Felix Romuliana

Гамзиград је археолошко налазиште близу Зајечара у источној Србији античке римске царске палате Феликс Ромулијане (лат. Felix Romuliana) које се од 29. јуна 2007. налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине [1].
Гамзиград представља резиденцију римског цара Гаја Валерија Максимијана Галерија (Gaius Valerius Maximianus Galerius; 293-311. г.), зета Диоклецијановог. По мајци Ромули назвао га је Ромулијана (Romuliana). Палата изгледа никада није довршена, а цареви 4. века су велелепни посед препустили хришћанској цркви. Током 5. века палата је разарана од стране варвара, а у 6. век Ромулијану је Јустинијан I обновио у виду пограничне тврђаве. Након најезде Словена крајем 6. века, некадашња царска резиденција је напуштена. Моћан град, на 6,5 ha, са око 20 утврђених кула. Унутар се налазила раскошна палата, два паганска храма, три хришћанске цркве и друге грађевине; подни мозаици се сматрају равнима најбољим остварењима касноантичког доба у Европи.
Први опис и стручну оцену Гамзиграда - Ромулиане дао је барон Хердер, саксонски рударски поглавар, у путопису "Рударски пут по Србији", 1845. године. После барона Хердера, за Гамзиград се заинтересовао аустријски археолог и путописац Феликс Каниц, који 1860. године обилази ове остатке и оставља нам цртеже зида и околине. Касније о Гамзиграду пишу М. Милићевић (1876.), Ј. Драгашевић (1877.), В. Карић (1887.), Ј. Мишковић (1887.), М. Валтровић (1890.) и С. Мачај (1892.), да би се почетком XX века интересовање за овај јединствени споменик античке цивилизације потпуно угасило. Тек после Другог светског рата обновљено је интересовање за Гамзиград. Већ 1950. године архитекта Ђурђе Бошковић израдио је нову основу гамзиградских бедема, назначио положај најзначајнијих грађевина унутар њих и истакао потребу да се овај важан касноантички споменик заштити и истражи.
Археолошка истраживања, започета 1953. године, показала су да у оквиру гамзиградских бедема постоји неколико палата и храмова, који најречитије говоре о значају и намени Гамзиграда. Од 1970. године Гамзиград се све чешће помиње као палата неке истакнуте личности римског царства из 3. века, или чак као палата једног цара из тог периода и упоређује са царским палатама у Сплиту, Солуну, Малој Азији и на Сицилији. Међутим, надостатак писаних споменика онемогућило је да се ближе одреди време настанка насеља, као и да се сазна име императора и антички назив насеља. Све дилеме биле су разрешене открићем натписа, 23. јуна 1984. године. На фрагменту архиволте исклесан је натпис Felix Romuliana (Срећна Ромулиана), назив резиденције римског цара Гаја Галерија Валерија Максимијана (293. - 311.н.е.).
На основу археолошких налазишта Гамзиград се сагледава у шест периода:
• као праисторијско насеље из II и I миленијума п. н. е.;
• као римско пољско насеље (villa rustica) из II века н. е.;
• као римски дворац с краја III и почетка IV века;
• као црквено добро из IV и V века;
• као рановизантијско насеље V - VII века;
• као средњевековни град (XI век) и
• као привремено склониште у време турских освајања у XIV и XV веку.
Трагови боравка првих становника Гамзиграда откривени су северно од бедема као и унутар насеља у насутој земљи. Од налаза имамо: камене секире из периода III миленијума пре н. е. (млађе камено доба и почетак неолита), затим уломке грнчарије из позног бронзаног доба (друга половина II миленијума пре н. е.), уломке грнчарије и бронзаног накита из периода старијег гвозденог доба. У V и IV веку пре н. е. Трибали оснивају своје насеље унутар гамзиградског бедема, које није дуготрајно, тако да је Гамзиград током ИВ века пре н. е. напуштен.
Како на подручју Црне Реке (Црног Тимока) нису откривени археолошки споменици из последњих столећа старе ере, неизвесно је које су становништво Римљани затекли у овој области. Могуће је да су овде, уз проређене и ослабљене трибалске заједнице живеле и групе Меза и Скордиска.
Почетком 3. века наше ере у јужном делу Гамзиграда саграђено је велико пољско имање (villa rustica), а на оближњим површинама су нађени остаци напуштених зграда за које се сматра да су служиле за чување пољопривредних производа и стада (оставе и штале).
