Tadić: Mogli bismo da prihvatimo Veliku Albaniju

BORIS TADIĆ PRIHVATA VELIKU ALBANIJU 04.06.2011 18:06-11:05
Boris Tadić: Mogli bismo da prihvatimo Veliku Albaniju

[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u intervjuu za nemački dnevnik Frankfurter Algemajne Cajtung da Srbija ideju o stvaranju "Velike Albanije" smatra opasnom, ali bi "mogla sa tim da živi, ako bi postojala sporazumna rešenja".


"Srbija ideju o stvaranju Velike Albanije smatra opasnom, ali bi mogla sa tim da živi, ako bi postojala sporazumna rešenja", rekao predsednik Srbije Boris Tadić. Tadić očekuje da Srbija u procesu evrointegracija ima isti tretman kao Hrvatska.

Na novinarsku tvrdnju da prvi put u Prištini postoji "značajna politička partija koja otvoreno traži pripajanje Kosova Albaniji", Tadić je rekao da "su albanski političari veoma delotvorni u postizanju postavljenih ciljeva" i da ih "nikako ne potcenjuje". Tadić: Dokazali smo da mislimo ozbiljno
Opozicija Kosova: Tači nas vodi u katastrofu
Tadić i Pajtić u sukobu zbog Dušana Petrovića


Predsednik Srbije je ukazao da doduše "međunarodna zajednica ne želi o tome ništa da čuje, ali ko zna da čita istoriju, moći će u stvaranju Velike Albanije da prepozna dugoročni politički cilj Albanaca".

"Kao jednostrana namera je taj plan opasan, ali mi bismo mogli sa tim da živimo, ako bismo imali sporazumna rešenja. Sporazum kojim bi sve strane nešto dobile i koji bi stvorio održivo rešenje, mir i stabilnost, mogao bi da bude od velike pomoći svim stranama", rekao je Tadić.

Predsednik Srbije je naveo da je "protiv izbegavanja rešenja", ali da je za "dijalog i pregovore". Tadić u ponedeljak s Van Rompejom
Teodosije: Podela Kosova bi probudila eskalaciju nasilja
Obeleženo 150 godina ujedinjenja Italije (FOTO)


"Ako smo pragmatični, možemo da rešimo probleme. Ne kažem da je Velika Albanija veličanstveno rešenje. Ne verujem takođe ni da je Velika Srbija dobro rešenje. Isto kao što sam i protiv podele Bosne. Ja sam protiv politike stvaranja većih država. Ali dajte da pokušamo da nađemo izvodljiva rešenja za probleme", rekao je Tadić.

(Beta, FAZ)

AMERIČKA BAZA BONDSTIL NA KOSOVU I METOHIJI JE BAZA ZA TRGOVINU LJUDSKIM ORGANIMA ŽIVIH SRBA I SRPSKE DECE, ALI I DEVOJAKA IZ RUSIJE I PRAVOSLAVNIH ZEMALJA
PLAN NATO-a
ZA UNIŠTENJE SRBIJE
I TRGOVINU ORGANIMA ŽIVIH SRBA I SRPSKE DECE,
ALI I DEVOJAKA IZ PRAVOSLAVNIH ZEMALJA
(RUSKINJA, RUMUNKI, MOLDAVKI ITD.)

13. MARTA 1999. GODINE NA TAJNOM SASTANKU NATO-a U BRISELU
DONETA JE ODLUKA O AGRESIJI NA SRBIJU.
U NATO RATNOM ŠTABU ZA SANITET PREDSEDOVAO JE BERNAR KUŠNER.
NA OVOM SASTANKU DONESENE SU SLEDEĆE ODLUKE:

»1. ZAPLENA SVIH SANITETSKIH VOZILA OD VOJSKE I POLICIJE I NJIHOVO TRETIRANJE KAO RATNI PLEN. KOMANDNI KADAR VOJSKE I POLICIJE NE SME SE POVUĆI U SRBIJU.

2. PRILIKOM ASANACIJE TERENA POSLE PORAZA VOJSKE I POLICIJE, UPOTREBITI JAKE AGENSE KAKO BI SE SPREČILA IDENTIFIKACIJA POGINULIH UOBIČAJENIM PATOLOŠKIM METODAMA, PA ČAK NI ANALIZOM DNK.

3. MEDICINSKO OSOBLJE NATO NE SME DA PRUŽA POMOĆ TEŠKIM RANJENICIMA, VEĆ IH TREBA ELIMINISATI EUTANAZIJOM.

4. ZADRŽATI LEKARE I MEDICINSKO OSOBLJE SRPSKOG POREKLA POSLE KAPITULACIJE, ODUZETI IM LIČNE ISPRAVE I OBAVEZATI SE NA VIŠEGODIŠNJE SLUŽBOVANJE U BOLNICAMA U ALBANIJI.

5. NAPUŠTENU DECU STAROSTI OD OSAM GODINA TREBA ODVESTI U VEĆ SPREMLJENU VOJNU BOLNICU NATO U VALONI. (ISTRAŽITELJI HAŠKOG TRIBUNALA SU PRONAŠLI DOKAZE O POSTOJANJU OVE BOLNICE U KOJOJ SU ZAROBLJENIM SRBIMA I SRPSKOJ DECI VAĐENI ORGANI: BUBREZI, JETRA, SRCE, KIČMENA MOŽDINA).

6. LAKŠE RANJENE VOJNIKE, POLICAJCE I GRAĐANE SRPSKOG POREKLA KOJIMA NISU OŠTEĆENI VITALNI ORGANI PREBACITI U VOJNU BOLNICU U VALONI (ISTRAŽITELJI HAŠKOG TRIBUNALA SU PRONAŠLI DOKAZE O POSTOJANJU OVE BOLNICE U KOJOJ SU ZAROBLJENIM SRBIMA I SRPSKOJ DECI VAĐENI ORGANI: BUBREZI, JETRA, SRCE, KIČMENA MOŽDINA).«

I TAKO JE AMERIČKA BAZA BONDSTIL NA KOSOVU I METOHIJI POSTALA NAJVEĆA BAZA ZA TRGOVINU LJUDSKIM ORGANIMA ZAROBLJENIH ŽIVIH SRBA I SRPSKE DECE. KASNIJE ĆE SE UTVRDITI DA SU EKIPE LEKARA I MEDICINSKOG OSOBLJA PO POVLAČENJU SRPSKE VOJSKE SA KOSOVA I METOHIJE PREBAČENE U NATO BAZU BONDSTIL KOD UROŠEVCA. NATO BAZA BONDSTIL JE POSTALA BAZA ZA VAĐENJE ORGANA NE SAMO ZAROBLJENIH I OTETIH SRBA, SRPSKE NEJAČI I NEALBANACA, VEĆ I NESREĆNIH DEVOJAKA KOJE SU IZ MNOGIH KRAJEVA SVETA DOVOĐENE DA UVESELJAVAJU VOJNIKE NATO-A, KFOR-A I UNPROFOR POLICIJE. JEDNA OD STRANA OBIMNOG IZVEŠTAJA O TRGOVINI LJUDSKIM ORGANIMA IZDATOG OD STRANE UJEDINJENIH NACIJA. SRPSKI DRŽAVNI VRH JE OD 2000. DO 2003. GODINE POSREDSTVOM VOJNIH OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI I BIA-E, DOBIJAO IZVEŠTAJE O TRGOVINI LJUDSKIM ORGANIMA ŽIVIH SRBA I SRPSKE DECE NA KOSOVU I METOHIJI I UBIJANJU OTETIH SRBA. SVE INFORMACIJE SU DETALJNO PROVERENE I POKAZALE SU SE KAO TAČNE. KRAJEM 2001. GODINE CELA ŠEMA JE BILA POTPUNO JASNA I NAŠI OPERATIVCI SU IMALI DETALJE: IMENA LJUDI, ORGANIZATORE, KO SVE UČESTVUJE, IZVRŠIOCE, LOKACIJE… JEDINI PROBLEM JE BIO ŠTO SU CEO POSAO OKO TRGOVINE LJUDSKIM ORGANIMA ZATOČENIH I ŽIVIH SRBA I SRPSKE DECE BILE UPETLJANE NE SAMO MEĐUNARODNE SNAGE NA KOSOVU I METOHIJI, VEĆ I DELOVI OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI CIA I MI6 KOJI SU LOGISTIČKI STAJALI IZA CELE OPERACIJE. JEDAN VISOKI FUNKCIONER MUP-A TRAŽIO JE OD PREMIJERA ĐINĐIĆA DA NE REAGUJE ZVANIČNO I DA NE TRAŽI OBJAŠNJENJE OD MEĐUNARODNIH SNAGA NA KOSOVU I METOHIJI. KASNIJE SU NAŠE SLUŽBE UTVRDILE DA OVAJ FUNKCIONER IMA ČESTE KONTAKTE SA PRIPADNICIMA BRITANSKE BEZBEDNOSNE SLUŽBE U SRBIJI, A NAROČITO SA NJENIM ŠEFOM ENTONIJEM MONKTONOM, KOJI JE ČAK JEDNOM PRILIKOM ZA NJEGA REKAO DA SU PRIJATELJI… ENTONI MONKTON (MI6) I DŽON NEJBOR (CIA) SU KONTROLISALI MUP I DRŽAVNU BEZBEDNOST SRBIJE U VREME VLADAVINE POKOJNOG ZORANA ĐINĐIĆA

AMERIČKO-ENGLESKI PLAN
ZA GENOCID NAD SRPSKOM DECOM I SRPSKIM NARODOM -
KO SE SUPROSTAVI NOVOM SVETSKOM SATANISTIČKOM PORETKU
IMA DA DOŽIVI GENOCID POD RUKOVODSTVOM NATO-a:
KRVNE ŽRTVE ATLANTISTA=SATANISTA
FRANCUSKI MENGELE - BERNAR KUŠNER
I IZDAJICE SRPSTVA

[You must be registered and logged in to see this image.]

BEOGRAD - Čelnici NATO 13. marta 1999. godine u Briselu na tajnom sastanku doneli su odluku o bombardovanju Srbije. Istog dana u NATO ratnom štabu za sanitet održan je sastanak. Predsedavao je Bernar Kušner, koji je već tada bio određen za prvog visokog predstavnika UN za Kosovo.

Prema operativnom planu agresije na Srbiju, sanitet i ekipe za sanaciju terena trebalo je da odigraju veliku ulogu nakon proterivanja srpskih bezbednosnih snaga sa Kosova. Kušner je isticao značaj lekarskih i medicinskih ekipa bacajući osvrt na iskustva iz Hrvatske i Bosne. Na ovom sastanku doneti su sledeći zaključci:

1) Zaplena svih sanitetskih vozila od vojske i policije i njihovo tretiranje kao ratni plen. Komandni kadar vojske i policije ne sme se povući u Srbiju, već treba da se zadrži u cilju ispitivanja njihovog učešća u ratnim zločinima.

2) Prilikom asanacije terena, posle poraza vojske i policije, upotrebiti jake agense kako bi se sprečila identifikacija poginulih uobičajenim patološkim metodama, pa čak ni analizom DNK.

3) Medicinsko osoblje NATO ne sme da pruža pomoć teškim ranjenicima, već ih treba eliminisati eutanazijom (namerno izazivanje smrti najčešće nekim otrovom).

4) Zadržati lekare i medicinsko osoblje srpskog porekla posle kapitulacije, da im se oduzmu lične isprave i da se obavežu na višegodišnje službovanje u bolnici u Albaniji.

5) Napuštenu decu starosti do osam godina treba odvesti u već spremljenu vojnu bolnicu NATO u Valoni. (Istražitelji Haškog tribunala su pronašli dokaze o postojanju ove bolnice, u kojoj su zarobljenim Srbima vađeni organi: bubrezi, jetra, srce, kičmena moždina - prim.aut.).

6) Lakše ranjene vojnike, policajce i građane srpskog porekla kojima nisu oštećeni vitalni organi prebaciti u vojnu bolnicu u Valoni.

BONDSTIL KAO BAZA ZA TRGOVINU ORGANIMA

Kasnije će se utvrditi da su ekipe lekara i medicinskog osoblja po povlačenju naše vojske i policije s Kosova prebačene u NATO bazu Bondstil kod Uroševca. Ona je postala bolnica za vađenje organa ne samo zarobljenih i otetih Srba i nealbanaca nego i nesrećnih devojaka koje su iz mnogih krajeva sveta dovedene da uveseljavaju vojnike NATO, Kfora i Unprofor policije.
Poslednji podaci s Kosmeta govore da se iz baze Bondstil dnevno poleće između šest i 14 aviona za koje postoji opravdana sumnja da prebacuju organe po bolnicama zapadnoevropskih država, najviše u Kraljevsku bolnicu u Londonu. Nedavno je na inicijativu Rusije u Savetu Evrope pokrenuta istraga o trgovini organima na Kosovu. Istraga još nije završena, ali prvi rezultati pokazuju umešanost međunarodnih snaga na Kosovu u ovaj zločin.

ŠPIJUNI BEZ GRANICA

Sadašnji ministar inostranih poslova Francuske Bernar Kušner jedno vreme proveo je kao čelnik humanitarne organizacije „Lekari bez granica“. Međutim, umesto da se bavi humanitarnim radom u kriznim žarištima širom sveta, ova organizacija je često bila paravan za neke druge aktivnosti. Na kontrolnim punktovima u Bosni na 43 mesta je otkriveno da organizacija umesto lekova i medicinskog materijala švercuje oružje, u Hrvatskoj je uhvaćena 25 puta, a na Kosmetu 14 puta.
Kušner je u krugovima NATO poznat kao osvedočeni srbofob. Zahvaljujući njegovoj pristrasnosti, Glavni štab vojske Republike Srpske se odlučio na nepopularnu meru isturanja francuskih vojnika iz sastava Kfora na mestima koja su bila određena za vazdušno bombardovanje srpskih strateških položaja oko Sarajeva.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Berlin, 02. 05. 2000.
Vili Vimer: Pismo kancelaru Gerhardu Šrederu


Veoma cenjeni gospodine kancelaru,

Krajem protekle nedelje bio sam u prilici da u slovačkom glavnom gradu Bratislavi prisustvujem konferenciji, koju su zajednički organizovali američko ministarstvo inostranih dela i American Enterprise Institut (Spoljnopolitički institut Republikanske stranke). Glavne teme skupa bile su Balkan i proširenje NATO-a.

Konferenciji su prisustvovali veoma visoki politički predstavnici, na što ukazuje prisustvo velikog broja predsednika vlada, kao i ministara inostranih poslova i ministara odbrane iz tog regiona. Među brojnim važnim tačkama, o kojima se raspravljalo, neke od tema zaslužuju da ih se naročito istakne:

1. Organizatori konferencije su zahtevali da se u krugu savezničkih država što je moguće brže izvrši međunarodno priznanje nezavisne države Kosovo.

2. Organizatori su izjavili da se Savezna Republika Jugoslavija nalazi van svakog pravnog poretka, a pre svega izvan Završnog dokumenta iz Helsinkija.

3. Evropski pravni poredak predstavlja smetnju za sprovođenje planova NATO-a. U tom smislu znatno je pogodniji američki pravni poredak za primenu i u Evropi.

4. Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se iz strateških razloga tamo moraju stacionirati američki vojnici, te da se tako nadoknadi ono što je propušteno godine 1945.

5. Evropski saveznici su učestvovali u ratu protiv Jugoslavije da bi, de facto, prevazišli prepreku i dilemu koja je nastala posle usvajanja “Koncepta nove strategije” Alijanse u aprilu 1999. godine, odnosno nastojanje Evropljana da se prethodno dobije mandat UN ili KEBS-a.

6. Ne umanjujući važnost naknadne legalističke interpretacije Evropljana da je, naime, kod širenja zadataka NATO-a preko granica zakonski dogovorenog područja u ratu protiv Jugoslavije, bila reč samo o izuzetku, ipak je jasno da je u pitanju presedan, na koji se u svako doba svako može pozvati, i tako će mnogi ubuduće i da postupaju.

7. Valjalo bi da se prilikom sadašnjeg širenja NATO-a ponovo uspostavi teritorijalna situacija na prostoru između Baltičkog mora i Anadolije, kakva je postojala u vreme Rimskog carstva i to u doba kada je ono bilo na vrhuncu moći i zauzimalo najveće teritorijalno prostranstvo.

8. Zbog toga Poljska mora da bude okružena sa severa i juga demokratskim državama kao susedima, a Rumunija i Bugarska da obezbede kopnenu vezu sa Turskom. Srbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD) trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.

9. Severno od Poljske treba da se ostvari potpuna kontrola nad prilazima Sankt Peterburga Baltičkom moru.

10. U svakom procesu pravu naroda na samoopredeljenje treba dati prednost nad svim drugim odredbama ili pravilima međunarodnog prava.

11. Tvrdnja da je NATO prilikom napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju prekršio sva međunarodna pravila, a naročito sve odgovarajuće odredbe međunarodnog prava – nije osporavana.

Posle ove konferencije, na kojoj se raspravljalo veoma slobodno i otvoreno, ne može da se izbegne važnost i dalekosežnost njenih ocena, naročito kada se ima na umu visok i kompetentan sastav učesnika i organizatora.

Američka strana, izgleda, svesna je i spremna da u globalnom okviru, zbog ostvarivanja svojih ciljeva, potkopa u ukine međunarodni pravni poredak, koji je nastao kao rezultat Drugog svetskog rata u prošlom veku. Sila ima da stoji iznad prava. Tamo gde međunarodno pravo stoji na putu, treba ga ukloniti.

Kada je sličnu sudbinu doživelo Društvo naroda, Drugi svetski rat nije više bio daleko. Način razmišljanja, koji vodi računa samo o sopstvenim interesima, može da se nazove samo totalitarnim.

S prijateljskim pozdravima,

Potpis Vilija Vimera
HOĆEMO LI JOŠ UVEK U NATO I ATLANTISTIČKU EVROPU?
MONSTRUMI, SAVEZNICI I DRUGI FINI KASAPI
HAVIJER SOLANA I VESLI KLARK:
Srbiji će biti uzeto Kosovo kako bi se ponizila,
i Srbija će u budućnosti biti mala i beznačajna članica NATO alijanse!
OTUDA: JEDINI SPAS ZA SRBIJU SU RUSIJA, EVROAZIJSKA UNIJA I BRIK GRUPA!
Tabloid / 30.01.2011.
prof. Đorđe A. Đorđević
SENZACIONALNO: EVO ŠTA SE DEŠAVALO I POD ČIJOM KOMANDOM U SRBIJI !
Svedočenje srpskog obaveštajca: Ko je komandovao tranžiranjem Srba na Kosovu i u Albaniji(1)


Radi boljeg razumevanja dokumentacija izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o nezapamćenim zločinima nekadašnjih vođa kosovske terorističke organizacije OVK, danas presvučenih u rafinirane političare po ukusu svojih američkih kreatora, jedan srpski obaveštajac ponudio je javnosti svoju dokumentaciju o tome kako i čime je vođen rat NATO pakta protiv Srbije sa ciljem stvaranja albanske države na Kosovu. Veliki mislioci su govorili da je istina nepobediva i večna i nema sile koja će je zaustaviti da ugleda svetlost dana.

