Cudo velike Subote - pojava Svetog Ognja u Jerusalimu

Чудо велике Суботе - појава Светог Огња
Појава Светог Огња у Јерусалиму

На Велику суботу, у цркви Гроба Господњег у Јерусалиму, ходочасници бивају сведоци чуда нашег Православља, чуда које у Обећаној Земљи старог Израиља греје срца, крепи веру и уздиже дух Новог Израиља.


Плавкасто-беличасти пламен Св. Огња који на надуман начин силази у Цркву Св. Огња, након молитве православног Патријарха Јерусалимског, једно је од највећих чуда Православља. Као и свако чудо вере, тако и овај свети догађај усхићује душе изабраног стада Христовог, али и изазива бројне недоумице код неверника.

ЦРКВА СВ. ГРОБА ГОСПОДЊЕГ

Како је појава Св. Огња једно од највећих чуда у Светој Земљи, постоји строга процедура која претходи самом уласку патријарха у унутрашњост Цркве. Процедура је прописана од стране власти државе Израел и мора се испоштовати до најмањег детаља. Заснована је на одредбама Закона који је османлијска влада донела 1852. године, којим је Порта утврдила права различитих хришћанских заједница у целокупном комплексу цркве Св. Гроба Господњег. Користим реч „комплекс“ како бих једном речју обухватио све цркве и „цркве“ које се налазе под истим кровом и које се заједнички зову црква Св. Гроба Господњег (Holy Sepulchure). Наиме, сама црква Гроба Господњег (капелица у којој се налази Христов Гроб) је црква у цркви, грађевинарским језиком речено „објекат“ у „објекту“, и налази се испод куполе читавога здања.



У самом комплексу се налазе или се на њега наслањају: православни манастир Пресвете Богородице, православне капеле Св. Јакова, православни манастир Св. Праоца Аврама, јерменска капела Св. Јована, етиопска капела Св. Михаила, латинска капела фрањеваца, православна капела Св. Марије Египћанке, коптска капела, капела сиријских монофизита, латински олтар Св. Марије Магдалене, латинска капела Дјеве Марије, јерменска капела Деобе Христове одеће, православна капела Св. Лонгина, православна капела Изругивања, јерменска капела Св. Јелене, етиопска капела Четири животиње; на спрату је место Распећа-Голгота, где су православна капела Распећа, две латинске капелице и посебна места (нише, столови и сл.) који припадају другим заједницама. Поред цркава, капела и олтара, у комплексу су строго одређена места која припадају различитим заједницама, буквално сваки угао има власника који се бори да му права не буду узурпирана од стране неке друге заједнице. Поменутим законом је, заправо, прихваћен status quo, затечено стање, „власништва“ у цркви Гроба Господњег. Са мањим изменама, тај Закон је и данас на снази. Неколико одредби овог Закона одређује и процедуру коју црквене власти (различитих заједница) морају у сарадњи са локалним властима поштовати на Велику Суботу.

ПРИПРЕМЕ У ЦРКВИ СВ. ГРОБА ГОСПОДЊЕГ

Ујутро на Велику Суботу, посебна „комисија“ састављена од свих хришћанских заједница, јеврејских власти и муслиманске породице којој је поверено спровођење османлијског закона још у 19. веку врши претрагу црквице Гроба Господњег како би се уверили да се унутар цркве не налази било које средство којим би се вештачки изазвао пламен (шибице, упаљач, сакривено кандило и сл.). Ова провера се одвија од 10 до 11часова, и на њој инсистира и Јерусалимска патријаршија, јер постоји неписана одредба по којој би некаква превара или изостанак појаве Св. Огња значио пренос права на неку другу „хришћанску“ заједницу. Такође, чудо сваке године прате изјаве богохулитеља „из прве руке“ које покушавају да оспоре овај чудесни догађај, што је разлог више да се и хетеродоксни на њима прихватљив начин (својим очима) увере да преваре нема. У 11 часова сви представници (укључујући Јевреје и муслимане) затварају врата цркве у којој нико не сме да остане, стављају печат справљен од меда и чистог воска, чиме се потврђује да је црква празна и да унутар цркве није пронађено ништа што би могло изазвати пламен.

