Američki otrov na srpskoj trpezi

Američki otrov na srpskoj trpezi

Ukoliko Srbija podlegne američkim pritiscima i ucenama rafovi domaćih prodavnica uskoro bi mogli da budu puni genetski modifikovane hrane.





Vašington kategorično traži da Beograd dozvoli uvoz mutiranih proizvoda iz SAD i da promeni sadašnji zakon kojim je to zabranjeno, inače ništa neće biti od ulaska u Svetsku zdravstvenu organizaciju početkom naredne godine.


Nikola Aleksić, predsednik Ekološkog pokreta Novog Sada, tvrdi da je nacrt novog zakona, kojim će proizvodnja GMO hrane biti dozvoljena, već gotov i da se samo čeka pravi trenutak da se on usvoji.




SRBIJA MORA DA SE ZAŠTITI OD GMO: Vojislav Stanković

- Američki potpredsednik Džozef Bajden je još prilikom posete Beogradu 2009. poručio domaćinima da je vrlo nezadovoljan srpskim zakonom o zabrani GMO na šta je od domaćina dobio odgovor da će taj zakon biti promenjen - tvrdi Aleksić.


Srpski zakon zabranjuje kako proizvodnju, tako i uvoz GMO, mada je domaća javnost bila pre nekoliko godina uznemirena podacima da su rodna polja Mačve i Vojvodine zasejana GMO sojom.
Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, kaže da Srbija ne sme ni po cenu članstva u STO da podlegne pritiscima i da dozvoli proizvodnju i uvoz mutant hrane.


- Vlada SAD je u službi krupnog kapitala i ona pritiska naročito slabe istočnoevropske zemlje da dozvole uvoz GMO. Ukoliko to dozvolimo uništićemo poljoprivredu, ali i zdravlje građana i budućih generacija - upozorava Ševarlić.


Vojislav Stanković, iz Privredne komore Srbije, kaže da uvoz GMO proizvoda našoj zemlji nikako ne treba.


- Privredna komora Srbije je još 2005. godine napravila nacrt rezolucije u kome je od vlade Srbije tražila da se naš prostor zaštiti od upotrebe GMO proizvoda. Logično je da velike kompanije poput američkog Monsanta žele da prodaju svoju GMO tehnologiju, ali nama to nije potrebno - ističe Stanković.


On dodaje da polja zasejana GMO sojom, kukuruzom izgledaju kao površine na Mesecu.


- Zemljište se pospe herbicidima, i zemlja je potpuno očišćena. Žitna polja bez ijedne trunke korova deluju kao sa druge planete. Apelujem da ako se promeni zakon da na svim proizvodima krupnim slovima bude ispisano da je reč o GMO proizvodima. Ljudi imaju pravo izbora i moraju da znaju šta jedu - kaže Stanković.



Iako su poznate negativne posledice po zdravlje koje izazivaju genetski modifikovani organizmi, Srbija je već uvozila ovu hranu. Zabeležen je uvoz modifikovane sojine sačme u dva navrata. U zemlju je prvi put ušlo 20.000 tona, a nešto kasnije čak deset puta više, ali upućeni tvrde da se sojina sačma kontinuirano uvozi još od 2007. godine.



Nekadašnja ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković je kazala da je takva sojina sačma znatno jeftinija od ostale sojine sačme, a da je uvoz u vreme kada je ona bila na čelu Ministarstva poljoprivrede bio u skladu sa zakonom o GMO, a odobrio ga je Savet za biološku sigurnost.


Nikola Aleksić povodom mogućeg uvoza GMO najavljuje proteste, jer je ishrana ovim proizvodima opasna. On se poziva na istraživanje sprovedeno na miševima.


- U trećoj generaciji svi miševi su bili sterilni. I Srbi će nestati sa lica zemlje ako prihvate tu hranu - upozorava Aleksić.



HRANA OPASNA PO ŽIVOT: Nikola Aleksić



On tvrdi da je američka kompanija Monsanto već ušla u Srbiju i da prodaje genetski modifikovano seme pod lažnom deklaracijom.


- Još je Božidar Đelić obećao Amerikancima da ćemo izmeniti zakon o uvozu GMO proizvoda, a nacrt zakona o izmeni zakona već se nalazi u parlamentu - tvrdi Aleksić.
Izazov za novu vladu


Ministar ekonomije Nebojša Ćirić kaže da zahtev SAD ne bi trebalo shvatiti kao uslovljavanje već kao prepreku, za koju se traži kompromisno rešenje. On ističe da pre bilo kakve odluke mora biti konsultacija s proizvođačima i stručnjacima za taj domen.


- U svakom slučaju to pitanje sačekaće novu vladu - izjavio je Ćirić.


Ono što je sigurno jeste da STO ne poznaje zabranu uvoza i izvoza bilo kog proizvoda. Zakon može da propisuje složenu proceduru uvoza GMO, kojom se uvoz praktično onemogućava, ali nije dozvoljeno da u zakonu izričito piše da je uvoz zabranjen.

Teške posledice


Srbija ima više od četiri miliona hektara njiva, što odgovara veličini dve Slovenije, pa stručnjaci postavljaju pitanje zbog čega nam je potrebna veštačka hrana. Bolesti koje može da izazove upotreba GMO su sterilnost, smanjenje mozga, Alchajmerova bolest, bolesti unutrašnjih organa, alergološke i toksikološke reakcije, krvarenje u želucu, promene na crevima, problemi s jetrom, pankreasom.

Zlo posejao Monsato


Velike multinacionalne kompanije koje se bave proizvodnjom GMO semena, poput američkog magnata Monsanto (koji drži oko 90 posto svetske proizvodnje GMO semena), nameravaju da ostvare potpun monopol u svetskoj poljoprivredi, tvrdi profesor Ševarlić.


- Stvaranje monopola od strane proizvođača GMO materijala ostvaruje se tako što se sve češće u GM seme ubacuje takozvani gen terminator koji uništava klicu za naredni ciklus proizvodnje. To znači da isključivo seme koje kupite može da proklija, dok je seme koje dobijete od odgajene biljke jalovo i ne može da proklija, zbog ubačenog gena. Na ovaj način, stalno ste zavisni od dobavljača. To znači da morate da imate novac da kupite svake godine novo seme - kaže dr Ševarlić.
Izvor