Mozdani udar - slog

Stetnosti Pusenja
Za Duvan su ne tako davno pre nesto vise od Dvesta godina znali samo Indijanci dok ih nije posetio Kristifor Kolumbo i od njih preuzeo Duvan i pusenje. na zalost sada nema tog ko nezna za cigarete a sto je najgore sve vise se siri posebno medju mladima. Procenjuje se da u svetu svake godine od bolesti direktno ili indirektno prouzrokovanih pusenjem umire vise od cetiri miliona ljudi, a ocekuje se da ce broj umrlih tokom sledecih 25 godina iznositi 10 miliona godisnje .

Medjutim ove brojke nece ni malo zabrinuti sve one koji su pusaci, Vecina pusaca uopste ne pusi jer to voli, vec samo zbog toga sto ne moze da prekine. Naravno, kad su prvi put probali cigaretu oni to nisu znali, jer da jesu verovatno nikada ne bi ni pocinjali. Kod pokusaja da se prekine sa pusenjem javljaju se nervoza, razdrazljivost, teskoce u koncentraciji ili bes. Zbog toga od 100 ljudi koji pokusaju da ostave cigarete svega 20 uspe.

Posledice pusenja su mnogobrojne i teske a najteze su: bolesti krvnih sudova (srcani udar- infarkt, mozdani udar- slog)bolesti pluca i disajnih puteva (rak pluca: od 9 obolelih 8 su pusaci, hronicni bronhitis: od 5 obolelih 4 su pusaci) Glavni sastojak duvana je NIKOTIN. Nikotin je toliko otrovan da samo jedna mala kap stavljena na jezik, recimo psa, izaziva trenutnu smrt.

Najveci broj pusaca je poceo da pusi u skoli. To znaci da ukoliko ostanes nepusac dok si ucenik vjerovatno neces nikada postati pusac. Vecina pusaca je zavisna od nikotina. Oni zele da prestanu da puse ali ne mogu. Najvise djece ? pusaca propusi jer im je cigaretu ponudio drug ili drugarica. Ako se nadjes u takvoj situaciji dobro razmisli sta ces uraditi.Reklame za cigarete su tako napravljene da mladi pomisle da je pusenje moderno i da to svi rade. Medjutim, one ti nece reci koliko su cigarete opasne za tvoje zdravlje.

Interesantna je i stvar da pusaci su vrlo retko obazrivlji na ostale osobe koje se nalaze oko njih , zaboravljajuci cinjenicu da ako zele da se truju nemaju nikakvo pravo da cine i drugima. Licno znam za bezbroj takvih primera .

Budite jaki i kazite odlucno "Ne" cigaretama vasem zdravlju za ljubav.

Izvor

B vitamini ne štite od novog šloga

B vitamini kao dodatak ishrani su bezbedni za upotrebu, ali izgleda ne štite osobe koje su preživele šlog od srčanog ili novog moždanog udara, rezultat je jedne obimne studije, obavljene na Univerzitetu Zapadne Australije u Pertu.

Naime, rizik da se dogodi infarkt ili novi šlog kod osoba koje su ranije imale moždani udar iznosi 15 do 17 odsto i kod onih koji su uzimali B vitamine i kod onih koji su dobijali placebo, utvrdili su australijski stručnjaci, a prenosi Rojters.

Oni preporučuju ljudima koji su preživeli šlog, da rizik od navedenih stanja, umesto vitaminima, pokušaju da smanje vodeći zdraviji život, a ukoliko je to potrebno mogu da pribegnu i uzimanju aspirina ili lekova za snižavanje holesterola.

U junu je jedno istraživanje ukazalo da B vitamini ne štite ni osobe koje su prethodno doživele infarkt.

Od devedesetih godina pojavila se nada da bi vitamini - naročito B 6 i B12 kao i folna kiselina - mogli da budu jevtin i bezbedan način zaštite srca. Do toga je došlo jer su neke studije pokazale da kod srčanih bolesnika postoji visok nivo amino kiseline homocistein u krvi. Odatle se javila ideja da bi snižavanjem nivoa homocisteina uz pomoć B vitamina, moglo da se zaštiti srce i smanji rizik od šloga.

Tim iz Perta je preko 8.000 osoba koje su preživele šlog pratio tokom otprilike tri i po godine. One su metodom slučajnog uzorka izabrane da ili uzimaju B vitamine ili placebo.

U rečenom periodu u grupi koja je dobijala B vitamine 118 učesnika (tri odsto) je umrlo od infarkta, a u grupi na placebu 114 učesnika (takodje tri odsto). Od šloga je u grupi na vitaminima umrlo 360 osoba (9 odsto), a u grupi na placebu 388 osoba (10 odsto). Čak je i uočena mala razlika izmedju dve grupe, mogla bi da predstavlja običnu slučajnost, napominje australijski tim.

Izvor

"BRUFEN" MOŽE DA IZAZOVE ŠLOG!

Veće doze „ibuprofena“ mogu da povećaju rizik od moždanih i srčanih udara, upozoravaju stručnjaci sa Univerziteta Bern u Švajcarskoj



Moždani i srčani udar mogu da budu posledica dužeg korišćenja tog leka, pokazala je tek objavljena studija stručnjaka u Britiš medikal žurnalu.

- Veće i redovno uzimane doze „ibuprofena“ i sličnih tableta protiv bolova mogu da povećaju rizik od moždanih i srčanih udara - upozoravaju stručnjaci sa Univerziteta Bern u Švajcarskoj. Oni su do tog zaključka došli posle pregleda podataka 31 kliničkog ispitivanja u kome je učestvovalo više od 116.000 osoba. Naučnici su ustanovili da visoke doze „ibuprofena“ („brufena“) nose sličan rizik kao i lekovi protiv bolova koji su iz bezbednosnih razloga povučeni s tržišta pre nekoliko godina. Jedan od njih je „vioks“, koga na svetskom tržištu nema već šest godina.

Farmaceutkinja Devora Sunčica Veličković iz Udruženja „Farmaceutsko jezgro“, kaže da je sve to već deset godina poznato farmaceutima.
- „Brufen“ može da bude opasan jer razređuje krv. Još ukoliko se uzme u kombinaciji s nekoliko lekova, onda je rizik povećan. Na primer, ukoliko starija osoba već pije neke lekove za svoje osnovne bolesti i dođe u apoteku i kupi „brufen“, a ne prijavi svoju postojeću terapiju farmaceutu, rizikuje svoje zdravlje. Takođe, „brufen“ u visokim dozama preko hiljadu miligrama može da izazove pucanje krvnog suda - objašnjava Veličkovićeva.

Izvor

Kako sprečiti slog?

Prirodnim receptima do zdravlja - Moždani udar je treći na listi uzroka smrtnosti savremenog čoveka, a na prvom je mestu među bolestima koje uzrokuju invaliditet obolelih. Pravilnom ishranom i upotrebom lekovitog bilja može se smanjiti faktor rizika od ove bolesti

Sa starenjem raste učestalost moždanog udara, ali u poslednje vreme se ta granica sve više pomera, tako da čak 46 % slučajeva ovog oboljenja nastaje između 45. i 59. godine života

Povišen krvni ptitisak, srčane bolesti, poremećaji ritma srčanog rada, dijabetes, povišen nivo masnoće u krvi, značajno suženje karotidnih arterija - sve su to bolesti koje povećavaju faktor rizika od moždanog udara

Moždani udar (šlog, modžana kap, apopleksija) je oštećenje dela moždanog tkiva nastalo zbog začepljenja krvne vene u mozgu, ugruškom ili zbog pucanja vene čija je posledica izlivanje krvi u mozak. Povišen krvni pritisak i aterioskleroza vodeći su faktori rizika za pojavu moždanog udara. U zavisnosti od mesta i veličine oštećenja nastalih usled ove bolesti, može da dođe do poremećaja raznih telesnih i psihičkih funkcija koje taj deo mozga kontroliše.

Termin cerebrovaskularna bolest obuhvata sve prolazne ili trajne poremećaje moždanih funkcija nastale kao posledica patološkog procesa u krvnim sudovima koji hrane mozak.
Moždani udar može nastati na dva načina - začepljenjem krvnog suda koji snabdeva mozak krvlju (ishemijski moždani udar) i pucanjem zida krvnog suda i izlivanjem krvi u moždano tkivo (hemoragični moždani udar). Prvi je češći, ali drugi ima teže posledice.


Simptomi moždanog udara

- utrnulost, slabost ili oduzetost ruke, lica ili noge, naročito ako je zahvaćena samo jedna strana tela
- poremećaj govora - otežano izgovaranje, "frfljanje", pogrešno razumevanje jednostavnih rečenica
- gubitak ravnoteže
- vrtoglavica, nesigurnost u hodu
- naglo zamagljenje ili gubitak vida, naročito na jednom oku
- nagla, jaka glavobolja praćena povraćanjem


Faktori rizika i preventiva

Na starosnu dob, pol i genetsko nasleđe ne možemo da utičemo, ali na pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola, stres, fizičku neaktivnost, nezdravu ishranu i gojaznost i te kako možemo. Pojedine bolesti takođe predstavljaju faktore rizika za nastanak moždanog udara: povišen krvni ptitisak, srčane bolesti, poremećaji ritma srčanog rada, šećerna bolest, povišen nivo masnoće u krvi, znatno suženje karotidnih arterija. Otkrivanjem i saniranjem ovih bolesti na vreme takođe može da se umanji verovatnoća pojave moždanog udara, što je i dokazano u razvijenim zemljama Evrope i Severne Amerike, gde je u poslednjih dvadesetak godina lečenjem pomenutih bolesti smanjen faktor rizika od moždanog udara.

Starosna dob

Sa starenjem raste učestalost obolevanja od moždanog udara, ali u poslednje vreme ta granica se sve više pomera, tako da čak 46 % slučajeva moždanog udara nastaje u dobu između 45. i 59. godine.

Zdrava ishrana

Da bi se smanjio rizik nastanka moždanog udara, obavezno se mora promeniti režim ishrane. Iz jelovnika treba izbaciti hranu bogatu zasićenim mastima, šećerima, previše zasoljenu hranu, onu bogatu holesterolom, a umesto nje uvrstiti namirnice u kojima dominiraju nezasićene masti, ulja (naročito maslinovo), mnogo voća i povrća, biljnih vlakana i ribe.

Prestanak pušenja

U cilju preventive moždanog udara treblo bi da se prestane sa pušenjem jer ovaj porok može za šest puta poveća rizik od nastanka moždanog udara. Srećom, već pet godina nakon prestanka pušenja rizik se izjednačava s onim kod nepušača.

Konzumiranje alkohola

Popiti čašu crnog vina ili čašicu rakije dnevno je zdravo, ali sve preko toga predstavlja faktor rizika. Brojne studije pokazale su da umereno konzumiranje crnog vina smanjuje rizik od srčanog udara kod osoba srednjeg doba i to u 30 do 50 % slučajeva. Ovi rezultati pokazali su se značajnima čak i kada su u obzir uzeti i ostali faktori rizika, na primer pušenje. Antioksidansima iz vina pripisuje se pozitivno delovanje ovog pića kroz povećanje nivoa HDL holesterola i sprečavanje stvaranja ugrušaka.

Prekomerna težina

Višak kilograma i telesna neaktivnost dokazani su faktori rizika ne samo od ploga, nego i drugih bolesti. Dijete i redovno vežbanje sigurno mogu da pomognu.

Prirodni čuvari mozga

Nezaobilazna stvar u sprečavanju moždanog udara i smanjenju oštećenja mozga, ako je do njih došlo, jeste konzumiranje voća i povrća. Britanski naučnici sa Kembridža dokazali su da su stariji ljudi koji jedu mnogo svežeg voća i povrća najmanje izloženi riziku od moždanog udara, a norveški naučnici dokazali su da je kod muškaraca za 45 % smanjena opasnost od smrti izazvane ovom bolešću.

Svemoguća šargarepa

Konzumiranje šargarepe pet puta nedeljno ili češće, može da smanji opasnost od šloga za 68 %. Do tog rezultata došli su harvardski naučnici nakon osmogodišnjeg ispitivanja. Razlog za to je beta-karoten. Stoga se, u cilju zaštite, preporučuje svakodnevno konzumiranje jedne veće šargarepe, 3/4 šolje pirea od krompira ili tri šoljice kuvanog spanaća, takođe bogatog beta-karotenom.
Naime, ova supstanca, osim što ima snažno antioksidativno dejstvo, sprečava i pretvaranje holesterola u toksičan oblik i stvaranje ugruška u arterijama.
Po istraživanju belgijskih naučnika, smrtnost od moždanog udara pored beta-karotena može da se izbegne zahvaljujući vitaminu A. Naime, kad mozak ostane bez kiseonika, kao što je slučaj kod moždanog udara, ćelije počinju da gube svoje funkcije, što dovodi do oštećenja nervnih ćelija zbog nedostatka kiseonika. Ukoliko u krvi postoji veća količina vitamina A, on svojim delovanjem može da smanji oštećenje mozga.

Beli luk

Razređuje krv i utiče na smanjenje krvnog pritiska, smanjuje nivo lošeg holesterola, sprečava stvaranje ugruška, deluje kao antioksidant. Ovakvo delovanje doprinosi sprečavanju ishemijskog moždanog udara. Bliski srodnici belog luka su crveni luk i praziluk koji deluju na sličan način.

Vrba

Kora vrbe prirodni je aspirin za koju je dokazano da smanjuje ne samo rizik od infarkta nego i od šloga. Pola tablete aspirina dnevno smanjuje rizik za oko 40 % kod muškaraca i 25 % kod žena. Priprema čaja: 1 kašičica kore prelije se s 200 ml hladne vode, polako vri, pusti da odstoji 5 minuta, procedi se i pije se nezaslađeno 2 puta dnevno.

Grašak

Naučnim ispitivanjem dokazano je da gotovo sve mahunarke sadrže genistin, koji se pokazao kao veoma delotvoran za sprečavanje raka. Naučnici veruju da je ishrana u kojoj preovladava tofu (sir od soje) najzaslužnija što se kod azijskih žena beleži mali postotak raka dojke. Osim zaštite od karcinoma dojke, genistin blagotvorno deluje i u slučaju stvaranja krvnih ugrušaka, što zači da može da doprinese sprečavanju ishemijskog moždanog udara kao i srčanog udara. Zato se ovo preporučuje da se ovo povrće barem dva puta nedeljno nađe na meniju.

Ananas

Ovo tropsko voće bogato je bromelinom koji blagotvorno deluje protiv stvaranja krvnih ugrušaka, što naravno doprinosi sprečavanju ishemijskog i srčanog udara. Bar jednom nedeljno treba jesti ananas, bilo svež ili konzerviran.

Borovnica

Slatke bobice borovnice bogate su sastojcima poznatim kao antocijani, koji pomažu u sprečavanju nastanka krvnih ugrušaka, pa razbijaju masne naslage koje se stvaraju na zidovima arterija. Osim toga, dokazano je da borovnica pomaže i održavanju zdravog stanja kapilara. Dva puta nedeljno čaša borovnice može da smanji rizik od moždanog udara.

Đumbir

Ovo je još jedna od lekovitih biljaka sa dokazanim delovanjem protiv stvaranja krvnih ugrušaka. U jednoj indijskoj studiji dokazano je da se dnevnim konzumiranjem dve kašičice đumbira neutrališe uticaj koji na stvaranje ugruška ima 100 grama maslaca. To, naravno, ne znači da možete svakodnevno da konzumirate maslac koji je bogat holesterolom i jedan je od faktora rizika moždanog udara i da posle toga neutrališete njegov uticaj sa đumbirom.
Preporučuje se da đumbir koristite prilikom kuvanja mešajući ga sa jelima ili da kuvate čaj od đumbira tako što ćete jednu do dve kašičice sveže izrendanog korena dodati u šolju ključale vode. Ostaviti da se ohladi i piti nezaslađen.

Ginko biloba

Ginko se u svetu koristi u lečenju posledica moždanog udara, zatim za poboljšanje pamćenja, ravnoteže, vrtoglavice. Mnoga ispitivanja dokazala su da ova biljka pojačava dotok krvi u mozak. Osim toga, ginko pomaže otpornost i elastičnost kapilara, sitnih krvnih sudova, što doprinosi sprečavanju moždanog udara. Dnevna količina koja se preporučuje je 60-240 miligrama ekstrakta. U većim količinama ginko može da izazove proliv, razdražljivost i uznemirenost.

Antioksidansi

Antioksidansi usporavaju proces oksidacije, hemijski proces koji ćelijama u arterijama omogućava bolju apsorpciju masnih kiselina i LDL holesterola. Ovo može uzrokovati stvaranje naslaga i začepljenje arterija - aterosklerozu. Antioksidansi koji se najčešće spominju u kontekstu zaštite od srčanih bolesti jesu vitamin C, E i karotenoidi. Dobri izvori vitamina C su voće i povrće. Ulje pšenicnih klica, orasi, semenke, biljna ulja, žumane, lisnato zeleno povrće dobri su izvori vitamina E, karoteniodi su kao biljni pigmenti prisutni u obojenom voću i povrću.

Moždani udar i rizik od Alzhajmerove bolesti

Moždana kap kod starijih pacijenata povećava rizik za razvoj Alzhajmerove bolesti, a pretpostavlja se da je to zbog oštećenja koje izaziva krv u mozgu.

Uticaj zagađenja vazduha

Osobe koje udišu zagađeni vazduh imaju veće izglede da u roku od 2 sata pretrpe hemoragijski moždani udar, upozoravaju japanski naučnici. Prateći smrtnost od moždanog udara kod osoba starijih od 65 godina u 13 urbanih područja u Japanu, naučnici su otkrili kako se rizik za izliv krvi u mozak udvostručuje u roku od 2 sata nakon što je zabeležena visok nivo zagađenja vazduha. Ranija istraživanja pokazala su da udahnute čestice iz zagađenog vazduha do krvotoka stižu u roku od 60 sekundi.

Čajne mešavine

* Anđelika, tratinčica, imela. Dve kašičice mešavene preliti sa dve šolje ključale vode i pustiti da odstoji pet minuta. Piti po kašičicu čaja svaka dva sata.
* Valerijana, zova, glog, imela, poljska preslica, šipak, rutvica. Piti tri puta dnevno po šolju čaja i to petnaest minuta pre obroka.
* Glog, vrkuta, majčina dušica, rusomača. Dve kašike mešavine preliti sa pola litra ključale vode i ostaviti da se ohladi petnaest minuta. Piti svakih pola sata po kašiku čaja.
* Steža, kora krkavine, gospina trava. Dve kašike mešavine preliti sa pola litra ključale vode i piti tri puta dnevno po šolju čaja.
* Anđelika, vrkuta, rusomača: Tri kašike mešavine kuvati pet minuta u pola litra vode. Piti više puta dnevno po pola šolje čaja.
Jela
* Svaki dan pojesti po jednu jabuku, glavicu crvenog luka prelivenu uljem i popiti čašu kozjeg mleka.
Oblozi
U slučaju moždanog udara preporučuju se oblozi od lista gaveza sa švedskim kapima.
Kura sa vinom
Četrnaest dana potapati u vino jednake količine anđelike, ruzmarina, lavande i kadulje. Piti ujutro i uveče po jednu kašiku.

Izvor

Krvna slika otkriva srčani udar (Beta)

Jednostavna analiza krvi može da pokaže da li osoba ima povećani rizik od srčanog ili moždanog udara, saopštili su američki naučnici.U studiji vođenoj nad 987 muškaraca i žena sa koronarnim oboljenjem, navodi se da je kod ispitanika otkriven povećan nivo proteina NT-proBNP, koji može da bude pokazatelj za povećan rizik od dobijanja infarkta ili moždanog udara.
“Uzimajući u obzir i druge rizične faktore, jasno je da krvna slika može da otkrije mnoge stvari koje se ne vide ehokardiografijom”, rekla je Meri Vuli, profesorka medicine na Univerzitetu u Kaliforniji.
Protein NT-proBNP krvni je marker hormona BNP-a, čija je koncentracija veća u trenutku srčanog udara ili nekog velikog stresa, objasnila je Meri Vuli.

“Kada oteknu srčani zidovi zbog velike količine krvi, nivo hormona BNP-a se povećava i na taj način i njegov protein NT-proBNP”, dodala je američka naučnica.

Izvor

Depresija vodi ka srčanom udaru (Beta)



Osobe, starije od 65 godina i koje imaju simptome depresije, imaju veću opasnost da dobiju manji moždani ili srčani udar, saopštili su američki naučnici.
Ekipa stručnjaka sa bostonskog Univerziteta je ipitivala tokom osam godina grupu od 4.120 osoba.
Tokom studije, naučnici su zabeležili 144 slučaja moždanog i srčanog udara i 84 mini-udara, navodi se u američkom medicinskom časopisu “Strouk” (Stroke).
Opasnost ostaje i kada su pod kontrolom ostali rizični faktori, kao što su visok krvni pritisak, dijabetes i pušenje, dodaje se u studiji.
Naučnici smatraju da depresija utiče na dobijanje moždanog i srčanog udara zbog nedostatka fizičke aktivnosti, lošeg uzimanja prepisane terapije, kao i promene ponašanja.

Izvor

Dan borbe protiv moždanog udara (Tanjug)



Moždani udar je prvi uzrok smrti među ženama i drugi među muškarcima u Srbiji, a stručnjaci procenjuju da od moždanog udara kod nas umre više od 3.000 ljudi na milion stanovnika.

Povodom Svetskog dana borbe protiv moždanog udara, 9. juna, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da su hronična stanja kao što su srčane bolesti ili moždani udar postala glavni uzrok smrti na globalnom nivou, što je bazirano na podacima iz 193 zemlje članice.

“Kako stanovništvo u narednih 25 godina bude sve starije u zemljama sa srednjim ili niskim primanjima, doćiće do znatnog povećanja udela smrtnih slučajeva koji su posledica nezaraznih bolesti”, stoji u izveštaju SZO.

Ta zdravstvena organizacija napominje da će 2030. godine rak, kardiovaskularne bolesti i saobraćajne nesreće zajedno imati udeo od oko 30 odsto u broju smrtnih slučajeva u svetu.

Srpski stručnjaci ističu da posebno zabrinjava činjenica da moždani udar, u narodu poznatiji kao šlog ili kap, u Srbiji pogađa sve mlađe ljude, ponekad čak ispod 45 godina starosti.

Istraživanja su pokazala da pacijenti koji u prva tri sata posle moždanog udara dobiju medicinsku pomoć imaju čak 40 odsto šansi da se oporave. Međutim, većina osoba koje ga dožive ostaju teški invalidi.

Vodeći faktori rizika za nastanak bolesti su pušenje, visok krvni pritisak, visoki procenat masti (holesterola) u krvi, alkohol, gojaznost, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost.

Takođe, osobe iz nižih socijalnih grupa imaju dva puta veći rizik oboljevanja i prevremenog umiranja od infarkta, šloga, bolesti pluća, dijabetesa u odnosu na osobe iz viših socioekonomskih grupa.

Stručnjaci ukazuju da redovno merenje krvnog pritiska pomaže da se na vreme utvrdi da li je on visok i smanji rizik od opasnih oboljenja kao što je moždani udar.

Naučnici tvrde da je jutarnji krvni pritisak ključan za predviđanje rizika od infarkta i moždanog udara, pri čemu je dokazano da je visok krvni pritisak (hipertenzija) među glavnim faktorima rizika od pomenutih bolesti.

Redovno merenje pritiska u kućnim uslovima pomaže da se na vreme utvrdi hipertenzija i smanji rizik od opasnih oboljenja, među kojima je i moždani udar (šlog).

Statistike pokazuju da četvrtina obolelih ne preživi šlog, a od ostale tri četvrtine, samo jedna četvrtina može da se vrati na posao, što bolest čini ne samo zdravstvenim, već i socijalnim problemom.

Sociološki aspekt u Srbiji, pored gubljenja radne sposobnosti obolelog, podrazumeva angažovanje članova njegove porodice koje zbog velikih obaveza i same često odsustvuju sa posla i zanemaruju profesionalnu i porodičnu stranu života.

Moždani udar je neurološka bolest koja nastaje naglo i prouzrokovana je poremećajem cirkulacije u mozgu, što dovodi do nedovoljne snabdevenosti određenih delova mozga kiseonikom i hranljivim materijama. Pošto su ćelije lišene kiseonika, one odumiru.

Posledice variraju od kratkotrajne slabosti, gubitka svesti, preko nemogućnosti pacijenta da se kreće, govori pa do doživotne paralize, pa čak i smrti.

U gotovo 50 odsto slučajeva organizam nas upozorava na predstojeću opasnost – teškom šlogu prethode takozvani mini šlogovi. Taj prolazni moždani atak može da se manifestuje kao slabost u jednoj polovini tela ili nagli gubitak vida na jednom oku, koji se ubrzo vraća. Može se javiti i privremeni poremećaj govora.

