Proklet da je svaki izdajnik Srpskoga roda

АКАДЕМИК ДОБРИЦА ЋОСИЋ ЗА ВЕЛИКУ АЛБАНИЈУ - ПРОКЛЕТ ДА ЈЕ СВАКИ ИЗДАЈНИК СРПСКОГА РОДА "Ако би поново избили сукоби и дошло оно време зла, које нас је задесило,
поново бих таманио ону четничку издајничку хорду - као што сам то радио 1941, па надаље".
Добрица Ћосић, српски крвник и Јуда
(НИН, Београд, 31.јун 1990.г)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Добрица Чосић, ђак ниже пољопривредне школе,
члан швајцарске масонске ложе Алпина:
празан и депресиван поглед препун страха и покоре
пред атлантистима и сатанистима; још увек жедан српске крви!
Сам признаје да би поново таманио Србе, јер их под комунистима није довољно потаманио.

Коме служи Добрица Чосић и ком се царству приволео? Једном страшљивац и комуниста без вере и визије, заувек такав. Добрица Чосић је члан швајцарске масонске ложе Алпина, агент у служби америчких и енглеских интереса, издајица српског народа. Који смо ми Срби идиоти. Јапанци ни након толиких година после Другог светског рата у којем су били поражени НИСУ ПРИЗНАЛИ КУРИЛСКА ОСТРВА КОЈА СУ ПРИПАЛА РУСИМА (а по мени и треба да припадну Русији, али је овде реч о примеру како треба да се бране национали интереси) И ДАН ДАНАС РУСИМА УРУЧУЈУ ПРОТЕСТНУ НОТУ ЧИМ НЕКИ РУСКИ ЗВАНИЧНИК ПОСЕТИ КУРИЛСКА ОСТРВА. ТАКО СЕ БРАНЕ НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕСИ. КОЈИ СМО МИ СРБИ МАЗОХИСТИ И ИДИОТИ. ТО ЈЕ НЕВИЂЕНО У ИСТОРИЈИ ЉУДСКОГ РОДА. Нека Добрица Чосић да све што има, своју кућу и своју академску титулу Шиптарима, јер није он власник Косова и Метохија, већ српски народ!

КОСОВО И МЕТОХИЈА ЈЕ ДУХОВНА И ИСТОРИЈСКА ПРЕСТОНИЦА СРПСКОГ НАРОДА. УСТО, КОСОВО И МЕТОХИЈА ЛЕЖИ НА 12 МИЛИЈАРДИ ТОНА ЛИГНИТА. А БИТКА ЗА РУСИЈУ БИЋЕ БИТКА ЗА НАЈВЕЋЕ СВЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ У ПРИРОДНИМ БОГАТСТВИМА. СРБИ СУ У ТОЈ МЕРИ МАЗОХИСТИ ДА БИ ПРИСТАЛИ НА ПРИЗНАЊЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ИЛИ ПАК ПОДЕЛУ, ШТО ЈЕ ИСТО ТАКО ЛОША ВАРИЈАНТА, АКО НЕ И ГОРА. СУШТИНА ЈЕ У ГЕОПОЛИТИЧКИМ ЦИКЛУСИМА, А ТО ЗНАЧИ ДА НИТИ ЈЕДНА ИМПЕРИЈА ТОКОМ ИСТОРИЈЕ ЉУДСКОГ РОДА НИЈЕ БИЛА ДО ВЕКА, ВЕЋ СЕ УРУШАВАЛА НА ВРХУНЦУ МОЋИ. МИ САДА ПРИСУСТВУЈЕМО КРАЈУ АМЕРИЧКЕ ИМПЕРИЈЕ КРОЗ КРАХ ДОЛАРА И УСПОН РУСИЈЕ, КИНЕ И ОСТАЛИХ ДРЖАВА БРИК ГРУПЕ. ШИПТАРСКА ДРЖАВА НА БАЛКАНУ ЈЕ РЕМЕТИЛАЧКИ ФАКТОР СПРАМ ПРАВОСЛАВНИХ НАРОДА КОЈИ ЈЕ ОКРУЖУЈУ И КОЈЕ УГРОЖАВА И НИЈЕ ОДРЖИВА БЕЗ СПОЉАШЊЕ ПОДРШКЕ. ОТУДА ЋЕ КРАХ АМЕРИЧКЕ ТОТАЛИТАРНЕ ИМПЕРИЈЕ, НОВОГ СВЕТСКОГ САТАНИСТИЧКОГ ПОРЕТКА ПРАВЉЕНОГ ПРЕМА УЗОРУ НА НАЦИСТИЧКУ КОРПОРАТИВНУ ДРЖАВУ (ПО КОЈОЈ СВЕТОМ ВЛАДА АМЕРИКА, ВАЗАЛИ СУ ЈОЈ ДРЖАВЕ ПОПУТ НЕМАЧКЕ, А СВИ ОСТАЛИ СУ РОБОВИ - ПРЕМА РЕЧИМА САМОГ БЖЕЖИНСКОГ) ЗНАЧИТИ И КРАХ МА КАКВЕ ШИПТАРСКЕ ДРЖАВЕ НА БАЛКАНУ. ЗБОГ ТОГА ИДЕЈЕ О ПОДЕЛИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ПО КОЈИМА БИ СРБИМА ПРИПАО БЕЗНАЧАЈНИ И МАЛИ ДЕО СЕВЕРНОГ ДЕЛА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ САМО НАСТАВАК СРПСКОГ САМОУНИШТАВАЈУЋЕГ МАЗОХИЗМА. ШТО СЕ ТИЧЕ РАСПАДА ДРЖАВЕ, И ЈУГОСЛАВИЈА СЕ НИЈЕ РАСПАДАЛА 50 ГОДИНА, ПА СЕ ИЗНЕНАДА РАСПАЛА. РАСПАД МАЛИХ И УСЛОВЉИВИХ ДРЖАВА, РОБОВА НОВОГ ТОТАЛИТАРНОГ ПОРЕТКА, ПОД КОНТРОЛОМ ЈЕ СПОЉЊЕГ ФАКТОРА И УНУТАРЊИХ МАЗОХИСТА И ИЗДАЈИЦА КОЈИ БИ НАЦИОНАЛНЕ ИНТЕРЕСЕ РАДО ПРОДАЛИ ЗА ШАКУ СРЕБРЊАКА КАО ШТО СУ ПРОДАЛИ И СВОЈУ ДУШУ. ТУ ЈЕ ВЕЋ РЕЧ ФАУСТОВСКО-ЈУДИНОМ КОМПЛЕКСУ!

