Miroslav Mika Antić: čarobnjak sa perom u ruci
Zvezdan Forum :: Umetnost :: 7 Umetnosti :: Književnost :: Književnici
Strana 1 od 1
Miroslav Mika Antić: čarobnjak sa perom u ruci
Miroslav Mika Antić: čarobnjak sa perom u ruci
Hronike ljubavi i putokazi do krova sveta... eto to su stihovi ovog umetnika reči, večitog dečaka, idealiste i sanjara. „Ja sam napisao ove pesme da lakše dišete, da znate da imate negde u svetu jednog istinskog prijatelja...“ usmerio nas je Mika na svoja bezvremena dela znajući da ćemo u njima pronaći ruku prijateljstva, utočište i nadu u bolje sutra.
Njegova poezija slavi čudo zvano život, ali život lišen predrasuda, sa akcentom na ljubavi i osmehu. Sugestivan i čaroban, Antić je uspeo da svaku postojeću emociju pretoči u pisanu reč, budeći u nama neobuzdanu radost što po prvi put čitamo, upakovano u najšareniji paketić, upravo ono što i sami ceo život mislimo.
Posmatrajući nedokučivo i neobjašnjivo kroz prizmu deteta uspeo je da se približi svakom biću na planeti od 7 do 107 godina, neizostavno nam otvarajući dušu i uvlačeći se pod kožu jednom za svagda. Niko kao Antić nije umeo da dočara čaroliju običnog na najneobičniji način,a da obriše granicu između papira i realnosti, da na jednostavan, a fascinantan način dokuči komplikovanu filozofiju života.
Mika Antić sabrao je stihove od kojih zastaje dah, u kojima bez izuzetka možemo naći delić sebe, opčinivši nas svojom fascinacijom zvezdama, pticama i svetlošću kao simbolima besmrtnosti: "Putujem, evo, putujem da natrpam u glavu neke neslućene predele. Da drveću poželim najlepšu laku noć na svetu. Da se vrtim kao lišće,zvezde i ptice. Da malo nemam plan. Da imitiram klavijature, liftove i okean. Da zaboravim ruku na tvome struku i lice uz tvoje lice.“... S druge strane Antić je otvorio i vrata nekih lepših dimenzija ispričavši nam najautentičniju priču o detinjstvu i slobodi, o tome kako se voli, plače, skače, putuje, druguje, tuguje, nada, veruje, živi!
Nije za svakog ono što je pisao Mika Antić. Samo za one koji umeju istinski da sanjaju, veruju u čuda i čarolije, spremni da zakorače u neke nove svetove suočeni sa čitavom paletom misli i osećanja.
I na kraju, hvala ovom čoveku koji je hodajući na rukama sa jednim plavim čuperkom u glavi, odsvirao koncert za 1001 bubanj, sve nas naučivši da je "ljubav najčistija svetlost, svetlost sa divnim, fantastičnim talentom ubrzanja". Svi smo mi pomalo Mika Antić.
Za one koji do sada nisu došli u dodir sa nenadmašnim stihovima ovog čarobnjaka, izdvajam najlepše, ovog puta o ljubavi. I najljubaznije ih molim da podhitno nadoknade propušteno. Vaše srce biće veće, glava bistrija, snovi važniji, ideali snažniji, i možda će vam oči biti pune suza, ali i osmeh na vašem licu biće od uva do uva. Jer, Mika je uspeo da na najsavršeniji način ušuška u svoje reči sve ono što smo ikada osećali i sanjali, sva ona najbolnija i najradosnija sećanja, sva promašena skretanja i sve čudesne trenutke koje nam je život darivao.
Dalje zaista ne bih imao ništa više da ti javim. Jedino možda to da si ostala najlepša medalja iz najlepšeg rata u kome su mi srce amputirali.
Znam, mora biti da je tako: nikad se nismo sreli nas dvoje, mada se tražimo podjednako zbog sreće njene i sreće moje.
I ne znaš koliko kao ti – takvih, večeras ponovo nekog nemaju. I ne znaš koliko kao ti – istih, za susret sa tobom baš sad se spremaju. I ne znaš ko su to, kao ti – divni i što su jastuke suzama vlažili. A lepo ste se mogli sresti samo da ste se malo potražili. I krećeš u život s pogrešnim nekim. S drukčijim nekim. Nekim dalekim.
Ljubav je ogromna ljuljaška između radosti i samoće kad se najviše hoće, a niko ne zna šta hoće.
Jedino čisto čulo to je dodir njene i moje ruke. Sve ostalo uopšte nisu čula.
Ako sad nisi ti, nikad to nećeš ni biti. Nije sve u svoje vreme, već je sve u tvoje vreme!
Kao vazduh, potreba si mi, ponekad štetna, ali neophodna da bih preživeo.
Sve nove ljubavi drukčije vrede. Živi se svaki put iz početka. Živi se da se nikad ne pada. Da budeš snažniji posle oluje. I da se u tvom srcu već sada stotinu zlatnih zvezda unapred čuje.
Ljubav je jedini vazduh koji sam udisao. I osmeh jedini jezik koji na svetu razumem.
[You must be registered and logged in to see this link.]
vivijen- Moderator Foruma
-
Grad : Zvezdan
Browser :
Broj Postova : 13509
Broj Poena : 61973
Reputacija : 971
Datum upisa : 29.01.2010
Datum rođenja : 03.08.1953
Godine Starosti : 71
Pol : Zodijak :
Zanimanje : slikanje, pisanje,primenjena umetnost
Raspoloženje : smireno
Uzrečica : ah
Knjiga/Pisac : orkanski visovi
Zvezdan Forum :: Umetnost :: 7 Umetnosti :: Književnost :: Književnici
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu