine nalazio se na 91. mestu na listi najvecih bogatasa iz istocne Evrope koju sastavlja poljski magazin Vpost, dok ga ove godine nema na listi od 100 najbogatijih.
Do 1990 bio direktor Energodate, dela Energoprojekta. Potom je usao u biznis zajedno sa Zoranom Drakulicem da bi se ubrzo njih dvojica razisli u misljenju oko strategije poslovanja. Hamovic je danas najveci trgovac strujom od Ukrajine do Grcke i vlasnik firme EFT iz Londona. Bio je jedan od osnivaca prvog privatnog politickog nedeljnika u Srbiji "Vreme".

Filip Cepter -rodjen 1951 u Bosanskoj Dubici u zapadnoj Bosni. Zavrsio Ekonomski fakultet u Beogradu.
Pravo ime Milan Jankovic, ali ga je zvanicno promenio u Filip Cepter.
Ima svajcarsko drzavljanstvo i pasos. Zivi u Monte Karlu, ali povremeno on ili njegova supruga borave u Beogradu.
Nakon diplomiranja emigrirao u Austriju gde je radio kao prodavac AMC kuhinjskog posudja na principu multi level marketinga. Nakon sto je postao jedan od najuspesnijih prodavaca te vrste, osnovao sopstvenu kompaniju koja se bavila proizvodnjom kuhinjskog posudja. Danas je vlasnik kompanije Zepter International sa sedistem u Svajcarskoj. Kompanija proizvodi svetski poznato luksuzno posudje Zepter u fabrikama u Svajcarskoj, Nemackoj, Italiji i Poljskoj.Trenutna vrednost kompanije Zepter international se procenjuje na tri do cetiri milijarde evra. Firma Zepter u Wolerau CH je zatvorena 2006 godine.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Srbin sa platom od 1,3 miliona $

Nikola Čabraja iz Gere u državi Indijana na 185 mestu je Forbsove liste bogatih. Kao direktor kompanije u vojnoj industriji došao je na listu najboljih menadžera Amerike, jer je imao promet od 29 milijardi dolara



SVAKE nedelje kada posete crkvu Sveti Sava u Geri vernici Nikola i Eleonor Čabraja daruju ovaj srpski hram sa hiljadu dolara.

To je kažu, njihov dug narodu i veri iz koje je izrastao Nikola Čabraja, danas jedan od najbogatijih Srba na svetu. Naime, ugledni američki časopis „Forbs“ postavio je Nikolu Čabraju na 185. mesto jer je zaradio 140 miliona dolara za poslednjih pet godina u firmi „Dženeral Dajnamiks“, koja je imala promet od 29 milijardi dolara.

- Nikola Čabraja je jedanaest godina bio prvi čovek američke vojne i avio industrije, jer je kao generalni direktor kompaniju „Dženeral Dajnamiks“ izdigao iznad mnogo poznatijih firmi, kao što su, na primer, „Boing“ i Lokid“. Pod njegovim vođstvom ova kompanija sa 92.000 zaposlenih postala je vodeći snabdevač američke armije, a Nikola Čarbraja je postao jedan od najmoćnijih ljudi u SAD u toj oblasti – kaže Milan Simić, mladi biznismen i poslovni partner Nikole Čabraje.

Rođen u Americi 1942. godine u porodici srpskih doseljenika iz Like, Nikola Čabraja je kao dete išao i crkvu Sveti Sava, gde je pevao u horu i učestvovao u crkvenim svečanostima. Diplomirao je prava 1964. godine na Nortvestern univerzitetu i zaposlio se u advokatskoj kancelariji „Džener i Blok“ 1968. godine.

- Njegova munjevita poslovna karijera je počela kada je Nikola 1992. godine postao specijalni pravni savetnik u Kongresu SAD, a potom je ušao 1993. u vojnu industriju. Od 1997. je bio glavni izvršni direktor kompanije „Dženeral Dajnamiks“. Nasledio je firmu sa 29.000 radnika i 4 milijarde dolara kapitala, da bi je do 2009. kad je napustio, učinio najboljom u SAD, a verovatno i u svetu - otkriva nam Milan Simić, naftaš iz Hjustona.

Taj uspeh je Nikola Čabraja ostvario zahvaljujući visokoj prodaji naoružanja i opreme Ministarstvu odbrane SAD i NATO. Kako su stručnjaci magazina „Forbs“ izračunali tih godina Čabraja je imao mesečnu platu od 1,3 miliona dolara. A, sa provizijama i nagradama uvrstio se među najbogatije Amerikance.