Крајем 3. и почетком 4. века, на простору око 6.5 ha, са димензијама 240x190 m, изграђене су две готово паралелне фортификације и уграђене унутар њих: палате, храмови, грађевине за смештај војске и гостију, магацини и остале грађевине.
Средином 4. века Гамзиград је опустео, да би после 380. године поново оживео.
У 5. веку Гамзиград је страдао у нередима изазваним најездом Хуна 441. године. Убрзо после тих нереда је обновљен, али скромно, без значајнијих градитељсних подухвата. Интензивна изградња настаје половином 6. века. Зграде подигнуте у овом периоду попаљене су и порушене најездом Авара, који су 585/6. године освојили градове у приобалној Дакији. Око 615. године Гамзиград је напуштен, да би тек после 971. године или у првој деценији 11. века, после освајања од стране Византије, 1002. године, био поново насељен.
Гамзиград је коначно напуштен у другој половини 11. века и више није никад обновљен. Из раздобља 14. и 15. века имамо неколико налаза на основу којих можемо претпоставити да су рушевине Гамзиграда у време турских освајања послужиле као привремено склониште.
Откривањем натписа FELIX ROMULIANA, 1984. године, коначно је разрешена загонетка Гамзиграда. За правом истином о Гамзиграду трагало се близу 150 година. Садржај натписа је целовит назив места које се помиње у два историјска извора, у делу непознатог писца из око 360. године, у Епитомама Аурелија Виктора, и у Прокопијевом панегиричком спису "О грађевинама" (De aedificiis), насталом између 553. и 555. године. У Епитомама садржан је податак да је римски император Галерије рођен у Приобалској Дакији, где је и сахрањен, и то у месту Ромулиануму, које је назвао по имену мајке Ромуле. У Прокопијевом делу, међу кастелима које је Јустинијан обновио у области града Акве, помиње се и Ромулиана. То значи да је назив места у коме је рођен и сахрањен Галерије посведочен у три облика, и то као Феликс Ромулиана (на натпису из 306. - 311. године), као Ромулианум (око 360. године) и као Ромулиана (око 555. године).
Више података о Галеријевој градитељској делатности даје Лактанције у спису "О смрти прогониоца". Описујући сложене прилике у Царству у 306. години Лактанције саопштава да је Галерије већ тада одлучио да 312. године, пошто прослави двадесетогодишњицу владавине, уступи власт Лицинију, Северу, Максимину и Кандидијану, и да од тада живи у безбедности и миру, у заклону неосвојивих зидина. Одлука коју је донео подразумева почетак изградње рeзиденције 306. године и одређује 312. годину као термин окончања те изградње.
Галерије је рођен негде око 250. године, од мајке варварке која је 245. године, испред налета Карпа, побегла са леве обале Дунава у Приобалну Дакију и удала се за чувара стоке, због чега је касније Галерије добио надимак Арментарије (лат. armentarius, Говедар), надимак који га је пратио и када је постао император. Истакавши се као храбар војник у Аурелијановим и Пробовим јединицама, Галерије је био запажен од Диоклецијана, који га је усинио и прогласио за цезара, а касније му дао за жену своју кћерку Валерију. Када су 305. године, после повлачења с власти Диоклецијана и Максимијана, Галерије и Констанције I Хлор постали августи, требало је да заједно владају двадесет година, после чега би, по Диоклецијановом политичком програму успостављања тетрархије (четворовлашћа), уступили титулу и власт цезарима, Северу и Максимину. Међутим 306. године Констанције Хлор изненада умире у Британији и Галерије постаје први поглавар Римске Империје.
Као што је поменуто, Галерије је намеравао да, после повлачења са власти, у завичају проведе "мирну старост", али је 311. године, на путу за Софију, умро. Према Лактанцију, Галеријево тело, унакажено тешком болешћу, спаљено је у Софији, док Аурелије Виктор тврди да је Галерије сахрањен у Ромулијани. На основу овог другог податка, претпостављало се да је император сахрањен у храму - маузолеју у централном делу насеља, али се приликом археолошких истраживања није наишло на трагове укопа. Данас је извесно да су Галерије и његова мајка Ромула сахрањени у близини Ромулијане, на локалитету "Магура". Овде су откривене две зидане гробнице, богато укташене архитектонском пластиком, и две хумке са ломачама на којима је извршено спаљивање и апотеоза императора и његове мајке.