Uvek, sa puno ponosa, isticao sam u obraćanjima mnogim državnim organima da sam učestvovao u poslednjim ratnim zbivanjima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosmetu, a kada sam pisao o prevarama svetskih ali i naših moćnika tražio sam da se istaknu moje generalije.

Javnosti je poznato da su sredinom 2008. godine u novinama Kurir, Glas javnosti i Grom, čiji je osnivač i izdavač bio danas polumrtvi i utamničeni Radisav Raja Rodić, mesecima izlazili tajni transkripti u kojima su iznošene činjenice o ubistvu Zorana Đinđića, radu stranih obaveštajnih službi kod nas, montiranju zločina od strane američke CIA i engleske MI-6 itd.

Pristojno slobodna štampa postojala je do pojave navodne dopune Zakona o informisanju, koja je uvedena po striktnoj naredbi američke administracije, a što je potpredsednik SAD Džozef Bajden i priznao šaljući upustva stanicama CIA na Balkanu (sa integralnim tekstom uputstva upoznat je i predsednik Srbije Boris Tadić!).

Ali vlastodršci sa takvim predsednikom na čelu, posle donošenja navodne dopune Zakona o informisanju, pređoše na dela i po kratkom postupku uhapsiše bolesnog Raju Rodića, čime su poslali poruku urednicima drugih novina da će isto doživeti ako iznose istine o evidentnom pljačkanju države.

Rodić je uhapšen navodno za utaju poreza iako je svakome jasno da je utamničen, jer je isticao nepobitne istine o kriminalcima iz Vlade Srbije.

Međutim, glavni razlog utamničenja Radisava Raje Rodića su oni obelodanjeni tajni transkripti, jer silnici iz Amerike i Evrope nisu mogli da dopuste da se mnogi njihovi državnici povežu sa monstruoznim zločinima albanskih terorista sa Kosmeta.

Biće mala

Dana 5. oktobra 2009. godine poslao sam preporučeno pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću navodeći da su tajni transkripti delovi moje knjige "Ko je ubio Zorana Đinđića" koja se pripremala za štampu, i da sam spreman da podnesem sve zakonske posledice ako sam nekog neopravdano oklevetao.

Pismo poslato predsedniku Tadiću je opširno, na 30 gusto kucanih stranica, i dokumentovao sadrži ko i kako uništava državu Srbiju, građane dovodi u beznađe jer se masovno otpuštaju sa posla, deci uzimaju budućnost - i to sve po zacrtanim planovima američkih i evropskih moćnika koji su napravili projekat da zemlja Srbija nestane sa zemaljske kugle.

Za vreme agresije na Srbiju 1999. godine u zapadnoj štampi i drugim medijima neprestano se ponavljalo da Srbija mora umreti, rečenica koju su najviše koristili američki političari a dokazani zločinci: Klinton, Holbruk, Voker, ali i Medlin Olbrajt, predvodnici NATO, Havijer Solana i nemački političari Gerhard Šreder, Jozef Joška Fišer i ondašnji zloglasni ministar odbrane Rudolf Šarping.

Ipak, vreme je kao nepogrešivi sudija potvrdilo da su Srbi ubijani na najzverskije načine, da su im vađeni organi radi prodaje, a sve sa znanjem te navodno demokratske Amerike i civilizovane Evrope.

Skoro celu deceniju nakon što su izgubili vlast, zlikovci poput Klintona, Holbruka, Medlin Olbrajt, Solane, Klarka, Šredera i Šarpinga - specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti, u svom obimnom i dokumentovanom izveštaju, otkriva krvave zločine albanskih terorista kojima su ta njihova braća po zločinu Albancima praktično poklonila nezavisnu državu Kosovo.

Upravo zato, ovo je pravi trenutak za podsećanje na ono što je u novinama utamničenog Rodića svojevremeno objavljivano, a što sam redovno dostavljao kao svoja saznanja, ali i saznanja pojedinih obaveštajnih službi.

Naslovi poput "...NATO trguje organima; Vesli Klark i Solana umešani u trgovinu organima na Kosovu", izvedeni su iz presretnutog razgovora koji su Solana i Klark vodili 15. avgusta 2001. godine u iznajmljenoj vili u švajcarskim Alpima. Iz ovog razgovora u čiju verodostojnost svakoga mogu uveriti, lako je videti uzroke današnjeg opšteg propadanja srpske države i njenog stanovništva. Jer, tu njih dvojica poveravaju jedan drugome da će Srbiji biti uzeto Kosovo kako bi se ponizila, i da će ona u budućnosti biti mala i beznačajna članica NATO alijanse.

Transkripti telefonskog razgovora Havijera Solane i Veslija Klarka (15. avgust 2001):

Klark: Ovih dana ću posetiti Kosovo.
Solana: Budi oprezan. Kosovom špartaju bande narko dilera. Tamo nema zakona, nema kontrole... Hm. Veliku smo grešku napravili kada smo pustili ove da vladaju.
Klark: Da. Možda.
Solana: Za sve su krivi operativci CIA... Njima je bitna samo droga i njihovi poslovi.
Klark: Da, znam kako je dole... Često odem na Kosovo, uglavnom inkognito, tako je sigurnije. Ali sada moram da obavim jedan posao. Treba da prebacim tovar za Fort Breg.
Solana: Nije valjda toliko hitno... Misliš na organe?
Klark: Da, da...
Solana: Dobro radi Bondstil, Šlafkok, čovek zadužen za bezbednost i Bernar Kušner, odlično obavljaju posao.
Klark: Jeste. Izgleda da je sada hitno. Stalno se održavaju neki sastanci sa generalom Andersenom. Kad završim to skoknuo bih malo do Srbije. Šta misliš, kako će me dočekati?
Solana: Ne brini, biće poslušni. Ovi u Beogradu su mnogo poslušniji čak i od ovih u Podgorici!
U Crnoj Gori mogu da se menjaju predsednici ali sve konce uvek vuče Milo, zato što parama sve kupuje. Kada budeš bio u Beogradu izbegavaj kontakte sa Koštunicom i njegovim ljudima...
Znaš, odnosi između njega i Đinđića su prilično zategnuti... Mada, ja mislim da je Đinđić u pravu. Koštunica je nezgodan za saradnju. Znaš, kad pričaš s njim, uvek pažljivo sasluša, ali na kraju razgovora uvek zaoštri stvari. S njim nikad nismo mogli da se dogovorimo o bilo čemu...
Klark: Šta misliš, kako će reagovati na ovo oko TV-stanice? Ti znaš da sam ja u knjizi napisao da sam lično birao ciljeve...
Solana: Da, znam, video sam..
Klark: Ali isto tako znaš koliko su me Klinton i njegovi pritiskali da bombardujem srpsku televiziju...
Solana: To što mi znamo je naša tajna! O tome ne smeš ni sa kim da razgovaraš! Kako ide sa privatizacijom preduzeća na Kosovu? Ko je tamo od naših prijatelja?
Klark: Mi smo postavili eksperte koji vode glavnu reč pri privremenoj Vladi Kosova. Predsednik komisije je Fred Barlou, za koga znaju samo oni iz vrha vlasti u Prištini. Politički dirigent je Medlin. Zajedno sa Holbrukom.
Klark: Sa Srbijom ćemo stalno imati probleme, jer je to buntovnički i ratoboran narod. Kada se razgovaralo o Srbima u Krajini, neki od naših su predlagali dugotrajan rat, a ja sam to presekao i naredio da se svi Srbi proteraju iz Krajine i Hrvatske kako bi Hrvatska bila mirna decenijama. Kakav rat sa njima! Oni bi se razbežali po šumama i godinama zagorčavali život Hrvatima, jer imaju iskustvo sa partizanskim ratovanjima.
Solana: Dobro znaš da sam ti dao odrešene ruke oko odabira ciljeva i umalo da mi se ugasi karijera, zbog toga. Preneli su mi da je lično Klinton uzbunjivao generale NATO protiv mene, jer je njemu za ovu akciju bio pogodniji Romano Prodi. Italijani su mi najviše zamerili što nisam sprečio bombardovanje televizije.
Klark: Samo da nije bilo onakvog raspoloženja u Vašingtonu, protiv slanja kopnenih trupa... Sve bi bilo mnogo brže.
Solana: Ni ovo nije loše. Pogledaj koliko je prošlo od bombardovanja, a mi u potpunosti kontrolišemo celo Kosovo na najdirektiniji mogući način i utičemo na političke prilike u Srbiji i celom regionu. Pod novom Vladom Srbija će sigurno postati deo evroatlanskih integracija, mada ne treba zanemariti ni uticaj opozicionih političkih snaga. Ali, verujem da ćemo ostvariti cilj. Znaš kako, iz iskustva koje imam sa srpskim političarima tvrdim da je novac za njih najjači argument.
Klark: Ha, ha, ha... Znam. Ali sa vojničke strane gledano, nismo umarširali u Beograd, mada smo ih primorali da potpišu kapitulaciju. Vojnički nismo dobili satisfakciju kakvu zaslužujemo kao pobednici.
Solana: Nismo ušli na velika vrata, ha? Nema veze, ušli smo na mala, ali će efekat na kraju biti isti. Možda je tako i bolje, a svakako je jeftinije. Sve ono što smo im ponudili u Rambujeu i sve ono što smo tražili na kraju će se ostvariti. Evo, već imamo bazu na njihovoj teritoriji. To su tražili u Rambujeu, tražili smo slobodan prolaz naših trupa. I to ćemo dobiti, veruj mi, to je samo pitanje vremena. Oni će zauzvrat dobiti ono što im pripada.
Klark: Postaće članovi Evropske unije i NATO.
Solana: Tako je. Ali mnogo je bitnije šta će se desiti iza zavese.

Mengele govori francuski

Francuski Mengele (Bernar Kušner, sadašnji ministar inostranih poslova Francuske) na sastanku NATO pakta održanom 13. marta 1999. godine u Briselu tražio je da se deca starosti do osam godina transportuju u već spremljenu vojnu bolnicu u Valoni (mada je on to interpretirao kao da se radi o albanskoj deci sa Kosova, bilo je govora o srpskoj deci za koju se ispostavilo da su tamo odvedena radi vađenja kičmene moždine, dok su se zarobljenim zdravim Srbima vadili bubrezi, jetra, srce...).

Odluke sa ovog sastanka glavešina 19 najrazvijenih zemalja Zapada trebalo bi da budu opomena za sve narode sveta da ove države vode monstrumi i bolesni ljudi i da se njima ne može verovati. Zakletom pristalici tog i takvog izopačenog Zapada, predsedniku Srbije Borisu Tadiću, sve je ovo poznato, ali on još grlatije ponavlja da EU nema alternativu.

Takav čovek, kao što je zločinac Kušner, izvesno vreme proveo je kao čelnik humanitarne organizacije "Lekari bez granica", ali umesto da se bavi humanitarnim radom u kriznim žarištima sveta, ova organizacija često je bila paravan za najnečasnije aktivnosti. Na kontrolnim punktovima u Bosni na 43 mesta otkriveno je da organizacija umesto lekova i medicinskog materijala švercuje oružje. U Hrvatskoj je uhvaćena 25, a na Kosmetu 14 puta.

Kušner je u krugovima NATO poznat i kao osvedočeni srbofob. Kao prvi šef UNMIK, posle povlačenja srpske vojske i policije sa Kosmeta, dopustio je da ih Tačijevi banditi hvataju kao zečeve i odvode u bazu zločinačke NATO alijanse gde su im vađeni organi.

Zapadna sredstva informisanja, pa i Dik Marti, ističu neku žutu kuću u Albaniji u kojoj su navodno držani zatočeni Srbi, a onda ubijani radi vađenja organa. Međutim, dokazano je da je baza Bondstil, gde su radili lekari specijalisti iz Amerike i Evrope, pod budnim okom Bernara Kušnera, glavna lokacija na kojoj su zverstva učinjena. Ona je postala bolnica za vađenje organa ne samo zarobljenih i otetih Srba i nealbanaca, nego i nesrećnih devojaka koje su iz mnogih krajeva sveta dovedene da uveseljavaju vojnike NATO i KFOR!

Podaci sa Kosmeta govorili su da iz baze Bondstil dnevno poleće između šest i 14 letelica za koje postoji opravdana sumnja da najčešće imaju veze sa prebacivanjem određenih vitalnih organa Kraljevskoj bolnici u Londonu.

Da bi stvari bile jasnije, evo nekih odluka donetih "među saveznicima" 13. marta 1999. godine:

- Stvoriti najoptimalnije uslove za agresiju na Jugoslaviju i blickrigom poraziti vojsku i policiju na Kosovu i Jugoslaviju.
- U slučaju pružanja otpora Jugoslaviju razarati najubitačnijim sredstvima, uz korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom i kasetnih bombi, kontejnera sa bojnim otrovima i mikrobiološkim materijama, i sve to aktivirati ako odbrambeni sistem pruži takav otpor koji bi poremetio planove akcije "Aligator".
- Strateške neutronske bombe koristiti za eliminaciju žive sile na granici prema Albaniji i Makedoniji.
- Formirani međunarodni sud u Hagu treba da presuđuje po brzom postupku političkom, vojnom i policijskom rukovodstvu Jugoslavije uz selektivan pristup.
- U slučaju otpora Jugoslavije treba ubijati civile, rušiti mostove, bolnice, škole, obdaništa, rezervoare vode, infrastrukturu, releje, trafo-stanice, dalekovode. Rušenjem rafinerija izazvati ekološku katastrofu.
- Aktivirati i operaciju "Potkovica", odnosno preko OVK pripremiti navodni egzodus albanskog življa, koji će se povlačiti prema Albaniji i Makedoniji, gde će čekati televizijske ekipe najvećih medijskih kuća na svetu kako bi se ovekovečila navodna zverstva jugoslovenske vojske i policije.
- Stvoriti uslove za stvaranje nezavisne države Kosovo koja će funkcionisati samo uz prisustvo NATO snaga, a one se odatle neće povlačiti najmanje 20 godina.
- Ukoliko dođe do brze kapitulacije Jugoslavije, odrediti pravce povlačenja vojske, policije i srpskog i nealbanskog stanovništva prema Merdaru, Bujanovcu i pravcu Priština-Medveđa. Pri tom zarobiti sva borbena sredstva vojske i policije i tretirati ih kao ratni plen OVK. Ne dopustiti da se izvuku avioni iz hangara slatinskog aerodroma. Vojno sposobnim građanima Kosova srpske nacionalnosti koji su pristupili vojnim i policijskim jedinicama takođe zabraniti napuštanje Pokrajine.

Udruženi u zločinu

Deo sastanka NATO manijaka u Briselu od 13. marta 1999. godine, kojem je predsedavao Bernar Kušner, prema predlozima koje je dao, može se reći, prevazilaze grozote iz Danteovog pakla. Kušner je, naime, tom prilikom isticao značaj lekarskih i medicinskih ekipa koje je on formirao, a koje su sejale pakao pre toga i u Hrvatskoj i Bosni.

Evo i Kušnerovih odluka koje je sprovodio u delo:

- Zaplena svih sanitetskih vozila od vojske i policije i njihovo tretiranje kao ratni plen. Komandni kadar vojske i policije ne sme se povući u Srbiju, već treba da se zadrži u cilju ispitivanja njihovog učešća u ratnim zločinima.
- Medicinsko osoblje NATO ne sme da pruža medicinsku pomoć teškim ranjenicima, već primenjivati eutanaziju ("humano ubijanje", prim. red.).
- Zadržati lekare i medicinsko osoblje srpskog porekla u Pokrajini posle kapitulacije, da im se oduzmu lične isprave.
- Lakše ranjene vojnike, policajce i teritorijalce srpskog porekla, kojima nisu oštećeni vitalni organi, prebaciti u albansku vojnu bolnicu u Valoni.

Transkripti telefonskog razgovora Klark - Tači (septembar 2001.)

Septembra 2001. godine, preko već uhodane "mrtve pošte" dobijen je mikrofilm sa sastanka Klark - Tači u Prištini. Dva vrhunska zločinca imala su veoma uspešnu saradnju, koja datira još iz Rambujea, kada je ovog kriminalca ondašnja državna sekretarka SAD Medlin Olbrajt promovisala u novog albanskog lidera! Njihovi kontakti su bili česti i pravazilaze čist poslovni odnos. U to vreme, osnovna Klarkova preokupacija, pored političke situacije u Srbiji, bila je i privatizacija na Kosovu i otimanje svega što pripada Srbiji.

Osnovna tema razgovora bila je razgradnja vojske Jugoslavije i pitanje šta Zapad planira da uradi sa Kosovom...

