O arhitekturi

Архитектура у ужем смислу је наука и уметност планирања и изградње зграда, док се за уређење крајолика чији део је и околина брине се пејзажна архитектура. Човек који се озбиљно бави архитектуром зове се архитекта.
Најстарији текст о тој грани људске дјелатности јест De Architectura латинског аутора Vitruvija, који каже да се архитектура заснива на складу и равнотежи три начела: Љепоте (Venustas), Чврстине (Firmitas) и Корисности (Utilitas).

* Праисторија
* Египатска архитектура
* Сумерска архитектура
* Персијска архитектура
* Античка Грчка
* Антички Рим
* Ранохришћанска архитектура
* Романика
* Готика
* Ренесанса
* Барок
* Класицизам
* Историзам
* Сецесија
* Модерна
* Постмодерна
Одређени појмови се стално понављају и на нов начин реализују при пројектовању грађевина, независно од стила и епохе.

* Простор: Дефиниција, димензије, положај, реализација и формално обликовање простора су најбитнији задатак архитектуре.
* Форма: Облик архитектонског дела, његова скица, форма и величина, су аспекти који нису једноставно изведени из функције. Нацрт никада није директна последица заданих параметара. Ту постоји увек компонента естетске и формалне организације. Како ће грађевина изгледати из одређеног угла? Које боје и материјали су најпогоднији? Све ово лежи у домену пројектанта-уметника.
* Функција: Добро функционисање једне грађевине је основна сврха архитектуре. Ово подразумева техничко функционисање архитектонског дела у пракси, али и естетске и друге функције које оно треба да испуни. Архитектура је једна од ретких уметности (уз дизајн), која поред естетске вредности има и употребну вредност, и стоји увек на размеђи уметности и функције.
* Порука: Национална библиотека Француске има форму 4 заклопљене књиге и тиме даје поруку о својој намени. Команда Ратног ваздухопловства у Земуну подсећа на авион и такође даје поруку о својој функцији.
* Веза са околином: Идеализован пример архитектуре је нацрт грађевине, који се на више начина може уклопити у своју реалну околину. Ово се постиже, на пример: различитим формама, избором боја и материјала.
* Значење: Свака грађевина има индивидуални исказ и карактер, који се показује кроз облик, функцију или организацију.
Архитектура додирује многа подручја - математику, разне уметности, технологију, занате, друштвене науке, политику итд. Филозофија је посебно популарна - штавише, често се спомиње "филозофија" архитекте кад се говори о његовим методама. Рационализам, емпиризам, структурализам, постструктурализам и феноменологија неке су филозофске школе које су утицале на архитектуру.
Разлика између архитектуре и грађевинарства често је била предмет контроверзе. Николаус Певснер, европски историчар из прве половине 20. вијека, рекао је: "Гаража за бицикле је грађевина, катедрала у Линколну је архитектонско дјело". Данас је разлика прилично нејасна. Бернард Рудофски је у славном дјелу "Архитектура без архитеката" сврстао у архитектуру читав низ грађевина које су обликовали аматери. Што се више враћамо у прошлост, то је веће слагање око онога што спада у архитектуру, с обзиром да вријеме изоштри разлике.

Ако попут Витрувија сматрамо да је архитектура сва добра изградња, значи ли то да лоша архитектура не постоји? Како би се проблем ријешио, поготово с обзиром на велики број грађевина у данашњем свијету, можемо дефинисати архитектуру као оно што раде архитекте. Тако би се нагласак ставио на развитак архитектуре и архитеката.

