Tajanstvenim stazama duse...

Ali kada bih mogao nazad da se vratim, težio bih samo
dobrim trenucima.
Jer ako ne znate, život je od toga sačinjen, od
trenutaka samo...

Kada bih ponovo mogao da živim,
s proljeća bih počeo bosonog da hodim i tako išao do
kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao, više sutona posmatrao

Udaljujemo se i putujemo prema istoj nepoznatoj zvijezdi. Ti polako toneš po svome snu, a ja koračam prema beskraju.

Ima u dusi mojoj oziljak koji samo u snu boli...

Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud trazimo one zvezde ka kojima smo nekad davno upirali ceznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi.

Pod staklena zvona,bez izuzetka,
pasce komadic nebeskog svoda,
i svet ce krenuti ispocetka,
vatra,zemlja,vazduh,voda.

Na svetu ima dovoljno za čovekove potrebe, ali ne i za njegove pohlepe.

Zivot je LJEPOTA
- divi joj se.
Zivot je SAN
- ucini ga stvarnim.

Zivot je BOGATSTVO
- cuvaj ga.
Zivot je LJUBAV
- uzivaj je.
Zivot je TAJNA
- otkrij je.

Zivot je OBECANJE
- ispuni ga.
Zivot je TRAGEDIJA
- uhvati se s njom u kostac.

Budite radosni kad god vam se za to pruža mogućnost,i kad god za to nalazite snage u sebi,
jer trenuci čiste radosti vrede i znače više nego čitavi dani i meseci našeg života provedeni u mutnoj igri
naših sitnih i krupnih strasti i prohteva.
(Njihova propinjanja su ćudljiva i nezdrava, njihova zadovoljenja nesigurna i kratkotrajna, sama sebi cilj i svrha!)

A MINUT ČISTE RADOSTI OSTAJE U NAMA ZAUVEK, KAO SJAJ KOJI NIŠTA NE MOŽE ZAMRAČITI !!.

Andrić

Zivot je AVANTURA
- usudi se.
Zivot je SRECA
- zasluzi je.
Zivot je ZIVOT
- brani ga !

Bog nije obecao dan bez bola
Smijeh bez tuge
Sunce bez tame

Ali je obecao;
Snagu za dan
Utjehu za tugu
I svjetlost za put...

Pisah nekad neke drugacije price....malo o sreci,malo o tuzi,..pisah o odlascima,bezazlenim,....o jutrima nasmesenim pisah.....a nikad ne rekoh,koliko me sve to podsecalo na obale...duge...i zrake sunca sto ostavljaju vedrinu ostrvima osamljenim.

Skloni smo iscekivanjima i nerealnim ocekivanjima,precenjenim nadama.

Sve reci neizgovorenih *razgovora* su nestale i putuju istrosenim nogama....umorne od *pijanih* pesnika i zvezdanih sanjara,svetlosnim godinama stizu do nas..

.Sada...sada samo zelim osetiti miris marcipana,na nelakiranim policama...i slusati muziku sanjara...

Ljubav motivise ono najbolje u nama,uliva sigurnost i veru u pozitivno,budi i druga plemenita osecanja.Kakva god bila ta ljubav-uzvracena,neuzvracena,srecna ili ne,ona je neizostavni deo naseg zivota.Koliko je blizu realnosti i koliko od nje ocekujemo ono sto ne moze da nam da,toliko smo blizi sreci i toliko ce biti u nasem zivotu vise trenutaka kada je nas san postao java...

Razmisli dobro, pre nego zateknes sebe kako izgaras u recima koje nikada nece biti sprovedene u delo...

A onda jednoga dana shvatis, da nisi uzimala, vec davala. Sebe. Kome treba i kome ne treba.
I razbolis se od tuge. Ne zato sto si davala, vec zato sto si obmanjivala sebe da uzimas tudje, a svoje cuvas. Lagala si sebe da si zadovoljna, voljena bez da mozes da zavolis. Shvatis, da zivela si u uzasnom zadovoljstvu neistine koja za sobom ostavila je tvoju dusu kao kolateralnu stetu.
I onda samujes...

Do odredjenih godina greske se tolerisu. Do odredjenog stepena iskustva, laz moze da prodje nekaznjeno. A onda kazes - dosta.
I postanes apsolutno svesna svega onoga sta ti treba i svih svojih emocija koje mozes da pruzis. I dajes se opet, ali mnogo manje. Manje i trazis. A pocnes vise da dobijas. Samo zato sto si iskrena prema sebi. I prema drugima.

Mnogi pogrešno misle da okolnosti oblikuju osobu. To nije istina. Okolnosti otkrivaju osobu. Okolnosti nas ne određuju; one predstavljaju našu jedinstvenu biografiju, sačinjenu od prepreka koje moramo prevazići, iskušenja s kojima se moramo suočiti, ali i prilika za osobno usavršavanje. Naš uspjeh, kao ljudskih bića, ne leži u materijalnim dobrima koje smo stekli ili uspjesima koje smo postigli, već u načinu na koji se nosimo s onim što imamo i suočavamo se s izazovima, kako unapređujemo svoju jedinstvenu biografiju i tranformiramo je u život ispunjen ljubavlju.
Svima nam je data mogućnost da oblikujemo svoju sudbinu, učinimo svoj život čarobnim i božanskim, oslobodimo svoju svijest uticaja ega, a kao vrhovni cilj odredimo ljubav. Ali da bismo to postigli, moramo postići unutarnju ravnotežu i sklad. Sreća nije kraj put, već početak. Zadovoljstvo doprinosi unapređenju našeg duhovnog života.

Što sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je život pružao i sve jasnije sam shvatao gde treba tražiti prave izvore radosti i smisla. Naučio sam da biti voljen ne znači ništa, a da je voleti sve, da je sposobnost da osećamo, ono što daje vrednost i i lepotu našem postojanju. Gde god bi se na zemlji pojavilo ono što se može nazvati srećom, bilo je satkano od emocija. Novac nije ništa, moć nije ništa. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrećni. Lepota nije ništa, video sam lepe muškarce i lepe žene koji su bili nesrećni uprkos svojoj lepoti. Ni zdravlje nije sve; svako je zdrav ako se tako oseća; bilo je bolesnika punih volje za životom koji su je negovali do samog kraja i bilo je zdravih koji su venuli mučeni strahom od patnje.
Ali sreća je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i živeo za svoja osećanja; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne pruža radost onome ko je poseduje, već onome ko ume da je voli i da joj se divi…
Herman Hese

Nekada davno je deda svome unuku ispricao jednu životnu istinu.
U duši svakog čoveka se vodi bitka. Kao borba izmedju dva vuka. U duši svakoga od nas.
Jedan vuk predstavlja zlo. Predstavlja bes, zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, krivicu, greh, srdžbu, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam...
Drugi vuk predstavlja dobro. Predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrotu, srdačnost, darežljivost, istinu, saoosećanje i veru.
Unuk se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedovih reci, pa ga upita;
-Koji vuk na kraju pobedi?
Deda odgovori sa smeškom na svom starom licu:
-Pobedjuje uvek onaj koga hraniš...

Међу свим тајнама људског живота, има једна коју сам проникао: наше велике муке за живота потичу отуда што смо увек сами, и сви наши напори, сви наши поступци своде се на то да избегнемо усамљеност.