Kameni Diskovi Baian-Kara-Ula

Kameni Diskovi Baian-Kara-Ula



Priča počinje 1938.godine. Planine su Baian-Kara-Ula,planine na granici između Kine i Tibeta.Arheološka ekspedicija predvođena Chi Pu Tei-om,kretala se prema jedva dostupnom planinskom predelu iznad nekih pećina koje su verovatno nastanjivali primitivni ljudi veoma davno.Ono što su pronašli u tim udaljenim pećinama je nešto veoma neobično.
Ako je samo deo ove priče istinit,to bi predstavljalo jedno od najvećih otkrića našeg doba.

Chi Pu Tei,profesor arheologije na Univerzitetu u Pekingu,poveo je neke svoje studente u ekspediciju da pregledaju niz međusobno povezanih pećina u planinama Himalaja.Pećine bi mogle biti vestackog porekla i više su nalikovale složenom sistemu tunela i podzemnih skladišta.Zidovi su bili četvrtasti i glatki.U pećinama se nalazilo nekoliko starih,ali lepo poredjanih grobnica u kojima su bili skeletni ostaci čudnih ljudi.Kosturi nešto viši od 1,2 metra imali su neproporcionalno velike lobanje.Jedan član ekipe je predložio da bi ovo mogli biti ostaci nepoznate vrste planinskog gorile.Profesor Chi Pu Tei je odgovorio: "Ko je ikada čuo da majmuni jedni druge sahranjuju?"
Kakva je to bila vrsta ljudi?

Kasnija otkrića odbacuju ideju da se radi o majmunima.Na zidovima su bili izrezbareni piktogrami nebeskih tela: Sunca,Meseca i zvezda,a Zemlja je sa njima povezana isprekidanim linijama.Tada je ekipa došla do najzapanjujućeg otkrića: polovično zakopan u prašini na tlu pećine nalazio se neobičan kameni disk,očigledno oblikovan rukom inteligentnog bića.Disk je bio prečnika oko 25 cm i debljine 1,9 cm.U idealnom središtu nalazio se savršen krug - rupa od 1,9 cm.Na disku je bila lepo ugravirana spirala od središta prema kraju, koja ga čini dosta sličnim starim gramofonskim pločama.



Ovaj primerak star je između 10.000 i 12.000 godina - mnogo stariji od piramida u Egiptu.Ukupno je pronađeno 716 diskova,a svaki je čuvao svoju tajnu.Dalji pregled pokazao je da to nisu obicne brazde,nego neprekidna linija čudno rezbarenih hijeroglifa - zapis!

Drugi kineski naučnik je 1962. godine dekodirao poruku,koja je bila toliko neverovatna i zastrašujuća da je Preistorijski odsek Akademije u Pekingu zabranio njeno objavljivanje.Poruka je na kraju ipak objavljena,a ono o čemu govori zasigurno će vas zaprepastiti.
Dr. Tsum Um Nui je dlanom svoje ruke dodirnuo je glatko lice diska. "Šta bi ovaj disk mogao biti?",zapitao se.
Dok je radio,postavljao je sebi mnogo pitanja.Kako su primitivni ljudi tako precizno uredili kamenje?Kako su uspeli načiniti gotovo mikroskopske zapise?Ko si oni bili i koja je bila svrha ovih kamenja? Nakon što je Dr. Tsum Um Nui prepisao simbole,započeo je naporan rad u pokušaju dekodiranja poruke. Iznenada je počeo napredovati u tome - pojavila se jedna reč, a zatim i druga.Fraza je postala razumljiva,a potom i cela rečenica.Razaznao je da su poruke napisali ljudi koji su se nazivali Dropa.
Na diskovima se,kao robusnim dugovecnim nosačima informacija,zapis govori o prinudnom sletanju svemirske letelice i tragičnoj sudbini pripadnika Dropa - skupine miroljubivih izvanzemaljskih istraživača - koji su poput nebeskih momara-brodolomaca bili prinuđeni ostati na Zemlji ,jer nisu mogli da poprave letelicu,te preživeti u krajnje surovim planinskim uslovima i neprijateljskom okruženju.Verovatno je da je lokalno stanovnistvo,pleme Ham, bilo preplaseno ovim bicima te ih je pobilo.

Kada je završio sa prevođenjem koliko god je mogao,profesor je sa nevericom seo nazad na svoju stolicu. Priča koju su Drope napisale je zaprepaštujuća.Kako će reagovati njegovi kolege? Kako bi svet mogao reagovati ako je priča istinita?Napisao je rezultate svojih pronalazaka i predstavio univerzitetu za objavljivanje. Njihova reakcija je bila brza i antipatična: članak se neće objaviti. Akademija mu je zabranila čak i da govori o svojim otkrićima i odlučila da svet neće znati o Dropama i njihovom sudbonosnom putovanju na Zemlju.