Najčešće se sve dešava brzo i ne traje dugo pa čovek ne stigne da shvati šta se desilo i ne obraća na to pažnju, misleći da će sve proći samo od sebe.

Posebnoj opasnosti izložene su osobe s visokim krvnim pritiskom, pušači, dijabetičari, žene koje uzimaju oralnu kontracepciju s visokim sadržajem estrogena, kao i srčani bolesnici. Ugroženi su i gojazni ljudi s visokim holesterolom, naročito ako se malo kreću.

Izvor

Moždani udar među najčešćim ubicama (Tanjug)



Bolesti krvnih sudova su neprijatelj broj jedan u Srbiji i svetu, a među njima je moždani udar treći najvažniji uzrok obolevanja i smrtnosti, kao i najčešći uzrok invaliditeta, pokazuju epidemiološki podaci uoči Svetskog dana borbe protiv moždanog udara, 29. oktobra.

Kod dve trećine bolesnika moždani udar uzrokuje invaliditet koji najčešće za posledicu ima trajnu radnu nesposobnost. Procenjuje se da čak 46 odsto slučajeva moždanog udara nastaje u produktivnoj fazi opšte populacije, odnosno između 45. i 59. godine života. Vreme potrebno za rehabilitaciju posle te bolesti najviše zavisi od težine šloga, a samo petina preživelih uspe da se u potpunosti vrati u normalu.

Čak 60 odsto pacijenata ostaje sa manjim ili većim posledicama šloga, dok trajno onesposobljeni za samostalan život, odnosno ljudi koji zavise isključivo od tuđe pomoći, čine ostatak ove negativne statistike. Iako muškarci imaju veću predispoziciju za moždani udar, kod nežnijeg pola ona češće ima smrtni ishod.

Simptomi

Simptomi koji ukazuju da je došlo do začepljenja krvnog suda u mozgu (šloga) su poremećeni pokreti jedne strane tela, slabost, nespretnost, oduzetost ruke ili noge, poremećaj osetljivosti, trnjenje strane lica ili tela, gubitak vida na jedno oko, gubitak koordinacije ili nemogućnost hoda, nerazumevanje ili nemogućnost govora.

Neurolozi ističu da je od najvećeg značaja da se osobe sa tim tegobama što pre obrate lekaru, jer pacijenti koji, unutar sat do sat i po od početka simptoma, uspeju da budu prevezeni do specijalizovanih ustanova za lečenje akutnog moždanog udara, imaju znatno veće šanse za povoljniji ishod bolesti.

U našoj zemlji postoji mogućnost da se u specijalizovanim jedinicama za moždani udar da najadekvatnija moguća terapija moždanog udara, a to je trombolitička terapija, čiji je cilj da razloži tromb koji je akutno začepio određeni krvni sud u mozgu i doveo do nastanka akutnog ishemijskog moždanog udara.

Faktori rizika

Kada su u pitanju faktori rizika, stručnjaci ukazuju da među te faktore spadaju mnoge bolesti, stanja, okolnosti i životne navike pri čemu na pojedine faktore rizika, kao što su uzrast, pol i genetsko nasleđe, nije moguće uticati, ali je zato na mnoge faktore rizika moguće delovati i smanjiti njihov uticaj.

Uzrast je značajan faktor rizika, jer starije osobe češće obolevaju, ali čak 46 odsto moždanih udara nastaje u produktivnijoj životnoj fazi, što moždani udar čini velikim zdravstveno-ekonomskim problemom.

Pacijenti se upozoravaju da mogu da utiču na povišen krvni pritisak, pušenje, srčane bolesti, poremećaj ritma srčanog rada, šećernu bolest, povišene masnoće u krvi, kao i da se zdravije hrane, izbegavaju stres, vode računa o težini i upražnjavaju fizičku aktivnost.

Izvor

Antidepresivi povećavaju rizik od šloga

Velika klinička studija sprovedena u SAD-u otkrila je da uzimanje antidepresivnih lekova povećava rizik od nastanka šloga (moždanog udara).

Ispitivano je 136.923 žena starosti između 50 i 79 godina i one su praćene u proseku 6 godina. Žene koje su koristile antidepresivne lekove imale su za 45% povećani rizik od nastanka moždanog udara u poređenju sa ženama koje nisu koristile ove lekove.

Smatra se da sama depresija povećava rizik od nastanka moždanog udara, tako da nije sasvim jasno koliki je tačno udeo ovih lekova.

Ispitivano je da li postoji razlika u procentu nastanka moždanog udara u zavisnosti od toga da li osoba koristi triciklične antidepresivne lekove ili lekove iz grupe SSRI (selektivni inhibitori serotonina). Osobe koje koriste lekove iz grupe SSRI sklonije su moždanom udaru koji je nastao usled krvarenja u mozgu.

Istraživači su upozorili na to da osobe koje koriste antidepresivne lekove ne smeju nikako da prekinu uzimanje lekova na svoju ruku! Ukoliko imaju neku dilemu, treba da se jave svom lekaru i da sa njim prodiskutuju o tome koje su prednosti, odnosno neželjeni efekti prilikom uzimanja ovih lekova.

Izvor

Kako nastaje slog
U vecini slucajeva (85%) mozdani udar nastaje kada krvni ugrusak (tromb) zacepi arteriju u mozgu. U ostalih 15% slucajeva slog se javlja kad arterija u mozgu pukne. Oba mogu imati pogubne posledice.


HEMORAGIcNI s LOG
1. U mozgu dolazi do pucanja arterije i krv se izliva u okolno tkivo ili brazde i vijuge mozga.
2. Krv preplavljuje celije mozga, remeti njihove funkcije i dovodi do oticanja mozga zbog suvisne tecnosti.
3. Ukoliko se oticanje nastavi, mozak se siri, ali to sirenje zaustavljaju kosti glave pa sadrzaj pocinje da izlazi kroz otvor u dnu lobanje, unistavajuci tako centre za svest i disanje.


ISHEMIJSKI s LOG
1. Formira se krvni ugrusak (tromb) koji dospeva u mozak i tu zacepljuje arteriju. Ugrusci se najcesce formiraju u srcu ili vratnim arterijama koje su ostecene ateroskleroticnim plakom.
2. Mozak pokusava da se zastiti tako sto povecava pritisak krvi u nastojanju da procisti arteriju. Za to vreme, celije mozga, lisene kiseonika, pocinju da otkazuju.
3. Ukoliko problem potraje, mozdane celije oticu i umiru.

Simptomi
Utrnulost, slabost ili oduzetost. U pocetku covek ne oseca samo recimo stopalo ili saku, zatim se utrnulost siri na ruku ili nogu, pa cak i lice i celu jednu polovinu tela. Desava se da pacijent oseti samo slabe zmarce ili trnce u vrhovima prstiju.
Poremecaj govora. Pacijent odjednom ne moze da se seti neke reci ili ne moze razgovetno da je izgovori ili ne razume sta njemu neko govori.
Neposlusni prsti. Prvi znak mini sloga moze biti nemogucnost da zadrzite predmet u rukama. Ako odjednom niste u stanju da uzmete olovku, podignete kljuceve koji su vam ispali ili se obamrlost siri - odmah potrazite pomoc.
Naglo zamagljenje vida. cesto se pocetak sloga manifestuje naglim zatamnjenjem vida, a pacijent okolinu vidi u sivim bezbojnim tonovima. Obicno je zahvaceno samo jedno oko, dok na drugo i dalje vidi normalno. Ponekad covek sve vidi duplo: umesto jednog predmeta vidi dva, bilo jedan pored drugog, bilo jedan preko drugog. Delimican gubitak vida moze biti pracen utrnucem odgovarajuce polovine lica. cak i ako sve brzo prodje, taj signal se ne sme zanemariti. Jos koliko sutradan treba otici kod lekara.
Nesiguran hod i losa koordinacija pokreta. Po pravilu taj simptom ukazuje na tromb koji narusava rad centra za ravnotezu u mozgu. Zanosenje u hodu je najcesce praceno vrtoglavicom.
Iznenadna nesnosna glavobolja. To je najkarakteristicniji simptom sloga. Ona je konstantno jaka, nije pulsirajuca, ne zahvata jedan deo glave, vec celu lobanju i nema ocigledan uzrok.

Reagujte na vreme
s ta da radite ako kod sebe ili vasih bliznjih primetite nabrojane simptome? Pre svega morate da ih shvatite ozbiljno. cak i ako brzo prodju, zakazite pregled kod neurologa. Podrobno opisite lekaru Hitne pomoci svoje simptome da bi vas bolje shvatio i dao adekvatan savet. I ne obracajte paznju na proteste pacijenta u stilu: "Ma nije to nista, sad mi je sasvim dobro!" Prvi trenuci posle mozdanog udara su najdragoceniji i od toga kako ste ih iskoristili moze da vam zavisi zivot!

Jedinica za mozdani udar
U beogradskom Urgentom centru postoji dobro opremljena savremena Jedinica za mozdani udar. Njeni lekari tu primenjuju najsavremeniju trobmoliticku terapiju koja je veoma delotvorna ukoliko pacijent stigne na vreme. Ta terapija podrazumeva da se u prvih nekoliko sati posle sloga obolelom da lek koji razbija tromb, cime se ostecenja mozga svode na minimum, a covek ustaje vec sutradan.
Prvi put kod nas Udruzenje neurologa Srbije organizuje 9. juna obelezavanje Dana borbe protiv mozdanog udara sirom nase zemlje.

Izvor

Moždani udar – hitna reakcija


Simptomi moždanog udara nastaju naglo u toku dnevne aktivnosti ili u snu kada se bolesnik budi sa njima. Tipična je pojava slabosti ili oduzetosti jedne polovine tela, utrnulost polovine lica i tela, smetnje izgovaranja ili razumevanja govora, gubitak vida u jednoj polovini vidnog polja, gubitak koordinacije pokreta ekstremiteta sa jedne strane ili iznenadan gubitak ravnoteže i teškoće u hodu.

Piše: Doc. dr Dejana Jovanović, Urgentna neurologija,
Institut za neurologiju, KCS, Beograd



Uobičajene su dve vrste reakcije na nastanak simptoma moždanog udara. Jedna je čekanje da simptomi spontano prođu tokom narednih sati, čak do narednog dana, a druga je da se panično sopstvenim transportom odlazi do neke najbliže zdravstvene ustanove, koja često nije osposobljena da prepozna i zbrine ovakvog bolesnika. Nije dobro ni jedno ni drugo.

Ukoliko se oseti neki od navedenih simptoma i oni se održavaju tokom oko 10-15 min ne treba oklevati i čekati da se tegobe spontano povuku, već odmah telefonom pozvati službu hitne pomoći koja će proceniti hitnost tegoba i da li one predstavljaju moždani udar. Treba sačekati dolazak njihove ekipe koja već u transportu može da uradi prvo zbrinjvanje ovih bolesnika, napravi procenu da li je bolesnik za trombolitičnu terapije, koja se može primeniti samo u prva tri sata od nastanka simptoma, i donese odluku u koju ustanovu treba bolesnika odvesti.

Samoinicijativno odvoženje bolesnika sa simptomima moždanog udara do neke zdravstvene ustanove nije dobro iz više razloga. Prvo, postoji rizik od velikog gubitka vremena do dolaska u pravu ustanovu koja može da leči takvog bolesnika. Bolesnik može biti doveden u ustanovu koja uopšte nije osposobljena za zbrinjavanje takvog bolesnika ili se dovodi u pravu ustanovu, ali u tom trenutku u toj ustanovi ne radi skener, aparat za snimanje glave, koji je neophodan za donošenje odluke o terapijskom pristupu ili se dovodi u ustanovu koja može da zbrine bolesnika sa moždanim udarom, ali nije osposobljena za primenu trombolitične terapije. Pored šetanja teškog bolesnika od ustanove do ustanove, gubitak vremena može biti presudan da se odustane od trombolitične terapije koja se može primeniti samo u prva tri sata od nastanka simptoma. Ukoliko se i sačeka 10-15 min dolazak ekipe hitne pomoći, gubitak vremena je znatno manji. Lekari hitne pomoći mogu da naprave procenu da li bolesnik jeste kandidat za trombolitičnu terapiju, da li je preteće životno ugrožen, mogu da urade neke osnovne dijagnostičke procedure do dolaska u bolnicu (merenje krvnog pritiska, EKG, nivo šećera u krvi), primene potrebne terapijske mere, informišu se o ranijim značajnim bolestima, zatim jave odgovarajućoj ustanovi da dolaze sa takvim bolesnikom i predoče unapred njegovo stanje i kao prioritetno vozilo maksimalno brzo stignu do prave ustanove koja može da zbrine bolesnika sa moždanim udarom.