Na prostranom platou u blizini Zvezdana,
okružena uzbudljivim planinama istočne Srbije,stoji

F e l i x   R o m u l i a n a




carska palata imperatora Gaja Valerija Maksimijana,podignuta u III i IV veku.

---



---



---


---



---

 

Carska Palata Iz IV. Veka ...

Car Gaj Valerije Galerije Maksimilijan

  
Galerije je rođen u Priobalskoj Dakiji. Otac mu je bio običan seljak, a majka varvarka. Galerije je u mladosti čuvao stoku, zbog čega je dobio nadimak Armentarius Govedar. Bio je lep, snažan čovek, ljubitelj dobre
trpeze i izuzetno hrabar vojnik. 

Celog života duboko je bio odan svom poočimu Dioklecijanu i snažno vezan za zavičaj, zemljake i rođake, a posebno za majku Romulu.U toku svog života imao je dve titule: cezara i avgusta. Time što je mesto u kome se rodio nazvao Romulijanum uzvisio je i ovekovečio svoj zavičaj i svoju majku, a izborom sina svoje sestre Maksimina i svog zemljaka Licinija za savladare pokazao je odanost prema porodici i starim prijateljima iz rodnog kraja. Galerije je 293 godine postao član Jupiterove porodice, sin boga.
Izvesno je da ga je Dioklecijan proglasio "drugim Romulom i Aleksandrom". Imao je dvostruke roditelje,
a s tim i dva rodjendana.
Prvi rođendan i odanost prema majci obavezivali su ga da ukazuje posebmo poštovanje "planinskim božanstvima", a drugi rođendan odanost prema novostečenom ocu. 

Podaci da je mesto svog rođenja nazvao po majci Romuli i da je tu sahranjen omogućavaju da se rekonstruišu njegovi graditeljski poduhvati u rodnom kraju. Galerije je verovatno već u razdoblju dok je bio cezar preduzeo veće graditeljske poduhvate. Tada je odlučio da to mesto u kome će provesti starost još više uveliča i učini da postane simbol večitog trajanja tetrarhijskog sistema. Izgradnju Romulijanuma mogao je otpočeti tek kada je na Dunavu završio ratove sa Sarmatima, Kvadima i Bastarnima. 306. godine postao je najmoćnija ličnost u carstvu

Sve Slike Alexa (Osim Natpisa i Galerija)

Car Galerije nije bio čuvar stoke

U svetskim arheološkim krugovima do juče se smatralo da je vreme epohalnih otkrića za nama. Međutim, poslednja reč tehnike (geofizička i geomagnetska prospekcija, ili snimanje pod zemljom) dovodi do neočekivanih nalaza. Najnoviji se tiče Carske palate (na listi svetske baštine Uneska od 2007.), blizu Zaječara, gde su izvan zidina Galerijevog letnjikovca detektovani objekti koji su iznenadili stručnjake. Gabariti ovih objekata naučnike navode na pretpostavku da se tu nekada nalazio grad.

O rezultatima petogodišnjih istraživanja (snimanja terena i iskopavanja), razgovaramo sa Borom Dimitrijevićem, direktorom Narodnog muzeja Zaječar, dr Gertom fon Bilov iz Arheološkog instituta u Frankfurtu, i Hansom Diterom Paušom iz agencije Sensys, angažovane da pomoću svog instrumenta detektuje šta se nalazi pod zemljom.