Tsum Um Nui-ova otkrića ipak su objavljena.Samo dve godine posle,objavio je članak pod naslovom "Ugravirani zapis o svemirskim brodovima koji su,kako piše na diskovima, sleteli na Zemlju pre 12.000 godina." Prema nekim saznanjima,akademija je popustila i profesoru dala dozvolu za objavljivanje članka. Druga verzija je da je članak objavio uprkos zvaničnoj zabrani.U svakom slučaju,njegova teorija je postala predmet ismejavanja arheoloških ustanova,jer je bila previše osetljiva da bi se uzela za istorijsku činjenicu.To jednostavno nije moglo biti istina, jer bi promenilo sva naša saznanja o istoriji i mestu čovečanstva u univerzumu.

Da li su njihovi potomci preživeli?

Danas na ovom izolovanom području žive dva plemena ljudi koji sebe nazivaju Dropa i Han.Antropolozi ih ne mogu svrstati ni u jedan poznati rod.Nisu ni Kinezi ni Tibetanci.Oba plemena su niskog rasta,žute kože sa tankim telima i nesrazmerno velikim glavama,što se podudara sa skeletnim ostacima pronađenim u pećinama 1938. godine. Imaju retke dlake na telima i velike oči bledo plave boje,koje nisu azijske.

Postoji i drevna kineska priča koja se odnosi na male,mršave ljude sa žutom kožom koji su sišli na Zemlju sa oblaka i koje su svi izbegavali zbog ružnoće.



Kamenje Dropa je 1968. godine privuklo pažnju W.Saitsew-a,ruskog naučnika koji je ponovo objavio pronalaske Tsum Um Nui-a i proveo testiranja na diskovima koji su pokazali vrlo neobična svojstva.Fizički,kamenje granita sadrži visoke koncentracije kobalta i drugih metala - zaista vrlo tvrd kamen u kojem bi primitivni ljudi teško rezbarili slova,posebno minijaturna. Za vrijeme ispitivanja diska oscilografom, zabeležen je iznenađujući ritam oscilacija kao da je bio, kako kažu naučnici, nekada nabijen elektricitetom ili funkcionisao kao električni provodnik.

Šta god bila njihova istinska priroda, poreklo ili značenje, kamenje Dropa predstavlja intrigantnu zagonetku za arheologe i antropologe.Jesu li Drope zaista bili posetioci da nekog dalekog planeta ili je njihova priča jednostavno mit neke primitivne kulture? Ako je ovo drugo istina,tada se još "jedan" mit pridružuje velikom broju priča drevnih kultura koje govore o posetiocima koji su sa neba sišli na Zemlju. Ako je ono prvo istina, kamenje Dropa bi moglo predstavljati prvi dokaz posete vanzemaljske civilizacije. Za sada,kamenje Dropa ostaje neobjašnjeno.


Ubrzo nakon zavrsetka Drugog Svjetskog rata,poljski profesor Lolladoff je pokazao neobicni kameni disk svom engleskom kolegi dr. Karyl Robin-Evans-u.
Lolladoff je tvrdio da je disk kupio u gradu Mussorie,u severnoj Indiji. A tamo je dospeo iz pravca misterioznog naroda zvanog "Dzopa",koji su ga koristili tokom religijskih rituala.



Doktoru Evansu je to bio dovoljan izazov da se zaputi prema Tibetu 1947. godine.
Na njegovom putu kroz Lhasu primio ga je 14-i Dalai Lama i zazeleo sretan put. Ekspedicija je nastavila put prema nepristupacnom regionu severnoistocno od Himalaja zvanom Baian-Kara-Ula,na granici sa Kinom.



Priblizavanjem destinaciji tibetantski vodici su u strahu napustili engleskog naucnika. Uz veliki napor Evans ipak stize na cilj. Srece se sa pripadnicima naroda Dzopa. Stice njihovo poverenje. Uskoro dobija posebnog
instruktora-prevodioca koji ga uci osnovama Dzopa-jezika. Lurgan-La je religijski zastitnik svog naroda i on Evansa uci njihovoj historiji.

A ona se svodi na sledece:

"Dzopa su originalno dosli na Zemlju sa planete koja se nalazi u Zvezdanom sistemu Sirijus. Prvi put su posetili Zemlju pre 20.000 godina. Sledeca istrazivacka misija koja je usledila, zavrsila se sa udesom svemirskog broda,
tako da preziveli nisu mogli da napuste planetu Zemlju."(The Dzopa are often referred to as the Dropa. This is due to the fact that the sound of the second consonant is in between a ’Z’ and an ’R’.)


Dr. Evans je slikao vladajuci kraljevski par: Hueypah-La (visokog metar i
dvadeset cm) i Veez-La (visoku samo jedan metar).

Dr. Karyl Robin-Evans je svoj izvestaj sacinio po povratku u Englesku 1947. godine. Medjutim, o njemu nije javno govorio do svoje smrti 1974. Cuvao ga je za sebe bojeci se javnog ismejavanja. Ipak, cetiri godine nakon njegove smrti autor David Agamon objavljuje knjigu :"Bogovi u egzilu" u kome podrobno opisuje Evans-ova iskustva.