Ukoliko se simptomi moždanog udara spontano potpuno povuku u roku od oko 10-30 min od njihovog nastanka, treba telefonom konsultovati lekara hitne pomoći i prema njegovoj preporuci može se uputiti i privatnim vozilom do odgovrajauće ustanove. Ovi kratkotrajni simptomi, koje nazivamo tranziotorni ishemijski atak (TIA) mogu biti uvod u nastanak kompletnog moždanog udara, obično u narednih 48 sati. Iz ovih razloga, kod ovih osoba se ubrzano sprovodi dijagnostički postupak i donosi odluka da li postoji potreba i mogućnost hirurškog uspostavljanja prolaznosti karotidnih arterija.

Šta je to što neko ko je pored osobe koja je doživela moždani udar treba da uradi?

Osnovno je da se treba uzdržati od paničnog reagovanja. Zavisno od tegoba koje nastaju, položaja osobe i mesta na kome se tegobe razvijaju, ta osoba treba da se polegne, jer se time omogućava bolji priliv krvi do mozga. Retko se tegobe moždanog udara razvijaju u sekundama, a mnogo češće se razvijaju tokom više minuta do pola sata. Takvi bolesnici većinom ne gube svest, ali je moguće da kod teških oblika moždanog udara dođe i do toga. Tada tu osobu treba okrenuti i na bok. U slučaju nastanka i najtežih oblika moždanog udara veoma retko se dešava se da dođe do prekida srčane radnje i disanja u tim prvim minutima, a retko i satima kasnije. Zbog toga nije uobičajeno da se ovakvim bolesnicima radi masaža grudnog koša ili pokušava veštačko disanje od strane laika. Mnogo češće, osoba sa moždanim udarom razvija skok krvnog pritiska, ali suprtno opštem mišljenju, potpuno je pogrešno pokušavati sa njegovim sniženjem pre dolaska u bolnicu. Pogotovo se ne prepopručuje uzimanje nitroglicerina i sličnih lekova za srce koji značajno snižavaju krvni pritisak. Naime, pokazano je da u toj situaciji mozgu više odgovara visok krvni pritisak, nego njegovo snižavanje koje može uzrokovati značajno veće posledice nego što bi bile ukoliko se pritisak ne snižava. Dakle, još jedan razlog zašto treba sačekati dolazak ekipe hitne pomoći.

Veoma je važno da se do dolaska ekipe hitne pomoći obezbedi medicinska dokumentacija iz koje se vidi od kojih značajnijih bolesti je osoba lečena ili pozove najbliži član porodice koji će te podatke moći da da. Od tih podataka o ranijim bolestima, kao i od tačnog vremena nastanka tegoba zavisi i da li će takva osoba moći da primi trombolitičnu terapiju. Ukoliko sam bolesnik ne može da kaže tačan momenat nastanka tegoba, treba utvrditi ko ga je i kada poslednji put video bez tegoba. Nepoznato ili neprecizno vreme nastanka simptoma moždanog udara onemogućava primenu trombolitične terapije! Nastanak simptoma moždanog udara u toku spavanja takođe onemogućava primenu ove terapije, zbog čega je veoma važno saznati da li se bolesnik probudio sa simptomima. Pored vremena, važno je saznati i kolika je telesna težina bolesnika, da li je imao prethodnih dana neke povrede, medicinske intervencije i operacije, od kojih hroničnih bolesti se leči i koje lekove redovno uzima. Svi ovi podaci su od presudne važnosti za donošenje odluke da li je bolesnik kandidat za trombolitičnu terapiju i sa kojim stepenom hitnosti i u koju ustanovu ga treba odvesti.

Izvor

Moždani udar-prepoznavanje je ključ


Moždani udar je bolest čiji simptomi nastaju iznenada, pa je po tome i dobio ime („udar“ ili „šlog“). Najčešće se sve manifestacije moždanog udara u svojoj punoj meri razviju u toku nekoliko minuta do oko par sati, a veoma retko mogu se postepeno razvijati tokom više sati ili par dana. Ne tako često dešava se da simptomi moždanog udara u prvim satima variraju u svom intenzitetu, tj. da imaju fluktuirajući tok.

Piše: Doc. dr Dejana Jovanović, Urgentna neurologija,
Institut za neurologiju, KCS, Beograd



Tipične manifestacije nastanka moždanog udara su iznenadna pojava slabosti ili oduzetosti jedne polovine lica i tela uz osećaj njihove utrnulosti. Kako se moždani udar često javlja u snu, bolesnik se budi sa ovakvim tegobama i nesvestan njihovog postojanja prilikom ustajanja pada pored postelje ili na putu do kupatila. Stepen slabosti može da varira od potpune oduzetosti pa do veoma blage slabosti kada se samo veoma precizne radnje ne mogu izvesti (npr. pisanje).

Izolovano ili udruženo sa slabošću jedne polovine tela, posebno desne, prisutne su i smetnje govora. Bolesnik u najtežim slučajevima oštećenja ne može uopšte da izgovori neku reč, zapravo ne može da nađe odgovarajuću reč za neki pojam iako zna šta želi da kaže i sposoban je da ispunjava naloge koji se od njega traže. U manjim oštećenjima on gubi uobičajen fond reči, počinje da priča kratkim jednostavnim rečima, kao osoba koja je tek počela da uči neki strani jezik. Druga mogućnost je da bolesnik prestaje da razume tuđ govor, kao da svi oko njega počinju da pričaju stranim jezikom. On ne može da ispuni naloge koji se od njega traže, jer ih ne razume, a njegova okolina ima utisak kao da je odjednom "ogluveo" ili "izgubio pamet". Dodatan problem je što je bolesnik najčešće neuviđavan u sopstveni gubitak moći razumevanja govora, a nema ni uvida da reči koje sam izgovara ne odgovaraju poznatim rečima, pa je i njegov govor nerazumljiv za njegovu okolinu. Moguće je da smetnje govora budu i po tipu nejasno izgovorenih reči u vidu "zaplitanja jezikom" ili da govor iznenada postane usporeniji.

Kao manifestacija nastalog moždanog udara mogu se javiti i smetnje vida u vidu ispada jedne polovine vidnog polja na oba oka. Takvi bolesnici će primetiti da pri hodu udaraju jednom stranom tela o okolne predmete ili ramove vrata.

Moždani udar se može prikazati i kao iznenadne teškoće u hodu, gubitak ravnoteže ili koordinacije

pokreta ekstremiteta. Osoba primeti da iako nema osećaj gubitka snage u ruci, ipak ne može da izvede određeni pokret kao što je npr. stavljanje ključa u bravu. On se pri hodu oseća kao da je pijan, nesiguran je, zanosi se i ima osećaj vrtoglavice, kao da se stvari i cela okolina okreću oko njega.

Iznenandna pojava jake, do tada nedoživljene glavobolje bilo izolovano ili kao prateći fenomen svih prethodno pomenutih tegoba je čest simptom nastanka moždanog udara. Pojava glavobolje je tipična za moždana krvavavljenja i tada je često praćena mukom i povraćanjem. Ove glavobolje su veoma jake i bolesnik ih često opisuje kao osećaj "udara nožem" u određeni deo glave. Ovakve glavobolje se teško ili nikako ne smiruju na uobičajene analgetike. Glavobolja ređe prati nastanak moždanih infarkta i kod njih se obično javlja odloženo posle više sati od nastanka prvih tegoba.

Kod moždanih krvavljenja često dolazi i do razvoja pospanosti ili kome, teških neuroloških oštećenja, nestabilnosti životnih funkcija i znatan broj ovih bolesnika još u početku bolesti završava smrtnim ishodom. Moždani infarkti su retko praćeni poremećajem svesti, uglavnom kada se zapuši glavni krvni sud ili onaj koji ishranjuje delove mozga u kome se nalaze centri za disanje i rad srca.

Simptomi moždanog udara su veoma raznoliki i posledica su prekida funkcionisanja dela mozga koji je ostao bez dotoka krvi ili su posledica izlivanja krvi izvan krvnog suda u određeni deo mozga. Ukoliko u kratkom vremenskom periodu ne dođe do ponovnog uspostavljanja cirkulacije u oštećenom delu mozga, simptomi će se održavati i nekada u većoj ili manjoj meri trajno zaostati. U oko 30% bolesnika koji su doživeli moždani udar, njegovom nastanku može prethoditi kratkotrajna pojava simptoma moždanog udara tokom 15-20 min ili možda i do sat vremena. Potom se simptomi spontano potpuno povlače i osoba uspostavlja sve prethodno izgubljene funkcije. Ovo se stručno naziva tranzitoran ishemijski atak (TIA) i zapravo je pandan angini pektoris.

Zbog brzog spontanog prolaska npr. slabosti jedne polovine tela, osoba najčešće odustaje od alarmiranja okoline ili odlaska lekaru. Međutim, ovakvi prolazni simptomi su najčešće uvod u naknadno nastupajući kompletan moždani udar sa svim svojim dugotrajnim posledicama. Iz ovih razloga ove prolazne simptome nazivamo "šegrtom", koji nagoveštava dolazak "majstora". Od presudne je važnosti da se ovakve osobe sa prolaznom oduzetošću jedne polovine tela, pogotovo kada se ponavljaju više puta u toku jednog ili nekoliko prethodnih dana, odmah jave nadležnoj hitnoj pomoći ili zdravstvenoj ustanovi. Ukoliko se jave na vreme postoji mogućnost da se brzim dijagnostičkim i terapijskim postupkom bolesnik zaštiti od nastanka kompletnog moždanog udara.
Izvor

Čaj smanjuje rizik od šloga


Redovno pijenje čaja znatno smanjuje rizik od šloga, utvrdili su australijski stručnjaci sa Tehnološkog univerziteta Kertin u Pertu.



Oni su do ovog zaključka došli proučivši navike 838 muškaraca i žena sa juga Kine, prenosi Rojters.

Utvrđeno je da su ispitanici koji su nedeljno pili bar jednu šolju čaja tokom više od 30 godina, bili pod 60 odsto manjim rizikom da im se dogodi ishemički šlog.

Do te vrste šloga dolazi kad se arterije koje dovode kiseonik u mozak delimično ili totalno začepe.

Još nije jasno kako tačno čaj umanjuje rizik od šloga, ali neka ranija istraživanja su pokazala da konzumiranje ovog napitka može da snizi visok pritisak i da umanje još neke faktore rizika za šlog.

Ispostavilo se da naročito dobro dejstvo kod prevencija šloga imaju zeleni i tzv. "ulong" čaj. Pri svakodnevnom konzumiranju dve šolje zelenog čaja, rizik od šloga se smanjuje za 72 odsto, a kod pijenja iste količine "ulong" čaja za čak 79 odsto.

Učesnici u ovoj studiji bili su u proseku stari 69 godina. Među njima je 374 preživelo medicinski potvrđeni ishemički šlog, dok 464 (iz tzv. kontrolne grupe) nisu imali istoriju kardiovaskularnih bolesti i ni po kojem kriterijumu nisu bili pod povećanim rizikom od šloga.

Među ispitanicima iz kontrolne grupe konstatovano je duže redovno ispijanje čaja, nego među onima iz prve grupe.

Australijski tim je u svom istraživanju imao u vidu i sve druge faktore koji mogu biti od uticaja na nastanak šloga - pol, indeks telesne mase, nivo fizičke aktikvnosti, pušenje ili konzumiranje alkohola, eventualni povišen pritisak, holesterol ili dijabetes, kao i navike u ishrani.

Između ostalog konstanovano je i da se rizik od šloga smanjuje s upotrebom veće količine čajnih listića prilikom pripreme tog napitka.

Tim iz Perta sugeriše da bi u ovoj oblasti trebalo sprovesti dalja istraživanja na stanovnicima nekih drugih zemalja, kao i da bi bilo interesantno proveriti da li konzumiranje čaja može da poboljša stopu preživljavanja osoba koje dožive šlog.
Izvor

Dijagnoza – moždani udar


Dijagnoza moždanog udara se postavlja pregledom bolesnika i prethodnim informisanjem o okolnostima i načinu nastanka tegoba. Vrlo je verovatno da je došlo do nastanka moždanog udara kada dobijemo podatak da je naglo nastala slabost jedne polovine tela ili/i drugih tipičnih simptoma kod osobe koja ima dva ili više faktora rizika za vaskularna oboljenja.

Piše: Doc. dr Dejana Jovanović, Urgentna neurologija,
Institut za neurologiju, KCS, Beograd



Ukoliko se i neurološkim pregledom potvrde simptomi koje bolesnik navodi najverovatnija je dijagnoza moždanog udara.