ЧУДО ПОЈАВЕ СВ. ОГЊА

У 12 часова до цркве долази Литија предвођена Патријархом јерусалимским, владикама и свештеницима Православне цркве, и верним народом. Ту су и представници других заједница. Литију прати звоњава са бројних звоника наговештавајући велико чудо. Патријарх улази у оближњу капелу Св. Јакова и седа на патријаршијски трон. Након тога представници јерменских, коптских, етиопских монофизита, као и представници других заједница прилазе патријарху и целивају му руку. Ово никако не треба мешати са давањем благослова јеретицима, већ се ради о древној одредби православних да се нико од инославних заједница не може удостојити да припали свећу од православних уколико то не дозволи Патријарх јерусалимски. Приликом овог целивања патријарх не даје благослов, тј. не прави крсни знак изнад глава неправославних. Следи опход око цркве Гроба Господњег три пута, који се завршава испред запечаћеног улаза у саму цркву. Пре него што патријарх отпечати улаз и уђе у цркву, представници јеврејских власти и јеврејске полиције детаљно претресају патријарха, како би се уверили да он негде не крије шибице или упаљач. Овај претрес се врши наочиглед свих присутних како би се сви, православни и инославни, уверили да патријарх нема при себи ништа чиме би вештачки изазвао пламен. Патријарх, заједно са јерменским драгуманом, отпечаћује цркву и улази унутар Светиње. Затим се коленопреклоно моли, читајући нарочите молитве којима се у име свих православних свуда моли Распетом Христу да и ове године пошаље Св. Огањ као сведочанство својег Васкрсења, али и као знак правоверности стада православног. Док се патријарх моли унутар цркве, у читавом здању се гасе светла и кандила, и народ у потпуном мраку говори „Господе Помилуј“. Свако на свом језику узноси ову древну прозбу, скрушеног срца, али са надом. То је онај моменат који претходи преласку из туге у радост, из мрака у светлост. То је тренутак када је можда најлакше разумети шта је св. Јован Лествичник подразумевао речју „ХАРМОЛИПИ“ = РАДОСТВОРНА ТУГА, туга која једним блеском Св. Огња прераста у неисказиву радост. Они који су се удостојили да уђу у цркву заједно са патријархом, овако описују појаву Св. Огња: плавичасто-беличасти пламен се изненада појављује са свих страна црквице, понекад у виду пламених језичака, понекад у виду пламених лоптица. Најпре силази на свећу коју држи патријарх, који пре свега осталог припаљује малено кандило, заклоњено у стакло, како би се Св. Огањ сачувао од намерног или ненамерног немара присутних. После овога, патријарх излази из Цркве. Појава патријарха са Св. Огњем изазива ерупцију одушевљења верника. Свако се радује на свој начин: Руси и Срби клече и уздижу руке ка небу, Грци плачу са осмехом на лицу, православни Арапи скачу и гласно узвикују „Христос Васкрсе“... Пламен се, потом, преноси од свеће до свеће и износи ван комплекса Св. Гроба Господњег. Православни Арапи неретко припаљују бакље и трче Јерусалимом, не презајући да „загазе“ у муслиманску или јеврејску четврт, иако полиција спречава њихов радосни „опход“ градом.

ОПИС СВ. ОГЊА

Пламен је плавичасто-беличаст, и у прва 33 минута нема особине „обичног“ пламена. У гужви која настаје из жеље да се што пре припали свећа, дешавало се да Пламен дотакне лице или косу верних, али није било опеклина нити се коса палила. Понекад се јавља у виду пламених језичака који извиру из зидова цркве, док други пут пламене лоптице буквално лете црквом. Дешава се и да Св. Огањ не дође до верних од руке патријарха, већ да се побожним православнима свећа припали „сама од себе“. Слично се дешава и са кандилима православне цркве Распећа Христовог која се налази на спрату здања. Бљескање Св. Огња траје неколико минута, и очевици га упоређују са одблесцима које ствара блиц фотоапарата, само што је бљесак интензивнији и долази са свих страна.

