Svete gusle javorove

Srbi su samo tri nerazdvojne stvari nosili sa svojom glavom, a to su kandilo, gusle i ikone. Bilo šta da se odvoji od toga, ostaje sakato ono što je ostalo.


Gusle su stari, izvorni Srbski instrument, koji je kroz sve vijekove opstajao i ostajao u Srbskom narodu, svjedočeći i preživljavajući sve narodne volje i nevolje.

Uz gusle se rađalo, krštavalo, stasavalo, vjenčavalo, u bojeve išlo i umiralo. Svaka kuća i ognjište je imalo gusle, pa i ako niko u kući nije znao zaguditi, one su stajale i čekale gosta koji je znao zaguditi i uz gusle zapjevati.

Zamagljena i bečkom školom iskrivljena, slavna istorija našeg naroda, sakrila je i porijeklo gusala kao izvorno Srbskog instrumenta. Pouzdano znamo da je naš vladar Stefan Nemanja sa guslama dočekao germanskog vladara Fridriha Barbarosu, kada je Njemac došao da pregovara sa Stefanom Nemanjom oko prelaska zapadnih vojski preko Srbije pri njihovom pohodu u Krstaške ratove. Njemački vladar se oduševio guslama i njihovim zvukom. To su neki najstariji pomeni gusala u zvaničnoj istoriji našeg naroda.

Miloš Obrenović je bio vrstan guslar, Karadjordje takodje. U crnogorskoj lozi Petrovića bez znanja sviranja na guslama niko nije mogao da postane vladar. Kada je krunisan car Dušan svirali su samo bubnjevi i – gusle. Na srpskom dvoru sve svečanosti su održavane uz pratnju gusala još od vremena Stefana Nemanje (koji je umeo lepo da gusla).

Osim pevanja o velikim bojevima, junacima i izdajnicima, gusle imaju i jak lirski momenat, pevaju i o ljubavi o ženi, lepoti. Nijedan narod u poeziji nije ženu pokazao bolje i suptilnije od epske poezije.

U besedi s početka Matija Becković govori o opstanku, kako gusala, tako i srpskog naroda, te neraskidivoj vezi istih u vremenu i prostoru koji smo živeli i koji živimo. "Kraj guslara će doći kada nestane i jezika koji se govori uz njih, tako da je sasvim dovoljno da na ova dva kanala tragamo za istorijskim pretpostavkama nastanka samih gusala. Važnija je suština, ono zbog čega one postoje. Karakterističan izraz koji gusle promovišu jeste gnomski izraz. To je zgusnuta priča koja nije mogla da se prenosi putem romana, priča, pripovetki, putopisa, anegdota... Gnoma je čitavo jedno iskustvo kazano na najekonomičniji i najjednostavniji mogući jezički način. Naš jezik uvažava ekonomiju. Kao reka Tara je, kada mora da zaobiđe prepreku, ali najkraćim putem. Naši veliki pisci, poput Andrića i Njegoša, veliki su upravo po tome koliko su uspeli da pređu takvih prepreka najkraćim putem. Naša najveća životna ostvarenja u umetnosti i pisanoj reči ispričana su u desetercu, i mi smo rodili ljude koji su napravili bravure kojima se divi čitav civilizovani, a onaj drugi svet i da ne pominjem.

Tu su izvanrednu i posebnu zaslugu imale gusle, ali ne u muzičkom smislu, već u prenošenju i pravljenju suštinske priče. Kada je Gete pročitao Hasanaginicu, izjavio je da narod koji ima takvu poeziju zaslužuje da bude prestižan evropski narod, narod koga ce svi evropski narodi izučavati upravo zbog toga

... Srpska vera je u nacionalnoj epopeji, kao što je u grčkom starom narodu bio epos Homera i teogonija Hezioda. ...U duhu našeg čoveka više su ozarena lica o kojima peva guslar narodu okupljenom pred crkvom, nego lica svetitelja o kojima se čita iz evanđelja u crkvi. ...Taj narodni epos postao je donekle mitologija koja je njegova druga religija i intimna mistika; a on je i mnogobožac, jer je napravio božanstvenim svoje pretke. Jedini je naš narod, posle Grka, koji veruje u heroje: on ima svoje Tezeje, Prometeje i Herkule.

... Od Triglava do Beloga Mora sve što nije opevao srpski guslar, umrlo je za sva pokolenja.

[You must be registered and logged in to see this image.]

GUSLAMA

Sjajni hrame, u kom Srbin čuva
Svoje ime, svoj amanet sveti,
Oj vi gusle od javora suva,
Vašem zvuku moja duša leti!

K'o blagoslov, što sa neba bdije,
On je sila, što mi srce žari;
S tankih struna, kad se nebu vije,
Čujem usklik sokolova stari'.

Čujem glase sa kosovskog groblja,
Što ih tajno svete sjenke zbore;
Čujem jauk potištenog roblja,
Kome rane sve bivaju gore...

U njemu je sve, što srbin želi,
Jer u želji srpskoj se i zače:
Je l' veseo, Srbin se veseli,
A kad cvili, tad i Srbin plače.