АКО СРБИЈА ПРИСТАНЕ ДА ПРИЗНА КОСОВО И МЕТОХИЈУ (ЦЕЛОВИТО ИЛИ ПАК ПОДЕЉЕЊО) УСЛЕДИЋЕ НЕ УЛАЗАК СРБИЈЕ У ЕВРОПСКУ УНИЈУ, ВЕЋ ТОТАЛНО УНИШТЕЊЕ СРБИЈЕ КРОЗ ДАЉИ РАСПАД СРБИЈЕ НА ВОЈВОДИНУ, РАШКУ, ШУМАДИЈУ, МОРАВСКУ И УЖИЧКУ ОБЛАСТ! СЛИЧНУ ЗАМКУ ЈЕ ВАШИНГТОН ПОСТАВИО И РУСИЈИ ЗА ВРЕМЕ ВЛАДАВИНЕ БОРИСА ЈЕЉЦИНА. МАЈОР-ГЕНЕРАЛ КГБ-а БОРИС РАТНИКОВ СВЕДОЧИО ЈЕ О ТОМЕ КАКО ЈЕ СПРЕЧЕН ПЛАН ВАШИНГТОНА ДА СЕ ИЗАЗОВЕ РАТ ИЗМЕЂУ КИНЕ И РУСИЈЕ 1992. ГОДИНЕ. ПРВА ФАЗА ПЛАНА БИО ЈЕ ЈАПАНСКИ ЗАХТЕВ ЗА КУРИЛСКИМ ОСТРВИМА. ДРУГА ФАЗА ПЛАНА БИЛО ЈЕ ПРИХВАТАЊЕ РУСИЈЕ ДА УСТУПИ СУВЕРЕНИТЕТ НАД КУРИЛСКИМ ОСТРВИМА ЈАПАНУ. ТРЕЋА ФАЗА ПЛАНА - РУСКА КАПИТУЛАЦИЈА ПРЕД ЈАПАНСКИМ ЗАХТЕВОМ ЗА КУРИЛСКИМ ОСТРВИМА БИЛА БИ ПОВОД ЗА КИНЕСКЕ ПРЕТЕНЗИЈЕ ПРЕМА ЈУЖНОМ СИБИРУ ОД СТРАНЕ АМЕРИЧКИХ АГЕНАТА У КИНЕСКОМ РУКОВОДСТВУ. И ТАКО БИ ЧЕРУПАЊЕ И ОПШТА ПЉАЧКА РУСИЈЕ ЗАПОЧЕЛА.

ЗАПАДНИ СРЕДЊЕСТРУЈАШКИ МЕДИЈИ СУ ПОД АТЛАНТИСТИЧКОМ ЦЕНЗУРОМ И КОНТРОЛОМ, А ЊИХОВ ЦИЉ ЈЕ ДА ОБИЧНОЈ ПОПУЛАЦИЈИ ИСПЕРУ МОЗАК. ШТО СЕ ТИЧЕ ПОДЕЛЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ, ПОДСЕТИО БИХ И ДА ЗБОГ СПОРА ОКО КУРИЛСКИХ ОСТРВА - ЈАПАН НИЈЕ НИКАДА ПОТПИСАО МИРОВНИ СПОРАЗУМ СА РУСИЈОМ И ПОРЕД ТОГА ШТО ЈЕ БИО ПОРАЖЕНА СТРАНА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ. ЈАПАН И ДАН ДАНАС УРУЧУЈЕ ПРОТЕСТНУ НОТУ РУСИЈИ ЧИМ НЕКИ ОД РУСКИХ ЗВАНИЧНИКА, НЕДАВНО И ПРЕДСЕДНИК МЕДВЕДЕВ, ПОСЕТЕ КУРИЛСКА ОСТРВА. ЗА МЕНЕ КУРИСЛКА ОСТРВА НЕСУМЊИВО ПРИПАДАЈУ РУСИЈИ, АЛИ ЈЕ ПРИМЕР ЈАПАНА ДОБАР УЗОР ЗА СРБЕ КАКО ТРЕБА ДА СЕ БРАНЕ СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕСИ. А СРПСКЕ ИЗДАЈИЦЕ ЖУРЕ ДА ПРИЗНАЈУ ИЛИ ПАК ПОДЕЛЕ КОСОВО И МЕТОХИЈУ КАО ДА ЋЕ АМЕРИКА ВЛАДАТИ СВЕТОМ ХИЉАДАМА ГОДИНА! УРАЗУМИМО СЕ, КОСОВО И МЕТОХИЈА ЈЕ СРПСКА КОЛЕВКА И ОСТАЋЕ СРПСКА. ПРВИ СРПСКИ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦ КОЈИ ЈЕ ПРЕДЛОЖИО ПОДЕЛУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ БИО ЈЕ АКАДЕМИК ДОБРИЦА ЧОСИЋ, АЛИ СА КОЈИМ НАМЕРАМА И КО СТОЈИ ИЗА ТАКВОГ ПРЕДЛОГА. ЧОСИЋ ЈЕ ЗАПРАВО ЧЛАН ШВАЈЦАРСКЕ МАСОНСКЕ ЛОЖЕ АЛПИНА. А ШТА МИСЛИТЕ ОДАКЛЕ ПИРАМИДА ИСПРЕД СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ И ЗБОГ ЧЕГА САНУ ПРЕДЊАЧИ У АНТИСРПСКОЈ ПОЛИТИЦИ. СТВАРИ СУ ЈАСНЕ, САМО ТРЕБА ЛОГИЧКИ РАЗМИШЉАТИ КАКО ВЕЛИ И ПРОФЕСОР ВЛАЈКИ.

Политика масонерије је, на жалост, уништила српски народ и Србију кроз стварање Југославије која је као масонски пројекат требала да послужи као геополитички бедем немачком продору ка Блиском истоку. Да не говорим о томе да су масони учествовали и организовали пуч од 27. марта 1941. године који је диреткно проузроковао бесмислени геноцид над српским народом, довео још једног масона, Тита на власт, потом банкара из Њујорка - Милошевића. Да није било такве прозападне политике српске масонерије, српско питање је могло бити решено много раније, већ крајем Првог светског рата. Овако су Срби као народ доведени на руб пропасти, јер српски масони нису слушали свој народ, већ су слушали налоге својих шефова из иностранства. При томе масони нису имали у виду српске интересе, већ енглеске. Једно су чланови масонских ложа испод 33 степена, међу којима има предивних и учених људи, а друго је врх масонске пирамиде који кроји политику масонских ложа и света. Реч је о томе да свака тоталитарна власт буди психотичко језгро у ма ком човеку који се налази дуго или стално на власти као што је то случај са онима који управљају светском масонеријом. МАСОНЕРИЈУ ТРЕБА РАЗОРИТИ И ПРЕУЗЕТИ ИЗНУТРА ОД ПСИХОПАТСКИХ ВОЂА за које ни масони не знају ко су ни чему теже ни у шта верују, јер су тајна друштва нужност због пале и огреховљене природе човечије. А што више људи сазна за праву природу новог светског поретка - тим више ће доћи до промене у колективној свести. Масони испод 33 степена увек ће добијати дезинформације о правој природи онога чему они на врху масонске пирамиде теже. ИСТИНА ОСЛОБАЂА И ШТО ВИШЕ ЉУДИ СПОЗНА ИСТИНУ, МОЋ ПСИХОПАТА НА ВРХУ МАСОНСКЕ ПИРАМИДЕ ПОСТАЋЕ ЊИХОВА НЕМОЋ И ПРОПАСТ. Нису сва тајна друштва иста, и међу тајним друштвима постоје сукоби и борба за превласт што се огледа и кроз сукобе политичких странака. Знате, није битно тајно друштво, већ ко управља, ко финансира то тајно друштво. Реч је о малом броју људи који нису здраве памети, који су психопати. А због чега је тако? Зато што власт буди психотичко језгро и такав човек који је у таквом тоталитарном поретку стално на власти постаје неминовно опседнут архетипом моћи, свест му бива напухана до идеје човекобога или натчовека или антихриста, а тада долази до његовог умишљаја да је бог без Бога, да му је све допуштено, да му је дозвољено да убија и разара, да уништава читаве народе и врши депопулацију планете као да је свет човечије, а не Божије дело. Суштина је у томе, У ПОЛУДЕЛОЈ ПСЕУДОЕЛИТИ КОЈА СТОЈИ НА ЧЕЛУ ЗАПАДЊАЧКОГ СВЕТА и жели нас све увести у НОВИ ТОТАЛИТАРИЗАМ на челу са Америком. ОТУДА НАМА ТРЕБА РЕВОЛУЦИЈА У САМИМ ТАЈНИМ ДРУШТВИМА, А САМИМ ТИМЕ ШТО ВИШЕ ПОШТЕНИХ И ОСВЕШЋЕНИХ МАСОНА И ТЕМПЛАРА КОЈИ МИСЛЕ СВОЈОМ, А НЕ ТУЂОМ ГЛАВОМ.

Цитат: »У организовању и извођењу пуча 27. марта 1941. године учествовали су масони! Посебну тежину овој тврдњи даје то што иза ње стоје управо масони који, иначе, нису склони да јавно обзнањују своје учешће у политичким догађајима и превратима.
„Већина организатора и учесника пуча била је слободни зидари, осим генерала Симовића, Мирковића, Кнежевића и још неколико официра", каже се у књизи „Кратак преглед историје слободног зидарства у Србији", коју су заједнички потписали Братислав Стаменковић и Слободан Г. Марковић, а коју је објавила масонска организација Регуларна Велика ложа Србије (РВЛС). Марковић је историчар, а Стаменковић велики секретар РВЛС и уредник „Новог шестара", званичног гласила ове организације.
Њих двојица тврде да је у влади која је образована после смене кнеза Павла било девет масона, а то су Срђан Будисављевић, Момчило Нинчић, Б. Јевтић, Б. Марковић, М. Грол, Ј. Шутеј, И. Андрес, Ј. Бањанин и М. Гавриловић. „Централни прес биро био је у потпуности масонски (шеф бироа др Радован Радовановић, Зарије Вукићевић, Душан Стојановић и други)", каже се у овом историјском прегледу српске масонерије.« Крај цитата.

Ето, сами масони из Регуларне Велике ложе Србије кажу да су већина организатора и учесника пуча од 27. марта били масони. Што се тиче власти, НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК ЈЕ НОВИ ТОТАЛИТАРИЗАМ НА ЧИЈЕМ ЧЕЛУ СТОЈИ БАНКАРСКА ПСЕУДОЕЛИТА. Оно што они раде не може радити нормалан човек, већ само полудели психопата. Реч је злочину над читавим човечанством, над људима кроз пројекат генески модификоване хране, светских ратова, депопулације планете итд. Они су убице и ја говорим о њима. Али, да би постали такви какви јесу морали су најпре убити душу у себи, слику Божију у себи. Знате, не влада човек светом, већ Бог, тако да ће њихова власт бити краткога века.

ПУЧ СУ НЕСУМЊИВО ОРГАНИЗОВАЛИ , И У ЊЕМУ СУ УЧЕСТВОВАЛИ МАСОНИ. ПОСТОЈИ ИСТОРИЈСКА И АРХИВСКА ГРАЂА О ПУЧУ КОЈУ УЗ СВЕ ДЕТАЉЕ О САМОМ ПУЧУ МОЖЕТЕ ПРОНАЋИ И НА МОМЕ САЈТУ [You must be registered and logged in to see this link.] АЛИ, И САМА ЛОГИКА НАМ ТО ГОВОРИ. ЈЕР, КОМЕ ЈЕ У ИНТЕРЕСУ БИО ПУЧ – ЕНГЛЕЗИМА, КОЈИ СУ ПРЕКО МАСОНЕРИЈЕ И ОБАВЕШТАЈНИХ СЛУЖБИ УЧЕСТВОВАЛИ У ЊЕГОВОМ ОРГАНИЗОВАЊУ. ЗБОГ ЧЕГА БИ СРБИ РАТОВАЛИ И ГИНУЛИ ЗА ЕНГЛЕЗЕ И НАПОСЛЕТКУ ЗБОГ ТИХ ЕНГЛЕЗА БИЛИ ДОВЕДЕНИ НА РУБ ФИЗИЧКОГ ОПСТАНКА И БИЛИ ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА. ЗНАТЕ, ПОСТОЈИ АРАПСКА ПОСЛОВИЦА КОЈА КАЖЕ ДА КАДА ВИДИТЕ ДВЕ РИБЕ НА ДНУ МОРА КАКО СЕ СВАЂАЈУ – ЗНАЈТЕ ДА ЈЕ У БЛИЗИНИ ЕНГЛЕЗ. ШТО СЕ ТИЧЕ ВЛАДИМИРА ПУТИНА, ЗА ЊЕГА СЕ НАГАЂА ДА ЈЕ ТЕМПЛАР КАО ШТО СЕ ЗА ЈЕЉЦИНА МИСЛИЛО ДА ЈЕ МАЛТЕШКИ ВИТЕЗ, ТАКО ДА ЈЕ ПУТИН МОРАО НАКОН СМЕНЕ ЈЕЉЦИНА ДА ОДЕ НА РАЗГОВОР СА ВЕЛИКИМ МАЈСТОРОМ МАЛТЕШКИХ ВИТЕЗОВА, А ПОТОМ И ПАПОМ ЈОВАНОМ ПАВЛОМ ИИ. ИНАЧЕ, ВИТЕЗОВИ ТЕМПЛАРИ (КОЈИ СЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ КАО ЗАШТИТНИЦИ ХРИШЋАНСКИХ ВРЕДНОСТИ) СУ НА КОНФЕРЕНЦИЈИ КОД ЧИКАГА ПОДРЖАЛИ НАСТОЈАЊЕ СРБИЈЕ ДА ОЧУВА КОСОВО И МЕТОХИЈУ И ПО ТОМЕ СУ СРПСКИМ ИНТЕРЕСИМА НАЈБЛИЖИ ТЕМПЛАРИ ЗА РАЗЛИКУ ОД МАСОНА И МАЛТЕШКИХ ВИТЕЗОВА КОЈИ РАДЕ НА РАЗБИЈАЊУ И УНИШТЕЊУ СРБИЈЕ И ОСТАЛИХ ПРАВОСЛАВНИХ НАРОДА.

