Gaj Julije Cezar

Гај Јулије Цезар,
(лат. Gaius Iulius Caesar) (Рим, 13. јула 100. п. н. е. — Рим, 15. марта 44. п. н. е.), римски војсковођа, политичар и писац.
Најславнији римски војсковођа, Цезар је бројним војним победама знатно проширио утицај и власт Рима. Победивши Помпеја у грађанском рату од 46. пре н. е. завладао је као диктатор. Његова диктатура означава крај врховне владавине сената у Риму и почетак Царства. Римска република је више од петнаест година после Цезарове смрти, 27. пре н. е. и формално постала Римско царство.
Цезар је потицао из угледне патрицијске породице Јулијеваца. У доба цара Октавијана, који је наследио Цезара и постао први римски цар, у епу Енеида Публије Вергилије Марон велича Јулијевце повезујући их са легендарним тројанским јунаком Енејом.
Цезар је добио за оно време врхунско образовање с неизбежним путовањем у Грчку где је учио говорништво. Био је нећак вође популара Гаја Марија. Гај Марије је 88. пре н. е. започео грађански рат са Луцијем Корнелијем Сулом. Марије је умро 86. пре н. е. Године 84. пре н. е. Цезар се оженио Корнелијом, ћерком Цине, Маријевог сарадника и народног трибуна. Када је Сула 82. пре н. е. постао апсолутни диктатор наредио је Цезару да се разведе. Овај је то одбио и отишао из Рима. Цезарови пријатељи су га саветовали да се не враћа због ризика проскрипције. Молбе рођака и пријатеља, како нам преноси Плутарх, спасиле су га смрти. Цезар се пријавио у римску војску и отишао у Малу Азију. Иако му је Сула формално опростио и помиловао га, Цезар се није враћао у Рим до Сулине смрти, 78. пре н. е.
По повратку у Рим Цезар почиње радити као адвокат. На тој функцији истакао се као жесток критичар и противник корупције код политичара. Цезар је путовао на острво Родос како би усавршио реторику код славног говорника Аполонија Мола. На путу су га заробили гусари. Када су намеравали затражити откупнину од 20 талената, Цезар им се насмејао и рекао да очигледно не знају кога су отели. На његов наговор гусари су затражили и добили 50 талената за Цезарово пуштање. За време заробљеништва код гусара, понашао се веома слободно, читао им поезију и ако му не би аплаудирали, називао би их неуким варварима, учествовао је у разним играма са гусарима и није показивао никакав страх према њима. Чак им је у шали говорио да ће их све повешати кад га ослободе. Чим је пуштен Цезар је организовао потеру на мору, заробио гусаре који су га отели и осудио их на смрт разапињањем на крсту.
69. пре н.е. за време порођаја умире Цезарова прва жена Корнелија. Исте године умрла је и Јулија, Цезарова тетка. Цезарови противници су га критиковали да је Јулијина сахрана био злоупотребљен у политичке сврхе јер Цезар напада проскрипцијске законе из Сулиног времена те на тај начин повећава своју политичку популарност. Цезар је исте године изабран за квестора и одлази у Шпанију. По повратку у Рим наставља се бавити правом све док 65. пре н.е. не постаје курулски едил. Та функција је укључивала регулисање саобраћаја, трговине и осталих свакодневних послова у Риму. Посебно је занимљиво да је то укључивало и организацију игара у римском циркусу. Буџет за забављање најширих слојева људи био је ограничен. Цезар није штедео на новцу и организовао је дотад најспектакуларнију забаву за народ. Година је завршила тако да је Цезар био познат иславан у народу , али са личним дугом од, за оно време огромних, неколико стотина златних талената.
Године 63. пре н.е. Цезар постаје pontifex maximus. Та функција је укључивала добијање нове куће Domus Publica, бављење питањима који се дотичу римске религије и, најважније за Цезара, опрост свих дугова.
Исте године Цезар је заједно са Марком Лицинијем Красом оптужен пред сенатом за учешће у завери коју је организовао римски политичар Луције Сергије Катилина. Петорица Катилининих блиских сарадника и пријатеља убијена су без суђења. Иако је конзул Марко Тулије Цицерон затражио смртну казну за обојицу, Цезар и Крас су ослобођени.