Раније се сматрало како је архитектура умјетност, а грађевина инжењерство. Данас је таква подјела неодржива, јер колико је свака грађевина јединствена, толико више долази до изражаја нужност сарадње инжењера и архитеката, колико је важна чврстоћа и сигурност грађевине, толико је битна њена функционалност и естетика, а све у сврху корисности и упутребљивости као коначног циља. Данас се појам архитектура највише односи на високоградњу (зградарство), док је појам грађевина везан за нискоградњу (мостоградња, хидротехника, саобраћајнице и сл.). Грађевинарство обухвата и једну и другу.
Разлика између архитектуре и грађевинарства често је била предмет контроверзе. Николаус Певснер, европски историчар из прве половине 20. вијека, рекао је: "Гаража за бицикле је грађевина, катедрала у Линколну је архитектонско дјело". Данас је разлика прилично нејасна. Бернард Рудофски је у славном дјелу "Архитектура без архитеката" сврстао у архитектуру читав низ грађевина које су обликовали аматери. Што се више враћамо у прошлост, то је веће слагање око онога што спада у архитектуру, с обзиром да вријеме изоштри разлике.

Ако попут Витрувија сматрамо да је архитектура сва добра изградња, значи ли то да лоша архитектура не постоји? Како би се проблем ријешио, поготово с обзиром на велики број грађевина у данашњем свијету, можемо дефинисати архитектуру као оно што раде архитекте. Тако би се нагласак ставио на развитак архитектуре и архитеката.

Раније се сматрало како је архитектура умјетност, а грађевина инжењерство. Данас је таква подјела неодржива, јер колико је свака грађевина јединствена, толико више долази до изражаја нужност сарадње инжењера и архитеката, колико је важна чврстоћа и сигурност грађевине, толико је битна њена функционалност и естетика, а све у сврху корисности и упутребљивости као коначног циља. Данас се појам архитектура највише односи на високоградњу (зградарство), док је појам грађевина везан за нискоградњу (мостоградња, хидротехника, саобраћајнице и сл.). Грађевинарство обухвата и једну и другу.
Ако се, према Радомиру Вуковићу (оснивачу часописа КвадАрт): "Дизајн разликује од уметности у томе што уметник за своје дело одговара само себи, а дизајнер себи и наручиоцу." (цитат), онда се, према Ранку Томићу: "Архитектура разликује од дизајна по томе што дизајнер за своје дело одговара себи и наручиоцу, а архитекта себи, наручиоцу, кориснику и друштву." (цитат). Та се разлика види и по законима који покривају подручје грађевинарства.
Архитектура обухвата велико подручје, од планирања и израде дијелова до изградње кућа, лука, градова, па и читавих регија. Зато бисмо је могли подијелити у ове сегменте:

* урбанизам
* врсте архитектуре
* архитектонски стилови
* историја архитектуре
* архитектонске школе
* славне архитекте
* заштита градитељског наслеђа
Историја архитектуре обухвата техничке, функционалне и естетске фазе развоја кроз историјске епохе од почетка развоја људског друштва до данас. Најстарији текст о тој грани људске дјелатности јест De Architectura латинског аутора Vitruvija, који каже да се архитектура заснива на складу и равнотежи три начела: лепоте ("Venustas"), чврстине ("Firmitas") и корисности ("Utilitas").
Развојни пут историје историје човеченства са њиховим борбама и стваралаштвом и потреба за изнаилажење адекватног израза бива забележена у широком временском распону. Ни једног тренутка у људском постојању ма колико тај моменат био мучан није био такав да се не одрази у уметничком стварању и архитектури. Дуго у временском следу градили су свој пут различити начини стварања и градње који су прозвани стилови односно стилске епохе и њихов развој бива зависан од климатских, техничких, религиозних и културних параметара. Они су били признати и њихово трајање је било одређено кроз дуги временски период да би се променили и да би се градња наставила у другачијем стилу и на други начин. Са индустријализацијом овај процес се нагомилава и убрзава и у 19. веку долази се до нових стилова у архитектури и у послератним годинама бива временско и просторно разграничавање све теже и у модерном свету се све теже одређују просторне и временске границе између појединих стилова у архитектури који узајамно егзистирају један поред другог. У разној литератури наћи ћемо разне називе за именовање појединих стилова у архитектури старог века средњег века и новог века али се сваки стил једноставно и најисправније може поделити на рани средњи и касни.

[You must be registered and logged in to see this link.]