ПРАВОСЛАВНО ЧУДО

Чудесна појава Св. Огња дешава се искључиво када у цркву Гроба Господњег уђе православни патријарх. Да је тако, сведоче бројни примери из прошлости, када су инославни, узурпиравши право православних, покушавали да „изазову“ ово чудо. Можда је најбољи пример случај из 1549. године када су јерменски монофизити потплатили султана Мурата IV да њима повери „призив“ Св. Огња. Било је то у време правоверног Патријарха јерусалимског Софронија II. Јерменски патријарх је ушао у цркву Св. Гроба и безуспешно очекивао појаву Св. Огња. За то време, патријарх Софроније се налазио ван Цркве поред стуба, који се у једном тренутку раздвојио по вертикали и из напуклине се појавио Св. Огањ припаливши свећу коју је сузних очију држао патријарх. Овај стуб се и данас може видети поред цркве Св. Гроба, и предмет је поштовања и целивања православних. Муслимански мујезин Тунум је са минарета оближње џамије видео чудесни догађај и јавно исповедио: „Велика је вера Хришћана. Један је прави Бог, Бог Хришћана, Верујем у Христа васкрслог из мртвих и коленопреклоно исповедам да је Он мој Бог“. Након овога су га муслимани мучили не би ли се одрекао свог Бога, што овај благочестиви неофит није учинио. Његове мошти се чувају у православном манастиру Богородице Марије у Јерусалиму.

Појава Св. Огња, сваке године на Велику Суботу једно је од најважнијих потврда Васкрсења Христовог. Онај који је сам Светлост свету, шаље свима нама који се, потпомогнути Његовом благодаћу и сопственим подвигом, боримо да постанемо мале светиљке, још једну потврду своје Свесветости и Светлости. Ово чудо многи неверници оспоравају. Муслимани цркву Гроба Господњег зову арапским именом qumama (ђубре), што је намерно искривљени облик речи quiyama (Васкрсење). Јевреји, дипломатски деликатније, говоре о Цркви у којој је сахрањен „онај човек“. Сваке године понеки Јерменин или Латин светским медијским кућама даје ексклузивно објашњење велике „грчке преваре“. Но, то не би требало да нас брине. Тако је било од почетка... Тако ће бити до краја... Док на облацима праћен плаво-белим пламеном не сиђе Онај који нас укрепљује чудом Св. Огња сваке године.

Молимо се Богу да светлошћу Христовог Васкрсења дочекамо тај славни долазак спремни и са уљем у лампама.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Svet • 19:30 • 23. 04. 2011. | Beta

U Jerusalimu zapaljen Sveti oganj

Više hiljada pravoslavnih vernika okupilo se danas oko Crkve Svetog groba u Jerusalimu gde je, po tradiciji, zapaljen Sveti oganj, plamen koji se u Hristovoj grobnici pali uoči Uskrsa.

Sveti plamen pali se svake Velike subote kada se patrijarh jerusalimski uvuče u kriptu sa 33 sveće koje simbolizuju broj godina Hristovog života. Veruje se da je božanski plamen čudo i da se sveće tokom molitve pale same od sebe.

Ovom događaju svake godine pred crkvom prisustvuju i predstavnici drugih verskih zajednica u Jerusalimu. Patrijarh zatim pronosi plamen kroz masu vernika koji njime pale svoje sveće, a potom se plamen posebnim letovima aviona prenosi u druge krajeve sveta.

Izraelska policija je oko Crkve Svetog groba danas rasporedila 1.000 policajaca da bi sprečili uobičajene sukobe među vernicima koji se otimaju o plamen. Oko crkve je i desetak vatrogasnih ekipa u slučaju da bude potrebna njihova intervencija.

Agencija RIA Novosti javila je da će specijalnim avionom, koji će večeras da sleti u Moskvu, biti prebačen oganj koga će tradicionalno dočekati stotine ruskih vernika.

Iz Moskve Sveti oganj, za koji vernici kažu da ne gori u prvih 33 minute, biće podeljen među ruskim crkvama u posudama sličnim onoj za transport olimpijskog plamena. Sveti oganj prenosi se u Rusiju iz Izraela od 2003. godine.

U svim pravoslavnim hramovima u Rusiji večeras će biti održane uskršnje liturgije, koje će trajati do jutra.



[You must be registered and logged in to see this link.]


према предању, оне године, када ватра не запали на чудесан начин свећу на Христовом Гробу, настаће смак света.