Ne pominje se konopac u kući obešenog

Ne pominje se konopac u kući obešenog





Još dok se nije ni osušilo mastilo na odlukama o zavođenju sankcija državama u kojima mirni i teško naoružani (bacačima i protivionskim oruđem)

za novinar.de Dragan Davidovic 08.03.2011

+++


demonstranti nisu uspeli da CNN trikovima preuzmu vlast i obore lokalnog „diktatora“ Srbija, svetska moralna sila prvog reda, zavodi ih među prvima, bez pardona i trunke milosti. Shodno tome odmah je, posle podrške rezoluciji EU kojom se osuđuju masovna kršenja ljudskih prava u Libiji obustavila svaku vrstu vojno-ekonomske saradnje sa Libijom(1), što je samo po sebi nonsens svoje vrste, ako se imaju u vidu ekonomski odnosi dve zemlje.

Još je veće čudo zavođenje sankcija Belorusiji. (4) Među devet evropskih zemalja koje su se odlučile za tu meru našla se, a ko bi drugi, i Srbija: „…В список также вошли Албания, конфедерация Босния и Герцеговина, Сербия, Норвегия и Лихтенштейн.” (2) Izlišno je valjda podsećati da je Belorusija jedna od retkih zemalja koja nam apsolutno nijednog momenta ništa loše nije uradila. Naprotiv!

Inače, uvek treba podsetiti, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nam je 1992. g. uveo sankcije jer je predsedavajući tog tela, austirjski diplomata, sakrio dokument iz koga se moglo videti da je Jugoslavija ispunila nalog tog tela da povuče vojsku iz BiH (pri čemu je Hrvatska vojska ratovala uzduž i popreko Bosne bez da im je neko uslovio bilo šta, a kamoli sankcije.)

Na temelju te besramne prevare Srbija je stavljena u najveći ikada formirani koncentracioni logor pod vedrim nebom. Gotovo da nije bilo hleba, mleka, lekova, goriva, grejanja, struje, operacija…

Umirale su bebe, mladi, stari, slabi, jaki i ako se traži formula opisa istrebljenja jednog naroda kao eklatantan primer se može upravo uzeti Srbija pod sankcijama SB UN. Naravno da to nije bio genocid samo nad Srbima, bio je to genocid nad svim građanima Srbije, jedine istinski multietničke, multikonfesionalne države na Balkanu. Nisu žalili ni muslimane, ni Albance, ni Rome, ni Mađare,…, mada su tvrdili suprotno.

Pod sankcijama je procvetao kriminal neviđenih razmera. Počinjeni su od strane kriminalaca najgrozniji zločini, često i iz najsitnijeg koristoljublja. Vladala je glad. Hleb je koštao stotinu miliona dinara ako ga je negde i bilo. Učionice su zimi bile bez grejanja, djaci nisu imali prevoz, često ni doručak. Ukradeno im je detinjstvo. Sankcijama je Srbija razorena moralno, pslihološki, zdravstveno, socijalno, obrazovno, naučno.

Od te katastrofalne 1992. g. Srbija ide naniže na svim poljima. Stanovništvo Srbije je danas staro, bolesno i zapušteno. Sve je manje brakova, sve je manje dece, selo je odavno umrlo, više se niko ne uzbuđuje što umiru varošice, počeli su da umiru i ruiniraju se gradovi. Jedino se na tom bolesnom telu, poput svakog maligniteta, Beograd uvećava bez ikakvih razumnih granica, srazmerno odumiranju ostatka zemlje.

I zar mi koji smo videli šta je CNN istina, koji znamo ulogu UN i u zaštićenim zonama i u Hrvatskoj i u Bosni i sramnu ulogu u prikrivanju trgovine organima na Kosovu, ćutanje kada su nas bombardovali, da se među prvima priključujemo sankcijama koje zavode upravo UN i EU.

Neverovatno je da beogradska štampa, koja odlično zna tehniku laganja i manipulacija, bez ikakve ograde i rezerve prenosi vesti Frans presa: „Tenkovima režima na ulicama Zavije pucaju na stambene objekte. Tenkovi su svuda u gradu i pucaju na kuće, granatiranje se ne zaustavlja” (3)

Kako može ova zemlja koja je bila tragična žrtva zapanjujuće laži o pet stotina hiljada Albanaca koje je pobio Miloševićev režim i laži o „civilima“ pobijenim u Račku, srpskim „kampovima za silovanje“ i koncentracionim logorima u Bosni, da prenosi tako bezočnu propagandu, a zna da se isključivo radi o borbi za kontrolu resursa, te da je navodna briga za civile i ljudska prava samo paravan za ostvarenje krajnje sebičnih imperijalnih ciljeva.