Nikola Čabraja je član crkvene uprave SPC u državi Indijana, pripadnik Bratstva slobodnih zidara i veliki srpski patriota.

Od prošle godine, nekada vodeći čovek u vojnoj industriji SAD,

Nikola Čabraja je američki penzioner.

SRPSKI PATRIOTA

- Dobar deo svog novca Nikola i njegova supruga Eleonor prilažu crkvi Sveti Sava, kojoj su kupili imanje i pomogli obnovu hrama i zvonika. U vreme proslave 95 godina ovog hrama Nikola i Eleonor Čabraja su bili domaćini ove proslave o kojoj su izveštavali svi američki mediji – otkriva nam Milan Simić.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Bogati Srbin, poglavica Indijanaca


Ričard Milanović, poglavica Indijanaca i kralj kasina je samo jedan od naših ljudi u Kaliforniji, milijarder koji želi da investira po Srbiji.

Jedini Srbin u SAD koji se stalno druži sa Barakom Obamom, američkim predsednikom danas jeste Ričard Milanović iz Palm Springa. Ovaj vlasnik banke, dva hotela, dva kasina i na hiljada hektara zemlje u indijanskim rezervatima je republikanac. Ujedno je Milanović i poglavica plemena Agua Caliente Covilja Indijanaca, koje je vlasnik većeg dela zemljišta u Palm Spingsu i nekoliko kockarnica koje plemenu donose milijarde dolara profita.

Kao visoki funkcioner vladajuće Republikanske stranke Milanović je uvek bio na predizbornim konvencijama i bivšeg predsednika Džordža Buša. Imalo smo priliku da posetimo ovog Indijanca srpske krvi u njegovoj kompaniji u Palm Springsu. Dočekao nas je u svom kabinetu, gde je kod njegovbog stola stajala perjanica poglavice. Kada smo ga upitali kada se poslednji put video sa Barakom Obamom, naš sagovonik nam je pokazao fotografiju staru svega nedelju dana.

- Bio sam sa Obamom na jednoj konferenciji. A u Palm Spring mi je dolazio i guverner Arnold Švarceneger. Obojici sam dao dobre novčane priloge kao podrušku njihovoj politici – iskreno nam je rekao Ričard Milanović.

Ovaj potomak Stevana Milanovića, Srbina iz okoline Karlovca, koji je došao u Ameriku da kopa rudu i oženio se Indijankom, je kažu naši ljudi, danas najbogatiji Srbin na planeti, jer njegovo pleme ima godišnji obrt od preko 8 milijardi dolara. I dok pleme Agva Kalijente i grupa Kajula Indijanaca, kojoj ovaj Srbin pripada, smatraju da je Milanović “heroj i zaštitnik indijanske kulture i suvereniteta”, američki magazin “Biznis” je ovog 67-godišnjeg biznismena proglasio najuspešnijim poslovnim čovekom u nacionalnoj kockarskoj industriji. Zbog toga su ga nazvali “kralj kasina”.

Na pitanje odkud mu energija da se istovremeno bavi i biznisom i politikom, Milanović otvoreno kaže:

- U meni teku snažna indijanska i snažna srpska krv. Od oca sam naučio da radim, a od majke Lavern Migel iz plemena Agva Kalijente da se borim. U mom poslu pokreću me dve stvari, sposobnost da slušam druge ljude i želja da vidim kako svi daju sve od sebe, posebno oni koji rade sa mnom. Veoma sam ponosan na svoje šestoro dece, koji pohađaju univerzitete u Kaliforniji i svetu. Moj sin Šon radi sa mnom i verujem da će me naslediti!

I Ričard i njegov sin su se interesovali za srpski jezik, tako da su vrlo brzo načili naše reči otac, majka, sin i Srbija.

- Voleli bismo da dođemo u Srbiju i da dobijemo srpski pasoš. Verujem da kada ova ekonomska kriza prođe, d amožemo i da investiramo u Srbiji. Ja odlazim u srpsku crkvu u Los Anđelos, posećujem i katoličke hramove, ali znate, imam svoju indijansku veru i njoj sam najbliži – iskreno nam je rekao Ričard Milanović, koji je zatražio da vidi naš srpski paso i da se sa njim slika.

