Antoni Gaudi

Антони Гауди (катал. Antoni Gaudí i Cornet, * 25. јун 1852., Реус – † 10. јун 1926. Барцелона ) био је каталонски архитекта познат по свом јединственом стилу и изузетно индивидуалистичком дизајну. На енглеском и шпанском, а често и на српском, његово име наводе као Антонио Гауди.
Гауди је рођен у малом градићу Реус, провинција Тарагона, (Шпанија). Око његовог места рођења данас се надмећу градићи Риудомс и Реус, иако већина његових биографа сматра да се родио у Реусу. Родитељи су му били Франсеск Гауди Сера и Антонија Корнет Бертран.

Гауди је студирао архитектуру на Вишој техничкој школи архитектуре (шп. La Escuela Técnica Superior de Arquitectura) у Барселони од 1873. до 1877. Због недостатка новца, упоредо са студијама, ради као технички цртач и понекад као дизајнер намјештаја. Пошто је те послове одлично радио, за различите пројекте га примају двојица познатих каталонских архитеката, Ђузеп Фонтсере и Ђоан Марторељ.

Дипломирао је у 26 години, и на почетку у професији радио као дизајнер интеријера и декоратор. Једна од витрина коју је дизајнирао за познато обданиште, Каса Корнеља (катал. Casa Cornellà) у Барселони, била је изабрана за Универзалну изложбу у Паризу, 1878. године. Тај чин прави заокрет у професионалном и приватном животу младог Гаудија. Еусеби Гуељ, један од уважених послодаваца текстилне индустрије у Каталонији, био је импресиониран елеганцијом и модерним стилом те витрине, те је постао Гаудијев главни клијент и мецена, по коме ће касније добити име и Парк Гуељ. У каснијим годинама се посветио искључиво изградњи свог ремек-дела — катедрале Саграда Фамилија (Света породица).

Дана 7. јуна 1926. године, Антонија Гаудија је прегазио трамвај. Због запуштеног изгледа и празних џепова таксисти су одбили да га возе у болницу бојећи се да неће моћи да им плати вожњу. Нико није препознао познатог барселонског архитекту, док га пријатељи нису пронашли следећег дана у болници за сиромашне. Када су хтели да га преместе у бољу болницу он је то одбио. Умро је два дана касније, ожаљен од целе Барселоне.
Гаудијев стваралачки чин задивљује. У историском сврставању његовог дела у време еклектичке архитектуре и историзма настаје и нараста његова тежња за оригиналношћу, његов до сада чини се недоцењан однос ка научном истраживању, ка психологији, скулптури и сликарству. Привлачи и својим трагањем смисла стила, дакле ка основном принципу архитектонског рада. Гауди ће припоменути градитеље великих стилова, који су трагали за лепотама у непознато.

Radovi:

* Каса Висенс (1878. —1880.)
* Палата Гуељ (1885. —1889.)
* Терезијански колеџ (1888. —1890.)
* Каса Калвет (1899. —1904.)
* Каса Батљо (1905. —1907.)
* Каса Мила (Педрера) (1905. —1907.)
* Парк Гуељ (1900. —1914.)
* Саграда Фамилија (1884. —1926.)
.................................................................................................................
Jedno od njegovih dela

[You must be registered and logged in to see this link.]