Devojka radije prihvatila smrt nego da se odrekne vere

Alina (Jelena) Milan

Devojka radije prihvatila smrt nego da se odrekne vere



Prošle nedelje, na ruskim internet sajtovima je istaknuta priča 23-godišnje Aline Milan, koja je preminula u bolnici od ozbiljne bolesti – alviokokoza jetre.+++


Uprkos patnji u toku više meseci, ona je odbila da potpiše Izjavu o prihvatanju izraelskog državljanstva (što bi joj dalo besplatnu operaciju – potrebnih 300 hiljada dolara ona za operaciju nije imala), jer je Izjava bila povezana sa potrebom da se formalno odrekne svoje pravoslavne vere.

Prema rečima duhovnika Aline sveštenika hrama Prep. Serafima Sarovskog u Kuncevu, Aleksandra Naruševa i same devojke, još u novembru prošle godine je postavljena u bolnici pred dilemom – dobiti ubrzanim postupkom državljanstvo Izraela (a time i pravo na dalje besplatno lečenje, koje bi moglo da joj spasi život), radi čega je bilo neophodno da se predstavi u dokumentima kao jevrejka ili ateista, ili da ostane verna Pravoslavnoj Crkvi i sačeka neminovnu smrt. Alina Milan izabrala je drugo, a prvi koji je o ovome objavio na svom blogu Nikita Mendkovič je nazvao bez kolebanja savremenom hrišćanskom mučenicom za veru.

Iz saopštenja moskovskog pravnog fakulteta (gde je učila Alina):

Istorija bolesti Aline, po rečima njene matere (publikovano 3.februara):

«Obolela je teško, visoka temperatura, potom požutela. Tipični znaci hepatitisa, zato su je u početku odvezli na kliniku za zarazne bolesti. Pošto hepatitis nije potvrđen, prevezli su je u Botkinsku, tamo su učinili dve operacije za isušivanje gnojnog apscesa, jula i avgusta lečili su apsces, potom smo je mesec dana lečili doma. 25.oktobra bila je operacija, želeli su da uklone oboleli režanj jetre, ali je tokom operacije postavljena dijagnoza – alveokokozis, videli su oblast oštećenja, i shvatili, da ništa ne mogu uraditi. Potom su zašili i predložili da se napravi puna transplatacija jetre. Prilike da se transplatacija uspešno obavi su bile minimalne… Stanje Aline se pogoršavalo, već je bila na odeljenju za intenzivnu negu, počeli su poremećaji srčanog ritma… – direktna opasnost ne samo za zdravlje, već i za život.

Odluka da se leti za Izrael je donešena brzo, elektronskom poštom sam razaslala izveštaj o istoriji njene bolesti i link na kompjutersku tomografiju svim najvećim klinikama na svetu. «Ihilov» (bolnica u Tel Avivu, jedna od najsavremenijih na svetu) je odgovorio među prvima, predlozi za lečenje su bili konkretni, i zato smo već 11.novembra već bili na prijemnom odeljenju te bolnice.

Ovde je već postalo jasno da se u vreme operacije inficirala, i to je bio uzrok sepse. U Izraelu su se za naše lečenje zauzeli sa entuzijazmom. 26. Novembra se desila sepsa, potpuna zaraza krvi. Od toga dana Alina je na odeljenju intenzivne nege. Stanje teško.

Što se tiče plaćanja, meni je pred odlazak prosto dao novac generalni direktor organizacije, gde sam radila pre nekoliko godina.Ovaj novac je dovoljan za mesec dana tretmana, i za one operacije koje su učinili. Sada je dug, kao što sam vam napisala, 64 hiljada dolara, nemam mogućnosti gde da tražim… Alina nije petogodišnje dete. Odrasla je, a odraslima u Rusiji samo pomaže rodbina i prijatelji. “

Na forumu Pravnog fakulteta je tada objavljeno da je za lečenje Aline potrebno 300.000 dolara. Tog novca nija imala Alina i njeni rođaci.

Postojalo je rešenje – obratiti se zvaničnom molbom za ubrzanim dobijanjem izraelskog državljanstva, koje bi joj dalo mogućnost da dobije besplatno lečenje. O tome je novembra pisao duhovnik Aline, sveštenik Aleksandar Narušev: „Novca za lečenje gotovo da nema < …> još uvek je moguće da se dobije državljanstvo Izraela i da se leči besplatno i brzo, jer vremena je vrlo malo … Da bi dobila državljanstvo, ostaje samo da popuni upitnik i apeluju na ambasadu, sve ostalo je rešeno. “

Prema izraelskom „Zakon o povratku“, Alina bi mogla da računa na repatriaciju – kao što je jasno iz izveštaja na izraelskim medijima o njenoj smrti, jer joj je pokojni otac je bio jevrej, a njegova majka (baba Aline) je sada državljanin Izraela. Kako javlja sajt Nevsru.com.il: „konzularno odeljenje premijera «Nativ» je u toku mesec dana završio verifikaciju isprava kojima se dokazuje pravo devojke da dobije izraelsko državljanstvo, a u decembru je dao svoje preporuke Ministarstvu unutrašnjih poslova, ali je Ministarstvo unutrašnjih poslova nije žurilo sa odlukom, javlja pres služba «Kadime» izraelske stranke, kojoj se Alinina babuška obratila za pomoć. Kao što je navedeno dalje na izraelskom informativnim sajtovima, član Kneseta (izraelskog parlamenta) iz «Kadime» Marina Solodkin na zahtev babe Alinine,“obratila se načelniku Uprave registracije populacije Amnonu Ben-Ami, da hitno interveniše i ubrza odluku o ovom slučaju, uzimajući u obzir zdravstveno stanje devojke, ali pomoć nije ukazana.“

