Uhapsio celu Srbiju

ПАРАНОЈА ТАДИЋА

Пише: Миодраг Новаковић


Председник, коме је потребна блиндирана лимузина од милион долара да би се са Дедиња пребацио до Пинирског парка, који не сме више да зађе међу "свој" народ, и коме се све више по глави мота "румунски сценарио" у коме хорде изгладнелих и обесправљених оружара, путара, малинара, ратара, и кога још све не, јуришају на Црвено Дедиње (црвеније него икада- што због срама који његови станари наносе Српској нацији, што због комунистичког педигреа владајуће елите која се ту скрасила), ових дана се сигурно осећа "нелагодно". У ствари "нелагодност" је исувише благ израз за опис параноје у којој се налази диктатор Борис Тадић...

Ми смо сви могли да пратимо ту параноју Тадића од његовог доласка на власт "давне" 2006 до сада. "Сечу српских кнезова" коју је започео његов претходник, Борис се потрудио да заврши... Уследили су недемократски и по много чему диктаторски закони о медијима, унутрашњим пословима, кривичном законодавству..., да не говоримо о уграђивању морално девијантних евроатлантских норми у Српско законодавство... И сво време хапшења, хапшења и само хапшења... Борис је напунио казамате Хашког Трибунала српским херојима а своје режимске казамате бунтовном српском омладином и политичким опонентима...

Ових дана, послушно пратећи наређења својих бриселско-вашингтонских господара диктатор Тадић је практично ухапсио целу Србију. Да би спречио добронамерне појединце, патриотске и верске организације да ураде оно, што "његова" држава не жели, или не сме. А то је да испуне своју патриотску дужност и помогну нашој поробљеној косметској браћи, Тадић је увео полицијски час и полицијске рације, који се у земљи Србији данас примењују само на православне Србе (не на „санџачке сепаратисте, или мађарске фашисте из Кањиже)... Срби су на српским друмовима хватани као зечеви од стране режимских полицијских и жандармеријских фаланги.

Довољно је било да режимски буздовани осмотре православни крст или икону на шофершајбни возила па да путнике приведу на "информативни разговор, искључе из саобраћаја, или пошаљу на "технички преглед"... Јужно од Рашке их хапсе са упереним „дугим цевима“… У тој антисрпској параноји "српски" председник је отишао тако далеко, да је чак привео Артемија, све са пратњом и аутобусом пуног монаха... Наравно, водећи и режимски медији су све то прећутали, или бар заташкали...

Замислите да су те десетине хиљада режимске полицијске паравојске биле послате на југ, у такозвану административну зону, не да се конфронтирају са НАТО-ом (али и то ако треба заштити животе голоруког српског народа на Космету) већ да обезбеде све алтернативне прелазе на КиМ, и помогну да се разбије нехумани и варварски НАТО карантин, у који су ставили српски "Северни Гето".

Не, диктатор Тадић је урадио управо супротно- сву ту булументу режимских буздована је ставио на располагање НАТО окупатору (објашњење за читаоце- НАТО је "видљив" окупатор на КиМ, и "невидљив" у Србији- кроз НАТО делегирану режимску окупацију наше отаџбине) да би спроводили репресију над Србима с обе стране линије "разграничења"...

И ако смо за тренутак помислили да је ту крај параноје диктатора Тадића, онда грешимо. Сам диктатор Тадић нам управо потврђује то своје стање хапшњем неких нових "ЈСО" завереника, који су попут сакривене прашине извучени испод режимског тепиха...

Интересантно је да су се овај пут на списку нашли људи, који су се по "паду" Милошевића безрезервно ставили у службу новог режима, и људи за које се већина аналитичара слаже да су у нову службу ушли "чистих прстију", односно да се нису огрешили о законе, како им сада параноидни диктатор приписује. Међу њима су водећи људи БИА-е, Жандармерије и још неких стубова власти диктаторског режима у Србији.... Изгледа да Тадићева параноја више не бира своје жртве- „бојим се“ да ће се ускоро на списку наћи чак и неки његови "блиски сарадници"...

Ако на све то додамо помпезну режимску најаву хапшења Караџићевих и Младићевих "јатака", онда се ова параноја заокружује у једну монструозну целину... Тим пре ако знамо, да Тадић на те спискове убацује, или покушава да убаци све бивше, или садашње опозиционе опоненте. Већини нас су позната нека звучна имена, која се одједном напрасно доводе у везу са "атентатима" "јаташтвом" и другим фантомским оптужбама. Поред Коштунице, Др Шешеља (коме вероватно спремају хапшење чим слети на Сурчин), ево сада су чак и Човића извукли из нафталина.

На списковима су и многи други, који наивно верују да су безбедни седећи уз Тадићеве скуте и верно му служећи, и наравно свесрдно издајући српске националне интересе. Уосталом шта ће нам бољи пример од тога како се евроатлантски господари и издајнички српски режим односе према својим слугама "из наших редова" јесте драконска хашка пресуда генералу Момчилу Перишићу. Наравно, да сви "употребљиви људи" имају свој рок употребе. Има га чак и Тадић (за његове евроатлантске господаре), али му његова параноја не дозвољава да то види...