Што се тиче Зорана Ненезића, он је као син официра државне безбедности радио за државну безбедност у време када је масонерија у Србији обновљена 1991. године. Отуда су многи подаци о масонерији које је Ненезић објавио у књигама заправо биле информације из архива државне безбедности. Ненезић је избачен из масонерије због лоповлука. Он је у Сједињеним државама добио око 200.000 хиљада долара за градњу масонског храма, али је паре задржао за себе. Слично томе, Ненезић је једном приликом сакупио око 30.000 тадашњих марака за градњу храма, али их је наводно заборавио у таксију, заправо опет проневерио. Драган Малешевић Тапи (велики мајстор националне ложе, који је заслужан за оснивање темпларског реда у Србији), који се у то време дружио са Ненезићем, открио је превару тако што је на железничкој станици пронашао таксисту. Ненезић је напослетку вратио новац наводно из личне штедње. Данас Ненезићева ложа не постоји, али постоји много ложа које нису међународно признате ако изузмемо Регуларну ложу. И да закључим о самоубилачком пучу из 27. марта 1941 (који су организовали масони и енглеска обавештајна служба), а који је Србе коштао милион невиних жртава: ЕНГЛЕЗИ СУ ПО СВОМ ОБИЧАЈУ ДА ЈЕДНО ГОВОРЕ, А ДРУГО РАДЕ ОБЕЋАЛИ АВИОНЕ ПУЧИСТИМА, АЛИ ИХ НИСУ ПОСЛАЛИ. СВИ ПУЧИСТИ СУ У ПАНИЧНОМ СТРАХУ ПОБЕГЛИ ИЗ СРБИЈЕ ОСТАВЉАЈУЋИ ЗА СОБОМ СРПСКИ НАРОД НА МИЛОСТ И НЕМИЛОСТ ПОЛУДЕЛОМ ХИТЛЕРУ. КОМЕ ЈЕ ТРЕБАО ПУЧ? ЕНГЛЕЗИМА, А СРБИ СУ ТО ПЛАТИЛИ СВОЈИМ ЖИВОТИМА КАО ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА ОД СТРАНЕ НАЦИСТА И СТРАДАЊА ОД СТРАНЕ КОМУНИСТА. Изасланик председника САД, пуковник Донован, много година након пуча изјавио је: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију добро платили .“ ЗБОГ СРБА ПЛАЋЕНИКА, КОЈИ СУ ПРОДАЛИ СВОЈ НАРОД И СВОЈУ ДУШУ ЗА ШАКУ СРЕБРЊАКА СРПСКИ НАРОД ЈЕ ПОСТРАДАО ОД СТРАНЕ ХИТЛЕРА, АЛИ И КОМУНИСТА НАКОН РАТА. НАПОСЛЕТКУ, ЕНГЛЕЗ НАМ ЈЕ ДОШАО ГЛАВЕ.

мр Александар Митровић

[You must be registered and logged in to see this link.]

Dejan Lucic
RAZMISLITE, ZA KOGA JE DOBRICA COSIC CELOG ZIVOTA RADIO, KO JE NJEGOV SLEDBENIK...
CIJI JE ON AGENT OD UTICAJA?
IZDAJA AMERIČKIH IDIOTIZOVANIH POSLUŠNIKA:
DOBRICA ČOSIĆ SE ZALAŽE ZA UJEDINJENJE KOSOVA I METOHIJE I ALBANIJE
Dobrica Ćosić: Istrpeti kosovski poraz Petak, 21. mart 2008. 13:50
Srbija bi trebalo da se političkim sredstvima bori za svoja prava, da dostojanstveno istrpi kosovski poraz i posveti se preporodu, izjavio je književnik Dobrica Ćosić.
U intervju "Večernjim novostima", Ćosić je istakao da bi Srbija trebalo da pamti nepravde koje su joj nanete, kritički sagleda svoju državnu politiku, ne postavlja neostvarive ciljeve, da se posveti razvijanju tesne ekonomske i kulturne saradnje s Republikom Srpskom i čuvanju celine srpskog naroda demokratskom i prosvećenom politikom.
Akademik Ćosić je rekao da je Kosovo izgubljeno američkom okupacijom 1999, da je odluka o priznanju 17. februara 2008. proceduralni čin kojim se simulira neka pravna forma, ali da je Srbija ono što je srpsko mogla da spase drukčijom politikom.
On je rešenje vekovnih antagonizama između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji video u kompromisu istorijskog i etničkog prava:"Taj kompromis podrazumeva pravo Albanaca da se ujedine sa svojom maticom Albanijom, sa teritorijama na kojima su većina."
Ćosić smatra da bi teritorijalnu podelu Kosmeta i razgraničenja Srba i Albanaca trebalo ostvariti bez težnji za etnički čistim teritorijama, a sa reciprocitetom u sadržajima i oblicima garantovanih nacionalnih i građanskih prava za manjine. Srednjovekovni srpski manastiri - Pećka patrijaršija, Dečani, Bogorodica Ljeviška, svetoarhangelski kompleks, Devič, Gračanica sa kosovopoljskim kompleksom - povraćajem zemljišta i šuma, nacionalizovanih 1945. godine, trebalo bi da dobiju samoupravni položaj po atoskom modelu za pravoslavne manastire u grčkoj državi. Ćosić je naglasio da svaku politiku koja vodi Srbiju u antagonizme i izolaciju od sveta, neka je to i herojska odbrana Kosova, smatra zabludnom, besperspektivnom, nesrećnom, ali i da svaku politiku koja nacionalni spas vidi samo u EU smatra iluzijom i sirotinjskom utopijom.
Sve dok je NATO uslov i sadržaj "evroatlantskih integracija", dok EU vodi prema Srbiji ultimativnu i u suštini srbofobsku politiku, tretira je kao taoca, a narod pati zbog dvojice haških optuženika za koje se ne zna ni da li su živi, dok o sudbini Srbije meritorno odlučuje birokratska oligarhija u Briselu, Ćosić ne veruje u "srećnu budućnost" koja nastupa samim učlanjenjem u EU.
Ćosić je istakao da je od sadašnjih političara na vlasti najviše razumevanja za njegova shvatanja pokazao Boris Tadić, koji slobodno razmišlja i lako zaobilazi predrasude, čiji je pragmatizam načelan, ali i vrlo senzibilan i čovek je u čije dobre namere treba verovati: "No, nisam pristalica politike koja 'nema alternativu'.
Svet se tako brzo menja i donosi nove mogućnosti, pa se ne treba okivati nijednom 'alternativom' i nijednim zavetom koji nam ugrožava opstanak."
Na pitanje o preambuli u Ustavu da je Kosovo deo Srbije, odgovorio je da tu nacionalnu dogmu smatra suvišnom i da su "autori tog ustavnog patriotizma morali da znaju da se time produbljuje konfrontacija sa Amerikom i EU".
Ćosić smatra da Srbija treba diplomatski i politički da se bori za reviziju odluke o nezavisnosti Kosova koja je toliko nepravedna da uspostavlja trajna neprijateljstva između albanskog i srpskog naroda i da "ova američka pobeda poklonjena Albancima, neće usrećiti ni sadašnje ni buduće generacije albanskog naroda". Proglašenje nezavisnosti Kosova, posle razbijanja Jugoslavije, najveća je politička greška SAD i EU, koja trajno destabilizuje Balkan, veli Ćosić, ističući da se "od Nikole Pašića do današnje vlasti prema Kosovu vodi ista, mitomanska, tradicionalistička, pogrešna i porazna politika" i da se "u takvu politiku vidno participirala i SPC". Dogodio se epohalan paradoks - Kominterninu ideologiju razbijanja Jugoslavije kao velikosrpske tvorevine i priznavanjem nezavisnosti Kosova i otcepljenjem od Srbije, oživotvorile su Amerika i EU, ukazao je on. Ćosić je na 14. sednici CK SKS, 29. maja 1968. rekao: "Ako bi put vodio ostvarivanju ...skog nacionalnog suvereniteta, odnosno otcepljenju Kosova i Metohije od Srbije i Jugoslavije, onda su neizbežni teški i tragični sudari i nesagledive istorijske nesreće i komplikacije". (Tanjug)
Од: Aleksandar Mitrović Metanoja

