Kesten - aesculus hippocastanum

KESTEN - aesculus hippocastanum

Opis biljke: divlji kesten veliko je drvo visine od 20 do 30 metara. Ima veliku gustu lisnatu krošnju. Kora mu je ispucana i smedja. Na debelim grancicama razvijaju se u aprilu i maju veliki sjajni pupovi kojih luske - u stvari, pridankovi listovi - daju neku materiju nalik smoli. Zašticeni Ijuskama od zimske hladnoce u unutrašnjosti tih pupova razvijaju se listovi i cvetovi. Listovi su na dugackim peteljkama. Sastavljeni su od 7 lisaka koji su nalik prstima na ruci. Liske su klinaste i kao pila dvostruko nazubljene. Cvetovi su lepi, simetricni, belo, žuto i ružicasto pegavi, a stoje u uspravnim kitama. Cvet ima cašku kao zvonce, 4 do 5 ne-jednakih latica i 7 svinutih prašnika što vire prema napolje. Plod je bodljikav tobolac s 1 do 4 vrlo velike sjajno-smedje semenke. Upotrebljava se za izradu velikog preparata ,,prvenstveno za lecenje venoznih oboljenja, pre svega proširene vene, hemoroida, tromboflebitisa i dr. Seme divljeg kestena koristi se za dobijanje skroba iz kojeg se nakon hidrolizacije u šecer i fermentacije šecera može dobiti alkohol ili mlecna kiselina. Saponin izolovan iz semena može se koristiti za pranje , negu kose, za penušave rastvore u aparatima za gašenje požara – kao emulgator. U svim delovima biljke koja se koristi, najdelotvorniji i lekoviti je upravo saponin koji leci od kožnih bolesti, razredjuje krv i cini je manje lepljivom.Masno ulje ( Oleum Hipopocastani ) dobije se ekstrakcijom iz oljuštenog semena, odnosno iz njegove košuljice, ili kao sporedan produkt prilikom proizvodnje skroba ili alkohola iz semena, koristi se u sapunskoj industriji., Stanište: Gaji se u drvoredima, parkovima i pojedinacno . Raste u najvecem delu Europe. Može da doživi preko 200 godina. . Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju u prolece pupoljci i cvetovi, a u jesen semenke-kesteni Lekovito delovanje: pupovi i cvetovi divljeg kestena dobro su sredstvo protiv reumaticnih bolova, uloga (gihta) i neuralgija. Plod divljeg kestena koristi se u lecenju šuljeva i povecane prostate, otecene mošnice, proširenih vena, groznice od prehlade i proliva .. Ekstrakt Desetak svežih i naribanih kestenovih semenki zajedno sa njihovom korom sipamo polako u 2,5 dl kipuceg konjaka, cime se uništavaju fermenti i sprecava kvarenje rastvora., pa kad se ohladi, procedimo, profiltriramo, drugi nacin: naribani kesten prelijemo hladnim konjakom i ostavimo da stoji u braon boci širokog grla, zatvorenoj staklenim cepom, sedam nedelja , zatim ocedimo, profiltriramo. Ekstrakt služi za unutrasnju upotrebu: pije se u obliku kapljica za lecenje vena i krvotoka. Ako se boca do polovine napuni plodovima, a ostatak dopuni pupoljcima i cvetovima kestena, pa se sve prelije konjakom i ostavi da stoji deset nedelja, zatim procedi i filtrira, pomeša sa jednakom kolicinom terpentinskog ulja, dobija se mešavina za spoljnu upotrebu - masažu – pogotovo reumaticnih mesta. Mesavina se ne pije Ekstraktom divljeg kestena leci se venozni sistem , narocito hemoroidi, proširene vene na nogama, thrombophlebitis i varikozna ulcera ( otvorene rane puknutih vena na nogama ). Za lijecenje bolova kod hemoroida: pije se ekstrakt tri puta dnevno po dvadeset kapi pre jela. Prekid se pravi posle dve nedelje, terapija se moze ponoviti posle sedam dana pauze. Proširenim i natecenim venama pomaže mast koja se priprema od 20 grama ekstrakta divljeg kestena pomešanog sa 60 grama lanolina (materija koja se dobija iz ovcje vune). Premazana mesta treba pokriti zavojem.



KESTENJE
-Pitomi kesten Smatra se da je kesten poreklom iz Male Azije i sa Mediterana. Pitomi kesten pre svega uspeva u zemljama Sredozemlja, ali i u Južnom Tirolu, u severnoj Italiji. Plod kestena sazreva u oktobru i novembru Kesten kao hrana ima visoku energetsku vrednost. Glavni sastavni deo kestena je skrob, kojeg u sirovoj semenci ima oko 44 odsto. Osim toga, u kestenu ima blizu četiri odsto šećera, belančevina, oko dva odsto masti, dosta vitamina B1, a svega oko pet miligrama vitamina C. Jedno kestenovo drvo može godišnje da rodi do 200 kg plodova. U kulinarstvu se od kestena pripremaju supe, pire, različiti slatkiši i dodaci jelima. -Lekovito delovanje Pitomi kesten se odavno koristi ne samo u narodnoj nego i u naučnoj medicini. Ekstrakt lista kestena u farmaciji se meša sa ostalim antikataralnim sastojcima, kao što je majčina dušica, radi dobijanja sirupa protiv kašlja. Ulje iz ploda pitomog kestena ima raznovrsnu primenu u medicini kao sastojak lekova protiv stomačnih oboljenja. Vitamin K, koji se nalazi u kestenovom listu, veoma je značajan jer ubrzava zaustavljanje krvarenja. Lišće kestena je odlično sredstvo protiv katara pluća i bronhijalne astme. Ekstrakt iz kestenove kore je dobar za zaustavljanje proliva. -Divlji kesten Plodovi divljeg kestena nisu jestivi i njegovim unošenjem u organizam može doći do trovanja. Poreklom je iz severnog Irana, sa Kavkaza i Himalaja, a u Evropi je prvi put posađeno u Beču, 1576. godine. Divljem i pitomom kestenu zajedničko je samo ime, ove dve biljke nisu botanički srodne, građa im je sasvim različita i pripadaju udaljenim biljnim porodicama iz dvaju različitih biljnih redova. -Lekovito delovanje Pupoljci i cvetovi divljeg kestena dobro su sredstvo protiv reumatičnih bolova, gihta i neuralgija. Plod divljeg kestena koristi se u lečenju šuljeva i povećane prostate, otečenih mošnica, proširenih vena, groznice od prehlade i proliva. -Kestenje u kuhinji Sirov kesten nije jestiv, već mora da se skuva ili ispeče. Pre termičke obrade neophodno je nožem zaseći vrh opne. Tada se može kuvati 20 minuta u vodi, sve dok se opna ne odvoji. Kestenje se peče u poklopljenom tiganju desetak minuta ili na plehu u rerni na 200 stepeni dok se kora na odvoji. Kestenje se može samleti i tada se koristi za pravljenje kolača, hleba, palačinki i keksa. Kuvano kestenje je odlično za punjenje pileta, guske ili kao prilog uz crveni kupus.

izvor