Da li ne znamo ili smo zaboravili kako je objavljivanje članka u njujorškom listu “Njuzdej” (Newsday) o zatvoreničkim logorima u Bosni (5) fabrika laži “Ruuder Finn” na genijalan način uspela da iskoristi i obezbedi jevrejski prenosnik. Reč “logor” bila je dovoljna, razumljivo, da uzbudi jevrejsku zajednicu i “Ruder Finn” je uspeo odmah da obmane tri velike organizacije: B’nai B’rith Anti-Defamation League, American Jewish Committee i American Jewish Congress (B’nai B’rit liga protiv kleveta, Američki jevrejski komitet i Američki jevrejski kongres). (5)

Objašnjenje Tomasa Dajhmana (5) da se na čuvenom snimku logoraša u navodno srpskom nacističkom logoru zapravo radilo o jednom žgoljavom čoveku okruženom drugim ljudima koji nisu mršavi; da taj čovek, po imenu Fikret Alić, nije bio zarobljenik vec izbeglica; da su se izbeglice nalazile izvan bodljikave žice, a fotograf unutar nje; da bodljikava žica nije bila oko logora, već oko livade koja je u stvari bila pašnjak, bilo je posle svega potpuno nepotrebno. Licemerni svet je Srbe već proglasio gorim od Hitlerovih Nemaca, Miloševića gorim od Hitlera, i lov na Srbe, bez dana lovostaja, počeo je 1993. i traje i dan danas.

I da ne nabrajamo dalje beskrajno more najbesramnijih laži koje su nas potpuno potopile.

Da malo morala imaju oni koji nas pritiskaju da prvi zavodimo sankcije i mi koji možda jurimo i brže nego što bi gazde i želele da ih zavedemo, sa patološkom željom da se što više dodvorimo, poštovali bi bar malo groblje izazvano sankcijama po kojem odavno i bez kraja hodimo, i bar bi nas ostavili na miru dok ližemo otvorene rane kojima ne daju čak ni šansu da zarastu.


Dragan Vidaković

[You must be registered and logged in to see this link.]

Pismo Ambasadoru Belorusije u Srbiji





Aмбасади Републике Белорусије;Београд,Делиградска 13.
Отправнику послова Господину Чичук Сергеју

+++

Уважени господине Чичук,

уколико је истинито узнемирујуће саопштење београдског дневног листа Блиц од 08.03. 2011.г под насловом ,,Београд затвара границу Лукашенку на захтев Брисела'’ сматрамо за неопходним да Вам се обратимо следећим саопштењем:

Никада ни један српски град, ни једно село ни једна кућа часног Србина, не могу бити затворени ни за једног Беларуса. Поготову је то немогуће када је у питању Председник Беларусије. Ова срамна изјава код свих часних Срба производи сасвим супротан ефекат. Она само још снажније и одлучније утврђује нашу веру у братску повезаност са беларуским народом као и у безрезервно поверење у његово државно руководство.

На жалост, односе пуног обостраног свеуважавања између наших држава није могуће остварити све док се Срби не ослободе окупаторског режима Бориса Тадића који је успостављен на крилима НАТО агресије. Овај режим не говори у име свог народа већ у име агресора којем бестидно служи. Зато у будућности, од њих, треба очекивати сличне безобразне и безобзирне НАТО провокације упућене не само Вашем народу, већ и свим оним народима који се декларишу као наши пријатељи и који са благонаклоношћу гледају на Србе. Како више немамо довољно снаге да се стидимо због примитивлука режима Бориса Тадића извињавамо Вам се у своје лично име и у име свих часних Срба који су згрожени једном оваквом нискости ,,наше власти'’. Молимо Вас да наше извињење пренесете Председнику Господину Лукашенку, као и читавом братском беларуском народу те да за нас, часне Србе, и за Србију измолите опроштај. Уколико може да нам се опрости.

Срдачан поздрав,

Александар Ного, Слободан Гајинов, Иван Цветанови’ћ, Др Јасна Петровић, Светлана Гајинов Ного, Петар Челик. обични Срби.

09.03.2011. Нови Сад, Србија.

[You must be registered and logged in to see this link.]



Лукашенко и премијер тадићеве Србије, Цветковић