- Nakon što je akademik Dragoslav Srejović pronašao natpis Felix Romuliana, portrete cara Galerija (trenutno na izložbi Rim i varvari u Bonu), Herkula i Jupitera, mozaike… čime je potvrđeno da je palatu podigao rimski imperator, usledila su iščitavanja starih spisa. U Laktancijevim je pronađeno da je Galerije rođen u omanjem selu, nedaleko od Serdike (današnje Sofije), i da je bio čuvar stoke. Po svoj prilici to nije tačno, ukazuju upravo detektovani objekti oko palate, a njih je čak trideset. Da je reč o mestu sa gradskim odlikama, govori nam i snimak vodovoda koji, izvesno, selo sebi ne bi moglo da priušti - ističe Dimitrijević.

O tome koji bi to grad mogao biti, Dimitrijević trag nalazi u beleškama kasnijeg rimskog hroničara Pseudo Aurelija, koji piše da je „u oblasti grada Akve (Prahovo), na mestu zvanom Romulijanum, rođen i sahranjen rimski imperator Galerije”, kao i da je mesto „dobilo ime po njegovoj majci Romuli”. Grupu objekata koju su arheolozi upravo pronašli, na zapadnoj strani palate, čine tri crkvice i jedna građevina duga više od 30 metara, a široka deset, sa nastavkom koji sejalica (kako arheolozi zovu mašinu pristiglu iz Nemačke) nije mogla da snimi.

- Pretpostavljam da je reč o hramu na osnovu izuzetno debelih zidova koji se na snimku lepo vide, a poznato je da su i Galerije i Romula, njegova majka, po kojoj je dao naziv palati, bili pagani, znači da su poštovali razna božanstva i podizali im hramove - kaže Dimitrijević.


Dosadašnja ispitivanja pomoću najnovije tehnologije arheolozima omogućavaju da vide šta se pod zemljom nalazi, ali ne i da prepoznaju namenu objekata. Fizičar Hans Diter Pauš objašnjava da sejalica radi pomoću magnetskih talasa koje šalje pod zemlju, da je preko GPS-a povezana sa satelitom, što mu omogućuje da ono što usnimi ubrzo vidi na ekranu kompjutera. Instrument je dva metra širok, ima šest polja (detektora), a vuče ga džip. Veoma je skup (oko 60.000 evra) i još nije u masovnoj upotrebi u arheologiji.

Dr Gerta fon Bilov, pak, napominje da ova sprava štedi i novac i vreme, jer istraživanje ubrzava čak osam puta. Upravo zahvaljujući njenom zalaganju, pre pet godina je i potpisan prvi međudržavni ugovor koji je doneo najnovija otkrića.

 

... Evo par sličica koje su načinjene ...

S nemačke strane, projekat finansira Rimsko-germanska komisija, institucija sa tradicijom dugom 180 godina.
Troškovi investicija na Feliks Romulijani

Prošle godine Feliks Romulijana imala je 32.000 posetilaca, a ove 42.000. Biće ih znatno više kada se započeti poslovi okončaju. Reč je o sledećim investicijama:
Rekonstrukciju galerije, opremanje Narodnog muzeja Zaječar, kao i obnovu Radul-begovog konaka, finansira Ministarstvo kulture sa više od 5.000.000 dinara.
Vizitorski centar plaća Ministarstvo ekonomije. Centar će se sastojati iz tri celine: prijemne, sa terasom, prodavnicama, atrijumom..., naučnog punkta za koji se očekuje donacija japanske vlade od 50.000 evra; i konaka za arheologe i VIP goste.
Konzervacija Carske palate koju radi Republički zavod za zaštitu spomenika namiriće se iz nacionalnog programa, sa 5.000.000 dinara.
Sanaciji kule broj 20 i izgradnji kafeterije i galerije Ministarstvo ekonomije je namenilo 6.000.000 dinara.
Moderne toalete finansira Ministarstvo ekonomije sumom od 5.000.000 dinara.
Konzervaciju mozaika Dionis i Lavirint, koji će eksluzivno biti izloženi u Narodnom muzeju od 20. decembra, kao i obučavanje arheologa za ovaj vid zaštite, obezbeđuje Ministarstvo za kulturna dobra italijanske vlade.
Čišćenje lokaliteta finansirala je Nacionalna služba za zapošljavanje.