Kako je Los Anđelos grad milijardera, a Kalifornija država najbogatijih ljudi u Americi, to je ovde velika koncentracija i srpskih milionera. Među bogatim ljudima nalaze se i inžinjer Slobodan Ćuk, ugostitelj Đorđe Ristić, graditelj Petar Mladenović, koji trenutno u vetrenjače ulaže nekoliko stotina miliona dolara. Ilija Dožić je vlasnik desetak zgrada u Kaliforniji. A Vladimir Bibić je dizajner u Njujorku, a Oton Urban arhitekta srpskih crkvala i američkih vila.

Rade Bosiljčić je vlasnik kamenoloma u Arizoni, a Mila Đekić je zemljposednik u Kaliforniji, koji je poklonio imanje za novi srpski manastir u Eskondidu. Profesor dr Branimir Simić Glavaški iz Klivlenda je patentirao specijalni sistem protiv oksidacije posuđa, koji treba da mu donese milione dolara. Žika Marković je fudbalska legenda, sa čak 116 ugovora, od kojih su neki bili milionski.

Sa Srbom Ilićem, predsednikom “Uniworlda” i bivšim vlasnikom “Putnika” smo razgovarali na srpskom saboru u Klivlendu. Ilić je vidno razočaran odlukom beogradskih vlasti da iz luke uklone brod “Sirona” koji je on darivao Beogradu:

- Reč je o političkoj odmazdi vlasti, kojoj sam se zamerio jer sam hteo da razvijam turizam. Agencija za privatizaciju i ministarstvo za privredu su, međutim, želeli da mi preotmu “Putnik” i preprodaju ga Rusima. Tako sam ostao bez ove ugledne firme, ali ja, ipak, verujem, da ću se vratiti u Srbiju i nastaviti sa biznisom – rekao nam je Srba Ilić, koji uskoro dolazi u Beograd.
Američki milioner Srba Ilić je u San Francisku primio priznanje Bizsnismen godine. Tom prilikom Srba Ilić je rekao:

- Živim 35 godina u Americi, dakle, duže nego što sam živeo u Jugoslaviji. Ja sam Amerikanac, ali sam i Srbin i ja volim svoju zemlju. Međutim, janisam iseljenik povratnik. Nisam došao u Beograd da napravim veliku kuću na Dedinju i da pokažem narodu šta sam ja i koliko sam uspeo u dijaspori. Živim u Americi, u Kaliforniji imam ćerku i kuću u Santa Moniki, ali zbog poslova ja ću, možda, u Srbiji godišnje da provodim oko 40 dana. Ja tek danas mogu da kažem – ja sam ostvario američki san.

Milan Mandarić je jedan od najuspešnihjih poslovnih ljudi u SAD, ali i u Velikoj Britaniji, vlasnik fabrike elektronskih čipova u Kaliforniji, vlasnik fudbalskog kluba “Lester” u Engleskoj i član uprava mnogih svetskih banaka. Mandarić već pet godina živi u Londonu, dok je njegova supruga Gordana sa kćerkama u San Francisku. U Engleskoj se proslavio kada je pre sedam godina kupio klub “Porsmaut” i uveo ga u prvu ligu. Planirao je svojevremeno da kupi FK “Vojvodina”, pa i FK “Crvena Zvezda”, ali je odustao od te ideje. Inevstirao je svoj kapital u luku Kopar i FK “Kopar”.

- U Srbiji ne investiram jer ne postoje normalni uslovi za biznis. U poslovanju ima previše posrednika i političkih mešetara, koji traže novac za sebe. Imao sam u planu da kupim neke fabrike hrane i neka poljoprivredna dobra, ali odlučio sam da sačekam neka bolja vremena – kaže Mandarić.

Jedan od najbogatijih je Milan Panić, vlasnik kompanije „Biomedikals inc“ u Kaliforniji. Panići žive u Njuport Biču, opštini sa najviše milionera u Kaliforniji i deo su američke elite. Poslednjih meseci mediji u SAD su pisali o Milanu i Mileni Kitić kao vlasnicima broda za prodaju „Belisima“, jedne od najlepših jahti na svetu. Jahta je Milanov poklon supruzi Mileni Kitić. Panić je te napise, u kojima se nagađalo, koliko brod vredi, prokomentarisao na svoj način:

- Samo poreznici znaju koliko ta jahta vredi, jer mi naplaćuju veliki porez !