[You must be registered and logged in to see this link.]

ПИСМО ВЛАДИМИРА ДЕДИЈЕРА
НАПИСАНО ЉУБОМИРУ КЉАКИЋУ 9. АПРИЛА 1989. ГОДИНЕ
Професор ВЛАДИМИР ДЕДИЈЕР
Dr. iuris (Универзитет у Београду), М.А. (Оxон),
члан Српске академије наука и уметности
Сипар 3. 51475 Савудрија, Истра
Тел. 053/ 74504, Југославија

Поштованом другу Љуби Кљакићу
Љубљана, 9. април 1989.

Драги Љубо,
Ово ти писмо лично пишем тешка срца. Поводом јучерашње Верине, твоје и моје одлуке да Међународној политици изнесем чињенице о прогонима против мене као разлог због кога не могу да учествујем у њиховој службеној публикацији о Косову, дошао сам до закључка да то не чиним. Моји ставови о овим питањима су познати, нарочито у свету, а то је начин на који ја одужујем обавезу коју има сваки југословенски патриота.
Уколико бих изнео чињенице о прогањању против мене у Југославији, а посебно у Србији и чињеницу зулума Миновића у Политици, као и зулума у другим крајевима земље, постао бих оруђе ове или оне клике и предмет манипулације. Тада се не би радило о одбрани људских права једног човека кога прогањају 35 година већ би се тешка судбина моје породице, мојих пријатеља и моја злоупотребљавала за овај или онај непринципијелни циљ. То би шкодило и борби српског народа за своја права, али би шкодило и правима других народа, а нарочито процесу демократизације у Југославији. Сигурно је да би такву прилику искористиле и мрачне снаге у свету.
Ова моја одлука заснива се на етичком ставу кога се у животу придржавам. Тако сам, када ме је Тито пред смрт позвао да се вратим у партију, одговорио да ја из његове партије из 1941. никада и нисам излазио, а да са овом нећу да имам везе. Осим тога, када сам 1954. излазио из ЦК СКЈ ја сам опоменуо своје бивше колеге да не уништавају примењену етику јер, тако, сеју семе своје сопствене пропасти. Данас сам веома тужан кад видим да се кроз злосрећну судбину нашег народа, моје предсказање из 1954. обистинило. Дакле, још 1954. ја сам се борио за демократију и социјализам, а настрадао сам и ја и моја породица. Веру су одмах избацили из партије зато што није хтела да ме се одрекне, а мене су удбаши и верни партијци избацили са Филозофског факултета у Београду. Са осам чланова породице остао сам без посла и хлеба. Убијена су ми два сина. Тринаест година није ми објављена ни једна књига у земљи. Недавно сам надлежним властима у СР Словенији поднео захтев да се доврши истрага о смрти мог сина Боре. Приложио сам веома битна документа о смрти мог сина из архива највиших савезних институција. Власти у СР Словенији ме нису удостојиле ни једне речи одговора. Али, освета индијанског поглавице биће страшна.
После смрти нашег Бранка, Вера и ја смо ишли на његов гроб. У стопу су нас пратила два агента. Тако смо дошли до свеже Бранкове хумке. Онда сам ја ухватио Веру за руку и рекао: „Понављај речи ове заклетве. До краја живота борићемо се за права других угњетених, борићемо се против зла у мени, а тек онда против зла код других“. Од тада се трудим да се ове заклетве придржавам као основног моралног начела. Кад год нисам био у стању да испуним свој и Верин завет стидео сам се себе.
Зато сам и одлучио оно о чему пишем на почетку писма. Тако је право.
У овом мом уверењу још ме је више учврстио и последњи морални курварлук Добрице Ћосића званог Геџа кога, као што то видимо из словеначке штампе, величају као „оца српског народа“. Тако ови кукавци плагирају генерала Милана Недића, Хитлеровог „председника српске владе“ кога су, такође, звали „оцем српског народа“ и који је у томе уживао.
Ћосић је, из личних амбиција да добије Нобелову награду, пристао на комромис: са, како сам обавештен из поузданих и добро информисаних словеначких извора, католичким фундаменталистима овде у Словенији, а у првом реду са Цирилом Злобецом (с којим се Ћосић јавно грли, уживајући у његовом гостопримству). Тај Злобец, истовремено, води политику која је сажета у ускличнику Натлачена, једног од водећих људи словеначког политичког клерикализма, који је 5. јула 1914. уз¬викнуо: „Србе на врбе!“ Исти Натлачен је 1941. године, као бан Дравске бановине водио поклонствену депутацију словеначког политичког грађанског врха Мусолинију да изрази своју лојалност фашистичкој Италији и прослави улазак у Нову Европу, па су га словеначки партизани, због свега овога, 1942. убили као пса.
Што се тиче самог Злобеца, као Ћосићевог домаћина и саговорника, може се поставити ово питање: није ли Злобец, у својој младости, са Натлаченовом политиком био упознат као питомац семеништа у Копру?
На састанцима Ћосића са Злобецом догађа се прави церемонијални циркус. Они се понашају као председници Независне клерикалне Словеније и Независне неосинодске Србије. Они свечано прокламују опело Југославији и њен распад, деле територије и интересне сфере, једно право месијанско лудило.
Поменух горе његову нагодбу са католичким фундаменталистима у Словенији ради Нобелове награде. Католички фундаменталисти су Ћосићу дали благослов и препоруку с којом га њихови повереници на универзитетима у Западној Европи предлажу за Нобелову награду.
За узврат Ћосић је њима обећао подршку у блокирању рада Српске академије наука и уметности на изучавању историје геноцида. Још приликом забране нашег научног скупа о Јасеновцу, пре три године, под династијом Стамболића, Ћосић је нешто мућкао. Са оним чарапаном председником српске владе Десимиром он је протурао гласине: „Шта Дедијеру треба тај симпозијум о Јасеновцу кад су нам Хрвати обећали помоћ око Косова ако не чачкамо Јасеновац“. Када смо, после сизифовских напора, коначно успели да остваримо научни скуп о Јасеновцу, прошлог новембра, опет нас је Добрица Ћосић крваво издао. Ја сам му лично послао позив да као велики српски писац, први говори о мучеништву српског народа. Он ми је одговорио да је болестан и да не може да прихвати овај позив, а здрав је као дрен, јер се одазвао позиву Злобеца да говори у Трсту о нужности разбијања Југославије. Био је болестан да би учествовао на скупу о Јасеновцу у Београду, а одјурио је на Злобецов миг у некакав дворац у долини Соче где су он и Злобец извршили праву велеиздају према интегритету Југославије.
Ћосић иде још и даље. Његови људи, махом бивши љотићевци, четници, недићевци и остали олош квислиншки сада јавно прихватају Злобецову тезу и тврде да Ватикан није крив за геноцид над српским народом и да је то све измишљено. Ове историјске неистине се појављују и на страницама Дуге и Нина. Зато је и Ћосић агитовао у Словенији да нико од десет позваних словеначких научника не дође у Београд.