                                                      Text (NE i slike) Sa : [You must be registered and logged in to see this link.] , Hvala.

 

 
SEVERNI DEO (2)

Hram u severnom delu okružen je sa tri velike luksuzne građevine.
Prva od njih označena kao PALATA I sastoji se od pet dvorana,jedne oktogonalne prostorije,dva peristila i manjeg kupatila.Svi podovi u ovoj palati bili su pokriveni mozaicima.
U predvorju je otkriven mozaik u vidu tepiha ukrašenog raznobojnim geometrijskim motivima i predstavom lavirinta u središtu.
U salama zidovi su bili obloženi skupocenim kamenom ili ukrašeni freskama.U njima su nađene mermerne skulpture,na žalost veoma fragmentovane, koje su predstavljale bogove i heroje.
Stubovi u peristilu sa fontanom imali kapitele od mermera s ostrva Prokonesa,a zidovi u maloj poligonalnoj odaji bili su pokriveni zelenim porfiritom sa Peloponeza.


Druga velika građevina,PALATA II,ima jednostavniju osnovu:u središtu je pravougaoni peristil a oko njega su prostorije različitih veličina i namene.
Ova palata kao i velika građevina koja se na nju nadovezuje istražene su samo delimično.

Hram u sklopu ovih građevina istražen je međutim u celini.
Od tog hrama očuvan je visok podijum i široko stepenište ispred kojeg je otkriven monumentalni žrtvenik.
Pretpostavlja se da je ovaj hram bio posvećen Velikoj majci bogova ili Liberu i Liberi.


JUŽNI DEO (3)

Građevine u južnom delu Romulijane koncepirane su drugačije od građevina u severnom delu.
I ovde se hram nalazi u središtu ali nije zaklonjen ostalim građevinama,već gospodari celim prostorom.
Izuzev hrama, ni jedna od njih nije u celini istražena, pa je teško utvrditi njihovu tačnu namenu.
U ovom delu Romulijane nalazilo se i javno kupatilo.

Sasvim je zagonetna namena građevina, u kojoj je nađen natpis FELIX ROMULIANA.
Ona je posebnom ogradom izdvojena od ostalih.
Ogradni zidovi zatvaraju kvadratno dvorište sa stranicama od 32 m.
Zidovi fasade, kao i svih prostorija bili su ukrašeni freskama.
Velike mermerne ploče pokrivale su pod u centralnoj sali,dok su u ostalim prostorijama bili pokriveni raznobojnim mozaicima.
Svi dekorativni elementi koji okružuju natpis (paunovi,lovorov list i bršljen) oznake su za konsekraciju i simboli su besmrtnosti.
S druge strane, pretpostavlja se da je ova građevina bila namenjena ritualnim gozbama koje je, prema svedočenju Laktancija,
Galerijeva majka priređivala svojim verskim istomišljenicima.


ZAPADNA STRANA UTVRĐENJA (1)

Uočljive su dve gotovo paralelne fortifikacije sa džinovskim poligonalnim kuglama i kapijama u središtu

Starija fortifikacija,od koje su istražena zapadna vrata i deo bedema sa jednom četvorougaonom kulom i portikom ima za osnovu nepravilan romb.
Pretpostavlja se da je osnova projektovana ortogonalno ali je svoj oblik promenila zbog neravnog terena na kome je Romulijana sagrađena.

Mlađa fortifikacija znatno je monumentalnija.
Očuvana je u visini između 8 i 20m.
Njeni bedemi,sa 20 poligonalnih kula prečnika 23m, istraženi su po sredini istočne i zapadne strane.
Tu se takođe nalaze vrata i njihova fasada je lučna u osnovi.

[You must be registered and logged in to see this link.]
...