Kada smo upitali Panića kako u ovoj krizi posluje njegova firma „Biomedikals inc“, našalio se:

- Ja imam mali biznis, pa mi je i kriza nekako mala! Moj život ide dalje, što dalje od politike!

Možda zato Milan Panić voli i da njegov sin Milan Spenser, koji ima devet godina, bude biznismen:

- Moj sin mašta da bude lekar, a ja ga ubeđujem da bude biznismen. Odličan je đak. Milan sa mnom govori engleski, sa majkom priča na srpskom, a služavka ga uči španski i kineski…- hvalio nam ga je ponosno otac Milan Panić.

Na američkoj berzi firma “Oxy” je procenjena na 66 milijardi dolara. Uz to “Oxy” ostvaruje godišnji profit od 3,7 milijardi dolara. Forbs predviđa rats kompanija “Oxy” za najmanje 27 odsto i profit u 2014. godini od 17 milijardi dolara. Njen vlasnik je Rozmeri Tomić. Ova Srpkinja se nalazi se na 160 mestu na listi najuspešnijih biznismena u naftnoj industriji SAD.

Gospođa Tomić je potomak srpskih doseljenika. Rođena je 1937. godine u Kaliforniji u porodici poznatih građevinara, koji su imali firmu “Tomić konstrakšen” u Palm Springsu. Završila je studije ekonomije i 1958. godine počela da radi u porodičnoj kompaniji u Dalasu. Sedamdesetih je preuzela rukovodstvo kalifornijeske “Savings banke”, što joj je bila poslovna veza sa naftašima.

- Ekspert je za proizvodnju i prodaju sirovu naftu, prirodne tečnosti od gasa, kao i svih hemikalija koje se iz njih dobijaju. Njena firma “Oxy” je najveći proizvođač PVC smole, hlora i natrijum hidroksida u SAD, a četvrta najveća američka kompanija za naftu i gas – piše u portretu Rozmeri Tomić, koji je objavljen u magazinu Forbs.

Sedište kompanije “Oxy” je u Dalasu, ali Rozmeri Tomić ima svoje firme i u Njujorku, Vašingtonu i Hjustonu. Rozemari Tomić zapošljava 30.000 radnika na četiri kontinenta i u državama Kalifornija, Kanzas, Nju Meksiko, Kolorado, Bahrein, Libija, Oman, Katar, UAE, Jemen, Argentina, Bolivija, Kolumbija.

Joka Pavlović iz sela Popovi kod Bijeljine postala je milionerka udajom za naftaša. Kada je suprug preminuo u nasledstvo je dobila veliku kuću, vrednu nekoliko miliona dolara i bogat konto u banci. I kao udovica Joka Pavlović je aktivna u biznisu i u privatnom životu:

- Upravo pišem svoju autobiografiju. To je priča o mom životu u Americi, gde sam stigla sa ćerkom pre četiri decenije. Prva tri meseca smo spavale na podu, uvijene u stari kaput. Danas je moja Nataša srećno udata žena i očekuje bebu. Zbog svega toga što sam proživela u SAD memoari će imati naslov „Moja divna noćna mora“ – otkrila nam je Joka Pavlović.

Novinarka Mira Panajtovoić, poznata kao šef protokola u kompaniji „Globus“ u Holivud sa suprugom Savom živi u kući koja je procenjena na 1,2 miliona dolara. U njihovom komšiluku su mnoge holivudske zvezde, a Mira i Sava su se poslednji put videli sa Džonom Travoltom i Šeron Stoun. I dok je Sava Ljubicic komponovao himnu grada Los Anđelosa, njegova supruga Mnira Panajotović radi na tome da u Beogradu oformi Festival svetskog filma:

- Imam ideju da sa Amerikancima osnujem Grand filmski festival, koji će da dodeljuje nagrade u devet kategorija. Za ovaj festival su zainteresovani Arnold Švarceneger, Džon Travolta, Tom Kruz, Lolita Davidović, Mila Jovović i druge holivudske zvezde, ali Beograđani ne pokazuju dovoljno entuzijazma. Za sada je samo Pink TV u ovaj posao uložila 750.000 dolara – kaže Mira Panajotović.

U kategoriji bogataša je i počasni sprski konzul Aleks Mačeski (Aleksandar Mačetić), koji je predsednik kompanije “Aleks Maceski end asošijets” u Klivlendu. Njegova kancelarija se nalazi u najvišoj poslovnoj zgradi ovog grada rokenrola, kako Amerikanci nazivaju Klivlend. Upseh i novac je napravio kao vlasnik dnevnog lista “Plen diler”, koji je prodao i posvetio se trgovini i diplomatiji.

