Noć veštica i planetarni genocid

Noć veštica i planetarni genocid



Nije svakako slučajnost da su Ujedinjene nacije odredile da “Dan 7 milijardi ljudi” padne na isti dan kao i „Halloween“ – „Noć veštica“. Možda žele da istaknu da će to biti “zastrašujuće” da mi imamo 7 milijardi ljudi na ovoj planeti, ili možda pokušavaju da nam pošalju poruku da je određivanje da “Dan 7 milijardi ljudi” padne baš na taj dan kada je i „proslava smrti“ (tj. „noć veštica“).



Ujedinjene nacije su službeno odredile da 31. oktobar postane “Dan 7 milijardi ljudi”. Na taj dan Ujedinjene nacije procenjuju da će populacija sveta, po prvi put, dostići 7 milijardi ljudi. Ali, umesto da se ovaj “kamen temeljac” od 7 milijardi ljudi proslavlja po onome šta pretstavlja, UNPF (Fond za populaciju Ujedinjenih nacija) se nasuprot tome skoncentrisao da 31. oktobar upotrebi kako bi podigao svest o mogućnosti “održavanja” činjeničnog stanja u svetu, kao i o neophodnosti “održavanja napretka sveta” zbog samog činjeničnog stanja.


Drugim rečima, Ujedinjene nacije se još jednom izjašnjavaju da na ovoj planeti ima previše ljudi i da moramo preduzeti dodatne, direktne mere kako bi umanjili plodnost kod ljudi.

Smanjiti stanovništvo za dobrobit planete

Tokom proteklih godina, UN i druge međunarodne organizacije su postale smelije u pokušaju sprovođenja bolesnih planova svetske elite. Većinu proteklog vremena organizacije kao UN su upotrebljavale kako bi jednostavno govorili o “stabilizaciji” globalne populacije, ali, kao što ćete u ovom članku videti, ima mnogo onih među globalnom elitom koji se ne plaše da otvoreno pričaju o cilju smanjenja svetske populacije do nivoa od 500 miliona ljudi (ili čak manje od toga).

Može izgledati kao ludost da se poželjuje odstranjenje više od 90% svetske populacije, ali dolazi do rasta usaglašavanja među svetskom elitom da je sve ovo apsolutno neophodno za dobrobit planete.

Kako se primičemo 31. oktobru, pojavljuju se na desetine članaka u novinama širom sveta gde se daju deklaracije kakva je to užasna stvar da smo dogurali do 7 milijardi ljudi.

Šta više, nije svakako slučajnost da su Ujedinjene nacije odredile da “Dan 7 milijardi ljudi” padne na isti dan kao i ‘Halloween’ (‘noć veštica’ – američki praznik – sastavni plan rada masonerije, gde se inspiracija uzima iz okulta, odnosno crne magije). Možda žele da istaknu da će to biti “zastrašujuće” da mi imamo 7 milijardi ljudi na ovoj planeti, ili možda pokušavaju da nam pošalju poruku da je određivanje da “Dan 7 milijardi ljudi” padne baš na taj dan kada je i ‘proslava smrti’ (tj. ‘noć veštica’).

U svakom slučaju, izgleda da je sve to previše velika slučajnost da “Dan 7 milijadri ljudi” tek tako pada na isti dan kada imamo i ‘Halloween’.

Danas “održavanje napretka sveta” je postala jedna od onih ključnih fraza koje oni u radikalnom pokretu ekologista vole da koriste, ali većina Amerikanaca nema pojma da je jedan od ključnih elemenata u “održavanju napretka sveta” zapravo kontrola populacije.

Prema tome, šta se zapravo smatra idealna populacija za ovu planetu od strane onih koji promovišu “održavanje napretka sveta” ?

Pa, naravno da imamo dosta neslaganja oko ovog pitanja, ali mnogi su jako otvoreni oko činjenice da oni smatraju da bi ova planeta trebala da ima samo 500 miliona ljudi (ili čak manje od toga).

Zapovesti globalnog genocida


Na primer, prva od “deset novih zapovesti” neslavnih Georgia Guidestones (granitni spomenik u saveznoj državi Džordžia, SAD, koji je podignut 1979. godine, a čiji je naručilac nepoznat) diktira sledeće:


“Ljudski rod za sva vremena održavajte ispod 500 miliona ljudi kako bi se održavao permanentni balans sa prirodom”.

Osnivač CNN Ted Turner je otišao čak i dalje od toga:

“Ukupna populacija sveta od 250-300 miliona ljudi, ili pad od 95% sa sadašnjeg nivoa, bi bilo idealno”.


