VAŠINGTON PROTIV PRAVOSLAVLJA I EVROPE

VAŠINGTON PROTIV PRAVOSLAVLJA I EVROPE

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ О ГЛОБАЛИЗАЦИЈИ

[You must be registered and logged in to see this image.]

»Драга децо духовна, живимо у тешким временима глобализације, у временима гажења основних људских права – права човека на живот, права детета да буде рођено, права родитеља да своје дете васпита и води, права мајке да буде брижна мајка свом детету и супруга своме мужу, права човека да буде човек!

Ствара се чудовишна глобалистичка цивилизација по мери изопаченог морала, без квасца вечног смисла људског живота. Таква цивилизација, све док је у супротности са васкрслим Христом и његовом благом науком, не може преживети. Имајући то у виду, будимо мудри и опрезни када прилазимо нездравој трпези понуде овога света. Изаберимо с ње само оно што је за Христа вредно и достојно нашег звања и достојанства.

Све псеудоцивилизацијско, извитоперено и нехумано одбацимо, као што је Христос одбацио понуду кушача на Гори кушања: ако ми се поклониш, све ово што видиш биће твоје!«

Упокојени патријарх московски и целе Русије, Алексеј Други:

[You must be registered and logged in to see this image.]

»Ми морамо схватити да се против руског народа води одлично испланиран рат, који има за циљ његово уништење«.


Alan Dals, direktor CIA-e (1953-1961), direktiva američkim službama bezbednosti pod naslovom »DOKTRINA AMERIČKE BORBE PROTIV ISTOKA»:

[You must be registered and logged in to see this image.]

»Rat je završen, polako ćemo sve izgraditi, i mi ćemo dati sve što imamo, svo zlato, svu materijlanu moć na magarčenje i zaluđivanje ljudi. Čovečiji mozak, svest ljudi skloni su promenama. Posejemo li tamo haos, mi ćemo neprimetno da im podmetnemo lažne vrednosti i primoraćemo ih da te vrednosti i prihvate. Kako? Mi ćemo naći istomišljenike, svoje saveznike i pomoćnike u njihovoj domovini. Malo po malo, mi ćemo odigrati grandioznu po svom obimu TRAGEDIJU POGIBIJE SVIH PRAVOSLAVNIH SLOVENA, I KONAČNO NEPOVRATNO ĆEMO UGASITI NjIHOVU NACIONALNU SVEST. Literatura, bioskop i pozorište će proslavljati najniža ljudska osećanja. Mi ćemo na svaki način podržavati one koji budu usađivali u čovekov razum kult seksa, nasilja, sadizma i izdaje – jednom rečju svake nemoralnosti. U upravljanju državom, mi ćemo izazivati haos i nered. Neprimetno, no aktivno i postojano, pomagaćemo despotizam činovnika, korupciju i neprincipijelnost. Čestitost i pravednost biće ismevani, nikome neće biti nužni i biće smatrani ostatkom prošlosti. Grubosti i naglost, laž i obmana, pijanstvo, narkomanija, izdajništvo, šovinizam i neprijateljstvo prema narodima – sve ćemo to kultivisati u svest ljudi. I mali broj, veoma mali broj ljudi će shvatiti o čemu se radi. Ali, takve ćemo ljude staviti u bespomoćan položaj, ismevati se sa njima, oklevetati ih i proglasiti ih otpadnicima društva. Mi ćemo rušiti duhovne vrednosti, vulgarizovati i uništavati osnove narodne moralnosti. Na takav način ćemo rasklimati pokoljenje za pokoljenjem, lovićemo ljude u detinjstvu i mladalačkom dobu, uvek ćemo glavnu stavku da bacamo na omladinu, demoralisati, razvrašćivati i obeščaćivati je. Eto, tako ćemo mi to da uradimo«.


Direktiva Službe bezbednosti Sjedinjenih država broj 20/1 od 18. avgusta 1948. godine:

»Mi moramo imati automatske garancije koje obezbeđuju da čak i nekomunistički, te nominalno prijateljski režim Rusije ne raspolaže ubuduće nikakvom vojnom moći, u ekonomskim odnosima da silno zavisi od spoljnjeg sveta, da nema ozbiljnu vlast nad glavnim nacionalnim manjinama, te da ne uspostavi nikad više ništa nalik na »gvozdenu zavesu«. U slučaju da takav režim uspostavlja neprijateljstvo prema komunistima, a prijateljstvo prema nama, moramo se pobrinuti da ovi uslovi i pored toga budu nametnuti. Ali, mi moramo ako ne milom, onda silom da ih pridobijemo radi zaštite naših interesa«.