Snaga i mir

Tači: Verujem da je Kraljevska bolnica u Londonu zadovoljna saradnjom...
Klark: U tom pogledu nam mnogo pomažete. Na hiljade ljudi i dece čeka na transplantacije organa. Prošla pošiljka je pomogla jednom mom kolegi koji je nastradao prilikom vojne intervencije u Panami.
Tači: Imam utisak da je vojnički Srbija i dalje pretnja za sve u regionu, pa i za nas na Kosovu.
Klark: Ne brinite, sve ide po planu. Ministarstvo odbrane Jugoslavije svešće teško naoružanje u planirane okvire. Mora se uništiti još najmanje 250 tenkova T48 i izbaciti iz upotrebe svi tenkovi T55.
Tači: Šta je sa višecevnim bacačima raketa. Za vreme agresije nekoliko puta su desetkovali naše snage, posebno na Košarama.
Klark: Naši stručnjaci su već dobili zadatak da traže izbacivanje iz upotrebe 42 bacača raketa.
Tači: To je jako bitno, oni nam ne smeju ni jednog trenutka biti smetnja, Kosovo neće biti mirno ako je Srbija i dalje vojnički jaka.
Klark: Potpuno smo svesni toga i radimo sve kao što vam je saopšteno ranije. Njihov oružani potencijal biće sveden na takvu meru, da više nikada neće moći vojno da vas ugroze.
Tači: Da, ali ...
Klark: Pogledajte samo šta smo učinili sa njihovom avijacijom, avioni su prizemljeni jer nema kerozina. Tražili smo da se skrešu svi izdaci za vojsku i policiju Jugoslavije. Njihovi vojnici nemaju najosnovnije uslove za borbenu obuku. Mi moramo da znamo gde je svaki metak potrošen, naši ljudi koji su kod njih kao savetnici drže stvar pod kontrolom.
Tači: To je OK, ali još uvek ništa nije urađeno da se rasformiraju njihove specijalne jedinice u vojsci i policiji, a oni su nam u vreme rata pravili najveće probleme. Vi to dobro znate, ali sigurno da je takva situacija bila u Hrvatskoj i u Bosni.
Klark: Taj problem će biti rešen, ono što vi morate da uradite je da preusmerite sredstva preko Mauricijusa za lobi grupe u Vašingtonu. Mnogi od njih rade i više nego što vi sami očekujete.
Tači: To stoji. Bob Dol je perjanica naše borbe za nezavisno Kosovo. S njim nikada nije bilo problema oko novca.
Klark: Koliko novaca iz crnih fondova možete da odvojite u ovom trenutku?
Tači: Sigurno oko pola miliona, za sada.
Klark: To je OK, za sada. Kako vam idu ti poslovi? Da li crnogorska vlast sarađuje?
Tači: Ide dobro preko njihovih luka, droga se valja ka Italiji i zapadnoj Evropi. Nismo imali velike zaplene u poslednje vreme. Zadovoljni smo.
Klark: Drago mi je da to čujem. Držite se Čekua.
Tači: Znam, pričao mi je da je ideju dao njegov veliki prijatelj Voker.
Klark: Vilijam Voker je stari CIA agent. Zna taj sve finese obaveštajnih službi.
Tači: Mnogo nam je pomogao. Ne bi došlo do intervencije da nije montirao Račak. Bio sam primoran da u razgovoru sa nekim novinarima objašnjavam propuste u njegovoj akciji. Kako napreduje stvaranje naše države?
Klark: U jednom trenutku, a taj momenat nije daleko, neće biti značajnog protivljenja sa srpske strane, a i ako ga bude, ne treba pridavati nikakav značaj intervencijama iz Beograda. Brzo ćemo stvoriti nezavisno Kosovo, a zatim još brže ujediniti sve delove gde žive Albanci.
Tači: Kada je to. Mislim, kada to možemo da očekujemo?
Klark: Shvatite, to je proces, a za proces treba vremena. Budite sigurni da ćemo ciljeve koje smo zacrtali i ostvariti.
Tači: Razumem, ali ovo sve traje dugo i, znate, finansijski nas to jako iscrpljuje. Naša ekonomija ne funkcioniše, pa se uglavnom oslanjamo na crne fondove i naše ljude u inostranstvu.
Klark: Budite oprezni sa tim vašim crnim fondovima. Jasno mi je da morate tako da se finansirate, ali cela stvar polako prevazilazi normalne okvire. Postajete preglomazni, bodete oči, u jednom trenutku nećemo moći to više da tolerišemo.
Tači: Baš zato insistiramo da se sve ubrza. U Srbiji ima krugova koji bi nas i danas poslali u Hag. Stalno se potežu neka zverstva koja su počinjena na Kosovu.
Klark: Ništa ne brinite, političari u Srbiji moraju tako da pričaju zbog glasača. Sada mi reci šta se dešava sa privatizacijom na Kosovu? Kako privremena Vlada sarađuje sa komisijom za privatizaciju, posebno s našim ekspertima.
Tači: Mislim da je to dobro, a to će vam verovatno i oni potvrditi. Beograd nam pravi problem oko svojine, ali neki ljudi u njihovoj Vladi su razumeli o čemu se radi.
Klark: To je dobro. Treba biti komunikativan sa pogodnim ljudima u Vladi Srbije.
Klark: Rudno bogatstvo Kosova je veliko i uz pametna ulaganja koristi će imati svi. Kosovari pre svega, ali i ceo region. Naš prioritet je da kontrolišemo taj resurs i Beograd tu neće praviti nikakve smetnje. Mi ćemo nastaviti da u Srbiji podstičemo one snage koje imaju mlak pristup pitanju Kosova. Videćete, samo je vreme u pitanju.
Tači: Već nam je sugerisano na koje političare treba da se oslanjamo, a sa kojima ne treba da sarađujemo. Neki od beogradskih političara znaju da budu prevrtljivi.
Klark: Holbruk vam je dao spisak političara iz Srbije koji nikada neće izneveriti jer su oni dobro plaćeni da sa jedne strane sprovode u delo naše planove o ekonomskom i vojnom slabljenju Srbije, a sa druge da nas pravovremeno obaveštavaju šta drugi rade...

Holbruk vam je dao spisak političara iz Srbije koji nikada neće izneveriti jer su oni dobro plaćeni da sa jedne strane sprovode u delo naše planove o ekonomskom i vojnom slabljenju Srbije, a sa druge da nas pravovremeno obaveštavaju šta drugi rade...
Sa Srbijom ćemo stalno imati probleme, jer je to buntovnički i ratoboran narod. Kada se razgovaralo o Srbima u Krajini, neki od naših su predlagali dugotrajan rat, a ja sam to presekao i naredio da se svi Srbi proteraju iz Krajine i Hrvatske kako bi Hrvatska bila mirna decenijama. Kakav rat sa njima!

[You must be registered and logged in to see this link.]

Na briselskom tajnom dogovoru 13. marta 1999. godine čelnici NATO doneli su odluku o napadu na Srbiju! Sastanku su prisustvovali generali Klaus Nauman, Vesli Klark, Švarckopf, Anderson, Rouzman, Žak Klajn, Vilijem Voker i Bernar Kušner

Krajem 1993.g. došao sam iz Austrije gdje sam tada živeo u Beograd da se vidim sa jednom meni dragom osobom koja je uspjela da izađe iz Bosne u kojoj je tada besnio rat. Tom prilikom, ta osoba mi je ispričala kako se u Sarajevu sprijateljila s nekim Rusom koji je radio za UN a istovremeno je bio i obaveštajac. Uostalom, većina onih koji rade za kojekave organizacije u sklopu UN, Crveni Krst itd. i koji se muvaju po ratom zahvaćenim područjima rade istovremeno i za neku obaveštajnu službu, to uostalom i nije neka velika tajna. (Ovdje trebamo uzeti u obzir i mogućnost da UN imaju svoje obaveštajce, jer kako se čini, ta organizacija ima veoma važnu ulogu u uspostavljanju Novog Svetskog Poretka). Međutim, taj Rus je ovoj osobi rekao i to da će 1999 g. Amerikanci napasti Srbiju, kako bi od nje otcepili Kosovo. Na njeno pitanje, da li će Rusi stati na stranu Srba, ovaj je bukvalno odgovorio – “Samo kobajagi; Rusija će se samo praviti da je na strani Srba’. Ovaj obaveštajac nije hteo da ‘elaborira’ nešto više na tu temu, nego je samo posavetovao ovu osobu da se skloni u stranu, osnuje porodicu i da ne razmišlja o svemu tome, jer ionako neće razumeti stvar.

Na briselskom tajnom dogovoru 13. marta 1999. godine čelnici NATO doneli su odluku o napadu na Srbiju! Sastanku su prisustvovali generali Klaus Nauman, Vesli Klark, Švarckopf, Anderson, Rouzman, Žak Klajn, Vilijem Voker i Bernar Kušner... Kao datum određen je 17. mart, ali zbog loših meteoroloških uslova određen je drugi datum, 24. mart. Zahvaljujući obaveštajnom radu srpskih agenata, koji su bili dobro pozicionirani u samom vrhu NATO, vlasti u Beogradu imale su pravovremenu informaciju o početku napada. Čitav sastanak od 13. marta je dokumentovan i Glas javnosti objavljuje zaključke sa ovog sastanka.

Zacrtani ciljevi svrstani su u nekoliko grupa:

1) Stvoriti najoptimalnije uslove za agresiju na Jugoslaviju. Operacijom „Aligator“ poniziti Jugoslaviju i blickrigom poraziti vojsku i policiju na Kosovu i u Jugoslaviji.

2) U slučaju pružanja otpora Jugoslaviju razarati najubitačnijim sredstvima uz korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom i kasetnih bombi. Kontejnere s bojnim otrovima i mikrobiološkim materijama aktivirati ako odbrambeni sistemi pruže toliki otpor da se poremete planovi razrađene akcije „Aligator“. Strateške neutronske bombe koristiti za eliminisanje žive sile na granici prema Albaniji i Makedoniji.

3) Formirani Međunarodni sud u Hagu treba da presuđuje po brzom postupku političkom, vojnom i policijskom rukovodstvu Jugoslavije uz selektivan pristup, jer insajderi treba da posluže tužilaštvu i sudu za donošenje brzih presuda. Suditi za najteža dela iz oblasti ratnog prava: za genocid, ratne zločine i kršenje zakona i običaja ratnog prava.

4) U slučaju otpora Jugoslavije, treba ubijati civile, rušiti mostove, bolnice, škole, obdaništa, rezervoare vode, infrastrukturu, releje, trafo-stanice, dalekovode. Rušenjem rafinerija izazvati ekološku katastrofu. „Vinču“ ne treba štedeti jer se rušenjem reaktora stvaraju mogućnosti za brzu kapitulaciju Jugoslavije. Aktivirati i operaciju „Potkovica“, odnosno preko OVK pripremiti navodni egzodus albanskog življa, koji će se povlačiti prema Albaniji i Makedoniji, gde će čekati televizijske ekipe najvećih medijskih kuća na svetu kako bi se ovekovečila navodna zverstva jugoslovenske vojske i policije.

Sadašnji ministar inostranih poslova Francuske Bernar Kušner jedno vreme proveo je kao čelnik humanitarne organizacije „Lekari bez granica“. Međutim, umesto da se bavi humanitarnim radom u kriznim žarištima širom sveta, ova organizacija je često bila paravan za neke druge aktivnosti. Na kontrolnim punktovima u Bosni na 43 mesta je otkriveno da organizacija umesto lekova i medicinskog materijala švercuje oružje, u Hrvatskoj je uhvaćena 25 puta, a na Kosmetu 14 puta.
Kušner je u krugovima NATO poznat kao osvedočeni srbofob. Zahvaljujući njegovoj pristrasnosti, Glavni štab vojske Republike Srpske se odlučio na nepopularnu meru isturanja francuskih vojnika iz sastava Kfora na mestima koja su bila određena za vazdušno bombardovanje srpskih strateških položaja oko Sarajeva.

5) Stvoriti uslove za stvaranje nezavisne države Kosovo, koja će funkcionisati samo uz prisustvo NATO snaga, a one se neće povlačiti najmanje dvadeset godina. Nezavisna država Kosovo će se kasnije pripojiti Albaniji i uz uzimanje teritorije od Srbije (jug Srbije do ispod Aleksinca), zapadne Makedonije, Malesije od Crne Gore i severnog dela Grčke stvoriti veliku Albaniju, koja će dominirati Balkanom i svim putnim i vazdušnim koridorima prema Aziji i Africi.

6) Ukoliko dođe do brze kapitulacije Jugoslavije, odrediti pravce povlačenja vojske, policije i srpskog i nealbanskog stanovništva prema Merdaru, Bujanovcu i u pravcu Priština - Medveđa. Pri tom zarobiti sva borbena sredstva vojske i policije i tretirati ih kao ratni plen OVK. Ne dopustiti da se izvuku avioni iz hangara slatinskog aerodroma. Vojno sposobnim građanima Kosova srpske nacionalnosti koji su pristupili vojnim i policijskim jedinicama takođe zabraniti napuštanje pokrajine.

Istog dana u NATO ratnom štabu za sanitet održan je sastanak. Predsedavao je Bernar Kušner, koji je već tada bio određen za prvog visokog predstavnika UN za Kosovo.

Prema operativnom planu agresije na Srbiju, sanitet i ekipe za asanaciju terena trebalo je da odigraju veliku ulogu nakon proterivanja srpskih bezbednosnih snaga sa Kosova. Kušner je isticao značaj lekarskih i medicinskih ekipa osvrćući se na iskustva iz Hrvatske i Bosne. Na ovom sastanku doneti su sledeći zaključci:

1) Zaplena svih sanitetskih vozila od vojske i policije i njihovo tretiranje kao ratni plen. Komandni kadar vojske i policije ne sme se povući u Srbiju, već treba da se zadrži u cilju ispitivanja njihovog učešća u ratnim zločinima.

2) Prilikom asanacije terena, posle poraza vojske i policije, upotrebiti jake agense kako bi se sprečila identifikacija poginulih uobičajenim patološkim metodama, pa čak ni analizom DNK.

3) Medicinsko osoblje NATO ne sme da pruža medicinsku pomoć teškim ranjenicima, već ih treba eliminisati eutanazijom.

4) Zadržati lekare i medicinsko osoblje srpskog porekla u pokrajini posle kapitulacije, da im se oduzmu lične isprave i da se obavežu na višegodišnje službovanje u bolnici u Albaniji.

5) Napuštenu decu do osam godina treba odvesti u već spremljenu vojnu bolnicu NATO u Valoni. (Istražitelji Haškog tribunala su pronašli dokaze o postojanju ove bolnice, u kojoj su zarobljenim Srbima vađeni organi: bubrezi, jetra, srce, kičmena moždina - prim. aut.).

6) Lakše ranjene vojnike, policajce i građane srpskog porekla kojima nisu oštećeni vitalni organi prebaciti u vojnu bolnicu u Valoni.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Briselski tajni dogovor od 13. marta 1999.
Napadnite Srbiju!


Na briselskom tajnom dogovoru 13. marta 1999. godine čelnici NATO doneli su odluku o napadu na Srbiju! Sastanku su prisustvovali generali Klaus Nauman, Vesli Klark, Švarckopf, Anderson, Rouzman, Žak Klajn, Vilijem Voker i Bernar Kušner... Kao datum određen je 17. mart, ali zbog loših meteoroloških uslova određen je drugi datum, 24. mart. Zahvaljujući obaveštajnom radu srpskih agenata, koji su bili dobro pozicionirani u samom vrhu NATO, vlasti u Beogradu imale su pravovremenu informaciju o početku napada. Čitav sastanak od 13. marta je dokumentovan i Glas javnosti objavljuje zaključke sa ovog sastanka.

Zacrtani ciljevi svrstani su u nekoliko grupa:

1) Stvoriti najoptimalnije uslove za agresiju na Jugoslaviju. Operacijom „Aligator“ poniziti Jugoslaviju i blickrigom poraziti vojsku i policiju na Kosovu i u Jugoslaviji.

2) U slučaju pružanja otpora Jugoslaviju razarati najubitačnijim sredstvima uz korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom i kasetnih bombi. Kontejnere s bojnim otrovima i mikrobiološkim materijama aktivirati ako odbrambeni sistemi pruže toliki otpor da se poremete planovi razrađene akcije „Aligator“. Strateške neutronske bombe koristiti za eliminisanje žive sile na granici prema Albaniji i Makedoniji.

3) Formirani Međunarodni sud u Hagu treba da presuđuje po brzom postupku političkom, vojnom i policijskom rukovodstvu Jugoslavije uz selektivan pristup, jer insajderi treba da posluže tužilaštvu i sudu za donošenje brzih presuda. Suditi za najteža dela iz oblasti ratnog prava: za genocid, ratne zločine i kršenje zakona i običaja ratnog prava.

4) U slučaju otpora Jugoslavije, treba ubijati civile, rušiti mostove, bolnice, škole, obdaništa, rezervoare vode, infrastrukturu, releje, trafo-stanice, dalekovode. Rušenjem rafinerija izazvati ekološku katastrofu. „Vinču“ ne treba štedeti jer se rušenjem reaktora stvaraju mogućnosti za brzu kapitulaciju Jugoslavije. Aktivirati i operaciju „Potkovica“, odnosno preko OVK pripremiti navodni egzodus albanskog življa, koji će se povlačiti prema Albaniji i Makedoniji, gde će čekati televizijske ekipe najvećih medijskih kuća na svetu kako bi se ovekovečila navodna zverstva jugoslovenske vojske i policije.

KUŠNER - SADISTA BEZ GRANICA

Sadašnji ministar inostranih poslova Francuske Bernar Kušner jedno vreme proveo je kao čelnik humanitarne organizacije „Lekari bez granica“. Međutim, umesto da se bavi humanitarnim radom u kriznim žarištima širom sveta, ova organizacija je često bila paravan za neke druge aktivnosti. Na kontrolnim punktovima u Bosni na 43 mesta je otkriveno da organizacija umesto lekova i medicinskog materijala švercuje oružje, u Hrvatskoj je uhvaćena 25 puta, a na Kosmetu 14 puta.
Kušner je u krugovima NATO poznat kao osvedočeni srbofob. Zahvaljujući njegovoj pristrasnosti, Glavni štab vojske Republike Srpske se odlučio na nepopularnu meru isturanja francuskih vojnika iz sastava Kfora na mestima koja su bila određena za vazdušno bombardovanje srpskih strateških položaja oko Sarajeva.

5) Stvoriti uslove za stvaranje nezavisne države Kosovo, koja će funkcionisati samo uz prisustvo NATO snaga, a one se neće povlačiti najmanje dvadeset godina. Nezavisna država Kosovo će se kasnije pripojiti Albaniji i uz uzimanje teritorije od Srbije (jug Srbije do ispod Aleksinca), zapadne Makedonije, Malesije od Crne Gore i severnog dela Grčke stvoriti veliku Albaniju, koja će dominirati Balkanom i svim putnim i vazdušnim koridorima prema Aziji i Africi.

6) Ukoliko dođe do brze kapitulacije Jugoslavije, odrediti pravce povlačenja vojske, policije i srpskog i nealbanskog stanovništva prema Merdaru, Bujanovcu i u pravcu Priština - Medveđa. Pri tom zarobiti sva borbena sredstva vojske i policije i tretirati ih kao ratni plen OVK. Ne dopustiti da se izvuku avioni iz hangara slatinskog aerodroma. Vojno sposobnim građanima Kosova srpske nacionalnosti koji su pristupili vojnim i policijskim jedinicama takođe zabraniti napuštanje pokrajine.

Istog dana u NATO ratnom štabu za sanitet održan je sastanak. Predsedavao je Bernar Kušner, koji je već tada bio određen za prvog visokog predstavnika UN za Kosovo.

Prema operativnom planu agresije na Srbiju, sanitet i ekipe za asanaciju terena trebalo je da odigraju veliku ulogu nakon proterivanja srpskih bezbednosnih snaga sa Kosova. Kušner je isticao značaj lekarskih i medicinskih ekipa osvrćući se na iskustva iz Hrvatske i Bosne. Na ovom sastanku doneti su sledeći zaključci:

1) Zaplena svih sanitetskih vozila od vojske i policije i njihovo tretiranje kao ratni plen. Komandni kadar vojske i policije ne sme se povući u Srbiju, već treba da se zadrži u cilju ispitivanja njihovog učešća u ratnim zločinima.

