U Srbiji nema krize za bogate

U Srbiji nema krize za bogate: Raste prodaja "mercedesa", nakita, skupih aranžmana..

Miljana Leskovac - Marija Nikolić | 06. 03. 2012

Dok većina Srba razmišlja kako da skrpi kraj s krajem, prodavci luksuzne robe zadovoljno trljaju ruke. Automobili, nakit, garderoba i basnoslovno skupa putovanja dobro se prodaju, a prodavci kažu da nisu strepeli od krize jer se “ono najskuplje u Srbiji uvek prvo proda”. U 2011. prodato je 516 “mercedesa” (od kojih je najskuplji S500 - 150.000 evra), brzo su rasprodati „samsung“ 3D televizori od 524.999 dinara, dok je jedan Beograđanin dao 68.000 evra da bi na devet dana rezervisao malo grčko ostrvo.

U Srbiji je u 2011. prodato: 488 “audija”, 402 BMW-a i 516 „mercedesa”

Profili kupaca su razni, od doktora i advokata do internet stručnjaka i ljudi iz diplomatskog kora. Ipak, najskupoceniji od luksuznih modela obično prvo odu u ruke biznismena, sportista i političara, otkrivaju nam prodavci. Ovi poslednji nikada ne štede kada je reč o njihovoj lepšoj polovini.


- Od 2009, kada je proglašena svetska ekonomska kriza, naša kompanija je dostigla veliki procvat i obrt u prodaji. Prošle godine prodali smo neke od najskupljih komada: prstenje „lumier“ u 18-karatnom zlatu sa brilijantima od 437.900 dinara i druge komade prstena „nautilus“ koji koštaju 291.400 dinara i više - kažu u prodavnici nakita “Frey Wille”.




Tražena krstarenja
Nakon što je “Kosta Konkordija” potonula, Srbi se masovno prijavljuju za krstarenja.
- Mi smo pametan narod. Građani znaju da je nakon tragedije cena krstarenja skoro prepolovljena, a obezbeđenje broda udvostručeno da se takva tragedija ne bi ponovila. Oni to koriste i u pet puta većem broju se prijavljuju za krstarenje - ističe Kosta Zarić iz agencije „Ponte“.


Sociolozi smatraju da je stanje na tržištu zapravo slika i prilika srpskog društva kakvo postoji već godinama unazad. Polarizacija na izuzetno bogate sa jedne i siromašne građane sa druge strane, s izuzetkom malobrojne srednje klase, učinila je da se i prodavci oslanjaju na srpsko pravilo prodaje: “uvek se prvo pazare najjeftinije i najskuplje stvari”.


- Srednja klasa počela je da izumire još pre 30 godina, pa se desilo da su mnogi koji su bili gore, otišli dole i time uvećavali siromašni sloj. S druge strane, dolaskom stranih firmi pojavilo se više mogućnosti za bolje plaćene poslove, a do kojih opet mogu doći samo sposobni i obrazovani pojedinci koji se potom svrstavaju u višu klasu - priča sociološkinja Jelena Petrović-Desnica.


Ona ne spori i da se mnoge stvari kupuju samo radi prestiža jer, kako kaže, nema drugog razloga da neko jaknu ili haljinu plati hiljade evra. To ne poriču ni u luksuznim prodavnicama “XYZ Premium Fashion Store”, gde su u toku prošle godine ispražnjene sve zalihe skupocenih “armani” jakni.


- Naši klijenti su pre svega osobe koje prate događanja na glavnim pozornicama mode, koje žele da se istaknu svojom odećom, odnosno koje odećom iskazuju status u društvu. Zato je i raspon profesija naših klijenata širok, a među njima su mahom sportisti, estradne ličnosti i biznismeni - dodaju u “XYZ Premium Fashion Store”.

Luksuz prodavan u Srbiji u 2011.
Proizvod Cena
Televizor „samsung UE-60D8000“ 3D LED 524.999
Laptop „apple macbook pro MD311ZHA“ 272.999
Veš-mašina „miele W 1934 WPS“ 154.000
Valjak za peglanje “miele B995 D“ 174.900
„General electric“ frižider kombinovani 354.000
“Lumier” prsten 437.900
“Mercedes benz” CLS 250 CDI 6.000.971
“Mercedes benz” S 500 4M L 15.000.000
Putovanje Grčka (9 dana) 6.800.000
*cene su u dinarima




Bogataši, pak, ne vode računa samo o svom spoljnom izgledu, već i o tome kakav će utisak ostaviti kada nekoga ugoste u domu. Tako osim skupocenog nakita i garderobe, i luksuzni nameštaj ide kao alva - u jednom salonu jastuče za sofu plaćeno je više od 100.000 dinara.


Slična iskustva imaju i u „Eurosalonu“.

- Oko 20 odsto kupaca pazari luksuznu robu na godišnjem nivou. U našoj ponudi trenutno je najskuplji komad „Kavalijev“ trpezarijski sto koji košta 786.304 dinara, sa pripadajućim foteljicama po ceni od 244.685 po komadu. Shodno interesovanju koje vlada za njega, verujem da će ubrzo naći mesto u nečijem domu - tvrde u “Eurosalonu”.



Desnica ističe da borba za prestiž nije karakteristična samo za Srbiju, već je deo nove, potrošačke kulture koja postoji širom sveta.


- Moderno potrošačko društvo postavilo je novac kao osnovno merilo vrednosti i statusa, pa svako ko ima više novca, oseća se sigurnijim. Prostije rečeno, niste bogati ako imate mnogo novca u novčaniku, već ako se to vidi po vama. Pored toga, znanje i tehnologija sve više idu napred i razvijaju potrebu za boljim automobilom, televizorom, kompjuterom, telefonom... - zaključuje ona.


Imućnija manjina će, takođe, samo uživanja radi uplatiti najskuplje destinacije za odmor. Ekstremni primer je slučaj jednog Beograđanina koji je letos platio 68.000 evra da bi na devet dana rezervisao malo grčko ostvro sa vilom.


- Želeo je da provede odmor samo sa porodicom na pustom ostrvu. Nije pitao koliko košta. U cenu su bili uključeni savremeni gliseri koje su tokom letovanja koristili za prevoz. Inače, većina mojih klijenata nisu skorojevići, već bogati, porodični ljudi koji samo žele lepo putovanje. Dvoje Srba nedavno je rezervisalo krstarenje svetom od 108 dana koje su platili 18.000 evra po osobi - kaže Saša Zarić, vlasnik turističke agencije “Ponte”.

Izvor Blic