Dave Foreman, jedan od ko-osnivača pokreta “Earth First” (tj. “Zemlja prvo”) je izjavio da je smanjenje naše populacije na nivo od 100 miliona ljudi jedan od tri glavna cilja koje on lično ima:


“Moja tri glavna cilja bi bila da smanjimo ljudsku populaciju na nekih 100 miliona ljudi širom sveta, da uništimo industrijsku infrastrukturu kako bi nakon toga dobili prirodnu divljinu, sa svojim punim sadržajem flore, a koja bi se vratila nazad čitavom svetu”.

Na žalost, ovakva vrsta intelektualnih budalaština se predaje na glavnim američkim univerzitetima.

Na primer, profesor biologije na University of Texas u Austin-u, Eric R. Pianka, jednom je napisao sledeće:

“Ja ne gajim nikakvo zlo prema ljudima. Međutim, ja sam ubeđen da bi svet, uključujući čitav ljudski rod, bio u daleko boljem položaju da nas nije ovoliko koliko nas je”.

Mihail Gorbačov smatra da bi umanjenje globalne populacije za 90% bilo od prilike baš ono što treba:

“Moramo jasnije govoriti o seksualnosti, kontracepciji, abortusu, o vrednostima kontrole populacije, jer je ekološka kriza, ukratko govoreći, kriza populacije. Presecite populaciju za 90% i neće vam ostati dovoljno ljudi da ekologiji nanese previše štete”.

Međutim, nasuprot iznetom, globalna elita skoro stalno koristi “politički prihvatljiv” rečnik kada priča o kontroli populacije. Oni su skloni da upotrebljavaju takve izraze kao što su “održavanje napretka sveta”, “umanjenje nivoa plodnosti” i “kvalitet života” kada govore o potrebi smanjivanja populacije.

Kontrola populacije

Sada kada nam “Dan 7 milijardi ljudi” nailazi, imamo članke koji izleću u glavnim novinarskim publikacijama širom sveta, a koji promovišu povećanje mera kontrole populacije. Naravno, u zapadnom svetu ovakve mere su uvek uvijene i pretstavljane kao “dobrovoljne”, ali, to je način koji oni uvek upotrebljavaju kada su ovakve stvari u pitanju. Onog momenta kada dovoljno ljudi prihvati “dobrovoljne” mere kontrole populacije, te iste mere će postati i “obavezne”.

I sada, kada ste postali svesni nekih žargonskih reči koje su u upotrebi, proverite šta je sve nedavno napisano od strane najvećih medijskih vebsajtova na svetu.


Jeffrey D. Sachs, direktor Earth Institute (Instituta za zemlju) na Columbia University, nedavno je u članku za CNN izneo sledeće:


“Dolazak 7-milijardske osobe je razlog za veliku globalnu brigu. Taj dolazak nosi sa sobom i izazov: šta će sve trebati da se održi planeta na kojoj bi svaka osoba trebala imati šansu za pun, produktivan i prosperitetan život, a gde će se planetarni izvori prirodnog bogatstva moći održavati za buduće generacije? Kako ćemo, ukratko govoreći, moći da pričamo o “održavanju napretka sveta” na jednoj vrlo prenatrpanoj planeti?”

Za Sachs-a jedan od “ključeva” za rešenje “održavanja napretka sveta” jeste “stabilizacija” čitave globalne populacije:

“Drugi ključ razrešenja ‘održavanja napretka sveta’ jeste stabilizacija globalne populacije. Ovo se već dešava u nekim državama koje imaju populacije sa viskim novčanim prihodima, čak i u državama koje imaju populacije sa novčanim prihodima na srednjem nivou, jer tu porodice odlučuju da u proseku imaju jedno ili dvoje dece. Umanjenje nivoa plodnosti u siromašnijim zemljama bi takođe trebalo da se ohrabri”.


U nedavnom članku za britanski list Guradian, Roger Martin je izjavio da bi se svi problemi u koje gleda čovečanstvo mogli lakše rešiti ukoliko bi manje ljudi trčalo oko same planete:


“Svi ekološki (kao i mnogi ekonomski i socijalni) problemi se lakše rešavaju sa manje ljudi, a sa više ljudi oni će ne kraju biti nerešivi”.

Takođe kaže da ukoliko smanjimo populaciju, to će značiti bolji životi za sve nas:

“Na jednoj savršenoj planeti, dozvoljen nivo populacije koji će omogućiti najbolji kvalitet života za sve, sasvim jasno leži u mnogo manjoj nego u maksimalno većoj populaciji, koja bi jedva dozvolila goli život. Što nas je više, to je manje za svakog da ima; manje ljudi znače bolji životi.”

Ali, da li je to zaista slučaj?

Naravno da nije.