2) Prilikom asanacije terena, posle poraza vojske i policije, upotrebiti jake agense kako bi se sprečila identifikacija poginulih uobičajenim patološkim metodama, pa čak ni analizom DNK.

3) Medicinsko osoblje NATO ne sme da pruža medicinsku pomoć teškim ranjenicima, već ih treba eliminisati eutanazijom.

4) Zadržati lekare i medicinsko osoblje srpskog porekla u pokrajini posle kapitulacije, da im se oduzmu lične isprave i da se obavežu na višegodišnje službovanje u bolnici u Albaniji.

5) Napuštenu decu do osam godina treba odvesti u već spremljenu vojnu bolnicu NATO u Valoni. (Istražitelji Haškog tribunala su pronašli dokaze o postojanju ove bolnice, u kojoj su zarobljenim Srbima vađeni organi: bubrezi, jetra, srce, kičmena moždina - prim. aut.).

6) Lakše ranjene vojnike, policajce i građane srpskog porekla kojima nisu oštećeni vitalni organi prebaciti u vojnu bolnicu u Valoni.
Autor: Ekipa Glasa javnosti
[You must be registered and logged in to see this link.]

NEMAČKA NA STRANI SRBA:
NEMAČKA OTKRIVA ISTINU OKO TRGOVINE LJUDSKIM ORGANIMA
ŽIVIH SRBA I SRPSKE DECE NA KOSOVU I METOHIJI

Извештај БНД-а: Срби жртве молили џелате „Не сеците нас на комаде“
13. март 2011. | 18:57

Када је после серије атентата на ис­такнуте политичаре Косова, исто­времено и кумове косовске мафи­је, у Приштини разоткривен специ­јални агент БНД-а, извесни Роберт З, немачка обавештајна служба је променила тактику. Састављен је најдетаљнији икада срочени рефе­рат о косовској мафији и доста­вљен Берлину 2005. године. У том реферату је по први пут споменута и трговина људским органима. Ак­ција коју су агенти спровели имала је шифровано име „Медвед“.

Агенти су успели на Косову да дођу до сведока трговине органима. Тако у својим извештајима, између осталог, наводе и следеће: „По сведочењима које смо добили, постоје јаке индиције да су током кретања кроз пролазна места бар неки од заробљеника постајали свесни судбине која их чека. У затворским објектима, где су могли да чују друге сапатнике, као и у току транспорта, сигурно су сазнали да их чек скори крај. Појединци су нам све­дочили да су неки од заробљеника преклињали своје отмичаре да их по­штеде и да не буду исецкани на комаде“.

Заробљеници су у затворима, како даље наводе агенти, наводно били у комуникацијској изолацији, под сталном оружаном стражом, или у про­сторијама које су биле део главне зграде, у амбарима, гаражама. Током транспорта између тих зграда, заробљеници су редовно бацани у комбије и камионе као бале, јер су им руке биле везане иза леђа, а затим везива­ни за унутрашњу арматуру на возилу. Оне који су били превише бучни, чувари су тукли моткама док се не би онесвестили од болова.

„Возачи камиона, са којима смо разговарали, тврде да су видели и чули патње заробљеника у току транспорта, посебно због недостатка ваздуха или због психичких патњи које су преживљавали очекујући неизбежну судбину“, стоји у специјалном извештају БНД-а.

Испитујући сумњиве токове новца, агенти БНД су проверавали и наводе да је тадашњи специјални изасланик КиМ Марти Ахтисари добио два ми­лиона евра да би подржао косовску независност. Међутим, детаљнија ис­трага је стопирана.

Агенти су открили да је извесна сума новца легла и на немачки рачун ал­банског премијера Салија Берише, за кога се сумња да је помагао и подр­жавао припаднике ОВК током њиховог боравка у Албанији. Трансакција не би била сумњива, да назнака за овај рачуна није гласила „Косово“. До­шло се и до података о организовању невладиних организација преко ко­јих је уплаћиван сумњив новац. Тако је организација „Шведско-албанске пријатељске везе“ имала отворен рачун у једној швајцарској банци, као и невладина организација „Хамбург за Косово.“ У банци „Дарданија“ у Тира­ни средином 1999. године био је отворен рачун на име Алија Шабанаја, председника Уније за образовање и културу самопрокламоване Републи­ке Косово, у коме „Косовска унија тражи стручне и искусне саветнике или инструкторе…“, што је уствари била шифра за уплату новца од продаје ор­гана

Може ли Еулекс да води истрагу око трговине органа?

Бојан Јаковљевић – председник СНС Косовско-митровачког округа

– Еулекс нема капацитет да истрагу спроведе квалитетно, нити има прав­ног основа, имајући у виду да нема мандат да ради ван територије Косова и Метохије, и да нема механизам заштите сведока који би евентуално све­дочили. С друге стране, Еулекс је под жестоким притиском косовских Ал­банаца, коме не може да се одупре.

Милан Ивановић – председник Српског националног већа се­вера Косова и Метохије (СНВ КиМ)

– Очигледно је настојање најважнијих чланица ЕУ, које и стоје иза пројек­та независности Косова, да заташкају чињеницу да на Косову нема влада­вине права, да је ово простор трговине, дрогом, белим робљем оружјем, органима. Еулекс није објективна мисија, није статусно неутрална, зато се од Еулекса не може ништа позитивно очекивати.

Марко Јакшић – потпредседник Српских општина и заједни­ца Косова и Метохије (СЗО КиМ)

– Еулекс ће се из политичких, безбедоносних, моралних и свих других разлога трудити да маргинализује истрагу поводом извештаја Дика Мар­тија или да то одради траљаво. Еулекс није способан да уради истрагу, а, с друге стране, не жели да препусти истрагу посебном специјалном телу ко­је би направиле УН, које би се бавило само тим питањем.

Крстимир Пантић – председник општине Косовска Митрови­ца

– Еулекс не спроводи и нема намеру да спроведе истрагу, јер не желе да се открију злочини у које је умешан актуелни премијер Косова Хашим Та­чи и поједини међународни званичници, који су у то време били на Косо­ву и Метохији. Бојимо се да ће овај извештај остати мртво слово на папи­ру и зато тражимо да УН формира посебан независни тим, који ће се ба­вити истрагом.

Оливер Ивановић – државни секретар Министарства за КиМ

– И поред тога што у Еулексу раде искусни полицајци и судије, сумњам да Еулекс у оваквом саставу, уз овај мандат, може да направи било какав по­мак у истрази о трговини људским органима. Први и основни разлог је то што је седиште Еулекса у Приштини изложено огромним притисцима ло­калних политичара који се у овој истрази помињу.

Е. П. – С. С.

[You must be registered and logged in to see this link.]

NEMAČKA BND STOJI IZA IZVEŠTAJA DIKA MARTIJA:
NEMAČKA OTKRIVA ISTINU O TRGOVINI LJUDSKIM ORGANIMA ŽIVIH SRBA I SRPSKE DECE
IZA KOJE STOJE AMERIKANCI I ENGLEZI

Više tajnih službi snabdevalo Dika Martija podacima,
a nemačka „pakuje“ brojna dokumenta koja će Hašima Tačije odvesti u Hag
Nemačka BND protiv Hašima Tačija
Piše: Piše: Dragoljub Gajević

Izvestilac Saveta Evrope Dik Marti obelodanio je svetu novu, dosad najtežu optužbu protiv doskorašnjeg, a moguće i starog-novog kosovskog premijera Hašima Tačija, dodajući u dosije čoveka zvanog „zmija“ i trgovinu ljudskim organima, na već ranije optužbe za terorizam, trgovinu ljudima, oružjem i drogom.
Doda li se tome da Martijev izveštaj nije više samo Martijev, već je reč o izveštaju iza koga su stale najveće evropske organizacijeje, jasno je da će ovo po svemu sudeći biti proces EU protiv Tačija.
Primetno je da se ovih dana na KIM vodi tihi rat između EULEKS misije i Američke ambasade na KIM. U pravu su, bar trenutno, čini se, oni kosmetski Albanci koji sumnjaju da EU može lako izvesti Tačija pred Haški tribunal, to pokazuju i žestoka nadmudrivanja oko izbornih rezultata od 12 decembra 2010. godine.
Po svemu sudeći Vrhovni sud KIM će pod pritiskom SAD ignorisati sve izborne krađe Tačijevih jurišnika i Tačija proglasiti pobednikom ovih parlamentarnih izbora, što će Tačiju omogućiti da nastavi posao premijera Kosmeta.
Neki analitičari na KIM tvrde da SAD zapravo sadašnjom podrškom Tačiju kupuju vreme svom miljeniku kako bi ovaj kao prvi čovek kosmetske vlade u narednom periodu mogao da uradi sve, na prikrivanju radnji za koje ga optužuje Dik Martijev izveštaj.
Bez obzira na sve Dik Martijev izveštaj je ipak pokazao da je nedodirljivima na KIM odzvonilo i da se čoveku koji više godina unazad vuče sve konce na KIM ipak bliži kraj.
Tragedija je, što se taj kraj odlagao više puta, i što nije bio mnogo pre. A da je za to bilo dovoljno dokaza pokazuju i dokumenti raznih obaveštajnih službi koje vršljare Južnom srpskom pokrainom. Doduše tajni...
Primera radi u originalnom izveštaju nemačke obaveštajne službe iz februra 2005. godine jasno se, tačku po tačku definišu radnje stvaranja čuvene zločinačke Dreničke grupe na čijem se čelu više godina unazad nalazi Hašim Tači.
U tom dokumentu Nemačke obaveštajne službe su jasno i nedvosmisleno pomenuti svi Albanci koji su pomogli Tačijevom usponu do zvezda.
Nakon izveštaja BND-a iz februara 2005. godine odnosi između nemačkih zvaničnika i Tačija su se osetno pogoršali. Da bi se od sredine novembra i početkom decembra 2008. godine odnosi u potpuno poremetili.
Naime 14. novembra 2008. godine pripadnici albanske tajne policije (ŠHIK) su pod izgovorom da su nemački obaveštajci bacilli bombu na sedište međunarodne civilne kancelarije u Prištini (nikad nije dokazano) uhapsili tri pripadnika nemačke obaveštajne službe BND, Roberta Kolera, Andreasa Brunkena i Andreasa Jakela. BND je, tad priznala da su uhapšeni njeni pripadnici, ali je odbacila tvrdnje da su oni izvršili bombaški napad u dvorištu Međunarodne civilne kancelarije u Prištini.
Na KIM se tad otvoreno tvrdilo da je hapšenje nemačkih obaveštajaca zapravo bila Tačijeva odmazda za tajni izveštaj BND-a iz 2005. godine. Tači je međutim tada to demantovao tvrdeći da je besmisleno govoriti o tome da su tri nemačka agenta žrtve neke vrste netrpeljivosti između njega i nemačkih zvaničnika. Uz to, Tači je obećao da će posredovati kod puštanja uhapšenih. Međutim samo posle nekoliko sati on je Nemcima jasno reko da je KIM suverena država i da se on neće mešati u posao sudstva. Pritom je izjavio:
„Prošlo je vreme kada se o Kosovu odlučivalo spolja. Kosovo neće menjati svoj stav. Ono što se mora menjati jeste odnos. Mi smo suverena država i to treba poštovati“, rekao je tad kosovski premijer Hašim Tači.
Na ovu Tačijevu izjavu reagovao je predstavnik BND-a on je tad smatrao da reakcija Nemačke na hapšenje agenata BND-a nije bila dovoljno oštra, pri čemu je podsetio da je Nemačka jedna od onih država koje Kosovu daju najviše novca.
Nemci su posle svih ovih zbivanja priznali da ih je ponašanje kosmetskog premijera mnogo koštalo. Ostali su bez jake grupe na terenu koju su godinama stvarali, uz to sa KIM su morali da povuku svojih 19 iskusnih špijuna.
Kako sad stoje stvari Nemačka Tačiju nije zaboravila njegove provokacije. Na KIM se danas otvoreno govori da je izveštaj Dika Martija osveta nemačkog BND-a Tačiju za hapšenje nemačkih obaveštajaca i kompromitaciju ne samo nemačke obaveštajne službe, već i nemačke države, i da se Nemačka neće smiriti dok se Hašim Tači ne nađe pred Haškim Tribunalom, a njegovi iz Dreničke grupe pred lice pravde.
Kako za „Svedok“ navodi jedan od neimenovanih nemačkih zvaničnika na KIM, bar tri odeljenja BND-a su se godinama bavila i bave Kosovom, uključujući Peto odeljenje, usredsređeno na organizovani kriminal. To je ono isto odeljenje koje je februara 2005. godine saopštilo da je premijer Hašim Tači ključna figura u kriminalnoj mreži kosovskih Albanaca. Sagovornik nedeljnika „Svedok“ ističe da je nakon hapšenja tri obaveštajca BND-a na KIM, na račun vlade kancelarke Angele Merkel stiglo niz oštrih kritika kako visokih zvaničnika Nemačke tako i javnosti jer je „Vlada dozvolila da je za nos vuče zemlja u kojoj je organizovani kriminal postao forma državnosti“, istako je za „Svedok“ nemački zvaničnik.
Od sagovornika nismo uspeli da saznamo da li je (ili ne) zveštaj Dika Martija pripreman u sedištu BND-a u Pulahu pored Minhena, gde zapravo radi prvo odeljenje nemačke obaveštajne službe.
Ovaj izveštaj nije tajna, kao što su to bili predhodni izveštaji KFOR-a iz 2004 i BND-a iz 2005. godine.
Očigledno da je svođenje računa Tačija sa nemačkom BND kosmetskog premijera dovelo na ivici provalije.
Nemačka, saznaje „Svedok“ sprema veliku potporu izveštaju Dika Martija, reč je o novim do sada nepoznatim dokazima o kriminalnim aktivnostima Tačija. Među kosmetskim analitičarima se govori da su Nemci spremili niz dokaza o saradnji Tačija i tačijeve OVK sa Al Kaidom i Osamom Bin Ladenom. Nemačka BND sve čini da američkim obaveštajcima i njihovim gazdama pruži dokaze da Hašim Tači više ne zaslužuje američku podršku.
Činjenice govore da je BND odavno pratila Tačija. Drugo odeljenje BND-a je više od deset godina pokrenulo operaciju praćenja telefonske komunikacije između pripadnika nekadašnje OVK, pod nazivom „MOFA99“. Operacija je bila tako uspešna da je izvestan broj nemačkih tehničara godinama bio stacioniran u Skoplju u prostorijama makedonskog ministarstva unutrašnjih poslova...Od tada, BND je održavao široku mrežu doušnika među značajnim ličnostima iz OVK i kosovske administracije.
Očigledno da je nemačka vlada zahvaljujući izveštajima operativaca BND znala sve o aktivnostima Tačija.
U tajnom izveštaju BND-a iz 2005. godine Tači je definisan kao vođa kriminalnog klana, koji se na KIM bavi: švercom droge, tu je on označen kao glavni bos na Balkanu. „Dešifrovali“ su pripadnici BND-a sve kod Tačija i njegovih, uključujući njihove političke aktivnosti, kontakte, ciljeve nacionalne i internacionalne.
Upravo je BND Tačija i ljude iz njegovog okruženja nazvao Dreničkom grupom, i Kosmet podelio na zone Duhađin i Lab. U izveštaju BND-a je u potpunosti opisan rad ljudi iz ovih grupa uključijući i njihovu međusobnu saradnju.
Džavid Haliti, Florim Maljoku, Ekrem Luka, Kadri Veselji, Ramuš Haradinaj, Sabit Geci, Rustem Mustafa su označeni kao ključni igrači, nosioci života i smrti na KIM.
U komentaru o ekonomiji Kosova BND jasno kaže: Ilegalni poslovi na Balkanu su glavni faktori ekonomije Kosova, nema posla, nema reformi, nestabilna politička situacija, nema inostranih investicija. Kosovom drmaju najmanje 20 mafijaških grupa koje su sve kontrolisane od svojih šefova. Poput sicilijanske mafije i kod albanskih mafijaških klanova na KIM vlada zakon Omerta (zakon ćutanja).
BND u svom izveštaju Hašim Tačija, Džavida Haljitija i Redžep Seljimija označava kao ljude iz Dreničke grupe. Oni rade zajedno, kaže se u izveštaju, pored Kosova imaju i odličnu saradnju sa mafijaškim klanovima iz Albanije, Makedonije, Bugarske i Češke. Za Dreničku grupu, navodno radi i Ekrem Luka, biznismen iz Peći.
Kako u tajnom nemačkom izveštaju piše, Hašim Tači je glavni nosilac svih aktivnosti Dreničke grupe, a nosilac posla je Džavid Haliti zvani Zeko, rođen 1956. godine u Novom selu kod Prištine. Dobar deo izveštaja BND-a je posvećen Haljitiju, za koga se kaže da je u Švajcarskoj studirao psihologiju koju nije završio, ali je zato uspostavio odličnu saradnju sa albanskom mafijom iz Švajcarske. Za Halitija operativci BND kažu da je početkom rata bio bodi-gard, a kasnije je postao agent Kosovske tajne službe. Za vreme vladavine Miloševića Haliti je imao jake veze sa srpskim obaveštajnim organima, uključujući Resor Državne Bezbednosti Srbije. Iz izveštaja BND-a se jasno vidi da je rađen sistematski i brižljivo, tako da nije ispušten ni jedan jedini detalj iz života Hašima Tačija i njegovih iz Dreničke grupe.
Za Džavida Haljitija se dalje kaže: Da njegova žena Violeta i njegovo troje dece kao i njegov brat Selim Haljiti žive u Švajcarskoj. Brat Violete Haljiti, Musaj Sadik je od BND-o definisan kao glavni rasturač droge i oružja u Pećkom okrugu. On je ujedno glavni čovek za naručena ubistva.
U daljem tekstu o Džavidu Haljitiju BND kaže da je Haljiti 04.03.2001. godine postao zamenik predsednika parlamenta Kosova. Haljiti je glavni čovek Hašima Tačija u njegovoj stranci PDK on je u toj stranci siva eminencija.
O Haljitiju BND dalje tvrdi da je 1997. godine aktivno radio na finansijama za UČK, sve vreme rata i posle bio je glavni savetnik Tačija.
BND u svom tajnom izveštaju otkriva da je 2000. godine zbog izuzetno loše reputacije Haljitija Tači pokušao da se distancira od njega, ali bezuspešno. Te 2005. godine Haljiti je, tvrde operativci BND-a, imao grupu od 100 Albanaca koji su delovali u đakovici, Peći, istoku, Klini itd, a dalje se kaže da je unutar organizacije oko Haljitija i dobar deo albanskog džet-seta sa KIM i Albanije. Grupa oko Haljitija je bila zadužena za kupovinu glasova na izborima. Interesantno je napomenuti da je Halitijeva grupa i na zadnjim izborima od 12. decembra 2010. godine označena kao glavna za kupovinu glasova za PDK i Tačija.
Haljiti je, tvrde Nemci, glavni za šverc goriva iz Albanije za potrebe „Kosovo Petrola“ čiji je vlasnik Hašim Tači. Kad je reč o Haljitiju, Nemci kažu da on za potrebe Tačija i partije kontroliše sve fondove uključujući i fond „Američko Albanske civilne lige“ formiran u Americi od američko-albanskih emigranata radi projekta „Velike Albanije“. O Haljitiju se dalje dodaje da je za vreme rata 1999. godine radio za srpsku policiju koju je obaveštavao o kretanju oružja na KIM. Bio je igrač na više strana, kaže se u izveštaju BND-a, uključujući i izraelski Mosad. Imao je odličnu saradnju sa Agimom Čekuom. Obogatio se pranjem novca stečenim trgovinom oružja, droge, belog roblja, duvana, nafte. Glavne kordinacije u poslu su išle iz Grand hotela u Prištini. I to nije sve kaže se u izveštaju BND-a, Džavid Haljiti je bio u odličnim odnosima sa Tačijem i njegovim ujakom Azem Suljom.
Grupa oko Tačija i Haljitija se zvala Albansko bratstvo. Novac ove grupe je Haljiti ubaciovao u restorane, robne kuće...Haliti poseduje više kuća u Vitomirici i jake poslovne veze širom KIM i Švajcarske.
Posebno poglavlje u izveštaju BND-a zauzima Drenička grupa: Pripadnici Dreničke grupe, kaže se u izveštaju BND-a su: Hašim Tači, Džavid Haliti, Veselji Kadri čovek koji je do juna 2008. godine bio šef tajne službe Kosova (ŠHIK), Redžep Seljimi, Fatmir Ljimaj, Jakup Krasnići, Sabit Geci. Svi ovi ljudi, osim Gecija koji je u zatvoru u severnom delu Mitrovice, su danas na najvišim političkim funkcijama na KIM, a njihovim radom koordinira Hašim Tači.
BND kaže du su Dreničku grupu uz kordinaciju Tačija stvorili: Redžep Seljimi, Sabit Geci i čuveni Haljiti Džavid. Ova grupa je na KIM raširila svoju kriminalnu mrežu. Obzirom da je Drenička grupa napravljena pre rata 1999. godine BND kaže da je ova grupa radila jedno vreme za češku mafiju u češkoj.
Treba naglasiti da je BND u svom izveštaju iz 2005. godine označila Tačija kao glavnog organizatora martovskih nemira 2004. godine na KIM gde je stradalo 28 lica, 600 ih je bilo povređeno, pritom je porušeno 16 pravoslavnih crkava i manastira. Naravno da Tači to negira.
ObaveštajciBND-a otkrivaju da je Hašima Tačija nakon njegovog hapšenja u Mađarskoj 2003. godine, oslobodio jedan od najpoznatijih mađarskih biznismena gorivom, za koga se kaže da i dan danas snabdeva Vojvodinu gorivom, ime ovog mađarskog biznismena se ne navodi.
BND navodno poseduje dokaze da je Ruska mafija ponudila svoje usluge Kosovskoj mafiji.
Izveštaj BND-a otkriva da Tači odlično sarađuje sa nekim nazovi biznismenima iz Makedonije pritom se apostrofira saradnja sa firmom: MILANO MERČEN DAJZING-GRUP iz Kumanova čiji je vlasnik BAJRUŠ SEJDIĆ zvani Milano, rođaka Tačija je udata za Bajruša. BND kaže da je reč o opasnom čoveku.
U izveštaju svojim gazdama u Berlinu BND piše da je Hašim Tači napravijo tajnu službu Kosova (ŠHIK) odmah nakon rata 1999. godine. Zadatak operativaca ove grupe je bio: Zastrašivanje i psihička i fizička likvidacija. Za tu službu su radili policajci iz Srbije, što ne isključuje da neki i danas rade. Ova tajna Tačijeva služba i danas radi u Albanskoj dijaspori u Nemačkoj sa sedištem u Baden Vitenbergu a vodi je Hasan. Minhensku ćeliju je vodio Musa, čovek iz Preševa.
Kako trenutno stoje stvari Hašim Tači će najverovatnije biti ponovo premijer Kosova, jer tako žele Amerikanci, pitanje je samo koliko dugo. Sve se ovih dana okrenulo protiv njega i njegovih iz Dreničke grupe. Obzirom da ga je izveštaj Dika Martija dobro „potkovao“ za Hag, ništa manje ga nije u svom iskazu pred sudijama EULEKS-a nije „pokopao“ i njegov saborac Sabit Geci koji se nalazi u zatvoru u severno delu Mitrovice. Inače Geci je bivši komanadant OVK, i jedan od ključnih ljudi u Dreničkoj grupi. Suđenje Dreničkoj grupi je u toku za sada su pred sudijama izvedeni poslušnici, verovatno se uskoro očekuje da se podigne i optužnica protiv Tačija i ostalih.
Na kraju svog izveštaja iz 2005. godine operativci obaveštajne službe Nemačke kažu: Kosovo je centar kriminalnih aktivnosti za celu Evropu. Kosovo je pretnja celoj Evropi jer ono i dalje gradi svoje kriminalne strukture pogotovu u delu krijumčarenja : droge, oružja, prostitucije i trgovine ljudima. Kosovo i ceo južni Balkan igraju i igraće važnu ulogu u tranziciji za drogu u pravcu Evrope.
Trafiking organa, a ne transplatacija
Svi srpski mediji, gotovo bez izuzetaka, kad je u pitanju izveštaj Dika Martija govore o Transplataciji organa. U izeštaju DIK MARTIJA, se kaže trafiking organa, a ne transplantacija, što znači da su organi prodavani nakon što su ljudima uzimani i stavljani u posebne medicinske kofe sa ledom. Niko još uvek ne zna koji su ljudi kojima su ti organi prodavani. Što znači da u žutoj kući nije vršena transplatacija već otimačina organa. Dik Marti u svom izveštaju to jasno kaže.