Aleks Mačeski je član mnogih američkih organizacija, čuvene Klivlendske filharmonije, ali i osnivač Srpske bašte u gradskom parku, u kome su postavke 112 nacija, koje žive u ovom gradu na jezeru Iri. On je trenutno najuticajniji Srbin u SAD, dobar prijatelj kongresmena Dena Bartona i senatora Džordža Vuinovića. I kao biznismen i kao diplomata Mačeski veruje u snagu Srbije:

- Balkan neće uspeti bez snažne Srbije. Verujem da imate talenta, energije i inovativnih ideja. Iskoristite svaku priliku koja se nudi i možete biti uspešni i u teškim ekonomskim uslovima – kaže Aleks Maceski.

DIVCI SE VRAĆAJU KUĆI

U Americi već decenijama žive deca poznatih Srba, koja su našla svoje sigurno utočište. Među njima su, na primer, sinovi Slobodana Penezića Krcuna i Dušana Čkrebića, sin Aleksandra Vuča, ali i deca kneginje Jelisavete Karađorđević. U Holivudu je sin Dragana Kapidžića, glumac i maneken Stefan Karadžić, kao i Nataša, kćerka Predraga Cuneta Gojkovića. Marko Mišković, sin Miroslava Miškovića ima stan na Beverli Hilsu.

- Vlade Divac ima kuću na Pacifik Palisadu, koju izdaje. Kuća vredi nekoliko miliona dolara. Kako je njegov najstariji sin Luka upisao fakultetu u Americi, planira da živi u toj kući i poziva čitavu porodicu da se vrati u Kaliforniju – rekao nam je Mile Petrović iz Los Anđelosa.

Članovi porodice Željka Ražnatovića, sinovi Nikola i Vojin, kćerke Maša i Milena, kao i bivša supruga Natalija su se iz ovog grada preselili u Palm Springs i San Francisko.

DIVA OD 10 MILIONA

Holivudska diva, koju smo sreli u srpskoj crkvi u San Gabrijelu,
Lolita Davidović ima pedeset snimljenih filmova i desetine TV serija. Živi sa suprugom, rediteljom Ronom Šeltonom, ćerkicom i sinom u Los Anđelesu:

- Ron je počasni član srpske zajednice u Kaliforniji i vrlo rado pije šljivovicu. Često se družimo sa Srbima, pogotovo kada se nešto dešava u organizaciji naše pravoslavne crkve. Od oca sam nasledila veliko poštovanje za našu veru i tradiciju. Slobodno mogu da kažem da srpski govorim otprilike kao Ciganka – sramota me je, ali moj muž koji zna nešto malo srpski, i to malo govori bolje od mene.

Nakon hitova “Dark Blue” iz 2002, “Hollywood homicide” i “Kill your darlings”, Lolita Davidović je poslednjih godina igrala u nekoliko popularnih televizijskih seruha. Film “Septembarsko svitanje”, koji je snimila sa Džonom Vojtom je saga o masakru mormona, krajem 19 veka i ljubavi dvoje mladih ljudi.

Na vest da je dobila srpski orden Nemanjića glumica Lolita Davidović je rekla:

- Iznenađena sam da neko u otadžbini misli na mene i da ljudi u Srbiji prate moj rad! Volela bih da dođem tamo da snimim film o nekoj hrabroj Srpkinji!

Lolita Davidović za koju kažu da po filmu dobija deset miliona dolara je Srbiju jedini put posetila početkom devedesetih, nakon snimanja filma “Blejz”, zajedno sa ocem Brankom.


[You must be registered and logged in to see this link.]