Tokom istorije uvek smo imali ogromne patnje ljudskog roda. Ukoliko bi eliminisali 90% globalne populacije, to ne bi odjedanputa uguralo neku vrstu “zlatnog doba”. Ali, mnogi među globalnom elitom su ubeđeni da mi njima upropašćavamo “njihovu planetu”(!!!) i zato oni više ne žele da oko njih nas ima toliko. Zahvaljujući tehnologiji, njima treba samo nekoliko miliona ljudi da pokreću čitav sistem, a na ostatak nas oni gledaju kao na “neupotrebljiva gladna usta”.

Sve ovo mnogima nama može izgledati kao potpuno luckasto, ali ova vrsta bućkuriša se predaje na fakultetima i univerzitetima širom zapadnog sveta.

Kineski model za ceo svet

Šta više, vi počinjete da u zapadnom svetu gledate porast broja ljudi koji zaista predlažu da prihvatimo “politiku jednog deteta” kao što postoji u Kini. Na primer, sledeće je mišljenje koje je objavljeno u članku koji se pojavio u National Post:


Jedan zakon za čitavu planetu, kao na primer “politika jednog deteta” u Kini, je jedini način da se preokrene katastrofalni globalni priraštaj, a koji iznosi jedan milion rođenja svakih četiri dana.


Autor ovog objavljenog mišljenja veruje da bi takva politika “jednog deteta” smanjila svetsku populaciju na nivo od 3,43 milijarde do 2075. godine.

Iskazana pamet iza svega ovoga je sledeća:

- Ukoliko bi od ovog momenta na svaku žensku osobu bilo rođeno jedno dete, svetska populacija bi do 2050. godine pala sa sadašnjih 6,5 milijardi do 5,5 milijardi, i to po osnovu jedne studije koja je rađena za naučnu akademiju Bečkog instituta za demografiju.

- Do 2075. godine, bilo bi 3,43 milijarde ljudi na planeti. To bi odmah imalo pozitivne efekte na svetske šume, na druge prirodne vrste, na okeane, na kvalitet atmosfere kao i na standard života.

Ovo su luckaste stvari o kojima mnogi od tih ljudi sedeći naokolo razmišljaju čitavog dana.

Oni su obsednuti sa smrću i sa smanjenjem populacije što je brže moguće. Na nas obične ljude oni gledaju kao na “epidemiju” koja razara planetu, i oni veruju da ukoliko bi nas se otarasili, da bi onda zaista spasili ovu našu zemaljsku kuglu.

Programi sterilizacije (a isti su većinom vremena “dobrovoljni”) su u punom pogonu preko čitave planete. Većinom vremena oni se i podržavaju i finansiraju od strane Ujedinjenih nacija. Globalna elita je potpuno opsednuta sa navođenjem žena da imaju manje beba.

To je jedan od razloga zašto je njima abortus tako važan.

Tehnologija u službi globalnog genocida


Nedavno je Al Gore (bivši predsednički kandidat SAD) dao sledeću izjavu u vezi kontrole populacije:


“Jedna od stvari koje možemo uraditi jeste to da promenimo tehnologije, da smanjimo nivo polucije, da stabilizujemo populaciju, i jedan od osnovnih načina da se to uradi jeste to da se devojke i žene i opunomoće i obrazuju. Mora svuda da postoji prisutan ‘menadžment’ plodnosti, kako bi žene odlučivale koliko će dece imati, a ujedno i raspon rađanja istih”.

Elita voli da upotrebljava takve fraze kao što su “menadžment plodnosti” i “porodično planiranje”, ali ono što zaista nameravaju jeste to da imamo manje trudnoća a više abortusa, kako populacija ne bi rasla tako brzo.

Oni svakako ne nemaravaju da opunomoće žene da imaju više dece.

Ovaj nastup (tj. plan rada) se umnogome oslikava kroz kratki memorandum Direkcije za populaciju Ujedinjenih nacija iz marta meseca 2009. godine, kada je postavljeno sledeće šokirajuće pitanje:

“Šta bi trebalo da se uradi kako bi se pospešilo umanjenje plodnosti u manje razvijenim zemljama ?”

Pa, ko je na ovom svetu Ujedinjenim nacijama dao to pravo da u siromašnijim zemljama “pospešuju umanjenje plodnosti”?


Na žalost, ovaj plan nastupa je zastupljen na najvišim nivoima naše savezne Vlade. Glavni savetnik za naučna pitanja kod Barack Obame, John P. Holden, jednom je napisao sledeće:


“Program sterilizacije žena posle njihovog drugog ili trećeg deteta, i pored toga što bi to predstavljalo relativno težu operaciju nego vasektomija, bi bilo lakše primeniti nego pokušavati da se muškarci sterilizuju.

Razvoj dugoročne kapsule za sterilizaciju koja bi se mogla ugraditi ispod kože i otkloniti kada se poželi trudnoća, otvara vrata dodatnim mogućnostima kontroli plodnosti ‘po sili zakona’. Kapsula bi mogla da se ugradi po ulasku u pubertet i mogla bi se otkloniti, uz službenu saglasnost, za ogranićen broj rađanja dece”.