U cilju potvrde kliničke dijagnoze moždanog udara neophodno je uraditi snimanje glave tzv. skener. Skener je radiografsko snimanje glave kojim se odmah prikazuje moždano krvavljenje, njegova veličina i lokalizacija. Medjutim, u ovom ranom periodu tokom, u prvih 24 sata, skenerom se ne može prikazati moždani infarkt. Iako fizički postoji, moždani infarkt postaje vidljiv na skeneru tek posle oko 24-48 sati od trenutka njegovog nastanka. Lekarima je dovoljna informacija da skener ne pokazuje patološke promene da bi tvrdili da je došlo do moždanog infarkta. naime, isključivanjem da se radi o moždanom krvavljenju ili drugim neurološkim bolestima koje su mogle da dovedu do tih simptoma, kao što je npr. tumor mozga, sasvim je izvesno je da se radi o moždanom infarktu. U praćenju toka bolesti, kada je moguće, ponavljamo skener i onda uočavamo gde je tačno formiran i koliki je nastali moždani infarkt. Dalje ponavljanje skenera na nekoliko meseci od moždanog udara nema nikakvog značaja ni za lekara ni za bolesnika, jer oporavak bolesnika i izgledi za ponavljanje moždanog udara nisu u korelaciji sa nalazom na skeneru.

Druga važna metoda koju treba uraditi je ultrazvučni pregled vratnih krvnih sudova. Uočavanje promena na ovim krvnim sudovima, pogotovo prisustvo velikih suženja ovih krvnih sudova, mogu nas opredeliti za upućivanje bolesnika na hiruršku intervenciju. Međutim, važno je naglasiti da se kod bolesnika sa tek doživljenim moždanim udarom hirurške intervencije saniranja suženja krvnog suda ne rade u prvih 2-4 nedelje i da čak njihovo izvođenje u prvim danima od nastanka moždanog udara može imati i smrtni ishod. S druge strane, kod bolesnika sa tipičnim simptomima moždanog udara koji se potpuno povlače unutar 1 sata (tranzitorni ishemijski atak), pored skenera glave, ultrazvučni pregled krvnih sudova vrata treba uraditi što pre unutar prvih 24-48 sati i ukoliko se utvrdi suženje krvnog suda koje prevazilazi 70%, takvog bolesnika treba hitno uputiti vaskularnom hirurgu.

U cilju orijentacionog utvrdjivanja protočnosti glavnih krvnih sudova unutar mozga služimo se neinvazivnom metodom transkranijalnog doplera. Ova metoda ima poseban značaj u akutnoj fazi moždanog udara i pri primeni savremene trombolitičke terapije, jer može na jednostavan način da nam pokaže da li je došlo do uspostavljanja protoka krvi u prethodno zapušenom krvnom sudu.

Kod bolesnika sa moždanim krvaljenjem, a redje i kod bolesnika sa moždanim infarktom, neophodno je uraditi preciznije snimanje krvnih sudova. Ta metoda se naziva digitalnom suptrakcionom angiografijom. Iako se radi o veoma preciznoj metodi detekcije promena na krvnim sudovima mozga, ova intervencija se ne radi rutinski zbog potrebe da se pri njenom izvodjenju ulazi kateterom kroz preponsku arteriju (slično kao kod kateterizacije srčanih arterija) što ne samo da je neprijatno, nego nosi i rizik od komplikacija. Izvodi se obično onda kada postoji sumnja da postoje anomalije krvnih sudova koje treba operisati ili kada se drugim neinvazivnim metodama snimanja krvnih sudova ne možemo sa sigurnošću izjasniti da li ima i kakve su promene na krvnim sudovima.

Kod svih bolesnika sa moždanim udarom treba utvrditi postojanje faktora rizika i uzroka koji su mogli do njega da dovedu. Uobičajeno je da se urade kompletne rutinske laboratorijske analize uključujući određivanje šećera i masti u krvi i utvrđivanjem spremnosti krvi ka ugrušavanju. Pored toga, kod svih bolesnika se radi EKG i kardiološki pregled kojim se utvrđuje istovremeno postojanje srčanog oboljenja. U zavisnosti od kardiološkog nalaza kod bolesnika sa moždanim udarom se često izvodi i ultrazvuk srca.

Izvođenje drugih dijagnostičkih metoda, uključujući i magnetnu rezonancu se ne rade rutinski već samo ako se ukaže potreba. Ovu metodu snimanja glave ćemo uraditi kada ni ponovljeni skener nije potvrdio da se radi o moždanom udaru ili kada postoji dijagnostička sumnja da li se uopšte radi o moždanom udaru. Uz pomoć ove metode možemo na neinvazivan način snimiti i krvne sudove mozga i vrata, čemu se pribegava kod većine mladih ljudi koji su doživeli moždani udar kada njegov uzrok nije jasan.

Izvor

Kako se moždani udar leči?


Poslednjih godina moguće je efikasno lečenje moždanog udara i zaustavljanje oštećenja moždanog tkiva, ali samo kada se u odgovarajuću ustanovu stigne unutar 2-3 sata od početka prvih simptoma.

Piše: Doc. dr Dejana Jovanović, Urgentna neurologija,
Institut za neurologiju, KCS, Beograd



Ukoliko se u ovoj ranoj fazi moždanog udara primeni trombolitička terapija, koja ima sposobnost da razloži tromb, moguće je otpušavanje krvnog suda i ponovno uspostavljanje cirkulacije u moždanom tkivu. Tada su posledice moždanog udara daleko manje i kod značajnog broja bolesnika neurološka oštećenja se potpuno povlače. Efekti primene trombolize su veći ukoliko se terapija da što pre u odnosu na nastanak simptoma. Primena ove terapije posle 4,5 sata od nastanka moždanog udara nema više povoljan efekat, a može biti i opasna zbog većeg rizika od komplikacija kao što je intrakranijalno krvavljenje. Bolesnik kod koga se primeni tromboliza ima za oko 30% veću šansu da posle tri meseca bude bez ili sa minimalnim neurološkim deficitom u poređenju sa bolesnikom kod koga ova terapija nije primenjena.

Trombolitičkom terapijom leči se samo oko 5-6% svih obolelih od moždanog infarkta. Jedan od razloga za tako mali broj bolesnika sa moždanim udarom koji se leče ovom terapijom je kasni dolazak u bolnicu kada se ova terapija više ne sme primeniti. Pored toga, trombolitička terapija se ne sme davati kod značajnog broja osoba sa izvesnim stanjima ili bolestima koja bi mogla da povećaju rizik od krvavljenja, a nije moguća ni njena primena kod najtežih oblika moždanog udara sa komom. Iz ovih razloga odluka o primeni trombolize nije jednostavna i mora biti doneta od strane visokospecijalizovanog neurologa osposobljenog za njenu primenu. Trombolitička terapija se može dati samo posle urađenog skenera glave kojim se isključuje postojanje moždanog krvavljenja, pa za razliku od infarkta srca ona se može primenjivati samo u odgovarajuće opremljenim bolnicama. Razlog za mali broj bolesnika koji se leče trombolizom je i nedovoljan broj centara koji su opremljeni i kadrovski obučeni za njenu primenu.

Primena ove terapije u Srbiji počela je 2006. godine u Urgentnom centru u Beogradu, a danas se sprovodi u još 7 centara (Bolnica «Sveti Sava» u Beogradu, Niš, Novi Sad, Kragujevac, Užice, Kraljevo i Subotica). Preko Medicinskog fakulteta u Beogradu do sada je obučeno oko 70 neurologa

iz Srbije, ali i iz Republike Srpske i Crne Gore. U ovom procesu edukacije veoma je važno obaviti i obuku lekara SHP koji treba prvi da prepoznaju bolesnika koji je kandidat za trombolizu.

Primena ove terapije nije moguća kod svih bolesnika koji imaju moždani udar zbog rizika od komplikacija koje ova terapija nosi. Tada se daje aspirin koji može da umanji negativne efekte moždanog infarkta u toj ranoj fazi, ali se ne sme dati bolesniku koji ima moždano krvavljenje. Dakle, ne preporučuje se samoinicijativno uzimanje aspirina dok se ne uradi skener glave.

Svaki bolesnik sa moždanim udarom treba najhitnije da bude doveden u najbližu specijaliziovanu ustanovu, jer rano prepoznavanje i lečenje komplikacija koje prate moždani udar značajno smanjuju njegove posledice. Sve bolesnike sa moždanim udarom treba lečiti u jedinicama za moždani udar, slično koronarnim jedinicama u kojima se leče bolesnici sa srčanim infarktom. U tim jedinicama postoje odgovarajući aparati i radi visokospecijalizivano osoblje obučeno da blagovremeno prepozna moguće komplikacije i da spreči njihovo nastajanje. To su srčane aritmije, povišena temperatura, skokovi krvnog pritiska, zagrcnjavanje pljuvačkom ili hranom, upala pluća, mokraćne infekcije, tromboze vena, pojava rana od ležanja i slično. Ove komplikacije su zapravo i najčešći uzroci nepovoljnog ishoda ovih bolesnika. Blagovremenom prevencijom i lečenjem ovih komplikacija u jedinicama za moždani udar smanjuje se smrtnost i invaliditet bolesnika koji su doživeli moždani udar. Za razliku od 54 koronarne jedinice, u Srbiji za sada postoje samo 3 takve jedinice za moždani udar od kojih dve u Beogradu.

Šta podrazumeva rehabilitacija bolesnika sa moždanim udarom?

Cilj rehabilitacije je da se bolesnik sa moždanim udarom osposobi za vraćanje svim prethodnim radnim i socijalnim aktivnostima kada je oštećenje manje, a u slučaju većeg deficita uspostavljanje pokretjivosti i samozbrinjavanja.Rehabilitacija ovih bolesnika treba da počne od prvog dana nastanka moždanog udara. Ukoliko je bolesnik životno stabilan i bez kardioloških komplikacija, veoma rano se započinje sa vežbama oduzetih ili slabih ekstremiteta. U okviru te rane rehabilitacije sprovode se i vežbe gutanja, logopedski tretman govornog poremećaja i rade sve rehabilitacione mere kojima se sprečava pojava komplikacija kao što su upala pluća ili pojava rana od nepokretnosti.

Kasnije, ukoliko je invaliditet izraženiji fizikalna terapija se nastavlja u specijalizovanom rehabilitacionom centru čiji je cilj uspostavljanje pokretljivosti i vraćanje svih motornih i drugih oštećenih funkcija. Veoma je važna i socijalna rehabilitacija ovih bolesnika. Iz tih razloga preporučuje se da porodica bude uz samog bolesnika što više, jer je njihov oporavak značajno bolji.
Izvor

Alarm za moždani udar


Kratkotrajna oduzetost udova i lica, slabljenje i zamračenje vida, smetnje govora, vrtoglavica, neki su od simptoma TIA-e

Piše: mr. sc. Duška Šklebar, dr. med. spec. neurologije
Izvor: VITA



Tranzitorni ishemijski atak (TIA) je akutna epizoda prolaznog poremećaja neuroloških funkcija koju uzrokuje kratkotrajno smanjenje ili prolazni izostanak snabdevanja krvlju manjeg dela mozga, kičmene moždine ili mrežnice oka. Iako je nazivaju i malim moždanim udarom, ona to nije. Prolaznog je karaktera i ne dovodi do nastanka trajnih promena (akutnog infarkta) u zahvaćenom području. Simptomi traju manje od jednog sata.

Prolazno smanjenje ili prekid snabdevenosti krvlju u području neke od moždanih arterija može nastati zbog delimično začepljenog krvnog suda ili akutnog tromboembolijskog događaja. Simptomi zavise od područja koje zahvaćena arterija snabdeva.

U bilo kojem dobu

TIA nosi veliki rizik za skori nastanak moždanog udara, zato je nazivaju i pretećim moždanim udarom. Prema statistikama u SAD prethodila je u oko 15% moždanih udara. Rizik za nastanak moždanog udara nakon TIA-e je 4-5% u sledeća dva dana, a više od 11% u sledećih sedam dana. Učestalost TIA-e u SAD-u iznosi 101/100.000 stanovnika za muškarce i 70/100.000 za žene, raste s godinama, od 1-3 slučaja na 100.000 stanovnika mlađih od 35 godina do više od 1500 na 100.000 starijih od 85 godina. TIA i moždani udar mogu nastati u bilo kojem dobu, pa i dečjem, ali je etiologija nastanka različita od one u odraslom dobu.