Srpski gazda na Divljem zapadu

Ričard Milanović, najpoznatiji američki poglavica i jedan od najbogatijih ljudi u Americi, u ekskluzivnom intervjuu za Pressmagazin priča o svom srpskom poreklu, objašnjava da li se iskustva plemena Kahuila mogu primeniti u rešavanju kosovskog problema i otkriva kako su u poslednjoj bici 20. veka Indijanci konačno pobedili kauboje

Srpski poglavica koji gradi... Ričard Milanović od plemena Kahuila u rezervatu Agva Kalijente napravio najbogatije i najuspešnije indijansko pleme zahvaljujući kocki, ali i smislu za biznis koji je nasledio od oca

Ričarda Milanovića američki mediji obično predstavljaju kao najuglednijeg indijanskog poglavicu u Kaliforniji, koji sa velikim uspehom zastupa političke i finansijske interese svog plemena Kahuila u rezervatu Agva Kalijente. Za one koji su o Indijancima učili samo iz vestern filmova i kaubojskih stripova, treba reći da Kahuile vode poreklo od čuvenog plemena Šošoni. Od 8.000 članova, koliko je ovo pleme brojalo 1700. godine, danas ih ima oko 2.000 i raspoređeni su u tri grupe, od kojih je jedna locirana u rezervatu Agva Kalijente. Najveća tragedija u istoriji ove indijanske zajednice zabeležena je 1863, kada su pripadnici plemena dobili od belaca ćebad koja su bila zaražena boginjama. Epidemija je odnela mnogo života.

Danas se u vlasništvu plemena nalazi veliki deo zemljišta lociran u Palm Springsu, poznatoj oazi bogataša i holivudskih filmskih zvezda. Renesansa kalifornijskog ogranka plemena Kahuila počinje dolaskom Ričarda Milanovića na čelo Plemenskog saveta, a sve je vezano s kockarskim biznisom i činjenicom da Indijanci ne plaćaju porez na prihode ostvarene na svojoj teritoriji. Procenjuje se da kalifornijski Indijanci na kocki godišnje zarade više od pet milijardi dolara, zbog čega je i poglavica plemena jedna od kontroverznijih ličnosti američkog života. U ekskluzivnom intervjuu za Pressmagazin, veliki biznismen i borac za prava Indijanaca Ričard Milanović prvi put za srpske medije otkriva najbitnije epizode iz svoje bogate biografije.

Indijanski Las Vegas... Rezervat Agva Kalijente pod vođstvom poglavice Ričarda Milanovića postao oaza kocke i zabave u Kaliforniji

Gospodine Milanoviću, vi ste jedan od najpoznatijih indijanskih poglavica u Americi, ali ipak vaše prezime je pomalo atipično za američke starosedeoce.

- Često su mi i američki novinari postavljali pitanja u vezi sa mojim prezimenom i poreklom. Moj otac Stevan Milanović je Srbin iz Zagreba, a u Ameriku je došao dvadesetih godina prošlog veka i zaposlio se, kao i mnogi Srbi, u čeličani kraj Čikaga. Poznato mi je da je voleo da putuje i upravo je na jednom takvom putovanju sreo moju majku Lavern Migel, Indijanku iz plemena Agva Kalijente. Uzeli su se 1929. godine, a mene su dobili 1943. godine. Otac nas je napustio ubrzo posle Drugog svetskog rata.

Da li vam je poznato da postoje ljudi u Srbiji koji vole da se hvale kako venama najvažnijeg američkog poglavice teče i srpska krv?

- Čast mi je što ljudi tako misle. Iako sam odrastao uz majku, koja me je odgojila u indijanskoj zemlji i u skladu sa tradicijom plemena, ponosan sam što mi je otac Srbin.

Mnogi ljudi u Srbiji nemaju potpuno jasnu predstavu o načinu života u indijanskim rezervatima. Da li možete da nas upoznate sa nekim osnovnim stvarima u vašem rezervatu Agva Kalijente?

- Agva Kalijente je udruženje Kahuila Indijanaca koji žive na svojoj autohtonoj teritoriji. Postoji nekoliko različitih federalno priznatih plemena koja čine ovakvu organizaciju Kahuila Indijanaca i mi smo jedni od njih. Današnji članovi plemena žive kao i svi ostali američki građani, iako se mi trudimo da nadoknadimo mnogo toga od ispuštenog u periodu rasizma, kada su Indijanci bili odvojeni i izolovani od drugih. Elementi ovog rasizma postoje i danas, ali smo ipak prešli veoma dug put do sadašnjeg položaja, koji je mnogo bolji nego što je to bio nekada. Danas naše pleme broji 432 člana, sa odličnom zdravstvenom zaštitom, a stoje im na raspolaganju i veliki obrazovni resursi. Članovi plemena imaju svoju zgradu koja predstavlja centralno mesto okupljanja zajednice za razne aktivnosti. Imamo i sedište plemenske vlade u Palm Springsu, a naš veliki napredak i finansijska moć su oličeni u „Agva Kalijente spa rizort kazinu", kao i u dva golf terena, hotelu u Palm Springsu i pozorištu u Rančo Miražu. Pametnim ulaganjem novca potpuno smo se izvukli iz bede. Poznato je da je do pre skoro dve decenije više od polovine članova plemena živelo čak i ispod granice siromaštva, a danas im je na raspolaganju sve.