Holden takođe smatra da bi prisiljeni abortus bio potpuno zakonit po osnovu Ustava SAD:

“Šta više, zaključeno je da obavezujući zakoni kontrole populacije, čak i zakoni koji bi uključili obavezujući abortus, bi se mogli primenjivati po osnovu odredbi postojećeg Ustava ukoliko bi kriza demografije postala toliko drastična da bi ugrozila samo društvo”.

Inspiratori


Sledećih 8 citata pokazuje stanje postojeće psihe kod mnogih zastupnika kontrole populacije:


1. Bill Gates, predsednik Microsofta: “Svet danas ima 6,8 milijardi ljudi. To će dovesti, od prilike, do 9 milijardi. Pa, ako sada zaista uradimo dobar posao sa vakcinama, zdravstvenom negom, zdravstvenim servisima za reprodukovanje, mi bi mogli da to (tj. populaciju) smanjimo za 10 ili 15 %”.

2. Sudija Vrhovnog suda SAD, Ruth Bader Ginsburg: “Pa, iskreno govoreći, smatrala sam kada je u SAD prihvaćen princip “Roe” (tj. opšti princip poslovanja američkih firmi gde se za ulaganje novca očekuje i adekvatan profit), postojala je briga oko rasta populacije, a naročito rasta u populacijama onih koje ne želimo da imamo previše (tj. aluzija na siromašne, afro-amerikance, itd.).”

3. David Rockerfeller (bankar): “Negativne posledice na ekološke sisteme planete zbog rasta populacije postaju užasavajuće očigledni”.

4. Jacques Cousteau (pokojni francuski istraživač i okeonograf): “Da bi mogli da stabilizujemo populaciju sveta, moramo odstranjivati 350.000 ljudi na dan (!!!)”.

5. Princ Phillip, vojvoda od Edinburgha (suprug britanske kraljice): “Ako ikada budem reinkarniran, ja bi želeo da se vratim na ovaj svet kao virus-ubica kako bi smanjio nivo ljudske populacije(!!!)” – napomena: ova izjava supruga britanske kraljice je dobro poznata, i nju vebsajt američkog političkog ekonomiste Lyndon LaRouche-a često citira kako bi obelodanio planove globalista na čelu sa privatnim bankarima.

6. David Brower, prvi izvršni direktor Sierra Club: “Rađanje dece se mora označiti kao kriminalna radnja protiv društva, i to jedna koja mora da se kažnjava, osim ukoliko roditelji poseduju državnu dozvolu za isto… svi potencijalni roditelji bi morali (po sili zakona) da upotrebljavaju kontraceptivne hemikalije, gde bi vlade izdavale protiv-doze rađanju onim građanima koji su ODABRANI za samo rađanje dece (!!!).”

7. Margaret Sanger, osnivač pokreta ‘Planirane porodice’: “Najmilostivija stvar koju jedna porodica može da učini svojim malim članovima jeste da ih UBIJE (!!!).”

8. Margaret Sanger, osnivač pokreta ‘Planirane porodice’ u svojoj knjizi “Žene, Moral i Kontrola Rađanja”, izdata 1922. godine u Njujorku: “Kontrola rađanja će neizbežno dovesti do stvaranja čistije rase” (napomena: ovo je aluzija na belu, germansku rasu – ove principe američkih zagovornika Adolf Hitler je prihvatio i sprovodio kako u Nemačkoj, tako i van nje, što se tokom Nirnberških sudskih procesa u Nemačkoj posle Drugog svetskog rata krilo kako u sudnicama, tako i od javnosti).

Ovo je “endgame” (tj. krajnja igra) za radikalni zeleni plan nastupa. Da bi sačuvali ovu našu planetu, oni, tj. elita, smatraju da moraju da na dramatičan način smanje naše brojeve, a ujedno da vrlo čvrsto kontrolišu naše aktivnosti.

Ali, da li je ovo budućnost u kojoj bi neko želeo da živi? Da li bi neko zaista živeo u jednoj budućnosti gde vam birokrate na mikroskopski način kontrolišu naše živote radi dobrobiti ekologije?

Ja lično smatram da bi 7 milijardi ljudi na ovoj našoj planeti sasvim lepo živeli ukoliko bi im se dalo puno dodatne slobode, a ujedno i slobode da žive svoje živote onako kako oni to žele.

Samim tim što je dozvoljeno da sami ljudi odlučuju kako treba da žive svoje živote, je sablast za one koji su se upecali u plan nastupa kontrole populacije globalne elite.

Pa, šta vi mislite o kontroli populacije i ovom nastupu globalne elite?

Izvor: Borba za veru