Značaj TIA-e kao upozorenja za mogući nastanak moždanog udara postaje jasniji kada znamo da moždani udar često dovodi do značajnog i trajnog invaliditeta, a može rezultirati i smrću. U ograničenom broju slučajeva koji stignu do lekara u roku od tri sata od nastanka simptoma i zadovoljavaju stroge kriterijume protokola moguće je sprovesti trombolizu (medikamentno rastapanje ugruška) koja u nekim slučajevima dovodi do potpunog povlačenja neurološkog deficita, ali može biti povezana s brojnim komplikacijama. Dijagnostičkom obradom potrebno je identifikovati uzroke rizika, ako je potrebno i moguće, lečiti ih, a zdravim načinom života smanjiti ili ukloniti njihovo pogubno delovanje.

Istorija bolesti

TIA može trajati od nekoliko sekundi do jednog sata. Simptomi obično prestaju pre nego što se dođe do lekara, zato se o njima ispituju i pacijent i član porodice u pratnji. Očevidac može opisati simptome koje oboleli nije ni primietio, kao što su prolazne promene ponašanja, smetnje govora, poremećaji hoda, pamćenja ili pokreta.

Faktori rizika za nastanak TIA-e istovetni su sa onima za nastanak moždanog udara i vrlo slični onima za nastanak srčanog udara. Razlikujemo uzroke na koje se ne može uticati i one na koje se može. Ne može se uticati na doba, pol, rasu, etničku pripadnost, neke nasledne bolesti krvi (npr. bolest srpastih ćelija), poremećaje zidova krvnih sudova (npr. fibromuskularna displazija) i na nasleđene osobine. Važna je porodična anamneza. Ako je neko iz uže porodice imao TIA-u ili moždani udar, rizik je veći, a raste i s godinama. Rizik je povećan kod osoba s povišenim krvnim pritiskom (većim od 130/90 mmHg) i dijabetesom. Povišene vrednosti holesterola i triglicerida (masnoće) u krvi mogu dovesti do nakupljanja tzv. plakova na zidovima arterija i stvaranja naslaga koje sužavaju arterije i smanjuju protok krvi. Premalo kretanja, prekomerna telesna težina, nezdrava ishrana, pušenje, alkohol, droge (naročito kokain), stres, oralni kontraceptivi, hormonsko nadoknadno lečenje, neki lekovi, lokalne traume i sl. faktori su rizika na koje se može uticati.

Bolesti srca (fibrilacija atrija, bolest srčanih zalistaka, mitralna stenoza, otvoreni foramen ovale, infarkt miokarda) omogućuju stvaranje ugrušaka koji se mogu otkinuti i "otploviti" prema mozgu. Medikamentnim i operativnim lečenjem može se smanjiti ili ukloniti uticaj tih bolesti i stanja kao što su suženje karotidne arterije, disekcija arterije, arteritis, povećane vrednosti homocisteina, povećana sklonost zgrušavanju krvi, upalni procesi i sl.

TIA može nastati i kod dece radi kongenitalne srčane bolesti s cerebralnim tromboembolizmom, abuzusa lekova (kokain), poremećaja zgrušavanja krvi, infekcije centralnog nervnog sistema, neurofibromatoze, vaskulitisa, idiopatske progresivne arteriopatije detinjstva (moyamoya), fibromuskularne displazije, Marfanove bolesti, tuberozne skleroze, tumora i sl.

Simptomi

Simptomi TIA-e zavise od toga koje područje sužena ili začepljena arterija snabdeva. Smanjenje ili prolazni prekid protoka kroz neku od arterija u tzv. prednjoj cirkulaciji (karotidni sliv) može da prouzrokuje motoričku slabost ili oduzetost udova i/ili polovine lica suprotne strane, nespretnost, smetnje izgovora i/ili razumevanja govora, oslabljen vid ili gubitak vida oka iste strane, gubitak dela slike, afaziju ili potpunu nemogućnost govora ako je zahvaćena dominantna hemisfera, poremećaj senzibiliteta u udovima i/ili licu na suprotnoj strani, ukočenost ili potpuni gubitak čula, parestezije. Istovremeno može biti prisutno nekoliko simptoma i znakova.

Smanjenje ili prolazni prekid cirkulacije kroz neku od arterija tzv. stražnje cirkulacije (vertebrobazilarni sliv) može dovesti do obostrane, jednostrane ili ukrštene motoričke slabosti udova i/ili lica, oslabljenog senzibiliteta u istom području, nemogućnosti stajanja i sedenja, nespretnosti, gubitka vida u jednom ili oba vidna polja. Smetnje hoda (ataksija), vrtoglavica, mučnina, povraćanje, smetnje gutanja, duple slike, smetnje govora po tipu dizartrije često mogu pratiti ovakav poremećaj cirkulacije, ali ako se javljaju izolovano, mogu biti znaci nekih drugih bolesti.

Osobe s nekoliko ishemijskih epizoda u dve nedelje koja su prethodila lekarskom pregledu, osobe s verovatnim kardijalnim izvorom embolusa (fibrilacija predkomora, mehaničke valvule, dilatativna kardiomiopatija, nedavni infarkt miokarda), simptomatskim suženjem karotidne arterije, disekcijom ili od ranije poznatim stanjima koja povećavaju sklonost stvaranju tromba trebalo bi hospitalizovati i u kraćem roku dijagnostički obraditi.

Dijagnostika i lečenje

Dijagnostičkom obradom registruju se potencijalno lečiva stanja koja povećavaju mogućnost nastanka moždanog udara. Treba učiniti neurološki i internistički pregled, EKG, rtg srca i pluća, laboratorijske analize krvi uz određivanje glukoze, holesterola (HDL i LDL) i triglicerida, UZV pregled srca i UZV doplerski pregled karotidnih i vertebralnih arterija. Po potrebi napraviće se CT ili MR mozga i angiografija (MR angiografija, MSCT angiografija, digitalna subtrakcijska angiografija).

Cilj dijagnostičke obrade je da se otkriju faktori rizika, smanji njihov uticaj promenom načina života, leči ih lekovima ili operativno i tako da se spreči nastanak moždanog udara. Terapija je operativna u slučaju značajnijeg suženja karotidne arterije, a jedna od mogućnosti je ugradnja tzv. stenta.

Lekovi

Kod oštećenja zida krvnog suda trombociti (krvne pločice) se slepljuju i nakupljaju na mestu oštećenja. Tako se počinje stvarati aterosklerotski plak koji onda sužava lumen arterije smanjujući protok krvi. U većini slučajeva uvodi se terapija antiagregacijskim lekovima - acetilsalicilna kiselina, tiklopidin, klopidogrel, acetilsalicilna kiselina (aspirin) + dipiridamol - koji sprečavaju slepljivanje trombocita. U slučaju bolesti srca, naročito fibrilacije predkomora, koriste se antikoagulansi kao što su heparin i varfarin koji smanjuju mogućnost zgrušavanja krvi. Zbog preteranog uzimanja može doći do krvarenja u nekom delu tela, zato je potreban stalni nadzor (merenje tzv. protrombinskog vremena) i titracija doze leka. Možda će biti potrebni i drugi lekovi po preporuci kardiologa i antihipertenzivi, antidijabetici i lekovi za snižavanje masnoća iz grupe statina.

Promena načina života

Nužno je smanjiti telesnu težinu, povećati telesnu aktivnost, prestati pušiti, smanjiti unos alkohola (čaša vina na dan), regulisati krvni pritisak i glukozu u krvi. Vrlo je važna zdrava ishrana. Brojna istraživanja pokazala su da je najzdraviji način ishrane mediteranski, koji uključuje nezasićene masti (maslinovo ulje), mnogo voća, povrća, nesvarljivuh biljnih vlakana i ribe. Treba izbegavati jako zasoljenu i hranu bogatu zasićenim masnoćama i koncentrisanim šećerima.

Loše navike utiču na pritisak


Loše navike i rijaliti TV emisije negativno utiču na ljude koji imaju čir, pokazalo je istraživanje koje su proveli Udruženje The Stroke, Rotary International i hitna pomoć u Velikoj Britaniji, a čiji se rezultati mogu iskoristiti i za generalnu svetsku populaciju.



Skoro osam od deset ispitanika (79 posto) izjavilo je da ih loše navike drugih osoba čine besnim.

Oko 61 posto ispitanika je reklo da ih loša vožnja čini ljutim. Rijaliti TV emisije kod 32 posto anketiranih izaziva bes, dok 40 posto učesnika u istraživanju nervira glasno pričanje na mobilni telefon.

Visok pritisak je najveći faktor rizika od dobijanja moždanog udara. Jedna od četiri osobe misli da je imala moždani udar, a da za to nije znala.

41 posto ispitanika je reklo da nemaju osećaj povećanja krvnog pritiska dok su pod stresom, a upravo tada pritisak raste. Stres, međutim, itekako povećava rizik od moždanog udara.

"Visok krvni pritisak često se zove 'tihi ubica' jer ne pokazuje simptome, a brzi test može spasiti život", rekla je Laura Dart, zamenik direktora za komunikacije Udruženja The Stroke za list Indepedent.
Izvor: Sarajevo-x

Infarkt i šlog zbog lošeg vazduha


Dokazi su danas jači nego ikad da zagađenje iz industrijskih izvora, saobraćaja i energetskih postrojenja izaziva šlog i infarkt pa bi ljudi trebalo da, koliko je god moguće, izbegavaju udisanje smoga, upozorava Američko udruženje za srce (AHA).

Fine čestice koje nastaju sagorevanjem fosilnih goriva, kao što su benzin, ugalj i nafta su pri tom najopasniji zagađivači kardiovaskularnog sistema čoveka, naglašavaju u AHA.

Dr Robert Bruk, sa Mičigenskog univerziteta, koji je rukovodio pisanjem izveštaja AHA, napominje da izlaganje navedenim sitnim česticama može kod podložnih osoba da dovede do infarkta i šloga i u roku od svega nekoliko sati ili dana, čak i kada su u pitanju ljudi koji su inače godinama bili zdravi.

Šestogodišnje istraživanje je pokazalo da pomenuti zagađivači mogu da doprinesu začepljenju arterija, kao i da postoji "mala ali nezaobilazna" veza između kratkoročnog izlaganja zagađivačima iz vazduha i prerane smrti.

Dr Bruk zbog toga preporučuje osobama koji su pod povećanim rizikom od aero zagađenja, da rade na tome da bar smanje tradicionalne rizike, koji su mogu menjati, kao što su pušenje, visok pritisak, povećani holesterol ili dijabetes.

Pomenute fine čestice mogu negativno da deluju na više načina, između ostalog i izazivajući zapaljenje. Neke hemikalije, koje "putuju" s tim česticama, mogu da izazovu i direktna oštećenja kardiovaskularnog sistema.

Žrtve ovog zagađenja mogu da dožive stvaranje krvnog ugruška i trombozu, oštećenje vaskularne funkcije i protoka krvi, hipertenziju kao i poremećaj električne aktivnosti srca, koji potom mogu da provociraju srčani udar, šlog ili čak smrt.

AHA preporučuje da starije osobe, kao i svi koji pate od srčanih bolesti, visokog pritiska ili holesterola, kao i dijabetesa, obrate pažnju na upozorenja o vazdušnom zagađenju.

Preporučuje se da ugrožene osobe maksimalno ograniče boravak napolju u periodima većeg zagađenja, kao i da generalno smanje vreme provedeno u saobraćaju.
Izvor

Sve kreće od oštećenog krvnog suda


Moždani udar, ili šlog, spada u red onih nimalo bezazlenih bolesti koje u većini slučajeva ostavljaju posledice u vidu invaliditeta ili smrtnog ishoda. Za uspešno lečenje obolelog brzo zbrinjavanje je od životne važnosti.

O tome šta je moždani udar i zašto nastaje, objašnjava vaskularni hirurg docent dr Slobodan Cvetković iz Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.

- Akutni moždani udar, šlog ili moždana kap, kako se bolest sve zove, predstavlja ozbiljno stanje. Reč je o ozbiljnom oštećenju koje je uzrokovano ili nedostatkom krvi u moždanom tkivu, ili, što je ređe, krvarenjem na tom istom mestu. Ishemija, ili nedostatak krvi nastaje zbog začepljenja krvnog suda koji dovodi krv u moždano tkivo. Može i zbog obolevanja krvnih sudova, koji se tokom vremena sužavaju i na taj način smanjuju priliv krvi u mozak. U jednom kritičnom trenutku priliv hranljivih materija i kiseonika u krvi postaje toliko nizak da moždana ćelija trpi oštećenje od kojeg nema oporavka.

Šta se u takvom trenutku dešava?