Razlog za ovo napisan je na forumu hrama prep. Serafima Sarovskog, gde služi duhovnik Aline (10.nov. 2010.):

„Ali, na upitniku postoji stavka «veroispovedanje» „Prema zakonu, da postane izraelski državljanin može samo jevrej ili ateista … Da bi se dobila brza medicinska nega i šansa za život, u toj stavci treba da se napiše samo jedna reč: „ateist “ ili „jevrejka “ … Evo na ovo pitanje i ona me je pitala preko telefona. Šta da se učini?. Lekari kažu da je vremena vrlo malo, dve ili tri nedelje, kod nas ne vrše ovu vrstu lečenja. Izbor je jednostavan – biti lukav, i dobiti nadu na isceljenje ili se potpuno osloniti na Boga. Sa izmešanim osećanjima sam išao danas kod nje u bolnicu (10.nov. se Alina nalazila još u Moskvi), pored nje je sedela mati sa iznemoglim, ali ne i očajnim izgledom, i tamo u sobi za intenzivnu negu, mene je čekao čovek, koji želi odgovor, možda, na najglavnije pitanje svog života. Ja nisam izvršitelj presuda i nisam znao, šta da kažem … tačnije, znao sam, ali …

Još na putu za bolnicu majka devojke je rekla, da su one sa ćerkom već rešile… ja sam skrenuo razgovor na drugu temu, bojeći se da čujem nešto najstrašnije za mene, kao sveštenika i hrišćanina.

Ulazeći u sobu, video sam savršeno jadno, žuto, koje jedva podseća na devojku od 22 godine, biće. Ali, sa bistrim očima i nekakvom divnom čvrstinom i odlučnošću u očima.

«Mi smo sve rešili sa mamom, – s praga me je susrela Jelena (kršteno ime Aline) – Ja neću skinuti krst i neću se odreći, to nije vredno toga».

«Vi, junaci!», rekoh ja.

Jelena se pričestila i nasmejala.

A potom sam pitao materu, kako će dalje da rade.

«Ne znam, – odgovorila je, – Bog nas neće ostaviti, tražićemo sponzore, prodavati lično imanje».

-Ali, nemate vremena.
- No, pred nama je večnost… odgovorila je ona.

Pravno objašnjenje preuzeto sa izraelskih sajtova:

«Situacija je sledeća – saglasno Zakonu o povratku, jevrej (makar po jednom roditelju), koji je promenio veru, nema prava na repatrijaciju…

Uopšte, saglasno tom zakonu, Jevrej može da bude ili judejske vere ili ateist, treće ne postoji. Zašto – komplikovano je da se odgovori, ali takav je zakon.

23 novembra 2010 g. Alina je sama napisala na forumu hrama prp. Serafima Sarovskogo u Kuncevu:

„Poštovani posetitelji foruma! Sada, kada mi je već mnogo bolje, ja mogu govoriti o onome što se dalje dešavalo. Nikakvog herojstva, nikakvog izbora u danom momentu nisam imala da uradim, svoj izbor sam učinila davno — ja sam pravoslavna hrišćanka. Na početku, nisam znala svoju diagnozu — niko mi nije govorio, mene su, kao dete, ogradili od svega toga… čudom se našla klinika… čudom se našli sponzori i dobri ljudi… čudom sam izdržala let… čudom sam ja živa.

A izbor? Da, ja ne skidam krst, ja otkriveno govorim, da sam pravoslavna, krstim se. Da, kod mene je list papira iz Ministarstva unutrašnjiih dela Izraela, gde nema varijanti: ima stavka „ja primam državljanstvo-zakone-religiju dane države“, samo potvrdite, potpis. No kažite, da li je to izbor? Glavno, nije na papiru, već u duši… a tamo je nada na Boga, jača od papira, jača od zakona, država, strašnih diagnoza ili vremena! I u najtežim momentima mene ne ostavlja osećaj, da me Gospod drži za ruku. Svi lekari, svih država nose rizik operacije, i ovde svaki dan može biti poslednji. Jedini izbor, koji sam ja već davno učinila, a on nije vezan sa državljanstvom – moj izbor je vera u Boga, u to, da slepo blagodarim za to, što mi je suđeno. A takav izbor, on stoji pred svakim čovekom».

Nekoliko meseci je Alina Milan proživela na intenzivnoj nezi hirurškog odeljenja «V» klinike «Ihilov», prikovana na aparat veštačkog disanja. Kako su primetili izraelski lekari, sve do posledljeg dana je bila «prikovana za postelju … ali se nalazila u punom saznanju i čvrstoj svesti», što još više daje značaj odluke koju je donela na fonu mučenja od smrtonosne bolesti koja se razvijala.

U noć 14 marta je umrla od silnog unutrašnjeg krvarenja. Mnogi korisnici interneta u Rusiji su je odmah prihvatili kao svetu mučenicu.


Vladislav Vladimirov
„PRAVDA.RU“, 21 marta 2011 g.