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Сви на Косову знају шта се дешавало. Али ћуте из страха“
Дик Марти
недеља, 19. децембар 2010.
(Infosud, 17.12.2010)


Извештај Дика Мартија о трговини људским органима на Косову је једногласно усвојен прошлог четвртка у Паризу у Комисији парламентарне скупштине Савета Европе.
Дик Марти се нада да ће ова открића покренути „динамику истине“.

Разговор водила Карол Ван



Тренутни премијер Хашим Тачи ће поднети оптужбу против Вас. Да ли вас то брине?

Већ сам доживео тако нешто у време када сам поднео извештај о тајним затворима 2007. године. Хтели су да ме пошаљу на суд. Данас више нико не оспорава да ти затвори постоје. Господин Тачи може да ради шта хоће. То ме не плаши...

Како објашњавате чињеницу да је требало више година да се чињенице успоставе?

Већина држава је била добро упућена на њих. Многе обавештајне службе – немачке, британске, италијанске, грчке – као и Еф-Би-Ај (FBI), су послали извештаје о злочиначким активностима Тачијеве групе различитим министарствима иностраних послова. Али су се они определили за политички опортунизам. Оно што је данас ново је то да их је неко објавио.

Да ли мислите да је Швајцарска учествовала у том политичком опортунизму?

Знам да је Господин Тачи био непожељна особа у Швајцарској у неком периоду. Берн је дакле знао да су постојали неки проблеми. Јер не верујем да се савршено часним људима забрањује улазак у земљу.

Али Швајцарска је одиграла важну улогу у признању независности Косова 2008. године.

У то време сам био председник комисије за инострану политику, и као и друге колеге, сматрали смо да је швајцарско признање Косова било пребрзо. Мислим да је међународна заједница знала ко су лидери ОВК. Пре неколико година је ОВК био сматран терористичким покретом.

Да ли информације које се налазе у том извештају могу да послуже као докази у судским истрагама?

Извештај садржи доста документованих индикација које би требало да подстакну било који судски орган да отвори независну и дубљу истрагу. Оно што сам успео да откријем са мало средстава – било смо екипа са троје људи и са пола радног времена – један мотивисан судски орган, и који би наравно имао политичку подршку, могао би не само да га потврди, већ и да открије још више тога. Проблем је у томе што, када су се определили за политички опортунизам, мислили су да више нема потребе бавити се прошлошћу. Међутим, будућност једне државе не може да се оснива на лажима и на неизреченом. Сви на Косову знају шта се дешавало. Али ћуте из страха. Подсећам вас да су многи сведоци ликвидирани пре него што су могли да се изјасне на суду у Хагу. Пре Харадинајевог суђења су чак сви били поубијани ( девет убијених сведока пре суђења бившег ОВК команданта Рамуша Харадинаја). Како мислите да људи под таквим околностима смеју да причају?

Шта Вам је било најтеже када сте водили ту истрагу?

Зид тишине. Балканско друштво је веома кланско и поштује принципе омерте (мафијашки закон тишине). Многима је боље да проведу пар година у затвору него да одају имена одговорних. Али неки су пристали да причају јер су били сигурни у то да ћу штитити своје изворе.

Да ли остају неке неразјашњене зоне?

Трговина органима је међународно распрострањена на забрињавајући начин. То је феномен који превазилази Косово и против којег се боримо на незадовољавајући начин. То је трагедија која сигурно има више жртава од тероризма.

Да ли знате нешто више о примаоцима тих органа у 1999. години и о умешаним државама?

Да, знам нешто више, али нисмо дали све детаље у знак поштовања тренутног суђења о трговини органима који се десио 2006. године у клиници Медикус у Приштини, и то испред носа међународних званичника. Убеђен сам у то да се делимично ради о истим особама које су умешане у трговину из периода 1999-2000. Такође нисам желео да ме оптуже да утичем на суђење.

Да ли сте контактирали Карлу Дел Понте како бисте разговарали о резултатима ваше истраге?

Срео сам је прошле године. Потврдила ми је да се узорци из те жуте куће налазе у архивама суда. Али када сам их затражио, ма моје чудо су ми рекли да су уништени. Тако да никаква дубља анализа није била могућа.

Шта очекујете од објављивања извештаја?

Када су ми наручили тај извештај у Савету Европе, нисам био одушевљен, али сам га урадио што савесније могуће. Сада је на надлежним властима да расветле цео случај. Надам се да ће извештај покренути динамику истине која ће охрабрити друге сведоке да причају.



(Превод: Светлана Максовић)
[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Hašim Tači upozorio sunarodnike da će nastradati ako kažu bilo šta o trgovini organima Srba na Kosovu!

BEOGRAD - Zanemeli! Premijer Kosova Hašim Tači, koga je specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti optužio da je odgovoran za trgovinu organima Srba na Kosovu, zapretio je svojim sunarodnicima da će završiti pod zemljom ukoliko bilo šta zucnu o tome, saznaje Kurir.

Izvor našeg lista blizak kosovskim vlastima tvrdi da su u Prištini veoma ozbiljno shvatili Tačijevu poruku, u šta smo se i sami uverili pozivajući albanske publiciste i analitičare, koji su do sada s nama sarađivali.

Publicista i vlasnik lista Koha ditore Veton Suroi uporno nije odgovarao na naše pozive, dok je analitičar Škeljzen Malići, pošto smo mu postavili pitanje, prekinuo vezu.

Azem Vlasi: Ne čujem vas dobro!

I Azem Vlasi nas je ljubazno saslušao.
- Ne plašim se nikog, ali vas ne čujem dobro. Pozovite me za pola sata - rekao je Vlasi, čiji je telefon nakon toga bio nedostupan.
Analitičar Haljilj Matoši, koji je u više navrata kritikovao slobodu medija na Kosovu, pravdao se da ne razume dobro srpski.
Na pozive Kurira nisu odgovarali ni analitičar Iljir Deda ni Fatmir Šeholi.

Barjabar: Dokazi uništeni

Sudski lekar Hose Pablo Barjabar, nekadašnji član misije UN na Kosovu, tvrdi da je u Nemačkoj, uz odobrenje haškog suda, uništeno 400 uzoraka DNK žrtava sa Kosova.
Karla del Ponte je, umesto što je objavila knjigu, mogla da pokrene istragu dok je bila na funkciji. Nemački policajci su 1999. godine prikupili 400 uzoraka DNK, ali kada sam ih zatražio, tri godine kasnije, odgovorili su mi da su uništeni jer je haški sud to dozvolio - izjavio je Barjabar.

1 Otmica

Pripadnici „Dreničke grupe“, kriminalne organizacije unutar terorističke OVK, Srbe i Rome hvataju na Kosovu. Tu ih vezuju ili drogiraju, ili vezuju i drogiraju.

2 Transport

Otete, vezane i/ili drogirane Srbe i Rome, obično traktorima, transportuju preko Prokletija do punktova na severu Albanije.

3 Pregled

Ekipe „lekara“ sačekuju otete Srbe i Rome, pregledaju ih i vrše potrebne pripreme za „operaciju“ odstranjivanja organa.

4 Operacija

Srbe i Rome uvode u operacione sale i, dok su još uvek živi, kasape ih i vade im srce, jetru, bubrege, oči i druge organe potrebne za transplantaciju.

5 Stavljanje ‘’na led‘’

Organe izvađene iz još živih tela Srba i Roma monstrumi stavljaju u posude predviđene za prenos vitalnih organa i šalju ih u smeru krajnjih „korisnika“ usluga.

6 Uklanjanje dokaza

Leševe nesrećnika kojima su povađeni organi albanski kriminalci zakopavaju u masovne grobnice u blizini Tropoje, u rudniku Deva i u Burelju.

7 Prevoz do aerodrome

Organe brzim automobilima prevoze do aerodroma „Majka Tereza“ u Tirani.

8 Prevoz do korisnika

Organe avionima razvoze u Tursku, zemlje Srednjeg i Dalekog istoka, ali i u zapadnu Evropu, gde ih čekaju primaoci.

9 Operacija

Još sveži organi Srba i Roma se presađuju u tela bogatih, ali očajnih ljudi kojima je transplantacija jedini način da prežive i koji ne pitaju za poreklo i cenu organa.

Novica Popović


Ljajić: Da se ne zataška zločin!

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić u izjavi za Kurir kaže da posetom Strazburu u ponedeljak želi da spreči zataškavanje izveštaja Dika Martija.
- U delu međunarodne zajednice sigurno će biti pokušaja da se cela priča relativizuje. Naša je obaveza da zahtevamo hitno sprovođenje istrage od Euleksa na Kosovu - ističe Ljajić i dodaje da Srbija ne želi da prejudicira ishod te istrage, već da optužbe koje su iznete budu na najozbiljniji način tretirane i proverene.
- Naš je zadatak da sve to prebacimo na pravni teren i ovo što započinjemo u Strazburu nastavimo u svim evropskim prestonicama. Znam da mnogima u međunarodnoj zajednici neće biti pravo što će morati da se suoče sa teškim zločinima koje je OVK počinio.

Krug smrti OVK

1Teroristi OVK, uz pretnju oružjem, kidnapovali ljude na Kosovu i transportovali ih do klanica na severu Albanije
2 Živim ljudima vadili organe i prodavali ih bogatim bolesnicima širom sveta
3 Za uslugu dobijali od 50.000 maraka po organu pa naviše
4 „Zarađeni“ novac se koristio uglavnom za finansiranje terorističke organizacije OVK, odnosno za kupovinu još oružja

Gardijan: Turski doktor vampir!

LONDON - Londonski Gardijan piše da istražitelji pretpostavljaju da je turski hirurg Jusuf Erčin Sonmez imao glavnu ulogu u ilegalnoj trgovini organima na Kosovu 1999. godine.
Gardijan piše da je nakon odbijanja Hašima Tačija da prizna umešanost u trgovinu organima na Kosovu počeo pravi međunarodni lov na turskog lekara, navodno umešanog u ilegalne transplantacije organa.
U određenim krugovima poznat je kao „doktor vampir“ ili „doktor strvinar“, navodi Gardijanov dopisnik, a Interpol ga traži zbog zločina protiv života i zdravlja, trgovine ljudima, trafikinga i ilegalne emigracije.

Vekarić: Tačijeva poseta Haradinaju je dokaz!

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić za Kurir kaže da će, ukoliko dođe do najavljene posete Hašima Tačima Ramušu Haradinaju u Sheveningenu, to biti samo još jedan dokaz za organizovanu kriminalnu spregu nekadašnjih ratnih drugova i vođa OVK.
- U ovom trenutku Tužilaštvo sprovodi istragu za tri slučaja, i to porodice Ramuša Haradinaja i Fatmira Ljimaja, i Dreničke grupe, kojoj je pripadao Hašim Tači - objašnjava Vekarić.

Mihajlović: Dug prema žrtvama

Milivoje Mihajlović, šef Vladine kancelarije za saradnju s medijima, smatra da je u ovom trenutku najvažnije da Martijev izveštaj ne ostane mrtvo slovo na papiru.
- To je dug prema žrtvama i njihovim porodicama. Niko ne sme da bude pošteđen odgovornosti - smatra Mihajlović.



[You must be registered and logged in to see this link.]

Досије Тачи - Свет о Тачију
Почиње лобирање за Мартијеву резолуцију у Савету Европе

Србија ће учинити све да овај документ не буде гурнут под тепих
Монах у Цркви Богородице Љевишке Фото Живојин Ракочевић

Иако известилац Парламентарне скупштине Савета Европе Дик Марти већ припрема седницу посвећену расправи о испуњавању резолуције Савета Европе о руско-грузијским односима, Србија се са несмањеним интензитетом бави његовим извештајем о Косову и припрема за седницу која ће бити одржана 25. јануара у Стразбуру.

Министар спољних послова Вук Јеремић нагласио је јуче у Луксембургу да се не сме дозволити да извештај о умешаности косовских лидера у трговину органима буде „гурнут под тепих зарад било каквих прагматичних интереса”.

„Ово је велики морални тест за међународну заједницу и морамо учинити све да се пуна и потпуно јавна сарадња оствари у циљу откривања истине”, рекао је шеф српске дипломатије.

Шта Србија заправо може да учини и како може да допринесе да извештај у којем су изнесене тешке оптужбе добије и епилог.

На питање шта Србија може конкретно да предузме у овој европској институцији Наташа Вучковић, чланица српске делегације и посланик у Скупштини Србије, одговара за „Политику” да ће се прво одржати састанак делегације на коме ће се размотрити не само извештај него и предлог резолуције и утврдити да ли ће и које амандмане поднети на резолуцију.

„Осим тога наши посланици ће бити активни и кроз рад политичких група, које ће се изјаснити првог дана редовног заседања о извештају Дика Мартија и о резолуцији, што је уобичајена пракса”, каже Вучковићева.