Nazim Arifi, turski geopolitičar:

»Evropa je svesna turskih potencijala, svesna je i njene mnogoljudnosti. Evropa na Tursku gleda kao na zemlju sa potencijalnih 200 miliona stanovnika. Logično je da joj se neće suprotstaviti. Usto, muslimani u Evropi su nešto posve normalno. Kroz 20 godina će svaki drugi stanovnik Evrope biti musliman. Jer, visoki natalitet kod muslimanskih naroda, ekonomska migracija iz islamskih zemalja u Evropu, pad nataliteta kod evropskih naroda, prelaženje na islam, sve su to činjenice koje Evropa, htela to ili ne, mora prihvatiti.«

Karl Haushofer je pokazao kolika je moć predviđanja geopolitike. U svom geopolitičkom časopisu (br. 8, 1943), Haushofer ima jasnu viziju toga šta će se zbiti nakon II svetskog rata i pobede saveznika. On piše u tekstu pod naslovom Geopolitička dinamika meridijana i paralela:

»Kako stoje stvari, Sjedinjene države ostvarujući svoje planove geopolitičkog panamerikanizma i držeći pod kontrolom ceo američki kontinent, dakle tek ostvarivši prvi korak ka svojoj planiranoj svetskoj prevlasti, već usredsređuju i pokreću svoje snage ka tropskoj Africi, Iranu, Indiji i Australiji. Sjedinjene države orijentišu svoju geopolitičku ekspanziju po liniji zapad-istok težeći da koncept široke dinamike učine temeljom rastuće svetske moći. To im otvara mogućnost da već u bliskoj budućnosti ugroze sve potencijalne protivnike sa mogućnošću trećeg svetskog rata. Na taj način, po završetku svoje geopolitičke ekspanzije po meridijanima stvaraju osnovu za najozbiljnije ugrožavanje sveta, jer to nosi u sebi mogućnost da cela planeta bude porobljena od strane Sjedinjenih država.«

Prema dobrom zapažanju američkog povesničara Kenedi Pola o uzrocima propasti imperija tokom povesti sveta, Sjedinjene države pate od hronične, smrtonosne boljke koja je oborila sve prethodne imperije, a to je rastuća disproporcija između finansijskih moći i finansijskih potreba za održavanje svetske prevlasti, tj imperijalne sile. Doduše, Sjedinjene države uspevaju da prevladaju ovu disproporciju, budući da raspolažu moćnim sredstvom masovne obmane kao što je hegemonija dolara koja je danas uzdrmana, jer je postalo svima očigledno da je dolar sredstvo bez pokrića, sredstvo hegemonije najveće vojne sile sveta. A, s druge strane, Sjedinjene države primenjuju jednu vrlo staru strategiju vladavine koju Kinezi zovu ubiti neprijatelja tuđim nožem. Tokom čitavog XX stoleća Sjedinjene države su uspevale da ostvare svoje geopolitičke ciljeve posredstvom tuđih žrtava, tuđih zalaganja. To je dobro primetio nemački general i negdašnji član generalštaba NATO pakta, Hajnrih Jordis fon Lohauzen kada je analizirao ishode vojne operacije Pustinjska oluja (1991) koju su Sjedinjene države i njeni saveznici bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija sprovele protivu Iraka:

»Samo oni koji površno osmatraju vojne pojave misle da je tučeni, napadani neprijatelj obavezno i istinski neprijatelj. U ratu, neprijatelj je onaj kome se želi naneti šteta. Volja nanošenja štete često ima za svoj predmet nekog drugog, a ne deklarisanog neprijatelja. Taj drugi uopšte nije izložen (vojnom) napadu. Naprotiv, biva proglašen za saveznika. I zato taj drugi ne uzvraća. Takvi saveznici često postaju učesnici rata koji predvodi jedan od saveznika, obično najmoćnija, hegemonska sila, koja stvara uslove za njihovu buduću zavisnost i uništenje izvora njihovog bogatstva. Procedura koja se sastoji u preobražaju saveznika u vazala tokom zajedničkog rata stara je koliko i svet. Rimljani su postali majstori u toj veštini. Danas ih zamenjuju Amerikanci. Takvim su se pokazali u oba svetska rata. U oba slučaja, pod isprikom da žele da unište nemačku silu - njihov bitni cilj bio je potčinjavanje Evrope. Pedeset godina kasnije SAD imaju zadovoljstvo da vide kako njihovi saveznici i komercijalni partneri finansiraju vojni pohod koji je pokrenut da bi ih zapravo još vise podjarmio. A Nemci, uzorni učenici atlantske klase, u tome su krajnje pedantni.«

Kofi Anan, tadašnji generalni sekretar Ujedinjenih nacija, izjavio je odmah nakon što su prve bombe američkih i britanskih agresora pale na Irak: Ovo je tužan dan za Ujedinjene nacije i za svet. Moje misli su večeras uz irački narod i uz 370 humanitarnih radnika Ujedinjenih nacija koji su ostali u zemlji, i sa svima ostalima čiji su životi u opasnosti.

Nemci, doduše, nisu vojno učestvovali u operaciji Pustinjska oluja, ali su bili dužni da plate određenu svotu finansijskih troškova koja je prema računici Vašingtona iznosila oko 68 milijardi dolara, dok su Nemci izračunali stvarne troškove Pustinjske oluje i utvrdili da je njihov ulog mnogo manji, oko 30 milijardi dolara, ali su ćutke platili ispostavljeni i unapred određeni račun.

Posredstvom Pustinjske oluje Sjedinjene države su utvrdile monopol svojih kompanija i svoju hegemoniju nad Bliskim istokom, nad svetskim trezorom nafte koji pokreće svetsku industriju. Njihov cilj je bio i ostao da posredstvom tog monopola ucenjuju privrede i tehnologije koje zavise od nafte, od Evrope do Japana.

Šta nam je činiti? Kada nas savetuju Amerikanci i Englezi - treba da shvatimo da je za Srbiju i srpski narod najbolje da učinimo upravo suprotno od onog što nam savetuju.

mr Aleksandar K. Mitrović

[You must be registered and logged in to see this link.]