On je duša, kojom Srbi dišu
I v'jekovi srpskih pokoljenja;
On je knjiga, u kojoj se pišu
Naši jadi, naša iskušenja...

On je slovo, što leti bratimstvom,
U kome se srpski genij budi;
On je putir, iz kog' se jedinstvom,
Pričešćuju Srbinove grudi.

Oj, kad guslar tanano prevuče,
Koji Srbin ne osjeća žarko?!
Ta guslama sve se silno vuče,
Iz njih zbori: Lazar, Miloš, Marko...

A što glasi besmrtnika vele,
To je vjesnik, što se vjerom kune:
Da će skoro svjetlost zore b'jele
Zlatit' alem Nemanjića krune...

Pa nek' stiže, nek' se pak'o diže,
Nek' još bude i višijeh zala:
Srbin neće pokleknuti niže
Dok je Srbu srpskijeh gusala!

Biće dana, već se zračak javlja,
"Doće hora, koja doći mora!"
A s gusala horiće se slavlja
Uz molitvu dečanskijeh zvona!...


20. II 1896.

ALEKSA ŠANTIĆ

Nikolo Paganini bio je cudak i pravi virtuoz na violini, retko ko danas moze da mu se priblizi
Svirao je kao da nije bice sa ovog sveta, davao je sebe, izgarao i nestajao polako posle svakog koncerta, iscrpljen i skoro bolestan zrtvujuci sebe tonovima koji su izbijali iz citavog njegovog bica.
U njegovoj biografiji, izmedju divnih opisa njegovog genijalnog talenta, naisla sam i na recenicu - "Svirajuci, skidao je plavetnilo s neba..."
Zasto ovo pominjem?!
Jer sam se te recenice iznenada setila slusajuci guslara Djordjija Koprivicu!
Slusala sam mnoge guslare - osrednje, dobre, veoma dobre, ali, Djordjije Koprivica je posebno nadaren guslar, bar po mom, ne misljenju, vec osecanju.
Taj covek peva sa toliko strasti i osecanja, da svako iole patriotsko srce mora da zaigra i ispuni se ponosom.

Mogla bih da napisem i citavu pricu o tome, ali....nije potrebno, neka on peva, i Bog ga blagoslovio.

Гуслар Ђорђије Копривица - Смрт попа Мила Јововића

Srpski Guslar Djordjije Koprivica - Njegos

српски гуслар Сава З. Станишић

Рањени хајдук - први дио




Рањени хајдук - Други дио

Hajduk Veljko i Šemsa pašinica-Narodni guslar Ivan Knežević

Srpski Guslar Djordjije Koprivica - Zidanje Ljubostinje 1




Srpski Guslar Djordjije Koprivica - Zidanje Ljubostinje 2




Srpski Guslar Djordjije Koprivica - Zidanje Ljubostinje 3




Srpski Guslar Djordjije Koprivica - Zidanje Ljubostinje 4




Srpski Guslar Djordjije Koprivica - Zidanje Ljubostinje 5

Narodni guslar Djordjije Koprivica-Olivera

Srpski Guslar Milan Mrdovic - Junak s Markovine (Prvi dio)



Srpski Guslar Milan Mrdovic - Junak s Markovine (Drugi dio)

Ђорђије Копривица - Проклет био од Бога и рода

Косана Коса Марић:
. Свирам из љубави, за своју душу, јер стварно много волим гусле. За мене су гусле један силовит инструмент, једна сила која подиже човека да постане неустрашив, подиже адреналин и покреће да се уради шта год хоћеш. Не чудим се Карађорђу што је пред битку обавезно звао да се доведе Филип Вишњић да гусла борцима, знао је вожд каква су снага гусле – каже Коса понесена љубављу према овом једноставном инструменту и додаје да су гусларске песме тако сликовите да не могу мирно да се слушају. Коса каже да је за њу слушање народне музике или нечег другог „млако”, ништа у односу на гусле.

Необична жена Мада се сви изненаде кад виде Косу са гуслама за њу ту нема ништа необично. Каже да је она из Рађевине, село Ставе, из једне „дивљине”, и да се „не плаши ничега”. Ухватити змију голим рукама за њу није ништа, не плаши се ни мрака ни вука, са којим се сусретала на планини Рожњу, а коња зна купити барабар са сваким мушкарцем, ако не и боље. Зна да јаше, својевремено је имала липицанера и јахала га а људима је и то било чудно. Каква је жена говори и прича из ратне деведесет и девете, када је отишла је у овдашњи војни одсек и пријавила се да је „планирају”, па ако позову њеног сина у рат на Косову да иде и она са њим, раме уз раме.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ko je uz gusle odrastao, slušajući ih od malena i kome su ušle u krv zna šta pričam. Sviranje gusala se ne uči na silu, guslar može biti samo neko ko voli ovaj instrument, ko ga oseća i uživa dok povlači gudalo preko strune. Kad slušam guslarske pesme kao da gledam film, tako su slikovite, sve se odvija pred očima, to čovek ne može mirno da sluša - kaže Kosa