Редовна процедура подразумева да се правни комитет Парламентарне скупштине Савета Европе изјасни о амандманима који буду били поднети на предлог резолуције, а амандмане је могуће поднети најкасније 24 часа до пленарне расправе о извештају и резолуцији, односно најкасније до 24. јануара.

Вучковићева објашњава да ће секретаријат скупштине правити распоред говорника, а може да се догоди да иако се пријави свих седам наших посланика не говоре сви.

„Амандмани се подносе само на предлог резолуције, а не и на извештај. Скупштина дебатује о извештају, али се гласа само о резолуцији и, наравно, о амандманима”, каже Вучковићева.

На питање колико амандмани могу да измене суштину резолуције, ова посланица каже да највећу шансу да буду прихваћени у пленуму имају они амандмани који добију подршку известиоца и матичног одбора, у овом случају Комитета за правна питања.

Поред ове уобичајене процедуре у Парламентарној скупштини Савета Европе, извор „Политике” из владе каже да ће дипломатски представници покушати да „промовишу” извештај и да лобирају да резолуција буде усвојена на седници 25. јануара, и самим тим добије снагу документа целе организације, а не само њеног комитета за правна питања.

Лобирање ће се односити и на то у ком облику ће амандмани бити уложени и да ли ће они суштински изменити извештај.

Право је питање, међутим, да ли ће овај „случај” ући у финалну фазу, односно да ли ће правосудни органи урадити свој део посла.

У јавности се већ спекулише који би судски орган уопште могао да буде надлежан. Чак је и специјални известилац Марти јуче у Москви констатовао да је проблем у томе да се пронађе судска установа која би била у стању да спроведе независну истрагу и која „не би осећала на себи политички притисак споља”. „Познато је да је чак и тужилаштво хашког суда осећало притисак са многих страна”, рекао је Марти у интервјуу руском радију Ехо Москве.

Он је у том контексту споменуо такође као велики проблем да сведоци са којима је разговарао „ни на који начин не верују ни националним ни међународним државним институцијама”. Европски парламентарац је подсетио на сведоке оптужбе у процесу против бившег косовског премијера Рамуша Харадинаја пред хашким судом који су сведочили „у истражном процесу, али нису могли у суду, јер су пре тога убијени”.

На питање на које правосудне органе мисли, саговорник „Политике” из Владе Србије каже да је то првенствено Еулекс и органи на Косову које је под међународним протекторатом.

„Када резолуција буде усвојена онда треба да видимо да ли ће бити воље, снаге и доказа који ће омогућити истрагу на терену. А то већ зависи од тога колико Марти може да поткрепи извештај и од оних који су дужни да доставе доказни материјал и да омогуће истрагу на својој територији”, каже наш саговорник.

Би-Би-Си је пре два дана разматрао ситуацију да једино ако је препорука о деловању дата одвојено, а не у оквиру извештаја и резолуције, како је то учинио Марти, онда може да има дејство у смислу да свака земља појединачно разматра ту препоруку.

„До нас није дошао никакав сигнал да ту постоји неки проблем. Ми радимо оно што је редовна активност наше дипломатије, односно помажемо свима који су део структуре Савета Европе да овај извештај стигне што даље. Да ли ће препорука бити одвојена или не, стварно не знам у овом тренутку”, каже саговорник „Политике”.

С друге стране, има угледних дипломата које сматрају да није на Србији да било шта предузима него да је то на земљама ЕУ и органима Савета Европе да се активно укључе у овај случај кршења основних људских права.

„Треба смирено сачекати и видети да ли ће се на основу овог извештаја покренути судски поступак, што би изазвало велики политички земљотрес, или ће се, не дај боже, испоставити да за то нема довољно доказа, што би била ужасна брука за Мартија”, каже овај дипломата.

Иако Србија полаже велике напоре и наде да ће Мартијева резолуција бити усвојена у Парламентарној скупштини Савета Европе, она неће бити обавезујућа. „Да, то је тачно”, каже саговорник „Политике”, али додаје да би та резолуција имала снажну политичку поруку и послала јак сигнал најрепрезентативнијег представничког тела у Европи.

„Било је разних других извештаја који нису имали обавезујући карактер, попут извештаја Венецијанске комисије, а значили су пуно у процесима који су се овде одвијали”, подсећа наш саговорник.

Биљана Митриновић
објављено: 22.12.2010.
[You must be registered and logged in to see this link.]

Досије Тачи - Србија о Тачију
Мартијев преокрет: И Срби су жртве

[You must be registered and logged in to see this image.]

Дик Марти прозвао и силе протекторе, промоторе косовске независности
Дик Марти Фото Танјуг

Извештај швајцарског посланика у Европском парламенту Дика Мартија узбуркао је духове пре свега на Старом континенту и бацио ново светло на Косово. Председник Србије Борис Тадић уверен је да ће се у међународној заједници убудуће потпуно другачије гледати на косовски проблем.

„Србија је годинама чекала пред међународним институцијама један такав извештај. Ми смо апеловали да се сви злочини расветле, али ти апели претходних деценија нису прихватани са озбиљношћу. Сада је слика другачија и на томе сам захвалан Дику Мартију”, рекао је јуче Тадић, а преноси Бета.

Српски народ је у претходним годинама, како је оценио, у међународној јавности представљен као једини кривац за догађаје у бившој СФРЈ, али након извештаја Мартија, такво стање „пада у воду”. Тадић је изразио наду да ће опсежна истрага тог случаја расветлити процес стварања такозване државе Косово.

Колико је заиста реално очекивати да се слика о Косову и његовим лидерима промени?

Западне државе никада нису признале пуну независност Косова, оне су успоставиле надгледану независност, подсећа др Слободан Марковић, ванредни професор на Факултету политичких наука. „Косово је врста протектората Европске уније и САД и по Ахтисаријевом плану постоји читав низ механизама који су на располагању ЕУ и САД да тај протекторат држе под надзором. Због тога је извештај Дика Мартија, у ствари, нешто што се не односи само на протекторат него и на силе протекторе”, оцењује др Марковић.

Он очекује да последица Мартијевог извештаја може да буде јачање протектората, односно озбиљније надгледање контролисане независности. Уверен је, међутим, да неће доћи до оспоравања такве врсте независности.

„Проблем за БиХ и Косово је што када имате елементе протектората не можете суверено да одлучујете о свему ономе што се од вас очекује да бисте постали земља кандидат за ЕУ. Косово је, такође, означено као неслободна земља у извештају Фридом хауса. То показује да нешто није у реду јер ни после 11 година од увођења међународне управе не може да се консолидује демократија. Исти је случај и са Босном”, каже др Марковић уз констатацију да Мартијев извештај подржава онај део међународних аналитичара који годинама указују да су количина уложеног новца и остварени резултати у Босни, а посебно на Косову, у великој несразмери.

Према мишљењу др Радмиле Накараде, такође са Факултета политичких наука, главни актери, односно промотори косовске независности нису показали велико узбуђење што је само доказ да су одавно знали шта се дешава на Косову.

„Да је неко озбиљно хтео да истражи ову ствар било би доведено у питање успостављање косовске независности са овим премисама. Значи да није било у питању незнање него су неки други интереси надвладали. Можда ће неки људи са Косова бити ’замољени’ да се повуку са политичке сцене, али се неће ништа променити што се тиче статуса Косова”, уверена је др Накарада.

Мартијев извештај већ је произвео, како истиче, неке ефекте у међународном јавном мњењу. Најбоља илустрација је текст британског новинара Тима Џуде који углавном није био наклоњен Србима, а који сада пише о „разорном ударцу” на најмлађу европску државу и о минирању њеног кредибилитета. Стиче се, каже др Накарада, да је и Џуда изненађен оваквим подацима. Нека промена става може се очекивати и у академским круговима и једном делу јавности у којој Срби неће више бити тако сатанизовани као до сада.

Ј. Церовина
објављено: 21.12.2010.

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this link.]

PRESS
Bivši šef Unmik policije: Kušner znao za Tačijeve zločine

Istraga o umešanosti Hašima Tačija u svirepa ubistva srpskih civila na Kosovu i trgovinu ljudskim organima mogla bi lako da dovede do
otkrića da su u čitavu aferu umešani i neki visoki evropski zvaničnici

Hašim Tači i Bernar Kušner i danas su veliki prijatelji
Ljubav na kosovski način... Hašim Tači i Bernar Kušner i danas su veliki prijatelji

Jedan od nekadašnjih šefova UNMIK policije, Kanađanin Stju Kelok, tvrdi da je bivši šef UNMIK-a Bernar Kušner redovno izveštavan i da je morao da zna da postoji organizovani kriminal na Kosovu.


Lažov Kušner: »Ništa nisam znao«!

Bernar Kušner izjavio je pre nekoliko dana da sumnja u tačnost navoda iz izveštaja Dika Martija.

- Mi nismo znali ništa. Da smo znali, naravno da bismo uputili svoje ljude da utvrde činjenice i provedu istragu. Mi smo se danonoćno borili protiv organizovanog ili neorganizovanog kriminala, protiv nasilja - rekao je Kušner.

On je izjavio da je prvi put čuo za navode o trgovini organima iz knjige Karle del Ponte i da ga je to iznenadilo.

- Hašim Tači i njegovi saradnici kontrolisali su celo Kosovo, uključujući policiju i granice. Amerikanci su „izabrali" Tačija za lidera i bilo mu je sve dozvoljeno. Njegovi saradnici su uživali ambasadorski status. Ukoliko međunarodna zajednica ne bude adekvatno odgovorila na optužbe koje se navode u izveštaju Dika Martija, biće optužena da nije učinila apsolutno ništa da zaustavi tiraniju i da pokušava da 'pokrije' još jednog ratnog zločinca. Ovde je u pitanju kredibilitet brojnih organizacija i nadam se da će učiniti pravu stvar, narediti potpunu i nepristrasnu istragu o Tačiju, njegovim „saradnicima" i kako je uopšte uspeo da se dočepa vlasti - istakao je Kelok.

Nedodirljivi Tači

Kapetan Stju Kelok, nekadašnji šef odeljenja UNMIK policije za teški kriminal, tvrdi da je tadašnji prvi čovek misije Ujedinjenih nacija Bernar Kušner „morao da zna" detalje o organizovanom kriminalu na Kosovu, ali da je Hašim Tači bio među „nedodirljivima" jer je, još onda, odabran za lidera kosovskih Albanaca.

- Ne mogu da potvrdim da je Kušner znao za trgovinu organima, ali apsolutno nema nikakve šanse da nije imao informacije o organizovanom kriminalu na Kosovu. Komesar policije ga je redovno izveštavao, a i sam je postajao prava napast kada se pojavljivao na mestima zločina kako bi pridobio medije - rekao je Kelok RTS-u.

Uz NATO stigla i mafija

Kanadski policajac bio je šef Odeljenja UNMIK policije za teški kriminal 2000. i 2001. godine. On objašnjava da je na Kosovo, posle dolaska službenika Ujedinjenih nacija i trupa NATO, „stigla mafija".

- Glasine o trgovini organima pojavile su se još u moje vreme, ali nisu bile potvrđene. Bilo je glasina o bolnici u Prištini i kriminalnim aktivnostima koje se tamo odvijaju, ali u to vreme je bilo toliko mnogo drugih, gorućih prioriteta - rekao je Kelok.

Vojno-politički analitičar Ljubodrag Stojadinović, takođe, smatra da su za slučaj kidnapovanja i trgovine organima na Kosovu morali da znaju pojedini predstavnici međunarodne zajednice, a pre svih Bernar Kušner.
a2

Tači: Marti će se suočiti sa pravdom!

Kosovski premijer Hašim Tači je izjavio da ga najnovije optužbe neće sprečiti u realizaciji njegovih političkih ciljeva i istakao da uskoro namerava da poseti Sjedinjene Američke Države. Tači je optužbe iznete u izveštaju specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija da je mafijaš i trgovac ljudskim organima uporedio sa „nacističkom propagandom". On se u izjavi londonskom „Tajmsu" „zarekao na međunarodnu sudsku borbu" protiv Švajcarca Martija.

- Ovo je najteža uvreda koju sam doživeo kao čovek, otac i premijer - istakao je on.

„Tajms" piše da je Tači upozorio Martija, kojeg smatra „srpskim apologetom", da pripremi svoje advokate, pri čemu je stalno proveravao svoje reči sa prevodiocem na engleski jezik kako se nešto od onoga što je rekao ne bi protumačilo kao fizička pretnja Martiju.

- Marti će morati da se suoči sa pravdom zbog onoga što je učinio. Možda jeste državljanin neutralne zemlje, ali ne verujem da će pravda biti neutralna prema njemu - rekao je Hašim Tači.

- Većina zapadnih činovnika koji su sprovodili politiku Amerike znali su šta se na Kosovu dešava. Pre svih Bernar Kušner, kao i niži činovnici u međunarodnoj zajednici koji su bili na Kosovu. Zatim, Marti Ahtisari, koji je u svemu tome bio saučesnik stavljajući u svoj buđelar, na ime mita, taj prljavi novac. I naravno, Toni Bler! Imajući u vidu kako rade njihove obaveštajne službe, neverovatno je da on nije znao šta se dešava - kaže Stojadinović.

Haški svedok: Vadili organe i Ruskinjama!

BEOGRAD - Haški insajder K-144, na osnovu čijeg iskaza je pokrenuta istraga o trgovini organima Srba otetih na Kosovu, u svom svedočenju datom još 2001. godine rekao je da su u logorima na severu Albanije organi vađeni i otetim Ruskinjama, Rumunkama, Bugarkama i Moldavkama!

Prema njegovim tvrdnjama, u zloglasnoj „žutoj kući" u Burelu i u drugim logorima lično je video desetak žena koje je opisao kao „islužene prostitutke" kojima su vađeni organi pre nego što su bili ubijani!

- Bilo je tamo najmanje deset lepih žena. Bile su izmučene, izgledale su umorno i znatno starije nego što su zapravo imale godina... Pitao sam jednom prilikom ko su one. Rekli su mi da su to kurve koje su odradile svoje! - ispričao je svedok K-144 haškim istražiteljima.

Upravo na osnovu njegovog iskaza, glavna tužiteljka Karla del Ponte je svojevremeno napisala knjigu „Lov" u kojoj je prvi put opisala jezive zločine kojima je komandovao Hašim Tači.

- Otimanje Srba i vađenje organa bio je uhodan i veoma profitabilan posao koji se odvijao pod direktom kontrolom OVK i uz prećutnu saglasnost vlasti u Albaniji. Tokom ove akcije, prema evidenciji koji sam ja video, izvađeno je i preko Italije na crnom tržištu prodato više od 300 bubrega i još bar 100 drugih organa. Zarobljenicima su vadili i jetre, a u nekoliko slučajeva i srca. Bilo je i neuspešnih pokušaja vađenja plućnih krila i rožnjače sa oka - opisuje haški insajder K-144. (E. P.)

S. Vojinović

[You must be registered and logged in to see this link.]

Извештај о нехуманим поступањима са људима и илегалној трговини људским органима на Косову
[You must be registered and logged in to see this link.]




Дик Марти
уторак, 21. децембар 2010.


(Политика, 20.12.2010)

Дик Марти, известилац Одбора за правна питања Парламентарне скупштине Савета Европе. О његовом извештају скупштина ће расправљати 25. јануара 2011. када ће се гласати о предложеној резолуцији

Због структуре друштва косовских Албанаца, још увек веома клански оријентисаног, као и одсуства истинског цивилног друштва, било је изузетно тешко успоставити контакте са локалним изворима. Уз то иде и страх, често до границе правог терора, који смо приметили код неких наших доушника чим смо им саопштили шта је предмет наше истраге. Чак ни поједини представници међународних институција нису крили да нису вољни да се ухвате у коштац са овим чињеницама.

Тако је у критичном периоду, који је фокус наше истраге, ОВК имао контролу над пространом територијом која је обухватала Косово, али и неке пограничне регионе на северу Албаније. Контролу ОВК не треба схватити као неко структурисано вршење власти, а свакако је била далеко од контура државе. У току овог критичног периода почињени су бројни злочини и над Србима који су остали у региону и над косовским Албанцима осумњиченим да су „издајници“ и„колаборационисти“, или су постали жртве трвења унутар ОВК. Ти злочини су углавном прошли некажњено и тек годинама касније је направљен прилично скроман почетак по том питању.

Уводне напомене – преглед

1. У априлу 2008. Карла дел Понте, бивша главна тужитељка Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ), објавила је књигу мемоара, у коауторству са Чаком Судетићем, о својим искуствима у трибуналу. Књига је прво изашла на италијанском (La caccia-lo e i criminali di guerra). Скоро десет година по завршетку рата на Косову, у књизи су се појавила открића о трговини људским органима узетим од српских заробљеника, коју су наводно обављали главни команданти Ослободилачке војске Косова (ОВК). Те тврдње су представљале изненађење у више погледа и изазвале су мноштво снажних реакција. Пре свега, изненађујуће су биле јер су потекле од некога ко је имао највишу службену одговорност, у самом срцу судског система задуженог за кривично гоњење за злочине почињене током сукоба који су разорили бившу Југославију. Поред тога, и изнад свега, оне су представљале изненађење јер су откриле да је очигледно изостала званична реакција на наводе који су ипак сматрани довољно озбиљним да би их бивша тужитељка укључила у мемоаре.

2. Имајући пред собом предлог за Резолуцију (11574), што је захтевало темељну истрагу о делима која помиње Дел Понтеова и њиховим последицама како би се утврдила веродостојност тих тврдњи, жртвама обезбедила правда и ухватили починиоци злочина, Комитет за правна питања и људска права именовао је мене за известиоца и сходно томе ми наложио да предложим прелиминарни нацрт резолуције и сачиним извештај.

3. Одмах су ми били јасни ванредни изазови овог задатка. Дела која наводи бивша тужитељка, особа с међународном репутацијом, наводно су се догодила пре десет година и нису прописно истражена од стране било којег домаћег или међународног тела надлежног за поменуту територију. Све указује на то да су напори да се утврде чињенице о косовском сукобу и казне одговорни за ратне злочине пре свега били усмерени у једном правцу, засновани на имплицитној претпоставци да су на једној страни биле жртве, а на другој злочинци. Као што ћемо видети, стварност је, чини се, сложенија. Због структуре друштва косовских Албанаца, још увек веома клански оријентисаног, као и одсуства истинског цивилног друштва, било је изузетно тешко успоставити контакте са локалним изворима. Уз то иде и страх, често до границе правог терора, који смо приметили код неких наших доушника чим смо им саопштили шта је предмет наше истраге. Чак ни поједини представници међународних институција нису крили да нису вољни да се ухвате у коштац са овим чињеницама. „Прошлост је прошлост. Сада морамо гледати у будућност“, говорили су. Албанске власти су наговестиле да њихова територија није била захваћена сукобима и да немају разлога да отварају истрагу. Српске власти су реаговале, иако са приличним закашњењем, али до сада нису постигле значајније резултате. МКСЈ је са своје стране спровео истраживачку мисију на месту озлоглашене „Жуте куће“, мада је поступак био прилично површан и са професионалним стандардима који помало збуњују. Осим тога, мандат МКСЈ је био ограничен на јасно дефинисан временски рок и територију: Међународни суд је формиран да суди осумњиченима за злочине почињене само до јуна 1999, краја сукоба на Косову, и његова надлежност се не проширује на Албанију, осим у случајевима када Албанија изричито да овлашћење да се истрага спроведе на њеној територији.