Цезар је 62. пре н.е. изабран за претора. Исте се године развео од своје друге жене, Помпеје. 61. пре н.е. Цезар одлази као пропретор у Шпанију, али тек пошто му Марко Лициније Крас позајмљује новац да иплати повериоце којима је дуговао огромну количину новца. У Шпанији у војним освајањима стиче велико богатство. Године 60. пре н.е. враћа се у Рим и подмирује све своје дугове. Године 59. пре н.е. Цезар је заједно са Помпејом и Красом склопио први тријумвират. Циљ овог споразума је био преузимање власти у Римској републици из руку сената. Помпеј је био најчувенији римски генерал а Крас вероватно најбогатији Римљанин. Цезар је имао бројне политичке везе, па је ова подела власти била корисна за све. Да би учврстили савез Помпеј се жени Јулијом, Цезаровом једином ћерком. Иако је ово несумњиво био политички брак, љубав између Јулије и Помпеја била је обострана.
Тријумвири су поделили власт на начин да је Цезар добио Галију на управљање. Године 58. пре н.е. Цезар је започео галски рат који је трајао до 51. пре н.е.. Он је 52. пре н.е. потукао Верцингеторикса у опсади Алезије, што је довело до потпуне победе Римљана у рату и покоравање тог дела западне Европе. Године 55. пре н.е. Помпеј и Крас су поново изабрани за конзуле а Цезар за проконзула на рок од још пет година. Године 54. пре н.е. Цезарова ћерка Јулија умире за време порођаја. Крас је погинуо у рату са Партима у бици код Караје, 53. пре н.е. Након Красове смрти Помпеј и Цезар почињу се међусобно удаљавати у стајалиштима, што коначно доводи и до грађанског рата између њих.
Док је Цезар још увек био у Галији, Помпеј је у Риму задобио већину у сенату. Када је Цезару истекао петогодишњи рок проконзула, 50. пре н.е., Сенат га позива у Рим. Сенат му наређује да се појави сам у Риму а да пре тога распусти војску. Цезар је знао да ће у Риму бити беспомоћан уколико нема имунитет као конзул, или уколико нема залеђе које му доноси заповедништво над легијама. Цезар је одбио наредбу Сената и 10. јануара 49. пре н.е. прешао са војском реку Рубикон. На Рубикону је била граница са Италијом и то је означило почетак грађанског рата. Легенда тврди да је након преласка Рубикона Цезар рекао Alea iacta est! ( Коцка је бачена ).
Многи сенатори су побегли из Рима јер нису знали да Цезар има свега једну легију са собом. Помпеј је имао много већу војску и Цезар му је нудио преговоре и могућност да обнове савезништво. Помпеј одбија. Прекретницу у грађанском рату доноси битка код Фарсала, 48. пре н.е. у којој Цезар побеђује двоструко бројнију Помпејеву војску. Помпеј бежи у Египат, а Цезар креће у потеру.
У Египту Цезар наноси пораз Птолемеју XIII у бици код Нила и препушта управу над Египтом Клеопатри VII. Затим је победио и понтског краља Фарнака II у бици код Зеле, 47. пре н.е. Након те битке послао је сенату чувену поруку Veni, vidi, vici! ( Дођох, видех, победих ). У међувремену, Помпеј је убијен у Египту. Цезар наноси поразе противницима и у бици код Тапсуса, 46. пре н.е. те Гнеју Помпеју, сину Помпеја Великог, у бици код Мунде, 45. пре н.е.
46. пре н.е. Цезар је по трећи пут постао конзул заједно са Марком Емилијем Лепидом, а 45. пре н.е. постаје једини конзул. На тај начин Цезар постаје апсолутни диктатор и сва власт у Римском царству је у његовим рукама. 44. пре н.е. Цезар постаје конзул по пети пут, овај пут заједно са Марком Антонијем.
Цезара је при уласку у сенат убила групе сенатора у атентату на Мартовске иде 15. марта 44. пре н.е. Задобио је 23 убода ножевима. На челу завере били су Марко Јуније Брут, Гај Касије Лонгин и Гај Требоније. По предању, Цезарове последње речи упућене Бруту биле су ( неколико верзија ):
• Καὶ συ τέκνον? ( грчки, И ти, сине? )
• Tu quoque, Brute, filī mī! ( латински, Зар и ти, Бруте, сине мој! )
• Et tu, Brute? ( латински, И ти, Бруте? )
• Etiam tu, mi fili? (latinski, Зар и ти, мој сине?)
Након Цезаровог убиства створен је други тријумвират између Марка Антонија, Октавијана и Марка Емилија Лепида. Када су се тријумвири обрачунали са Цезаровим убицама (сви су или убијени или починили самоубиство) избио је нови грађански рат између Октавијана са једне и Марка Антонија и Клеопатре VII са друге стране. Победом у поморској бици код Акција, 31. пре н.е., Октавијан је постао самовладар а од 27. пре н.е. и службено први римски цар.
Цезар је после смрти проглашен божанством, а његово име је постало део владарске титуле. Цезарево име се налази у корену речи Kaiser, ћесар и цар.