Дошао је само часни Лојзе Скок, коме су хитлеровци стрељали оца пред читавом породицом. Он је као десетогодишњи дечак гледао како му стрељају оца, а мајку су му одвели у концлогор.
За Ћосића су јасеновачке жртве предмет обичне политикантске трговине. Он је са својим чарапаном Десимиром, као што сам ти раније описао, пре три године учествовао у трговини јасеновачким жртвама. Тако је он прихватио понуду Јосипа Врховца да ће влада СР Србије добити помоћ Загреба у решавању косовског проблема под условом да се ћути о Јасеновцу – добила је шипак.
Највеће морално богатство свих Југословена јесте мучеништво наших народа у другом светском рату, што нам је признао сав напредни свет. У Јасеновцу је побијен цвет српског и осталих народа. То је наша највећа светиња. А за Добрицу Ћосића то је само предмет политикантског тактизирања, транге-франге трговине и средство да добије Нобелову награду.
Ја се питам – шта то би од оног нашег Добрице о чијем сам роману Далеко је сунце с радошћу писао у скандинавским земљама? Ја сам стари пријатељ са Добрицом, али не знам шта се то сада догађа са њим. Сузе ми иду на очи када размишљам о његовом трагичном паду и издаји самога себе.
Већ дуго радим психо-историјску студију о Добрици Ћосићу. Мислим да је код њега главно питање, питање власти. Он је 1953. био за демократију у социјализму. Био је оптуживан да је ђиласовац. Био је неколико месеци у немилости и пратили су га полицијски агенти. После неколико месеци он је капитулирао. Кумовао је тој његовој издаји Петар Стамболић. Покуњени Добрица је отишао код Александра Ранковића и капитулирао тотално. О томе он данас ћути к'о заливен. И њему ћу, као и осталим нашим савременицима, да помогнем са својом историјском грађом, када буде решио да о овоме пише. Ја имам текстове које је Добрица Ћосић писао по директиви Петра Стамболића Александру Ранковићу за велике прославе 13. маја Дана Удбе. Доброћудни Ранковић, у знак захвалности слао је Добрици корпице пуне специјалних ликер бомбона које је Добрица волео. Не знам шта је Ранковић слао Оскару Давичу за поеме о 13. мају, али можда Добрица о томе нешто зна.
По предлогу Ранковића и Стамболића, Тито је водао Добрицу Ћосића на свим својим великим путовањима по свету. Једном ме је, по повратку из белог света, сусрео на улици. Прво је окренуо главу као да ме не познаје. А онда се окренуо и обрецнуо: „Ти треба да љубиш отисак точкова Титовог мерцедеса у блату“. У истом духу Добрица је учествовао у писању Програма СКЈ из 1958. године.
Од кад се Ћосић прогласио за мученика и јеретика он и даље задржава монопол истине, правде и своје непогрешивости. Приликом нашег последњег сусрета пре неки месец, осорно ми је рекао наредбодавним гласом: „Ти мораш у IV тому да раскринкаш до краја Јосипа Броза“. А ја, због тога „мораш“ сетих се да сам пре 35 година, баш због тога „мораш“ изашао из партије. Добрица је сада наша нова партија, већи Месија од Тита, вођа народа и будући шеф српске државе.
Рекох, ја сам о Титу написао све оно велико што је учинио 1941. и 1948, али сам отворио питање не само о његовој величини, него и о његовим гресима, слабостима и погрешкама које има сваки смртник. Питао сам се када ће Добрица Ћосић да напише макар једну критичку реч о свом великом добротвору Александру Ранковићу. Додуше, он испод жита даје наређења јадном, покојном Љуби Ђурићу шта треба да напише не само о Ранковићу него и о другим људима. Историја треба да утврди зашто је Политбиро 1953. послао Ћосића на Голи Оток?
На крају овог писма, драги Љубо, да схватиш да ја чврсто стојим на становишту о нужности демократског дијалога, да не можемо да рушимо партијски монопол, а да стварамо монопол амбициозних појединаца. У Словенији, ја имам доста пријатеља који са мном деле становиште о нужности демократског дијалога. Исти је случај ту у Србији. Зато ја оптимистички гледам на будућност Југославије. Није она репа без корена. То је идеал из најцрње историје наших народа. Само треба читати Светозара Марковића, Ивана Цанкара, А. Г. Матоша и мудрог Супила па видети да су корени ове земље дубоки, ма шта о томе мислили злобеци и добрице.
Драги мој Љубо, Херцеговче мој, морам да ти откријем зашто у дну срца свога ја не шмекам Добрицу Ћосића. Једном приликом сам му рекао: „Вас, кулаке с Мораву правили су пијани Турци крај цариградске џаде и утерали вам у кости нужност капитулације. Једини прави Срби долазе из наших поносних херцеговачких планина где гинемо за слободу и против тираније већ вековима“.
Сине Љубо, добро проучи трагедију Добрице Ћосића. Она нас учи како не треба да радимо, како сласт славе да си не само „отац српског народа“ него и први нобеловац из Дренову, упропашћује ове наше полу скојевце - полу радикале какав је Добрица.
Ето Љубо, мој Херцеговче, сину Невесињске пушке 1875. и 25. јуна 1941. када је твој велики бунтовник Дукица Граовац са црвеном заставом јуришао на усташе, не дај да те однесе прљава Добричина вода с београдске калдрме.
Као сваки излапели старац никако да довршим ово писмо. Много ми је љета, живим дуже него и један мој предак и морам да мислим на суђени дан. Кроз који дан полазим у далеку Москву, први пут после 1947. да узмем учешће у научном скупу Совјетске академије наука о Француској револуцији. Осећам да нећу моћи још дуго да деверам, упамти добро Добричину трагедију. Теби остављам у аманет: не продај се врхушкама и не дозволи да те користе као Немци свиње које су терали на минска поља Мажино линије. Води рачуна да си на београдском асфалту. Упамти: историјски корени слободољубља у Београду леже у чињеници да су се сељаци у Србији, после огромних жртава, први на Балкану ослободили феудалних окова. То је до данас темељ слободе и борбе за слободу код српског народа. С друге стране, јака је и традиција куповања мртвих душа и терора, нарочито међу интелектуалцима.
Е, јадни наш Добрица. Глупаво сељаче из Дренову кога онај језуита Злобец преведе жедног преко ладне воде. Е, јадни мој Добрице, туго наша српска. Е, јадни мој фалирани ђаче ниже пољопривредне школе, пљуну ти на нашу највећу светињу – Јасеновац. То ти историја никада неће опростити.
Тако ти Љубо завршавам ово дуго писмо. Чувај га и не читај никоме. Нарочито не дај да се о њему чује у Нобеловом комитеtу у Стокхолму.
Поздрави мајку Иву, супругу Божану и твоје двије дјевојке двије златне јабуке,
твој љутити дјед Владимир Дедијер
(следи и својеручни потпис: Владо Дедијер, прим. Љ. К.)