Koliko je ostalo od tradicije plemena u svakodnevnom životu današnjih Kahuila Indijanaca?

- Pedesetih godina 20. veka, neki od starijih članova plemena odlučili su da spale „Veliku kuću", koja je bila naša ceremonijalna kuća. Uradili su to sa izgovorom da neće više biti ceremonija ili kulturnih aktivnosti u našem rezervatu zbog nedostatka poštovanja prema starim običajima. U to vreme, naše kulturne aktivnosti su u većem ili manjem stepenu zamrle i rečeno nam je da zaboravimo na prošlost i da više ne pričamo o tome. Odjednom je sve bilo izbrisano, a donošenje ovakve „presude" vremenom je izazvalo veliku tugu. Prestali smo da na neki način budemo ono što jesmo i to je vremenom dovelo do našeg postepenog buđenja. Posmatrajući s današnje distance, uspeli smo da sačuvamo deliće svoje kulture, mada je mnogo toga ostalo zauvek izgubljeno.

I dalje imamo „Pesme ptica", koje predstavljaju priče na jeziku Kahuila i one govore o starim običajima i nekadašnjem životu plemena. To je deo naše istorije, koji još uvek postoji. Život naših predaka je daleka prošlost, ali mi i danas nalazimo arheološke dokaze o postojanju našeg plemena. Imamo i odeljenje za očuvanje istorije, koje vodi računa da se ova arheološka nalazišta sačuvaju. Danas poklanjamo veliku pažnju pitanjima o tome kako ćemo da idemo napred s našim kulturnim identitetom i kako će buduće generacije znati šta to znači biti član plemena Agva Kalijente Kahuila.

Vi ste predsednik Plemenskog saveta. Možete li da nam objasnite koja je uloga tog tela u životu Kahuila Indijanaca?

- Naš rezervat se sastoji od 32.000 jutara zemlje i prostire se u specifičnoj šemi zemljišta koje preseca uzduž i popreko gradove Palm Springs, Rančo Miraž i Katedral Siti. Plemenski savet, na čijem sam čelu, sastaje se svake nedelje u našim službenim prostorijama i ovi sastanci su otvoreni samo za članove plemena. Pored mene u ulozi predsednika, tu su i potpredsednik Džef L. Grub, sekretar Morejn Patensjo i dva člana Dženet Dod i Virdžinija Siva Gilespi. Plemenski savet u potpunosti funkcioniše za dobrobit članova plemena i u harmoniji je sa svojim sestrinskim upravama.

Postoji određen stereotip o tome da su današnji Indijanci zamenili lukove i strele sa „Blekdžekom" i da je osnovna privredna grana u indijanskim rezervatima kocka. Da li vas je razljutila epizoda popularne televizijske serije „Sopranovi", koja je rezervate videla isključivo kao slobodne teritorije za rulet i veliki novac?

- Naše pleme nije odmah ušlo u poslove s kockanjem, ali treba reći da kocka na neki način predstavlja tradiciju plemena Kahuila. U delu našeg zemljišta u Rančo Miražu imamo i spomenik podignut u čast „Peon Games", što je bila kockarska igra koju su članovi plemena igrali u timovima okupljenih oko vatre u indijanskom kampu. Palm Springs je omiljeno holivudsko mesto za izlazak i 1992. godine smo na indijanskoj teritoriji u ovom gradu otpočeli s gradnjom spa hotela, u čijem je sklopu 1995. godine pridodat i „Spa rizort kazino". To je bila zgrada u vlasništvu plemena i služila je isključivo za njegovu dobrobit. Uprkos zlobnim komentarima, činjenica je da nas je kockarski biznis izvukao iz siromaštva i omogućio članovima našeg plemena stanove, studentske stipendije, a otvorili smo i svoj muzej i pozorište.

Tradicija... i danas pripadnici Šošona ističu svoju povezanost s prirodom

Da li je istina da pripadnici plemena Kahuila u rezervatu Agva Kalijente ne podležu zakonima Kalifornije, već direktno američkoj vladi?