4. Дела која нас тренутно интересују наводно су почињена углавном од лета 1999. па надаље, у ситуацији велике конфузије у целом региону. Српске снаге безбедности су напустиле Косово и војници Кфора (Међународне стабилизационе НАТО снаге за Косово) прилично су се споро утврђивали, док су десетине хиљада косовских албанских избеглица покушавале прво да стигну до Албаније а онда да се врате кући, а Срби опет да потраже уточиште на територијама под контролом српске војске. Владао је хаос: није било функционалне администрације народа Косова, а Кфору је било потребно поприлично времена да преузме контролу над ситуацијом, очигледно без потребног знања како да се носи са овако екстремним ситуацијама. Интервенција НАТО-а је у суштини била ваздушна кампања – бомбардовање Косова и Србије (операције које су по неким мишљењима прекршиле међународно право, јер их није одобрио Савет безбедности УН) – а на терену је де факто савезник НАТО-а била ОВК. Тако је у критичном периоду, који је фокус наше истраге, ОВК имао контролу над пространом територијом која је обухватала Косово, али и неке пограничне регионе на северу Албаније. Контролу ОВК не треба схватити као неко структурисано вршење власти, а свакако је била далеко од контура државе. У току овог критичног периода почињени су бројни злочини и над Србима који су остали у региону и над косовским Албанцима осумњиченим да су „издајници“ и „колаборационисти“, или су постали жртве трвења унутар ОВК. Ти злочини су углавном прошли некажњено и тек годинама касније је направљен прилично скроман почетак по том питању.

5. За време ове хаотичне фазе, граница између Косова и Албаније је практично престала да постоји. Није заправо било никаквог облика контроле, а тешко да је и било могуће применити правила с обзиром на огроман прилив избеглица према Албанији и њихов повратак у сличном броју пошто су непријатељства окончана. За време једне мисије на терену 1999. у име швајцарског парламента лично сам овоме присуствовао; изнад свега сам запазио како су с јединственом солидарношћу албанско становништво и власти прихватали косовске албанске избеглице. У таквој атмосфери су се фракције ОВК слободно кретале са обе стране границе, која је, као што сам истакао, у то време била више нека симболична линија поделе. Дакле, јасно је да је ОВК имала контролу у региону у том критичном периоду, како на Косову тако и у северном делу Албаније, уз границу. Међународне снаге су сарађивале са ОВК као са локалним органима власти у војним операцијама и обнови реда. Резултат овакве ситуације је то што су одређени злочини које су починили припадници ОВК, укључујући и неке лидере у врху ОВК, практично прикривени и остали су некажњени.

6. Злочини српских снага су документовани, јавно осуђени и, у мери у којој је то могуће, починиоцима се судило. Застрашујућу природу ових злочина заиста не треба даље описивати. Они су произашли из изопачене политике коју је Милошевић дуго водио, укључујући и оно време када је уживао пуно дипломатско признање у престоницама многих демократских земаља. Ти злочини су однели десетине хиљада живота и пореметили цео један регион нашег континента. У сукобу на Косову, албанско становништво је претрпело стравично насиље због сулуде политике етничког чишћења диктатора који је тада био на власти у Београду. Ниједан од ових историјских догађаја не може данас бити предмет недоумица. Међутим, паралелно с тим се појавила једна клима и склоност да се сви ови догађаји и дела посматрају кроз објектив који све приказује исувише јасно: на једној страни су Срби, приказани као зли угњетачи, а на другој косовски Албанци, виђени као невине жртве. У ужасима злочина не може да постоји принцип компензације. Основна суштина правде је да сви буду третирани на исти начин. Штавише, дужност је да се утврди истина и спроведе правда како би се обновио истински мир и да би различите заједнице могле да се помире и почну да живе и раде заједно.

7. Ипак, у случају Косова, преовладала је, изгледа, прилично кратковида логика: успоставити привид реда што је брже могуће, а избегнути све што би могло да дестабилизује регион, још увек у стању веома крхке равнотеже. Резултат је био такав облик правде који се једино може дефинисати као селективни. Некажњиви су постали многи злочини који су изгледа, на основу поузданих показатеља, директно или индиректно били дело највиших вођа ОВК. Западне земље које су се ангажовале на Косову нису се упустиле у директне интервенције на терену, определивши се за нападе из ваздуха, па је ОВК била њихов неопходни савезник у копненим операцијама. Међународни актери решили су да зажмуре пред ратним злочинима ОВК и одредили су као најважнији циљ да успоставе известан степен краткорочне стабилности. У суштини, ново Косово је изграђено на постојећим структурама домовинског покрета косовских Албанаца? Дакле, и међународне администрације које су се тамо смењивале, и влада САД, за коју се генерално сматра да игра важну улогу у дешавањима на новом Косову[1], морале су да одржавају добре односе са својим де факто савезницима на терену, пошто су они постали нови господари локалне политичке сцене. Ова ситуација, као што смо већ нагласили, на крају је осујетила изгледе да до краја сазнамо истину о почињеним злочинима, барем у случајевима где постоје све индиције да су у питању недела особа на положајима у власти или лица блиских онима на власти. Додатни проблем је то што ресурси међународне администрације под Унмиком нису били довољни ни по количини ни по квалитету да би се на ефикасан и непристрастан начин процесуирали почињени злочини. Временски ограничени уговори за већину иностраног особља Унмика и касније сталне ротације представљали су велику препреку спровођењу правде. Међународни званичници су нам рекли да им је било немогуће да сачувају поверљивост извора – што је суштински елемент за успех кривичне истраге – посебно због тога што су морали да се ослањају на локалне преводиоце који су често преносили информације особама под истрагом. Због тога је Еулекс морао да доводи преводиоце из других земаља како би безбедно обављао најосетљивија испитивања. Исти извори су нам рекли да би се приступ међународне заједнице укратко најбоље могао описати као „стабилност и мир по сваку цену“. Такав приступ је очигледно подразумевао да се не долази у сукоб са локалним актерима на власти.

8. Тако је мисија Еулекса, на задатку од краја 2008, наследила изузетно тешку ситуацију. Бројне досијее о ратним злочинима, посебно оне у којима су као осумњичени наведени борци ОВК, Унмик је предао у јадном стању (затурени докази и изјаве сведока, превелике временске паузе између непотпуних истражних радњи). Званичници Еулекса су чак отворено износили своје страхове кад смо одлазили у истраживачке посете да ће од бројних предмета просто морати да се одустане2. Неки од наших контаката, представници новог цивилног друштва у повоју, нису се устезали да критикују Еулекс: очекивало се да ће Еулекс коначно кренути на „недодирљиве“, чија је више него мутна прошлост била општепозната чињеница. Ипак, очекивања су била узалудна: било је много најава и обећања, али опипљиве резултате тек треба видети. Типичан је случај Назима Блаце, дувача у пиштаљку, који је јавно признао да је убијао по налогу људи који су данас на високим политичким положајима. Четири дана је прошло пре него што је ухапшен и стављен под заштиту. Начин на који се Еулекс буде бавио овим случајем биће важан тест колико је далеко спреман да иде у својој мисији промовисања правде.

9. Мора се ипак похвалити изузетна посвећеност многих припадника Еулекса – у време писања овог текста око 1.600 међународних руководилаца и 1.100 локалних радника – и њихова решеност да се суоче са изузетним изазовом који им је предат у задатак. Њихови напори су почели да дају опипљиве резултате, посебно у случајевима логора у Кукешу и клинике „Медикус“ у Приштини. Ипак, неопходно је да Еулекс добије експлицитнију и одлучнију подршку на највишем нивоу европске политике. Не може бити оклевања и недоумица кад је у питању потреба да се гоне сви осумњичени за злочине, чак и у случајевима када они заузимају важне институционалне и политичке положаје. Исто тако, Еулекс мора под хитно да добије приступ комплетној архиви коју су прикупиле међународне агенције које су претходно радиле на Косову, укључујући и документацију Кфора која је у међувремену враћена у земље које су дале војни допринос3, и документацију коју је саставио МКСЈ4. По мишљењу кључних особа које раде на терену, треба да постоји заједничка, јединствена база података која би се састојала од архиве свих међународних чинилаца, лако доступна истражитељима Еулекса. Човек мора да се упита шта би уопште могло да буде наведено као разлог зашто овај основни захтев није испуњен.

10. Косовска полиција (КП), мултиетничка по саставу, професионално је обучена, добро опремљена и очигледно ефикасна у борби против ситног криминала или мање тешких облика криминалитета. Са више од 7.200 униформисаних полицајаца и преко 1.100 помоћног особља, КП чине представници 13 етничких група, укључујући и 10% Срба. Према последњим анкетама, КП је друга, одмах иза Кфора, међу институцијама које на Косову уживају висок ниво поверења јавности. Високи међународни званичници су потврдили да је полиција „пристојна“, а судије „проблематичне“ – у смислу да су изложени застрашивању, корумпирани или под утицајем политичара. Ипак, посматрачи с којима смо разговарали имају различите процене о полицији. КП још треба да се докаже да би задобила пуно поверење својих међународних партнера, укључујући и колеге у Еулексу. Међу представницима међународне заједнице на Косову смо осетили колебања и сумње у одговору на питање да ли сви челници полиције имају неопходну политичку вољу да се најснажније супротставе свим облицима криминала; нарочито када се од полиције тражи да води борбу против организованог криминала и/или кривичних дела у која су умешани високопозиционирани политичари, а нарочито када треба да обезбеди заиста ефикасну заштиту сведока, што је веома осетљив и суштински важан елемент гоњења најозлоглашенијих и најопаснијих криминалаца.

11. Корупција и организовани криминал представљају највећи проблем у региону, што је показало неколико међународних студија. Проблем погоршава чињеница да су криминал, корупција и политика уско испреплетени. Чини се да масовно присуство међународног особља нимало није поправило ствари, заправо је довело до неких прилично чудних аномалија; на пример возач или чистачица у некој међународној организацији или страној амбасади по правилу зарађују знатно више од полицајца или судије, што неизбежно ремети скалу друштвених вредности.

12. Највећи приоритет из хуманитарне перспективе је да се разјасни судбина несталих лица. Број несталих је екстремно висок када се узме у обзир мали број становника Косова. Од укупно 6.005 случајева несталих лица које је регистровао Међународни комитет Црвеног крста (МКЦК), око 1.400 особа су пронађене живе и било је могуће открити и идентификовати 2.500 тела. Већина преминулих су косовски Албанци, од којих је половина ексхумирано из масовних гробница на територији Србије, а друга половина на територији Косова. Поред тога, постоји 1.869 несталих чија судбина није утврђена. Две трећине су косовски Албанци. По доласку Кфора 12. јуна 1999. нестало је 470 особа, од тога 95 косовских Албанаца и 375 неалбанаца, углавном Срба5.

13. Када говоримо о процени броја несталих, треба напоменути да су многе косовске албанске породице које су изгубиле своје вољене после 12. јуна 1999. наводно пријавиле ранији датум нестанка, пре овог „датума прекретнице“, због страха да ће њихове најдраже сматрати „издајницима“ које је ОВК казнила. Значајно је да косовски закон о накнадама за породице „палих бораца“ изричито искључује лица која су страдала након доласка Кфора. Што се тиче закона о накнади за породице несталих лица, који је још увек у фази расправе, став је косовских власти да би тај закон требало да обухвати само оне који су нестали после 1. јануара 1999. и пре 12. јуна 1999. Овакав став показује колико је проблем несталих косовских Албанаца и данас осетљива ствар. Према неким нашим изворима, та тема је и даље огроман табу и озбиљна препрека да се открије истина. Потрага за „издајницима“ је често бацала у сенку крваве заваде између фракција унутар ОВК и служила да заташка злочине које су починили припадници ОВК и њихови сарадници.

14. Садашња Канцеларија за нестала лица и судску медицину6 наводи да има велике тешкоће у раду са документацијом често лошег квалитета коју је наследила од претходника7; она очигледно има и проблем да мотивише и задржи запослене, који су наводно недовољно плаћени у односу на квалификације које имају. Напоре да се утврди судбина несталих лица такође отежава недовољна сарадња између различитих међународних организација и косовских власти, да не помињемо надлежне органе у Албанији. Док је Србија сарађивала у напорима да се ископају масовне гробнице за које се сумњало да постоје на њеној територији, иако не без почетних сумњи, испоставило се да је такве истражне поступке много компликованије спровести на територији Косова8 , и до сада немогуће на територији Албаније9. Сарадње са косовским властима нарочито није било кад је у питању 470 случајева несталих, званично регистрованих након завршетка сукоба10. Изостанак сарадње са властима Косова и Албаније у утврђивању судбине несталих Срба, па чак и косовских Албанаца за које се верује да су жртве ОВК, изазива озбиљне сумње да тренутно постоји потребан ниво политичке воље да се утврди цела истина у вези са овим догађајима.

15. Радној групи за нестала лица, којој председава МКЦК, у сарадњи са ОМПФ, потребна је свесрдна подршка међународне заједнице да би превазишла отпор који постоји код свих страна.

Таква подршка је важна и због преживелих рођака несталих особа, чија патња и даље представља велику препреку помирењу.

Запрепашћен поступком Хашког суда

16. Већ смо подсетили како су тврдње о трговини органима доспеле у јавност, добиле међународне димензије и подстакле Парламентарну скупштину Савета Европе да затражи израду овог извештаја. Нашироко се полемисало о такозваној Жутој кући, која се налази у месту Рипе, у близини града Бурела у централној Албанији – до тога да се учинило да ова кућа има монопол на пажњу јавности. Међутим, та кућа је била само један од многих елемената у далеко већој и сложенијој епизоди. Тачно је да је цела прича, изгледа, почела са открићима о Жутој кући. У фебруару 2004. МКСЈ и Унмик су заједнички организовали истраживачку посету овом месту, уз присуство новинара. Ипак, ова посета се по свим техничким стандардима не може посматрати као право форензичко испитивање. Људи који су учествовали у њој, а које смо интервјуисали, отворено су осудили недостатак професионализма, нарочито у погледу узимања узорака и бележења научних запажања. Осим тога, понашање неких чланова породице Катучи, која живи у тој кући, буди низ питања, пре свега због различитих и контрадикторних објашњења која су понудили објашњавајући трагове мрља од крви (откривене употребом луминола) у близини стола у главној соби. Глава породице је прво тврдио да су животиње са фарме ту убијене и истранжиране. Друго објашњење је било да се једна жена из породице породила на истом месту.

17. Ни МКСЈ ни Унмик, нити канцеларија албанског јавног тужиоца, нису после ове посете спровели било какво детаљније испитивање. Албански истражитељ који је учествовао у поменутој посети, штавише, пожурио је да јавно каже да није пронађен траг било које врсте.

Прикупљене физичке узорке на лицу места МКСЈ је касније уништио након што их је фотографисао, што ми је у писму потврдио садашњи главни тужилац МКСЈ.11 Морамо себи дозволити да изразимо запрепашћење што је такав један корак предузет.

18. Ни тим специјалног тужиоца за ратне злочине у Београду није дошао до неких конкретних резултата у овом случају, без обзира на значајан труд. Медијска халабука која је пратила истрагу сигурно није допринела њиховој ефикасности. Захваљујемо специјалном тужиоцу на сарадњи и спремности да помогне.

19. Екипе међународних тужилаца и истражитеља у мисији Еулекса, задужене да истраже наводе о нехуманом поступању, укључујући и оне који се односе на могуће случајеве трговине органима, оствариле су известан напредак, посебно у правцу доказивања постојања тајних притворских објеката ОВК у северној Албанији, где су наводно почињена и убиства. Међутим, Еулексову истрагу је до сада отежавао недостатак сарадње од стране албанских власти, које нису одговарале на специфичне, подробне захтеве за судску помоћ. У време писања овог извештаја, Еулекс није имао приступ комплетној документацији МКСЈ о овом делу истраге.

20. Даља истрага, коју је такође спровео Еулекс, о случају клинике „Медикус“ у Приштини, такође је на сличан начин отежана тиме што су власти неколико чланица Савета Европе и земаља посматрача са закашњењем одговориле на захтеве Еулекса за међународну правну помоћ.12 С обзиром на тежину наведених дела – трговина људским органима, ни мање ни више – оваква кашњења су несхватљива и несавесна. Треба подсетити да је почетна истрага довела до хапшења неколико осумњичених у новембру 2008. Од тада је издато више налога за хапшење других осумњичених који су тренутно у бекству.13 Ова истрага служи као још један доказ да у овом региону постоје криминалне структуре и мреже, у које су умешани и лекари, и које делују у региону као део међународне мреже трговине људским органима, без обзира на присуство међународних снага. Верујемо да постоје довољно озбиљне и значајне индиције да је овај облик трговине постојао много пре случаја „Медикуса“, и да су неке вође ОВК и њихови сарадници умешани у то одраније. Индикације су свакако сувише јаке да би се могао толерисати пропуст да се коначно спроведе озбиљна, независна и исцрпна истрага.

Ликвидирани сведоци

21. Сазнали смо из прве руке колико је тешко реконструисати догађаје на Косову у бурном и хаотичном периоду 1999–2000. Са изузетком неколико Еулексових истражитеља, било је и још увек има мањка одлучности да се утврди истина о томе шта се десило у том периоду и у складу с тим подели одговорност. Мноштво доказа који постоје против појединих врховних вођа ОВК изгледа у великој мери доприноси тој неодлучности. Било је сведока догађаја који су ликвидирани, и оних превише уплашених и самом чињеницом да их пропитују о овим догађајима. Такви сведоци уопште немају поверења у заштитне мере које би могли да добију. Ми смо сами морали да предузмемо прецизне мере предострожности у погледу појединих саговорника како бисмо их уверили да ће њихова анонимност бити строго чувана. При свему том закључили смо да су достојни поверења и успели смо да утврдимо да се њихове изјаве поклапају са објективно проверљивим чињеницама. Наш циљ, међутим, није био да спроводимо кривичну истрагу. Ипак, можемо да тврдимо да смо прикупили довољно убедљиве доказе да снажно захтевамо да међународна тела и умешане државе коначно предузму све кораке како би осигурали да се истина утврди, а кривци јасно идентификују и позову на одговорност за своје поступке. Знаци да су криминалци у дослуху са носиоцима највиших политичких и институционалних функција превише су бројни и превише озбиљни да би се игнорисали. Фундаментално је право грађана Косова да знају истину, целу истину, а то је такође и неопходан услов за помирење између заједница и за просперитетну будућност земље.

