Vasilija Radojčić

Василија Радојчић (Крагујевац, 21. април 1936) је певачица српске изворне и народне музике.
Рођена је у Крагујевцу, где је завршила гимназију. После тога уписала је студије француског језика на Филолошком факултету. Од 1958. била је солиста Радио Београда, а од 1961. почиње да снима за ПГП-РТБ.

Певачку каријеру је почела шездесетих година 20. века. Многе њене песме постале су хитови које слушају различите генерације, евергрин. Квалитетне интерпретације и глас обојен емоцијама привукли су велики број поштовалаца.

У издању ПГП РТС објавила је компилаторни албум, Василија Радојчић: „Песме које се памте I - 40 година са нама“. Песме са тог албума, уједно и њене најпознатије, су:

* Димитријо, сине Митре (1965)
* Весели се кућни домаћине (1979)
* Мој Милане кад' у војску пођеш (1964)
* На Ускрс сам се родила (1966)
* Зашто питаш кол'ко ми је лета (1971)
* Мито, бекријо (1970)
* Џумбус, џумбус машала (1977)
* Беше некад Митке и Коштана (1962)
* Памтиш ли још љубав моју (1984)
* Срце моје тише, тише (1961)
* Шта ћу мајко, шта ћу (1968)
* Зар је наша љубав лажна била (са Тозовцем) (1970)
* За рођендан теби, сине (1983)
* Запевала сојка птица (1969)
* Ајде Јано, коло да играмо (1978)
* Збогом остај моја љубави (1980)
* Киша пада трава расте1980
* Немој мене љубити (1973)
* Тамна ноћи, тамна ли си (1977)
* Јел' ти жао што се растајемо (1976)

Поред тога познате су и песме „Еј, луди Стојане“, „Обраше се виногради“, „Запиши у свом срцу“, „Свекрво бре“ и многе друге.

Учествовала је на многим музичким свечаностима и фестивалима, нпр. 1979. је учествовала на БЕМУС као вокални солиста [1]. Учествовала је у многим ТВ емисијама музичког карактера, нпр. 1986. имала је емисију у серијалу "Мој концерт", затим 1984. у емисији "Звуци приједорске хармонике" посвећеној хармоникашу Душану Радетићу из Приједора итд.

Добитник је мајсторског писма за животно дело, у Нишу децембра 2005, признања које додељује Удружење занатлија у оквиру манифестације "Уметници, занатлије за нишке мераклије". Том приликом Василија је изјавила "Различито су ме до сада називали - доајеном и прваком, али никада мајстором".[2]

Звање истакнутог уметника је стекла 1980. године. Добитница је Естрадне награде Србије (1978) и Естрадне награде Југославије (1983). Била је председник Удружења естрадних уметника Београда.


[You must be registered and logged in to see this link.]
.............................................................................