- Nastupa smrt pogođene moždane ćelije, tako da se njena funkcija više ne vraća. Moždano tkivo je najosetljivije i najplemenitije u ljudskom organizmu. Jednom uništeno nije više u stanju da se revitalizuje i vrati u normalnu funkciju. Stepen oštećenja je različit, a zavisi od toga koji deo mozga je pogođen. Zato simptomi šloga i mogu biti različiti, od vrlo blagih, veoma teških, do onih smrtonosnih. No, na sreću, blizu pedeset odsto pacijenata ima određenu najavu moždanog udara.

Koji simptomi su najupečatljiviji?

- Simptomi najave moždanog udara ispoljavaju se u vidu prolaznih neuroloških poremećaja koji traju kratko. Po pravilu nekoliko minuta do najviše sat, a zatim se spontano u potpunosti povlače. Smetnje se ogledaju u prolaznoj slabosti funkcija jedne strane tela, noge i ruke. Može doći do njihovog trnjenja, oduzetosti, smetnji u koordinaciji pokreta i hoda. Ove simptome prati i poremećaj govora koji nije moguć ili je nejasan, poremećaj vida na jednom oku, kada dolazi do sužavanja vidnog polja do potpunog zamračenja. Psihički ispadi, odnosno poremećaji svesti, takođe prate ovo stanje. Iznenadna pojava vrtoglavice praćene nagonom za povraćanjem, kao i glavobolje prvo u potiljačnom delu, takođe su deo lepeze simptoma. Svi zajedno predstavljaju tranzitorne ishemijske atake (TIA), koji su prolaznog karaktera, ali u svakom slučaju predstavljaju najavu moždanog udara.

Da li se ovi simptomi kod svih javljaju?

- Nažalost nemaju svi tranzitorni ishemijski atak kao prolaznu epizodu. Kod takvih osoba moždani udar se javlja kao grom iz vedra neba, sa navedenim simptomima snažno izraženim i veoma teškim, koji se ne povlače. Primera radi, ako je pogođen deo mozga za funkciju ruku, dolazi do trajnog oštećenja, u vidu oduzetosti. Nažalost, kod čak trećine moždani udar završava se smrtnim ishodom.

Šta dovodi do moždanog udara?

- Najčešći uzrok za moždani udar je arterioskleroza, bolest koja dovodi do oštećenja krvnog suda, doprinoseći stvaranju plakova (naslaga) na zidovima, što za posledicu ima manju propustljivost krvi. Ovakvo stanje krvnih sudova za posledicu ima i pojavu infarkta srca. Da ne bi došlo do ovako ozbiljne situacije, bolest zahteva preventivno delovanje i uklanjanje glavnih uzroka koji do nje dovode. Među njima posebno su opasni hipertenzija, pušenje, dijabetes, stres, masnoće u krvi... Takođe su ugrožene i gojazne osobe sa visokim vrednostima holesterola, srčani bolesnici sa narušenim srčanim ritmom, kao i žene koje uzimaju oralnu kontracepciju sa visokim sadržajem estrogena.

Ko je, inače, više ugrožen od moždanog udara - žene ili muškarci?

- Poslednji statistički pokazatelji govore da u našoj zemlji moždani udar predstavlja prvi uzrok smrti kod žena, a drugi kod muškaraca. Stručnjaci procenjuju da kod nas od moždanog udara strada više od tri hiljade ljudi na milion stanovnika. Procene pokazuju da na svakih sat vremena jedna osoba dobije moždani udar. Posebno zabrinjava činjenica da šlog pogađa sve mlađe ljude. Godišnje se za pomoć lekaru zbog ovog problema obrati oko dve i po hiljade osoba mlađih od 40 godina. Savremeni način života u stvari briše i polne i starosne razlike.

Kakve posledice ostavlja moždani udar?

- Posledice su izuzetno teške, osim u slučajevima kada je oporavak potpun. U slučajevima kada je oporavak izrazito težak ili nemoguć, ljudi su onesposobljeni, često prikovani za krevet ili invalidna kolica, nisu u stanju da brinu o sebi. Rehabilitacija se primenjuje i u njihovom slučaju, ali je oporavak veoma dug i neizvestan. Nažalost, kod jednog broja pacijenata bolest je sa fatalnim ishodom.

Koji su vidovi lečenja moždanog udara i koliko su uspešni?

- Lečenje je u principu medikamentozno i operativno. Medikamentozno podrazumeva terapiju protiv navedenih faktora rizika. Ako do moždanog udara dođe, kod jednog broja bolesnika, koji su se na vreme javili lekaru, moguće je primeniti lekove koji razbijaju tromb i ublažavaju posledice moždanog udara. Da se moždani udar ne bi javio, pored lekova za kontrolu faktora rizika, koristi se i operativno lečenje krvnih sudova koji su u kritičnom stanju zbog nastalog suženja. To operativno lečenje, grubo rečeno, podrazumeva čišćenje krvnog suda od naslaga, da bi se uspostavila normalna cirkulacija i ishrana moždanog tkiva. Metoda je bezbedna, sa izuzetno malim procentom rizika. S druge strane, suženi krvi sud može da se osposobi i širenjem i ugradnjom stenta.

ŽENE UGROŽENIJE

Žene, čije su majke ili sestre pretrpele moždani udar, imaju veći rizik da i same dožive šlog, u odnosu na one u čijim porodicama takve pojave nije bilo. Ovo tvrde nemački stručnjaci na osnovu istraživanja kojim je obuhvaćeno više od 91.000 ljudi koji su doživeli moždani udar, a zatim kontrolisani kod porodičnog lekara. Analizirajući slučajeve utvrdili su da je kod žena u porodičnoj anamnezi češće bilo slučajeva moždanih udara kod majki i sestara, u odnosu na muškarce. Takođe su otkrili da su godine pacijentkinja sa prvim moždanim udarom slične starosti njihovih majki i sestara, ali ne i očeva. Po mišljenju istraživača, istorija bolesti ženskog rođaka iz najuže porodice izuzetno je važan pokazatelj povećanog rizika od moždanog udara za pripadnice nežnijeg pola.

Izvor: Z. O. Joksović, Novosti.rs
Foto: kilokilo, www.sxc.hu

Šlog sve više pogađa mlade

U Srbiji na svakih sat i 45 minuta jedna osoba umre od posledica moždanog udara. Ova bolest prvi je uzrok umiranja kod žena, a drugi kod muškaraca u našoj zemlji. Posebno zabrinjava činjenica da šlog pogađa sve više mlađe ljude, ponekad čak ispod 45 godina starosti, iako naši lekari kažu da su među pacijentima imali i osamnaestogodišnjake.

- Dve trećine ove bolesti mogu biti sprečene pravilnom terapijom koja razbija krvni ugrušak u prva tri sata od udara. Smrtnost od infarkta u Srbiji je prepolovljena, a smrtnost od moždanog udara se razlikuje u medicinskim centrima u Srbiji u zavisnosti od uslova i kvaliteta rada - rekao je ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević, povodom Dana borbe protiv akutnog moždanog udara.
U okviru obeležavanje ovog dana borbe, danas na početku Knez Mihailove ulice u Beogradu predstavnici kliničko-bolnickih centara i domova zdravlja deliće materijal s podacima o faktorima rizika, simptomima bolesti, tretiranju visokog pritiska, pušenja, a biće organizovano i merenje pritiska.

Moždani udar - simptomi
-Jaka glavobolja
-Vrtoglavica
-Gubitak ravnoteže ili koordinacije
-Vidite sve duplo ili vam titraju zvezdice pred očima
-Slabost i gubitak osetljivosti lica, ruku ili nogu
-Odjednom loše vidite na jedno ili oba oka

Faktori rizika
-Povišen krvni pritisak
-Pušenje
-Srčane bolesti
-Poremećaj ritma srčanog rada
-Šećerna bolest
-Povećane masnoće u krvi
-Nezdrava ishrana
-Stres
-Fizička neaktivnost
-Gojaznost

izvor www.blic.co yu

Šest simptoma koji mogu da ukažu i najave izlivanje krvi u mozak

Moždani udar i kako ga sprečiti


Moždani udar je u Srbiji prvi uzrok umiranja kod žena, a drugi kod muškaraca. Stručnjaci procenjuju da od moždanog udara kod nas umre preko 3.000 ljudi na milion stanovnika. Posebno zabrinjava činjenica da šlog pogađa sve mlađe ljude, ponekad čak ispod 45 godina starosti, iako naši lekari kažu da su među pacijentima imali i 18-godišnjake.

Moždani udar - u narodu poznatiji kao šlog ili kap - zvuči kao smrtna presuda jer osoba koja ga doživi u većini slučajeva ostaje težak invalid. Ali, ukoliko se pacijentu pruži adekvatna lekarska pomoć prvih šest sati posle izlivanja krvi, veliki deo tegoba i posledica moguće je izbeći. U tom periodu tim stručnjaka može da primeni najsavremeniju trombolitičku terapiju, koja omogućava bolesnicima da se uz minimalna oštećenja vrate svojim porodicama i normalnom životu.
Često su za svoju nesreću krive i same žrtve šloga jer ništa ne preduzimaju da, recimo, snize pritisak ili otkriju zašto odjednom počinju da vuku nogu, zapliću pri govoru ili im trnu prsti.
Moždani udar je neurološka bolest koja nastaje naglo i prouzrokovana je poremećajem cirkulacije u mozgu, što dovodi do nedovoljne snabdevenosti određenih delova mozga kiseonikom i hranljivim materijama. Postoje dve vrste moždanog udara: hemoragični moždani udar, pucanje velikog krvnog suda u mozgu i izlivanje krvi u okolna tkiva (što se po pravilu dešava u 15 odsto slučajeva), ili takozvani ishemijski moždani udar, kad ugrušak (tromb) začepi jednu od četiri osnovne arterije mozga ili neke od njihovih manjih ogranaka i izaziva prekid protoka krvi kroz njih (što se dešava u 85 odsto slučajeva). Pošto su ćelije lišene kiseonika, one odumiru. Posledice variraju od kratkotrajne slabosti, gubitka svesti, preko nemogućnosti pacijenta da se kreće, govori pa do doživotne paralize, pa čak i smrti.
U gotovo 50 odsto slučajeva organizam nas upozorava na predstojeću opasnost - kao što erupciji vulkana obično prethodi lak zemljotres, tako i teškom šlogu predstoje takozvani mini šlogovi. Tromb nakratko prekida dotok krvi, a zatim se raspada bez traga. Taj prolazni moždani atak može da se manifestuje kao slabost u jednoj polovini tela ili nagli gubitak vida na jednom oku, koji se ubrzo vraća. Može se javiti i privremeni poremećaj govora kad čovek ne može da izgovori neku reč. Najčešće se sve dešava brzo i ne traje dugo pa čovek ne stigne da shvati šta se desilo i ne obraća na to pažnju, misleći da će sve proći samo od sebe. A to je velika šteta jer takve stvari ne prolaze tek tako i treba odmah preduzeti odgovarajuće mere.
Posebnoj opasnosti izložene su osobe s visokim krvnim pritiskom, pušači, dijabetičari, žene koje uzimaju oralnu kontracepciju s visokim sadržajem estrogena, kao i srčani bolesnici s narušenim srčanim ritmom. Ugroženi su i gojazni ljudi s visokim holesterolom, naročito ako se malo kreću. Ali treba imati na umu da se starosna granica pomera naniže i da mlađi ljudi moraju takođe da osluškuju svoj organizam i obrate pažnju na signale upozorenja.

Simptomi
Utrnulost, slabost ili oduzetost. U početku čovek ne oseća samo recimo stopalo ili šaku, zatim se utrnulost širi na ruku ili nogu, pa čak i lice i celu jednu polovinu tela. Dešava se da pacijent oseti samo slabe žmarce ili trnce u vrhovima prstiju.
Poremećaj govora. Pacijent odjednom ne može da se seti neke reči ili ne može razgovetno da je izgovori ili ne razume šta njemu neko govori.
Neposlušni prsti. Prvi znak mini šloga može biti nemogućnost da zadržite predmet u rukama. Ako odjednom niste u stanju da uzmete olovku, podignete ključeve koji su vam ispali ili se obamrlost širi - odmah potražite pomoć.
Naglo zamagljenje vida. Često se početak šloga manifestuje naglim zatamnjenjem vida, a pacijent okolinu vidi u sivim bezbojnim tonovima. Obično je zahvaćeno samo jedno oko, dok na drugo i dalje vidi normalno. Ponekad čovek sve vidi duplo: umesto jednog predmeta vidi dva, bilo jedan pored drugog, bilo jedan preko drugog. Delimičan gubitak vida može biti praćen utrnućem odgovarajuće polovine lica. Čak i ako sve brzo prođe, taj signal se ne sme zanemariti. Još koliko sutradan treba otići kod lekara.
Nesiguran hod i loša koordinacija pokreta. Po pravilu taj simptom ukazuje na tromb koji narušava rad centra za ravnotežu u mozgu. Zanošenje u hodu je najčešće praćeno vrtoglavicom.
Iznenadna nesnosna glavobolja. To je najkarakterističniji simptom šloga. Ona je konstantno jaka, nije pulsirajuća, ne zahvata jedan deo glave, već celu lobanju i nema očigledan uzrok.