22. Пре него што пређем на детаље у вези са нашом истрагом, хтео бих да изразим захвалност свима који су ми помогли да обавим овај тежак и деликатан задатак. На првом месту, захваљујем Секретаријату Комитета, коме је помагао један спољни експерт, као и властима држава које смо посетили, и способним, храбрим новинарима истраживачима који су са нама поделили неке информације. Такође дугујем посебну захвалност особама које су веровале у нашу професионалност и у нашу дужност да штитимо њихов идентитет како их не бисмо довели у било какву опасност.

2. Уводни коментар о изворима

23. У току истраживања, обезбедили смо сведочења и исказе неколико десетина примарних извора: бораца и сарадника разних оружаних фракција које су учествовале у непријатељствима на Косову; директних жртава насилних злочина почињених на Косову и околним територијама; чланова породица несталих и умрлих лица; садашњих и бивших представника међународних правосудних институција са надлежношћу за догађаје на Косову (пре свега Унмика, Еулекса и МКСЈ); представника националних правосудних система, укључујући тужиоце са јурисдикцијом за догађаје у вези са Косовом (Тужилаштво за ратне злочине у Београду, Канцеларија генералног тужиоца у Тирани, тужилац, полицајци и функционери државне безбедности у Приштини и у три околне државе), хуманитарних агенција (укључујући Међународни комитет Црвеног крста и Међународну комисију за нестала лица); и разних припадника цивилног друштва и организација за људска права који су истраживали и извештавали о догађајима на Косову у за нас важном периоду (укључујући Фонд за хуманитарно право).

24. Наравно, покушали смо где год је било могуће да ова сведочења узмемо сами приликом посета Приштини, Тирани, Београду и другим деловима Балкана, било путем званичних састанака (on the record), било кроз поверљиве разговоре. Међутим, због низа околности – укључујући и њихове „нестанке”, из безбедносних разлога, због њиховог пресељења у иностранство, као и ограничења нашег званичног програма сусрета док смо обављали мисију у региону – неки од извора који су обезбедили сведочење нису могли да се лично састану са нама.

25. Затим, да бисмо добили истинита сведочења о наводним злочинима косовских Албанаца, суочили смо се са истим препрекама као и друга истражна тела током протекле деценије. Због укорењеног осећаја оданости клану и принципа части који је можда најбоље описан у експертском извештају за МКСЈ у случају Љимај,14 већина сведока албанске националности била нам је недоступна. Видевши да су два истакнута процеса МКСЈ довела до смрти тако много сведока, и на крају до неуспеха да се оствари правда,15 известилац Парламентарне скупштине са тричавим ресурсима у поређењу са МКСЈ тешко да је могао да преокрене шансе да сведоци пристану да с нама директно говоре.

Недодирљива „Албанска мафија”

26. Многе особе које су дуго радиле на Косову и постале најцењенији коментатори правних питања у региону упутиле су нас у то да је у организоване криминалне мреже Албанаца („Албанска мафија”) у самој Албанији и на суседним територијама, укључујући Косово и Бившу Југословенску Републику Македонију и дијаспору, вероватно теже продрети него у Коза ностру; чак и оперативци на најнижем нивоу радије би се одлучили на затворску казну од неколико деценија него да издају припаднике свог клана.

27. Тако смо се, у нужди и само када је то било потребно, ослањали на аудио и видео-снимке интервјуа са кључним изворима, које су обављали други. У таквим случајевима смо предузели све могуће кораке да сами утврдимо аутентичност и веродостојност тих извора; упоредили смо њихове исказе са информацијама добијеним од одвојених, независних извора за које они нису могли да знају; а од људи који су обављали интервјуе добили смо утиске из прве руке о околностима и условима под којима су разговори вођени.

ОВК није била витешка

28. Разговоре су обавили бивши полицајци и инспектори из неколико земаља, академски истраживачи и истраживачки новинари од угледа и поверења. Ми смо увек инсистирали да сва сведочанства буду поткрепљена другим доказима.

3. Детаљни резултати наше истраге

3.1 Општи утисак

29. Општи утисак који произилази из наше истраге у неколико аспеката се драстично разликује од уобичајеног представљања сукоба на Косову. Док се водила интензивна борба за будућност територије Косова, било је веома мало ситуација да су се супротстављене наоружане фракције суочиле једна с другом на било каквој војној линији фронта.

30. Ужасна злостављања којима су српска војска и полиција прибегавале покушавајући да потчине и на крају протерају албанско становништво с Косова добро су позната и документована.

31. Докази које смо открили су можда најзначајнији по томе што су често сасвим супротни толико форсираном имиџу Ослободилачке војске Косова, или ОВК, као герилске војске која се витешки борила да одбрани право свог народа да насељава територију Косова.

32. Иако је несумњиво било много храбрих војника који су били спремни да иду на фронт, да се суоче са великим недаћама и ако је потребно и умру за независну отаџбину косовских Албанаца, ови борци нису нужно били у већини.

33. Из исказа које смо успели да сакупимо, политика и стратегија неких лидера ОВК биле су много сложеније од једноставног плана да надвладају своје српске угњетаче.

34. С једне стране, руководство ОВК је чезнуло за признањем и подршком страних партнера, посебно владе САД. Имајући тај циљ пред собом, „портпароли” ОВК са добрим међународним везама морали су да испуне одређена обећања својим партнерима и спонзорима, и/или да се придржавају одређених одредаба договора, које су биле де факто услови да добију подршку из иностранства.

35. С друге стране, међутим, један број високих команданата ОВК наводно није пропустио прилику да профитира у рату, између осталог и тако што су за себе обезбедили личну и материјалну корист. Хтели су да обезбеде приступ ресурсима за себе и своју породицу/клан, нарочито кроз позицију моћи на политичкој функцији, или у уносним делатностима као што су енергетика (нафта), грађевинарство и некретнине. Они су хтели да се освете за оно што доживљавају као историјску неправду почињену над албанским становништвом у бившој Југославији. А многи од њих су изгледа били решени да профитирају максимално колико су могли док су имали оперативну контролу над појединим територијама на којима је владало безакоње (на пример у деловима јужног и западног Косова) и да обезбеде утицај и моћ – посебно финансијску – уз помоћ којих би за себе обезбедили упориште на другим подручјима (на пример у Албанији).

36. Истина је да су се најважније оперативне активности ОВК – пре, за време и непосредно након сукоба – одвијале на територији Албаније, где српске снаге безбедности никада нису биле распоређене.

3.2 Поделе унутар ОВК и везе са организованим криминалом

37. За две и више године откако се прво појавио 1996. године, ОВК се сматрао за маргиналну, лабаво организовану побуњеничку групу, чије су нападе на Југославију западни посматрачи сврставали у дела „тероризма”.

38. Наши извори блиски ОВК и сведочења заробљених припадника ОВК које је прикупила српска полиција, потврђују да су главне локације на којима су се борци ОВК регрутовали и обучавали биле на северну Албаније.

39. Добро је познато да су оружје и муниција шверцовани у делове Косова и Метохије, често на коњу, кроз тајне, планинске путеве из северне Албаније. Српска полиција је те акције описала као криминална дела бандита који су хтели да врше терористичке нападе на српске снаге безбедности. Косовски Албанци и држављани Албаније који су учествовали у овим операцијама кријумчарења представљали су то као херојски чин отпора против српског угњетавања.

40. Домаће јачање ОВК у смислу његове борбене способности, као и кредибилитета међу албанским становништвом на Косову, нарочито у току 1998, поклапало се са повећаном бруталношћу у акцијама српске војске и полиције.

41. Ипак, тек у другој половини 1998, уз отворену подршку западних сила, у чијој је основи било снажно лобирање Сједињених Држава, ОВК је у перцепцији међународне јавности обезбедила престижан имиџ носиоца ослободилачке борбе косовских Албанаца.

42. Та перцепција престижа је био највећи и најважнији иметак ОВК. То је подстакло најбогатије донаторе албанске дијаспоре да ОВК дотурају знатна финансијска средства. Појединачни представници добили су већа овлашћења да говоре и делују у име косовских Албанаца у целини. Такође, водеће личности ОВК приказане су као будуће вероватно најмоћније и најутицајније фигуре на послератном Косову.

43. Заиста, ова перцепција надмоћи ОВК, коју су у великој мери створили Американци, била је темељ на коме је ОВК постигла стварну доминацију над другим претендентима на власт, као што су Демократски савез Косова (ДСК) Ибрахима Ругове или „влада у егзилу” Бујара Букошија.

44. Према информацијама које смо добили од инсајдера, са истом жестином с којом је спроводила координиране војне акције против Срба, ОВК се борила, и вероватно је одвојила више ресурса и политичког капитала, да задржи предност у односу на ривалске фракције.

45. Истовремено, треба нагласити да ОВК није била једна јединствена група бораца по угледу на конвенционалну армију. Није било формално именованог главног вође, или „главнокомандујућег”, чији би ауторитет признали други команданти и чија би се наређења поштовала на свим нивоима.

46. Заправо, док је трајала борба око тога ко ће у будућности управљати Косовом, и како се распламсавао сукоб, ОВК је била дубоко подељена унутрашњом исцепканошћу.

47. Важни узроци поделе су биле супротстављене политичке амбиције, као и различите представе најзначајнијих личности ОВК о томе шта су прихватљиви параметри насилног отпора.

48. Тако се 1998. и 1999, а посебно после смрти славног команданта ОКВ Адема Јашарија16 , појавило неколико различитих ОВК фракција.

49. Сваку од ових група је предводио један од самозваних оснивача ОВК. Свака група се састојала од лојалног језгра регрута и присталица, често окупљених из редова неколико блиско повезаних кланова и породица, и/или груписаних на дефинисаној географској територији Косова. Свака група је одредила свог вођу као најсветлију наду да предводи борбу ОВК против Срба и избори се за самоопредељење косовских Албанаца, сарађујући по потреби са другим командантима ОВК.

50. Очигледно je да су састав и руководство ових „фракција” ОВК, уз већ постојећу популарност ДЛК, ти који су наставили ослободилачку борбу и суштински обликовали постконфликтну политичку сцену Косова.17

Фракције ОВК имају своје обавештајне структуре

51. Током последње деценије дужност највиших извршних служби на Косову подељена је између бивших водећих команданата ОВК, а већина политичких кампања заснивала се на томе колики је допринос кандидат дао за ослободилачку борбу, као и до које мере је у стању да стално промовише интересе косовских Албанаца када је реч о познатим и непознатим противницима.

52. Утврђено је да су, поред осталих облика самоодржања, разне ОВК „фракције” које помињем формирале и одржавале њене обавештајне структуре. На било који доступан начин и дефинитивно на маргинама правног и регулаторног система, највећи заговорници овог de facto облика ратовања ОВК наставили су да надзиру, и често покушавали да саботирају, активности својих противника и оних који могу да угрозе њихове политичке и пословне интересе.18

53. Поред тога, утврдили смо19 да су структуре ОВК јединица формиране, у значајној мери, у складу са хијерархијом, приврженошћу и кодексима части који преовлађују у клановима етничких Албанаца или проширеним породицама, а који de facto чине скуп закона, познат као Канун, у регионима Косова из којих потичу њихови команданти.

54. На основу аналитичких информација које смо добили од неколико међународних посматрачких мисија, потврђених од стране наших извора у Европским агенцијама за спровођење закона и бивших бораца ОВК, утврдили смо да се главне јединице ОВК и њихов

TURCI -
POSLUŠNE SLUGE GAZDE IZ VAŠINGTONA I NOVOG SVETSKOG PORETKA

11. 01. 2011. 21:51h 07:36h | Vestionline
Turski koljač-hirurg uhapšen zbog trgovine organima na Kosmetu

Turska policija pritvorila je u utorak u Istanbulu doktora Jusefa Sonmeza, osumnjičenog da je izveo više desetina operacija na Kosmetu u okviru međunarodne mreže koja je, kako se veruje, trgovala ljudskim organima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Hapšenje turskog doktora Jusufa Sonmeza

Turska novinska agencija Anadolija javila je da policija saslušava Sonmeza, prenose beogradski mediji.



Sudija Euleksa Džonatan Ratel rekao je početkom januara da su siromašnim ljudima, koji su transportovani na Kosmet iz inostranstva, davana lažna obećanja da će dobiti novac za svoje organe, koji su potom prodavani na crnom tržištu i presađivani bogatim pacijentima.

Ratel je 7. januara nastavio u Prištini saslušanje sedmoro ljudi sa Kosmeta, optuženih da pripadaju međunarodnoj mreži uključenoj u trgovinu ljudskim organima i tada naveo da je Sonmez bio ključni hirurg u operacijama koje su obavljane na privatnoj klinici "Medikus" u Prištini.
12. 01. 2011. 13:14h | Vestionline


Dr Frankeštajn: Nisam vadio Srbima organe

Turski hirurg Jusuf Sonmez, koji je uhapšen pod sumnjom da je na Kosovu i Metohiji učestvovao u presađivanju ljudskih organa, tvrdi da nije kriv. Doktor Strvinar, Vampir i Frankeštajn, kako su Sonmeza nazvali mediji, bio je pod istragom i turske policije zbog sumnje da se trgovinom organima bavio i u svojoj zemlji.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Hapšenje Jusufa Sonmeza

Hapšenje turskog hirurga Jusufa Sonmeza u Istanbulu potvrdio je Euleks u Prištini, ali još nije jasno da li će on biti izručen iako je osumnjičen da je učestvovao u ilegalnom presađivanju ljudskih organa u privatnoj bolnici "Medikus" u Prištini.



Turski lekar je osumnjičen da je bio jedan od "glavnih hirurga" koji je učestvovao u ilegalnom presađivanju ljudskih organa u prištinskoj privatnoj klinici "Medikus".


Jusuf Sonmez je i ranije bio sumnjiv zbog ilegalne trgovine ljudskim organima. Kako je pisala turska štampa on je i u Turskoj pacijentima iz inostranstva presađivao bubrege koje su prodavali siromašni građani.



Izvukao se iz problema u Turskoj

Prema pisanju lista "Vatan", koji se poziva na bivšeg inspektora ministarstva zdravlja, u tom slučaju nije dokazano da je Sonmez naplaćivao novac za vađenje i presađivanje ljudskih organa. Naime, turski zakon dozvoljava transplantaciju i doniranje organa pod uslovom da se ljudski organi ne prodaju.


Sonmez , koji je u utorak uhapšen u Istanbulu, demantovao je da se bavio ilegalnim poslovima sa presađivanjem ljudskih organa. U izjavi koju je objavio "Vatan" Sonmez je istakao da je nekorektno osumnjičen od turskih medija i demantovao da je na Kosmetu radio bilo šta što je u suprotnosti sa zakonima.



"Ja sam prikazan kao najveći kriminalac, čak kao lider kriminalne grupe. Ukoliko sam lider bande, gde su onda moji ljudi", napisao je Sonmez, prenosi agencija AP.
Prema poslednjim informacijama, doktor Sonmez je privremeno pušten na slobodu.

12. 01. 2011. 16:52h | Vestionline


Turski dželat na privremenoj slobodi

Turski lekar Jusuf Sonmez danas je u Istanbulu privremeno pušten na slobodu do eventualnog suđenja pošto je u Prištini osumnjičen da je učestvovao u ilegalnoj trgovini i presađivanju ljudskih organa na Kosmetu, javlja AP.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ko je garantovao za njega: Jusuf Sonmez


Sonmez je među devet lica protiv kojih se vodi istraga za ilegalnu trgovinu ljudskim organima posle operacija obavljanih na privatnoj klinici "Medikus" u Prištini, prenose beogradski mediji.




Turska inače ne izručuje svoje državljane drugim zemljama, ali dozvoljava da oni učestvuju u saslušanju kada se za to ukaže potreba. Ukoliko Sonmez bude osuđen, on bi u tom slučaju služio kaznu u Turskoj.




Sonmez (53), poznat i pod nadimkom "Doktor Frankeštajn", uhapšen je u utorak u Istanbulu na osnovu Interpolove poternice zbog sumnje da je učestvovao u operacijama vađenja organa na Kosmetu i u Azerbejdžanu kao deo međunarodne mreže trgovaca ljudskim organima.



Sonmezov advokat Husein Sevim izjavio je, kako prenosi turska štampa, da je njegov klijent priveden zbog "optužbi na Kosmetu".


Euleks ne zna ništa o izručenju Sonmaza

Misija EU na Kosmetu, Euleks, danas je saopštila da još nije poznato da li će Sonmez biti izručen Kosovu i Metohiji.

Policija u Prištini tražila hapšenje Sonmaza



Predstavnik policije EU na Kosmetu Kristina Herodes je pozdravila hapšenje Sonmeza i potvrdila je da je to uradjeno na osnovu poternice policije u Prištini, javlja AP. Ona je izjavila da je suviše rano da se kaže da li će turski lekar biti izručen javnom tužiocu u Prištini gde je pokrenuta istraga oko ilegalnog uzimanja i presadjivanja ljudskih organa u privatnoj bolnici "Medikus".




"Hapšenje je izvršeno na osnovu poternice Okruznog suda u Prištini u vezi sa takozvanim slučajem 'Medikus'. Tužilac iz kancelarije Specijalnog tužilaštva Kosmeta blisko sarađuje sa turskim pravosudnim organima kada je u pitanju istraga koja se vodi na Kosmetu", rekla je portparolka Euleksa Irina Gudeljević za KiM Radio iz Čaglavice.



Prema njenim rečima, u ovoj fazi je suviše rano da se kaže da li će Sonmez biti izručen na Kosmet jer o tome ne odlučuje Euleks.



Okružni sud u Prištini uskoro će odlučiti o potvrđivanju optužnice protiv lekara iz privatne urološke klinike 'Medikus' u Prištini, optuženih za trgovinu ljudskim organima.



Hapšenje turskog hirurha Jusufa Sonmeza u Istanbulu potvrdio je Euleks u Prištini, ali još nije jasno da li će on biti izručen iako je osumnjičen da je učestvovao u ilegalnom presađivanjnu ljudskih organa u privatnoj bolnici "Medikus" u Prištini.


Osumnjičeni turski hirurg Sonmez demantovao je da se bavio ilegalnim poslovima sa presađivanjem ljudskih organa.

[You must be registered and logged in to see this link.]