P.S.
Ево ископах моје материјале за психоисторијски портрет Добрице Ћосића.
Он је после рата учествовао у врбовању многих несрећника који су као младићи залутали међу четнике, љотићевце, недићевце и томе слично. Помагао им је да не страдају, мада су они морали да потписују обавезу вишој сили. Многи од њих данас су угледни писци и томе слично. Али, догодила се ствар коју би могли да одгонетнемо само читајући Достојевског. Инквизитор-цензор прихватио је идеологију својих жртава. Отуда Добрица у својој приступној беседи у САНУ излази с потпуно квислиншком концепцијом да је српски народ узалуд жртвовао милионе живота. А ја мислим да је највеће морално благо српског народа то његово уверење да је борба против неправде постулат, пре свега. Мислим да то својство српског народа није на некој расној основи него проистиче из једноставне чињенице да се Србија и српски народ налазе на најважнијем геостратегијском простору између Европе и Азије па је српски народ, ради свог опстанка, морао да пружи отпор сваком угњетачу. Добрица као неуки интелектуалац лако је, за вољу према идејама јачих од себе, ма колико оне биле неисторијске и према томе глупе, прихватио те нетачне концепције. Зато га је сада и прекувао језуита Злобец. То је у суштини једна капитулантска појава. У ту клопку упао је, својевремено, и краљ Милан, да покадимо мало Добрици, он то толико воли, који је потписао тајну конвенцију са Аустријом пристајући да Србија буде интересна сфера Беча. Ако се осврнемо на политику Петра Стамболића, док је био на власти, видећемо да код њега има много елемената политике уништења субјективитета СР Србије. А Добрица Ћосић је био и јесте велики поклоник те политике. Ђаво ме носи да правим забелешке о свим свињаријама што се код нас дешавају. Један присталица Александра Ранковића донео ми је један његов текст о догађајима из 1966. године. Питам га ја „ко је ово читао?“, а он ми вели „друг Ђидо“. Кажем му ја „какав друг Ђидо кад си га ти хапсио. А ко ти је још читао?“ Он одговори „друг Добрица Ћосић“. Питам га шта му је саветовао Добрица (а то је било у доба пуне владавине друга Пере у београдском пашалуку), а овај добри несретник је одговорио: „Казао је да избацим све где Ранковић критикује друга Перу“. Иако сам атеиста, ја сам се од чуда прекрстио.
Љубо, лудо дијете, погледај ти по Београду како се ови Добричини пајташи шепуре, како ходају као дванаест апостола, као да су оклагију прогутали. Чини ми се да си ти био сведок када је један бивши љотићевац ових дана, у сред клуба књижевника, тврдио да Ватикан нема везе са злочинима у Јасеновцу. Научио несретник ту лаж још за време рата када су га гестаповци бранили у Банату. Видиш ли ту срамоту да у Дуги, на пример, пљују на највеће моралне личности у српском народу као рецимо на Гаврила Принципа. Један Добричин пајташ који је у младости био жестоки дражиновац пише у брошури о Ћопићу и напада 27. март. Ето, Добричина велеиздаја према ономе што је најсветије у историји српског народа, огледа се и у овим мућкама са словеначким католицима фундаменталистима, клерикалцима. Ови му се смеју иза леђа. Направили су једну касету како Добрица плаче на рамену једне заводљиве клерикалке и медитира о тешкој судбини словеначког народа. Скренуо сам Добрици пажњу на ту клерикалну подвалу и питао сам да ли ћу његовој Божици за Нову годину да пошаљем ову касету. Збуњен, рекао је да могу. У том тренутку био је врло храбар.

