Beli slez

Raste po vlažnim livadama, vrtovima, pokraj puta. Isto tako uz obale reka i jarcima, svagde gdje se nalazi vlažna, muljem nanešena zemlja. Beli slez je do 1 m visoka, malo razgranata, sa baršunasto belim, jajolikim listovima. Stabljika je puna srži. Iz zglobova ge izlaze listovi, na vrhu stabljike, izlaze kite belih ili svetlo-roza cvetova. Cvetovi imaju pet sraslih latica, bez mirisa i sluzastog ukusa. Sadrži hranjive materije, masno ulje, saharozu, pektin, sluzi... Sluz se u hladnoj vodi rastavlja na glikozu, galaktozu i ksilozu. Lišće i cvet se bere u toku cvetanja, od juna do septembra, a koren u oktobru, jer tada ima najviše sluzi. Od cele biljke, koren je najlekovitiji. Koren se mora dobro oprati prerezati uzdužno i osušiti. Onda se nareže na sitne komadiće. Mora biti sasvim beo (ako se, kad se natopi u vodu, na površini pojave sitni beli crvići, mora se sve baciti). Koren se ne sme kuvati ni preliti sa vrelom vodom, jer mu to smanjuje lekovitost. Slezova sluz je sredstvo protiv upala sluznica mokraćnih, spolnih, disajnih i probavnih organa.
Sluz od belog sleza
1 supena kašika isitnjenog korena od sleza preliti sa ¼ l hladne vode i ostaviti da se namoči oko 10 sati. Povremeno promešati. Nakon toga procediti. Prema potrebi za piće ili grgljanje ugrijati.

Ukoliko se pravi mešavina sa drugim čajevima, onda se čajevi moraju napraviti posebno i tek pre pijenja sastaviti.

Slezov čaj
1 supena kašika slezova lišća i cvetova prelije se sa 2-3 dl. ključale vode, poklopi i ostavi 10 minuta da stoji. Nakon toga se procedi. Pije se gutljaj po gutljaj. Dnevna doza je tri šolje, koje uvek treba sveže pripremiti. Pije se nezaslađen za bolove u želucu ili crevima.
Čaj od belog sleza zaslađen sa medom je dobar za kašalj, bronhitis i astmu.

Izvor