Reagujte na vreme
Šta da radite ako kod sebe ili vaših bližnjih primetite nabrojane simptome? Pre svega morate da ih shvatite ozbiljno. Čak i ako brzo prođu, zakažite pregled kod neurologa. Podrobno opišite lekaru Hitne pomoći svoje simptome da bi vas bolje shvatio i dao adekvatan savet. I ne obraćajte pažnju na proteste pacijenta u stilu: „Ma nije to ništa, sad mi je sasvim dobro!“ Prvi trenuci posle moždanog udara su najdragoceniji i od toga kako ste ih iskoristili može da vam zavisi život!

Jedinica za moždani udar
U beogradskom Urgentom centru postoji dobro opremljena savremena Jedinica za moždani udar. Njeni lekari tu primenjuju najsavremeniju trobmolitičku terapiju koja je veoma delotvorna ukoliko pacijent stigne na vreme. Ta terapija podrazumeva da se u prvih nekoliko sati posle šloga obolelom da lek koji razbija tromb, čime se oštećenja mozga svode na minimum, a čovek ustaje već sutradan.
Prvi put kod nas Udruženje neurologa Srbije organizuje 9. juna obeležavanje Dana borbe protiv moždanog udara širom naše zemlje.

Kako nastaje šlog
U većini slučajeva (85%) moždani udar nastaje kada krvni ugrušak (tromb) začepi arteriju u mozgu. U ostalih 15% slučajeva šlog se javlja kad arterija u mozgu pukne. Oba mogu imati pogubne posledice.

HEMORAGIČNI ŠLOG
1. U mozgu dolazi do pucanja arterije i krv se izliva u okolno tkivo ili brazde i vijuge mozga.
2. Krv preplavljuje ćelije mozga, remeti njihove funkcije i dovodi do oticanja mozga zbog suvišne tečnosti.
3. Ukoliko se oticanje nastavi, mozak se širi, ali to širenje zaustavljaju kosti glave pa sadržaj počinje da izlazi kroz otvor u dnu lobanje, uništavajući tako centre za svest i disanje.

ISHEMIJSKI ŠLOG
1. Formira se krvni ugrušak (tromb) koji dospeva u mozak i tu začepljuje arteriju. Ugrušci se najčešće formiraju u srcu ili vratnim arterijama koje su oštećene aterosklerotičnim plakom.
2. Mozak pokušava da se zaštiti tako što povećava pritisak krvi u nastojanju da pročisti arteriju. Za to vreme, ćelije mozga, lišene kiseonika, počinju da otkazuju.
3. Ukoliko problem potraje, moždane ćelije otiču i umiru.

izvor www.blic.co.yu

Izvor

Najnovije studije obavljene u Srbiji pokazale su
da je akutni ishemijski moždani udar (IMU) – šlog, kako se u
narodu kaže - prvi uzrok svih smrti u bolničkim ustanovama,
kao i prvi uzrok smrti među ženama i drugi među muškarcima.
Već prema tim pokazateljima, držimo neslavan rekord u Evropi,
čemu se može dodati još jedan poražavajući podatak: kod nas je
zabeležen i veliki broj ljudi mlađe starosne grupe (od 40 do
45 godina) koje moždani udar pogađa iz istih razloga kao i
stariju populaciju - što je posledica ateroskleroze. Prof. dr
Nada Šternić, šef Odeljenja za cerebrovaskularne bolesti pri
Kliničkom centru Srbije i rukovodilac republičke radne grupe
koja je izradila „Nacionalni vodič za ishemijski moždani
udar“, uverena je da je ovaj za Srbiju izuzetno veliki problem
veoma potcenjen i da će vodič doprineti da se to promeni.
Lekarima će pomoći da se snađu u poplavi raznolikih
dijagnostičkih pristupa i opredele za najsavremeniju
medicinsku doktrinu, a pacijentima će biti omogućeno da, bez
obzira u kom delu Srbije žive, dobiju jednake šanse da budu
lečeni na najbolji način.
Kako prepoznati šlog?
Prema kliničkoj slici, moglo bi se reći da postoje dve
varijante moždanog udara (jedinu razliku čini faktor vreme).
Jedna se sastoji od prolazne ishemije mozga (to je takozvani
tranzitorni ishemijski atak, ili TIA), a druga je definitivno
definisani deficit moždane funkcije, koji se ne može
popraviti.
TIA je prolazni poremećaj; može samo da prethodi
eventualnom moždanom udaru i da time na njega upozori. Ovaj
prolazni moždani atak može se manifestovati kao slabost jedne
polovine tela ili kao nagli gubitak vida na jednom oku, koji
se spontano vraća. Ako je slabošću zahvaćena desna polovina
tela, može se javiti i prolazni poremećaj govora, kada
pacijent ne može da nađe odgovarajuću reč a ne kad ne može
razgovetno da je izgovori.
Ranije se smatralo da je TIA poremećaj koji se povlači za
24 sata. Danas je ta definicija revidirana. Prof. dr Šternić
naglašava da TIA mora potpuno da se povuče u roku od jednog
sata. Ako traje duže, onda se kod takvog pacijenta, kao po
pravilu, otkriju prava oštećenja u moždanom tkivu, odnosno
moždani infarkti, a to je ono što se klinički pokazuje kao
ishemijski moždani udar. Intenzivno trnjenje jedne polovine
tela, nestabilnost pri hodu, pojava duplih slika praćena
vrtoglavicom, mučninom i povraćanjem takođe mogu biti
manifestacije TIA i moždanog infarkta.
Akutni ishemijski moždani udar je poremećaj moždane
funkcije, nastao kao posledica poremećaja krvotoka u određenom
delu mozga, ili difuzno.
Najčešći uzrok moždanog udara je začepljenje krvnog suda
trombom ili materijalom koji je donet sa udaljenog mesta
(embolusom). U oba slučaja biva sprečen dovod krvi u
perifernije delove arterije tako da onaj deo tkiva mozga koji
se tim putem snabdeva ostaje bez dovoljno kiseonika i
hranljivih materija.
Profesorka Šternić napominje, međutim, da određena osoba
mora da bude na neki način predisponirana za razvoj akutnog
ishemijskog moždanog udara, da ima određene faktore rizika.
Najuticajniji među njima jeste povišeni krvni pritisak
(arterijska hipertenzija). I ovaj zdravstveni problem je,
prema oceni naše sagovornice, vrlo potcenjen, jer „40 odsto
ljudi koji znaju da imaju hipertenziju uopšte je ne leče, a da
ne govorimo o onima koji nikad ne proveravaju svoj krvni
pritisak“.
Drugi važan faktor rizika jeste šećerna bolest (diabetes
melitus). Potom, gojaznost, ali ne toliko sama po sebi, već
više kao marker drugih bolesti jer gojazne osobe najčešće
imaju i hipertenziju i dijabetes. Ne manje važan faktor rizika
je i povećan sadržaj masnih materija u krvi –
hiperholesterolemija i hiperlipidemija. Pušenje, oko kojeg je
bilo dosta dilema i kontroverznih stavova, danas se smatra
potpuno nezavisnim faktorom rizika, koji udvostručava
mogućnost pojave šloga i udvostručava rizik nastanka
ateroskleroze velikih, karotidnih arterija koje glavu
snabdevaju krvlju.
Na listi su i nedovoljno fizičko kretanje i stres. Stres
sam po sebi nema direktnog koliko indirektnog uticaja jer
dovodi do rizičnih promena u organizmu (skok pritiska, na
primer). Ukoliko stres hronično traje, skok pritiska se
fiksira i vodi u arterijsku hipertenziju. Stres izaziva i
oslobađanje nekih supstanci (transmitera) koji favorizuju
nastanak ateroskleroze.
Kad nastupi drastično smanjenje, ili potpuni prekid
krvotoka, u delu tkiva koji trpi najveće oštećenje, u srži
ishemije, počinje proces koji vodi do ćelijske smrti. Šta se,
zapravo, događa u nervnoj ćeliji? Prema objašnjenju prof. dr
Šternić, prvo se prekida električna aktivnost ćelije. Dolazi
do promena na ćelijskoj membrani, otvaraju se kanali kroz koje
kalijum izlazi napolje, a kalcijum, jon kome nije mesto u
ćeliji, u velikim količinama ulazi u nju. Kalcijum razara neke
ćelijske organele, što pokreće niz drugih procesa. Jedan od
njih je oslobađanje materija toksičnih za ćeliju
(neurotoksina), inače produkata pojačane oksidacije.
Oslobađaju se i neki transmiteri kao što su glutamat i
aspartat, koji takođe oštećuju ćeliju i dovode do potpunog
razaranja nervnog tkiva (nekroze).
Ali, za razliku od nekroze do koje dolazi u centralnom delu
ishemije, uokolo postoji pojas pod imenom penumbra u kome su
ćelije i dalje funkcionalno umrtvljene, ali ne mrtve, i na
koje se može delovati. „Svi terapijski pokušaji u akutnoj fazi
ishemijskog moždanog udara usmereni su zato na ćelije u
penumbri, na njihovu revitalizaciju“, naglašava profesorka dr
Šternić.
Prema statistici, svaki dvadeseti pacijent će, do kraja
prve godine od prvog šloga, doživeti i drugi pa se odmah posle
prvog udara preduzima takozvana sekundarna prevencija.
Fibrinoliza kao specifična terapija
Pored svih elemenata karakterističnih za primarnu
prevenciju (delovanje na faktore rizika kako do šloga uopšte
ne bi došlo), tokom sekundarne prevencije se primenjuju i
antiagregacioni lekovi. Kao jedan od najdelotvornijih
medikamenata te vrste, prof. dr Šternić izdvaja aspirin, koji
štiti i srce i mozak, ali i jedan novi, još moćniji, koji
pacijenti bolje podnose - klopidogrel ili plaviks. Aspirin
može da izazove krvavljenja, nekad i alergije, dok plaviks
nema takva neželjena dejstva. Prema napomeni profesorke
Šternić, plaviks je lek koji se apsolutno mora dati osobi koja
je doživela šlog ili infarkt srca, ukoliko se aspirin ne može
primeniti iz određenih razloga. On se, međutim, ne koristi u
primarnoj prevenciji moždanog udara (i aspirin se preporučuje
samo za sekundarnu prevenciju moždanog infarkta, odnosno
primarnu i sekundarnu prevenciju infarkta srca).
Postoji, takođe, vrlo specifična terapija koja se koristi u
slučaju IMU. Reč je o fibrinolitičkoj (ili trombolitičkoj)
terapiji - razbijanju tromba. Profesorka dr Šternić naglašava
da fibrinolitička terapija, pri kojoj se koristi lek za
rastvaranje tromba, zahteva zadovoljenje nekih vrlo strogih
kriterijuma. Ta terapija se može primeniti samo u prva tri
sata od nastanka šloga, odnosno prvih njegovih simptoma - a
većina pacijenata se, na žalost, javi kasnije. Drugi uslov za
primenu terapije je da lekar ima na raspolaganju kompletnu
dijagnostiku (laboratorija, skener, ultrazvuk...) 24 sata
dnevno, što je od ključnog značaja za precizno određivanje da
li je reč o IMU, ili možda o krvavljenju.
Ukoliko su navedeni uslovi zadovoljeni, može se otpočeti sa
fibrinolizom. Prema rečima naše sagovornice, ta terapija će se
uskoro primenjivati i kod nas. Pri Kliničkom centru Srbije
upravo se formira medicinska jedinica za akutni moždani udar,
koja će biti opremljena prema svetskim standardima. Naši
stručnjaci su tim povodom nedavno bili u poseti kolegama u
Mađarskoj, gde lekari već neko vreme primenjuje fibrinolitičku
terapiju. Mađarsko iskustvo je pokazalo da samo jedan odsto
pacijenata godišnje stignu na vreme, ili zadovolje ostale
kriterijume za primenu fibriolize. Kada to nije slučaj,
preostaje da se pacijentu pomogne primenom već pomenute
sekundarne terapije – uvođenjem aspirina nakon prva 24 sata
posle moždanog udara, i potom terapija plaviksom.
Gordana Tomljenović

Izvor