Olja Ivanjicki

Оља Ивањицки, право име Олга, је рођена у Панчеву 10. маја 1931. године у руској болници. Њени родитељи, отац Василиј Васиљенко Ивањицки и мајка Вероника Михајловна Пјотровска су у Србију дошли као прогнаници из Русије након Октобарске револуције. Живели су у Крагујевцу где је Оља Ивањицки живела све до доласка у Београд, да студира вајарство на Академији за ликовне уметности у Београду. Мада је уписала вајарство, она се од самог почетка углавном бавила сликарством. 1957. године је завршила академију ликовних уметности у класи професора Сретена Стојановића. По завршетку постдипломских студија, 1962. године добила је посебно признање и стипендију Фордове фондације за наставак студија у САД, а године 1978. и могућност да учествује у програму Фулбрајтове фондације „Artistin Residencena Rhode Island School of Design“.

Један је од оснивача Ниш Арт Фондације и Салона Музеја Медиале а 2007. основала је и Фонд Олге Оље Ивањицки са крајњим циљем да Фонд ради на оснивању Музеја Оље Ивањицки.
Године 1957. са групом сликара — Милићем од Мачве, Леонидом Шејком, Милованом Видаком, Светозарем Самуровићем, Костом Брадићем, Синишом Вуковићем, Миром Главуртићем и другим — основала је групу „Медиала“. коју су представљали млади сликари, писци, филозофи, архитекте, композитори. Свим члановима Медијале била је заједничка једна једина идеја: бескрајна љубав према уметности и бескрајно веровање у њене свеукупне моћи. Прва изложба под називом "Медијална истраживања" одржана у галерији Графички колектив а излагали су Оља Ивањицки, Леонид Шејка, Миро Главуртић, Владан Радовановић. Група Медиала је имала 12 изложби.

Године 2006. Оља Ивањицки ради на оснивању Салона муѕеја Медиале, у оквиру Историјског музеја Србије.
Оља Ивањицки је имала 99 самосталних изложби у земљи и иностранству. Шездесетих година прошлога века је почела прва са поп артом у Београду, а припремала је и изведбе које се памте. Њене слике се налазе у многим музејима и галеријама широм света:

* музеју „Метрополитен“ у Њујорку,
* Музеју модерне уметности у Њујорку,
* музеју „Санта Барбара“, Калифорнија
* Музеју савремене уметности у Београду,
* Народном музеју у Београду,
* Музеју модерне уметности у Скопљу,
* Музеју града Београда,
* Историјском архиву у Београду,
* Градском музеју у Ровињу,
* колекцији „Филип Беман“ у Филаделфији,
* факултету „Добс Фери“ у Њујорку,
* Колекцији „Витезови Малте“ у Њујорку итд.
2003. године је завршила и неколико архитектонских пројеката. Пројекат за нови трговински центар у Њујорку, под називом „Big Apple Twins – Ground and Sky Zero Memorial“ и архитектонски пројекат који обухвата две грађевине за Марс, мушку и женску зграду, Matrimonial Buildings.

2004. године је учествовала на конкурсу за меморијални центар у Њујорку са пројектом „Меморијална сфера“ (Memorial Sphere).

2004. године направила је пројекат моста преко Дунава за Београд, „Belgrade Time Gate“, а учествовала је и на конкурсу „Nasca Observatory Lodge“ у Перуу, као и на Трећем Пежоовом такмичењу за пројекат аутомобила блиске будућности.

2005. године опробала се и као костимограф у Народном позоришту у Београду, у оперети „Слепи миш“, Јохана Штрауса, а са модном кућом "Мона" је остварила модну ревију „Тесла“, поводом 150 година рођења Николе Тесле.

2007. године са модном кућом "Мона" из Београда урадила колекцију "Његош" посвећену 150-годишњици штампања Горског вијенца.

2009. године, пред сам одлазак у болницу на тешку операцију, предала скице за још једну ревију у оквиру куће "Мона".
* 1995. "Огледало љубави", преписка Оље Ивањицки и Леонида Шејка, Силмир, Београд
* 1995. "Олуја мозгова", разговори са Ољом Ивањицки, приредила Љубинка Милинчић, КОВ, Вршац
* 1998. "Видела сам пре и после", песме и есеји, приредила Сузана Спасић, Интерпрес, Београд
* 2008. "Вечни услов", поеме, приредила Сузана Спасић, Компанија Новости, Београд
* 2009. "Видела сам пре и после", друго издање, прва постхумна књига, Интерпрес, Београд
* 1984. Бора Ћосић - Оља
* 1984. Драгош Калајић - Оља Леонардова кћи, АФА (Alpine Fine Arts)
* 1999. Мултимедијална Монографија, компакт диск - Оља, Радионица душе
* 2009. Оља Ивањицки - Очекивање немогућег, (Philip Wilson Publisher), Службени гласник, Београд, Гајо, Подгорица, на српском, руском и енглеском језику, наслов енглеског издања је (Painting the Future)
* Изабрана за Најбољег сликара двадесетог века у Југославији на основу гласања спроведеног међу југословенском публиком.
* Добитник је Седмојулске (1988) и Вукове награде за животно дело, највећих признања у Србији.
* 1995. IBC Cambridge - „Међународну жену године”
* 1998. ABI - Међународни биографски центар из Кембриџа и Амерички биографски институт - „Међународну жену године”
* 1999. IBC Cambridge - „Водећих 2000 интелектуалаца света”
* 2000. IBC Cambridge - „Изузетни појединци 20. века”
* 2001. IBC Cambridge - „Водеће живе легенде света за 2001 годину”

Постала је заменик гувернера Америчког биографског института, а затим заменик директора Међународног биографског центра у Кембриџу.

* 2005. - Један од оснивача Нишке уметничке фондације за младе уметнике.
* 2006. - Златни беочуг за животно дело Културно-просветне заједнице Београда.
..........................................................................................................
Jedna od Oljinih slika

[You must be registered and logged in to see this link.]