- Ljudi često pogrešno razumeju indijanski plemenski suverenitet koji priznaje američki ustav. Suverenitet znači da Plemenska vlada postoji kao zasebno vladajuće telo u odnosu na državu, iako podleže federalnim zakonima. Mi se trudimo da tesno sarađujemo sa državom Kalifornija, iako je važno istaći da smo zakonski nezavisni od nje. Pokušavamo da budemo veoma aktivni i uključeni u državno upravljanje, a i upućeni u njene zakone. Moramo da pazimo da država ne usvoji neke od zakona koji bi mogli da ugroze naša prava. S druge strane, država od nas ima velike koristi, i to kroz sporazum oko biznisa sa kockarnicama. Složili smo se da delimo neke od prihoda iz naših kazina. To stvara partnerstvo između naše dve vlade i jača međusobno poverenje. Od naših donacija izgradili smo stanicu policije.

Jedan srpski režiser (Petar Ilić) imao je ideju da u svom filmu o životu Kahuila Indijanaca pruži smernice i ideje za pregovore o statusu Srba na Kosovu. Tačnije, želeo je da se to što Kahuila Indijanci ne odgovaraju zakonima lokalnih država već federalnom zakonu i ustavu primeni u rešavanju pitanja kosovskih Srba, tako što i oni ne bi odgovarali kosovskim zakonima, već zakonima Srbije i EU. Taj film je trebalo da bude prikazan i srpskom ministru inostranih poslova Vuku Jeremiću. Da li vam je ovo poznato?

- Ne, zaista nisam znao za to.

l Koji su problemi s kojima se danas suočavaju članovi plemena Kahuila i šta oni danas očekuju od novog američkog predsednika Baraka Obame?

- Naše pleme konstantno radi na očuvanju svog suvereniteta. Mi imamo određena prava kao federalno priznato pleme, ali moramo da obrazujemo naše sestrinske vlade da bismo delovali kordinisano u rešavanju problema. Gledajući lokalno, činjenica je da smo prešli dugačak put i strašno uznapredovali u odnosima s gradom Palm Springs. Taj napredak bih opisao kao stanje u kojem postoje paralelne uprave i vlade. A nije baš uvek bilo tako. U prošlosti smo imali vrlo klimave odnose sa Palm Springsom, pogotovo u temama koje su se ticale podele grada po zonama i upravljanja našom zemljom, koja je locirana unutar granica ovog kalifornijskog grada. Neka od ovih pitanja smo morali da rešavamo i sudskim putem.

Godinama su Indijanci smatrani „štićenicima" federalne američke vlade. Drugim rečima, nije nam bilo dozvoljeno da donosimo sopstvene odluke na našoj zemlji, kao i da upravljamo vlastitim novcem. Sedamdesetih godina nama su i dalje dodeljivani „staratelji" koji su se bavili našim finansijama, ali mi smo odlučili da idemo na sud, ne bismo li konačno razrešili to pitanje.

Ali, stav o Indijancima kao državnim „štićenicima" i dalje postoji. Na primer, iako je zemlja indijanskog rezervata naše vlasništvo, nju i dalje pod svojom šapom drži federalna vlada, koja mora da odobri sve ono što mi hoćemo da uradimo s našom teritorijom. Od ostalih američkih građana se to ne zahteva.

S druge strane, pozitivno je to što ne mogu da nam se uvode porezi na našoj zemlji, tačnije ne oporezuje nas država. Suverenitet nam dozvoljava kockanje u rezervatu, što nije slučaj sa ostalim građanima

l Poznato je da Indijanci nisu baš najčešče prikazivani u dobrom svetlu u vestern filmovima. Ipak, da li postoji neki naslov iz vestern žanra koji ulazi u vaš izbor 10 najboljih filmova svih vremena?

- Postoji, i to je „Tačno u podne", koji sam gledao kao dete, i uz „Afričku kraljicu" sa Hamfrijem Bogartom i Ketrin Hepbern, ovaj vestern mi je ostao trajno urezan u sećanju. U filmu „Tačno u podne" Geri Kuper glumi šerifa koji je morao da se bori protiv svog neprijatelja, opakog revolveraša, a nije imao skoro nikakvu pomoć od ljudi iz grada. Radi se o integritetu i zalaganju za nešto u šta veruješ. To je zaista odličan film.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Gde je tu Novak Đoković

Pa u Sinsinatiju - igra finale protiv Mareja

odlicno