Ne pucaj, brate

Nebojša Jevrić - Ne pucaj, brate
ĐENERAL


Petak, 3. Jun, 2011.| Autor: NEBOJŠA JEVRIĆ

[You must be registered and logged in to see this image.]

„Nema mitinga dok ga ne organizuje CIA“, kaže moj prijatelj književnik Predrag Miljković dok sedimo u kafiću ispod Skupštine i gledamo kako policija ne remeti dvojicu dečaka koji su poneli baklje.

Jedan pijan do nas peva "Što je više prevara i laži, Ratko nam je miliji i draži".
Kraišnici Zare i Goci postali su hit istog dana:
"Kad Hagu avion poleti, molimo te, naš Lazare sveti,
Spasi Ratka il' avion spali ne bi l' obraz malo sačuvali."

Uhvatili su begunca. Najtraženijeg. Nije se predao u generalskoj uniformi, nije imao ni bele ni crne rukavice. A nije ih nikad ni nosio. Uhvatili su umornog i bolesnog čoveka, koji je imao samo jednu želju - da poseti ćerkin grob. Ni traga od onog epskog junaka koji nije hteo da se sagne dok je obilazio prve linije i čija je hrabrost čeličila srpske vojnike. Na Grabežu u decembru mesecu, posle kišne noći provedene pod najlonima, okupili su se borci kraj kuhinje da se ogreju i bar malo osuše. Odjednom se pojavio Đeneral. "Šta je to, momci?", pitao je. "Pokisli smo, ne možemo dalje." Đeneral je skinuo kapu, prišao buretu i napunio kapu vodom. A onda je kapu punu vode stavio na glavu.

"Sada sam i ja mokar, možemo li da krenemo na položaj", rekao je. Tog dana je otišao toliko daleko napred da su mu zarobili džip. Ako već nemamo pravo na državu, na crkvu, na akademiju, nemamo pravo ni na mitove.

Bolesni starac čiju su nam fotografiju pokazali nije bio onaj koji je ponizio NATO oficire vezavši ih ko volove za drveće. Igrali su Ratko i general Morion šah. Ratko ga je "tukao" dva nula. Morion je tražio da odigraju još jednu partiju, Morion je tražio revanš.

"Ne dolazi u obzir, generale. Opet ću vas pobediti. A onda ćete pisati da su Srbi bombardovali Sarajevo."

Sećam se priče kad je prekršio zabranu leta i došao helikopterom na pregovore.

Na primedbu da krši zabranu leta, odgovorio im je: "Šta mislite, da će srpski general da vam dođe na magarcu." Širio je oko sebe auru ratnika. Lutao sam planinom sa TV ekipom tražeći Đenerala. U toku je bila operacija "Igman". Došli smo do prvih položaja i tamo su nam rekli da moramo napred do izviđača. Da se tamo zaputio. Krenuli smo ka vrhu brda kad je počeo protivavionac da "brije". Skotrljali smo se u neku paprat i onda s polomljenom opremom krenuli prema vrhu brda. Našli smo ga daleko ispred položaja na komandantskom izviđanju. Dobro je bio raspoložen, išlo mu je, ali je imao primedbu.

"Ti treba da se umiješ." Brada mi je bila do sedmog rebra i zasmetala je vojniku. Zasmetala je oficiru. Bilo je mnogo brada na mitingu podrške. Ispratili smo ga na put s kojeg nema povratka.

"Ustaj, Gavro, pucaj iza ugla, ne možemo živeti od rugla", pevaju Zare i Goci. Jeca harmonika. Avion je u hagu. Danas ćemo videti kako general stvarno izgleda. Da li je bolest bila jača od čelične volje onog koji nije dopustio da srpski narod još jednom bude žrtva. Verovali su svi da će završiti kao heroj, a ne kao bolesni dedica. Ali za one koji su pod njegovom komandom ratovali on odavno nije vojskovođa već mit. Mit koji će uzaludno pokušavati da sruše.


Vesti: ratko mladić, NE PUCAJ BRATE, kurir, Kolumna, Nebojša Jevrić, đeneral