Kilo mesa ili kilo lazi

Кило меса или кило лажи, одлучите сами

Пише: Милош Д. Јовановић
04 јун 2011



Шта се може купити за 500 динара у Тадићевој Србији. Ако их имате, можете да купите 1 килограм свињског меса, или 8 векни хлеба, или 10 пива. Можете, ако вам остане после, струје, воде, канализације, када платите порез, платите деци бесплатно школовање, платите бесплатно здравство. Ето толико вас кошта претплата јавног сервиса европске Србије. Намет који вам је одредила Тадићева Србија да уживате у благодети да будете обавештени.

А када укључите телевизор и којим случајем одаберете канал „опште информисаности” увидећете у каквој земљи дембелији живите. Плате по 1000 евра, запосленост расте, криминала нема, а и оно мало што је остало, само што се не обради по Маловићкином и Месаровићкином рецепту. Бићете обавештени да је Србија по 15. пут статистички изашла из кризе у којој није ни ушла. Да је успешно извршена 8. реформа правосуђа, поново на челу са поменутом Месаровићком и Маловићком. Да је успешно завршен 13 километар од планираних 200, и то у року који је прекорачен за само 10 година. Да је премијер отворио фабрику од чак 12 запослених.

Успут ће вам сваких пола сата искочити лице милог председника са флеком на глави и пар флека у души, који ће вам бесплатно очистити кућу или вас питати да ли су кокошке радосне. Сазнаћете да сте лидер у региону по стопи запослености од – бесконачно, ниској стопи криминала од + бесконачно и најнижој стопи инфлације од +2 пута бесконачно. Сазнаћете да ваш мили председник са поменутим флекама има и ¼ хрватске (Личке, јелте то је сада исто) крви и да наша мила браћа могу да бирају део тела који желе, милог нам председника, успут се извињавајући што нема могућности да све Србе пушком натера на пријатељско море. Тамо се, наиме, не дешавају никакве непријатности, а уколико се нешто деси, боже мој, извинићемо се.

Уколико пак пратите неки спортски пренос или ретки интересантни филм, за своје личне паре моћи ћете да уживате у бескрајном низу реклама који пресецају исти. Сваке недеље ће вам руководилац „највеће” опозиционе партије, који је, чисте дуђе, али прљавих руку, чистећи Србију сабљом, зарадио само пар милиона евра ништа не радећи, објашњавати како само треба да се убијете ако не мислите као он. У јутарњем програму уз кафицу са вама ће прелиставати новине уредници дневних и недељних листова који излазе у тиражу од 500 (!) примерака месечно, толико омиљених у народу да у трафици до мог стана, радница један од два приспела примерка истих, користи за брисање прозора. Труди се жена да одржи хигијену.

Ваше дете може врло лако и течно да научи јединствени „српски” језик уз употербу изворних правилних речи као што су 100 еура, бекстејџ, персоналити, мејкап...., уз употребу глагола као што су: лајковати, процесуирати, смајловати.... ангажовањем врхунских лектора плаћених вашим парама. Економски експерти прворазредних приватних факултета ће вам лепо објаснити да је потребно све распродати и бескрајно се задужити, док ће директори водећих невладиних организација, учесници многобројних сегединских и бечких курсева (проверени бивши кадрови СК) са огромним угледом у народу, детаљно разрађивати планове економске, политичке и културне обнове друштва, пошто је већ доказано да САНУ о томе не зна ништа.

Признајем да сам члан мањинског корпуса људи који мисле својом главом што ме доводи у кривичну ситуацију да се одричем овакве благодети. Зато што не желим да будем „обавештен” на прави начин, престао сам да плаћам харач. Признајем, боља ми је била Лекићкина ТВ коју нисам плаћао, него Тијанићева коју треба да плаћам. Лекићка ме је бар обмањивала за своје паре. И тако сам пристао да ме Тијанић тужи зато што не плаћам „истину”. Додуше, још нисам добио тужбу. А кад је добијем, како сада ствари стоје, пресуда реформисаног судства ће доћи у време када Тијанић оде у пензију. Посто нас који не плаћамо, по изјави ген. дир. РТС-а има око 60%, ако за сваку тужбу плати по 2500 динара таксе (мора се одмах платити по предаји тужбе, тако каже реформисано судство) то значи да Тијанић треба да одреши кесу.за око 3 милијарде динара.

Када и ако добијем пресуду, могу да се жалим чак до европског суда за људска права. Нешто сумњам да ће тамо схватити да морам да плаћам нешто зашта немам рачун ни уговор. А још више сумњам да ће благонаклоно гледати на то што мој кабловски оператер већ плаћа Тијанићу зато што му он дистрибуира програме, а ја плаћам оператеру месечно одржавање. За сваки случај сам снимио и чувам све „објективне” емисије у којима сам „истинито” обавештен. Дотле ће моје дете јести оно мало месо са почетка текста.

[You must be registered and logged in to see this link.]