Ако погледамо листе оних који су већ ухапшени, и листе оних који ће тек бити ухапшени, или ће бар бити покушано њихово хапшење(?)- приметићемо две категорије „ухапшеника“ које су се нашле на Диктаторовим "гулаг" списковима...

У прву категорију спадају политички опоненти, који имају потенцијал да угрозе дикатоторову власт на регуларним политичким изборима, и наравно ту су поред фамозног Коштунице, Шешеља, и многи други, нарочито они за сада "невидљиви", који још увек послушно седе уз диктаторове скуте молећи Бога да их Тадићева "евроатлатнска сабља" заобиђе, али за које постоје озбиљне индиције да за њих Хашко тужилаштво држи у фијокама тајне и тренутно "замрзнуте" оптужнице. Кажу да су кандидати за фијоку, између осталих: Вук Драшковић (због наводних злочина Гишкине Српске Гарде, која је својевремено била Вукова партијска војска), Тома Николић, због наводних ратних злочина у Славонији као добровољац, па чак и "Слобин мали" Ивица Дачић (њему још увек пакују), и још неки. Наравно да су сви они у садашњјој фази још увек "употребљиви кадрови"- али како расте Диктаторова параноја, тако и њиховој употребној вредности убрзано истиче рок....

Наравно, овде желим да истакнем да за ове горње "про-режимске политичаре", бар како сам ја лично убеђен, не постоје било какви чврсти докази за подизања хашке оптужнице, као што нису постојали ни за већину Срба већ осуђених на деценијске робије у хашком казамату, али то их ипак није спасило зле судбине. За то је управо најбољи пример генерала Перишића...

Али Хашки победнички суд не функционише ни по каквим приниципима правде и хуманости. Тај политички трибунал, управо доноси одлуке базиране на политичким потребама евроатлантских господара и њихових поданичких режима, попут овог Тадићевог. У адвокатским круговима кружи анегдота, да је у Хагу "свако невин док му се не докаже да је Србин". Та анегдота на пластичан начин дочарава сурову реалност те квази-правне институције. Дакле, ових дана не бих био у кожи Тадићевих парламентарних опозиционих опонената, али ни његових коалиционих поданика...

Остаје нам још друга категорија, која посебно добија на тежини задњих месеци - то су људи из редова режимског репресивног апарата. Углавном кадрови који су преузети од старог Милошевићевог режима, и за оданост у новој служби, им је обећан имунитет од било каквих будућих просекуција. Наравно, као што видимо на овим задњим примерима, то је ипак било "обећање лудом радовање".

Ти "кадрови" који су се напрасно нашли на списку за одстрел, не само ових дана, већ зањих месеци, па и година сво време су вукли стигму "кадровских потурица" и режим их никада није ни сматрао "морално-политички подобним“, нити им је веровао. Њима је рок употребе, можда само на први поглед истекао напрасно...

Тадић има своје "дебеле" разлоге да им не верује, и да их из истог разлога стрпа у "ћорку". Ако смо пратили у задње време неке изјаве из кругова тих „кадрова“, које су се појављивале у штампи, али су такође кружиле и "иза сцене", могли смо да приметимо да се у редовима Тадићеве "Преторијанске гарде" појављују напрслине, и да су поједини званичници, али и читаве полицијске и жандармеријске синдикалне организације, почели јавно да се дистанцирају од "недемократске" употребе полиције и осталог репресивног апарата према властитом народу, од стране диктатора Тадића.

Ако на то додамо недавно чувено писмо официра Војске Србије министру одбране Шутановцу, у коме свог „команданта“ отворено прозивају због некомпетентности, и чињеницу да је у медијима, посебно на "социјалним мрежама" (интернет форумима, ФБ, Твитеру) све више званичника и официра из редова полиције, жандармерије, Војске Србије, и других режимских служби, који јавно стављају до знања да се не слажу са погубном и издајничком политиком Тадића, неки чак и отворено прилазе патриотским групама у оквиру тих „мрежа“... Онда се та слика заокружује!

Можда ће некима овакав текст звучати фантастично и сензационалистички, али чињенице које су већини нас видљиве чак и "голим оком": препуни српски затвори српске младежи и политичких опонената, безграничне колоне српских сужњева које српски режим и даље шаље на "хашко губилиште"- сви они: похапшени, они који ће тек бити ухапшени, као и они који се надају да неће никад, из редова политичке елите, државних званичника, официра, и многих других- све то само потврђују.

Да не отварамо овде питање режимске најаве политичких и судских забрана родољубивих покрета и партија, и консеквентно хапшење и просекуције њихових чланова и лидера, што би онда отворило целу нову тему... Горња слика се тако, не само заокружује, већ постаје још мрачнија...

Закључак: Време, је не само да разбијемо режимски медијски мрак, већ да разбијемо и сам параноидни, и диктаторски Тадићев режим. То морамо да урадимо не сутра и "можда", већ данас и одмах... Време не ради за нас. Ћутање и повијање главе ће само резултирати у то да ће нас тај режимски параноидни мрак прогутати једног по једног, све док не прогута и нашу отаџбину...

(оригинално објављено на „Фејсбук Репортеру“- [You must be registered and logged in to see this link.] )