(Ово Дедијерово писмо објављено je у:
Љубомир Кљакић, Ослобађање историје I : Почетак пута,
Архив Кљакић, Београд, 1989, стр. 8-14)

[You must be registered and logged in to see this link.]

И ОПЕТ, ДОБРИЦА ЋОСИЋ У ТРЦИ ЗА НОБЕЛОВУ НАГРАДУ -
И ОПЕТ МУ ТРЕБАЈУ ГЛАСОВИ ШИПТАРА, АМЕРИКАНАЦА И ЕНГЛЕЗА,
ЈЕР СЕ СРБИ НАЈМАЊЕ ПИТАЈУ.
ДО НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ ПРЕКО СРПСКИХ ГРОБОВА
И ИЗДАЈЕ СРПСКИХ НАЦИОНАЛНИХ ИНТЕРЕСА.
ДОКЛЕ ИЗДАЈЕ ДОБРИЦЕ? ДОСТА ЈЕ!

02. 02. 2011

PRESS
Dobrica Ćosić u trci za Nobela!

Pisac Dobrica Ćosić zvanično je predložen za kandidata za Nobelovu nagradu za književnost, potvrdila je juče Švedska akademija

[You must be registered and logged in to see this image.]

- Među potpisnicima koji su podržali predlog o kandidaturi Dobrice Ćosića su književnici Matija Bećković, Rajko Petrov Nogo, Miroslav Egerić, predsednik Akademije Republike Srpske Rajko Kuzmanović i ugledne javne ličnosti kao što su Emir Kusturica, Siniša Kovačević, Jadranka Jovanović i drugi - rekao je profesor Svetislav Jarić iz Novog Sada, koji je i predložio Dobricu.

Komitet za Nobelovu nagradu za književnost u aprilu 2011. godine odabraće 15-20 kandidata za tu nagradu, a u maju će izbor suziti na pet imena.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Dačić kao dobar učenik ponavlja Čosićeve reči:
Kosovo je američko!!!
Uskoro će biti (ako priznamo Kosovo i Metohiju) i Raška i Vojvodina itd. je američka!!!
Sreda - 25.05.2011
Pregovarali ne pregovarali - ode nam Kosovo! Dok vlada uveliko prebrojava runde beogradsko-prištinskih pregovora, vicepremijer Srbije Ivica Dačić sve otvorenije ukazuje na uzaludnost tog dijaloga, jer zaobilazi suštinski problem - status!


Tako je otišao korak dalje od svoje kampanje o razgraničenju Kosova, pa je obznanio da se oba pregovaračka tima džabe koprcaju, jer problem južne srpske pokrajine zavisi isključivo od Vašingtona.
- Kosovsko pitanje nije srpsko-albansko. Ono je američko! Za konačno rešenje nam je potrebna promena američke politike na Balkanu - kaže ministar. Dačić se otvoreno zalaže za, kako je rekao, radikalniji rez od onoga koji podrazumeva model dve Nemačke.
- Ilire, ja neću s vama pomirenje, ja s vama hoću razgraničenje - poručio je pre dva dana Dačić Iliru Dedi, članu prištinskog pregovaračkog tima.

Prvi potpredsednik vlade je i juče crnim slutnjama za ishod kosovskog rešenja pokazao koliko veruje u tekuće pregovore s Prištinom.
- Mi polako gubimo Kosovo... Ako nešto ne uradimo. Ispostavilo se da je Rezolucija 1244 bila jedna velika prevara Srbije. Dok smo mi poštovali Ustav, međunarodno pravo, odluke Saveta bezbednosti neki iz međunarodne zajednice su iza leđa na Kosovu napravili nezavisnu državu. Ne mislim da je rešenje koje ja predlažem najbolje, ali u interesu Srbije je da nešto uradimo što pre - rekao je Dačić na Tanjugovom okruglom stolu s temom „Šta nam nedostaje i predstoji do kandidature za EU“. Lider SPS-a je pak svestan da njegove ideje neće naići na razumevanje Prištine.
- Albanci to neće, jer zašto bi pristali kad mogu da uzmu celo Kosovo. S druge strane, dokle će međunarodna zajednica da kaže da taj predlog nije dobar jer ga Albanci ne prihvataju. Međunarodna zajednica želi mir, a ne stavljanje stvari pod tepih. Zašto se insistira na tehničkom dijalogu?! Zato što se zna da je status Kosova rešen. Upravo to je bila moja motivacija jer se iz dana u dan nalazimo u nepovoljnijem položaju - poručio je ministar policije, uz napomenu da nema nameru da krši Ustav.
Ministar za KiM Goran Bogdanović smatra da je njegov kolega pominjanjem Vašingtona kao vrhovnog arbitra mislio na celokupnu međunarodnu zajednicu.
- Opšte je poznato da je Kosovo pod međunarodnim protektoratom. Možda je gospodin Dačić hteo da naglasi da će kosovski problem zavisiti i od međunarodne zajednice. Međutim, uveren sam da rešenje, pre svega, zavisi od odnosa Srba i Albanaca i da će šta god se oni dogovorili to aminovati i međunarodna zajednica. Dijalog je put do rešenja. Pokušalo se i sukobom i drugim sredstvima i pokazalo se da je sve to iluzorno - izjavio je Bogdanović za „Alo!“.
Šormaz: Smejurija

Poslanik naprednjaka Dragan Šormaz naziva Dačićevu izjavu „smejurijom“, jer je upravo SPS šampion u ponavljanju teze da je Rezolucija 1244 velika pobeda Srbije.
- Ne znam ko je više puta od SPS-a pominjao ovu rezoluciju, ko je više proslavljao i proglašavao je pobedničkom. Ako se sad samo Vašington pita, šta ćemo onda sa Rezolucijom 1244? Ta Dačićeva izjava samo dokazuje da se radi o marionetskoj vladi, koju Srbija trenutno ima - ocenjuje Šormaz.
Ministru vreme zavisi od LDP-a

Drvo se oslanja na drvo, a SPS na LDP! Zvuči neverovatno, ali da nije bilo poslanika liberala Ivana Andrića, ministar policije Ivica Dačić propustio bi juče unapred zakazane obaveze. Naime, tokom diskusije o kandidaturi za EU, Dačić je nekoliko puta zavirivao pod Andrićev rukav ne bi li video koliko je sati!
- Direktor Interpola mi je poklonio sat, ali nemam naviku da ga nosim - priznao nam je ministar zašto je virkao na ruku kolege iz LDP-a.
I. K. - B. M.
[You must be registered and logged in to see this link.]