Tajanstvenim stazama duse...

Želim da znam jesi li u stanju videti lepotu, pa i ako nije lepa, svakoga dana, i možeš li svoj život nadahnuti njenom prisutnošću.

Želim da znam šta te u tebi samoj gura napred u trenucima kada se sve ostalo ruši.

Ima ljudi cije su duse ranjene.Ima i onih cije nisu.Pa se dobro drze.Ima i onih cije su duse bile ranjavane, pa se dobro drze.I tako, svakakvih dusa ima.Ima i svakakvih ljudi.Ima i onih sto misle da se drze mnogo bolje od drugih.A to bas ne odgovara istini.Samo tako izgleda.Od svih dusa, te su najtuznije.To su duse od bodljikave zice.To su duse koje uzvracaju svetu udarac.Nevesto, bolno za gledati.Nikada to ne rade direktno.Jer su trenuci kada ih je svet boleo prosli.Modrice su pozutele pa nestale.Ipak, ostao je trag.Tada nisu bili spremni da uzvrate.Bili su mali, nejaki, nisu znali trikove.A onda su im duse postale bodljikave zice.Bodu.Svaki pokret im napravi jos neku ranu, koja sada vise nema veze sa svetom.Svejedno krvari.To su opasna unutarnja krvarenja.Zajedljivoscu svoju osujecenu dusu prosipaju u tudje zivote.Uglavnom to rade onima koji jos uvek pokusavju da zakrpe svoju ranjenu dusu.Onima koji se ne foliraju da im dobro ide i da se dobro drze. Onima koji svoje zivote pokusavaju da usiju iglom i koncem...

Samo da ima malo više razumijevanja među ljudima sve bi bilo bolje. Ali nema razumjevanja. Egoizam je jači.

Na kojoj strani izlazi sunce?
Sa koje strane dolazi mrak?
Gde seje srce, tu radja ljubav
Da li ti nedostaje ono što nemas?

Hoces li da mi kazes
Ili ostaje samo cutanje?

Samo cutanje...

Borite se za ono što volite
i nikad ne dozvolite da to izgubite!!!

Твоје име беше нешто најлепше, што се са усана изговорити могло. То име дозивах у ноћима дугим, пустим. Твоје име је могао свако прочитати, чак и онда када су усне немо шапутале. Твоје име беше Љубав, а данас је само Сећање и Туга.

Ako umeš dobro ispuniti svaku minutu svog života,
I svakog trenutka ideš pravim putem;
Tvoja će biti zemlja i sve njeno blago,
Jer, bićeš čovek, sine moj!

Dolazis ti korak ti znam
susret sa tobom tol'ko mi ulepsa dan
da vise ne znam ni sam
da mozda nije san

Cini se da nisam princ iz tvoje bajke, cak ni pas,
Al' ovo nije doba romea i julije, to znas
Ja nemam ni zmaja, bijelog konja, nemam mac
Ni iza sedam gora, iza sedam mora, nista bas

Zivot je izbor,a ne sudbina,jer obican covek zivi kako mora,a pravi covek zivi kako hoce; zivot na koji bedno i bez otpora pristaje je bedno tavorenje,a izabrani zivot je sloboda.Covek postaje slobodan svojom odlukom,otporom i nepristajanjem

Nijedna mu ne odrece, nijedna ga ne prevari,
a on sve gi celivaja, sve varaja i - bolan, bolan bija.
Bolan ot kako se rodija. - Toj sam ja!... Pa od t'j bol,
jad - dert li je, prokletija li neka - eve na nogu
ginem. Idem, pijem, lutam po mejane, dert da zaboravim,
s'n da me uvati. A s'n me ne vaca. Zemlja me pije... Noc
me pije... Mesecina me pije... NISTA MI NIJE, ZDRAV SAM,
A - BOLAN. Bolan od samog sebe. Bolan sto sam ziv. Otkako
sam na svet progledaja, od t'g sam jos bolan... Zalno,
tesko da mi pojete!...

I Kostan, tuj pesmu, toj vreme da mi pojes... A toj vreme
vise ne dodje. Ete za toj cu vreme ja zalan da umrem, s's
otvoreni oci u grob cu da legnem. POJ "ZAL ZA MLADOST"...
Za moju slatku mladost, sto mi tako u nista otide, i brgo
ostavi. POJ I VIKAJ GU. MOLI GU, NEKA MI SE SAMO JOS
JEDANPUT VRNE, DODJE, DA GU SAMO JOS JEDANPUT, POMIRISEM...

hajde da dopustimo prici da se prica

da nas isprica

da nas preprica

da nas stvori

Da li je previše tražiti par sati ćutanja...

A kada probudiš se ujutru, pričaćeš mi o čudnom snu koji ti je ostavio osmeh na licu i nemir u srcu...

Tek kad se naucite sejati radost i lepotu oko sebe, bit cete pozvani na zetvu srece. Onaj ko grabi sebi, nikada nece uhvatiti srecu.
Sreca se uzima rasirenih ruku.

Povrediti nekoga recima je ponekad gore nego fizicki. Prijatelji su nase retko bogatstvo i treba ih cuvati.”

I kad kazem ..ne, zelim
da shvatis kako mi nije svejedno
zbog ovih zvezda nad gradom
zbog vetra nad rekom
zbog jos puno sitnica
koje zivot zaboravlja
a ostaju i lebde u vazduhu
oko tebe i oko mene...

Neki ljudi brzo dodu u nas zivot i brzo odu iz njega...Neki ljudi nam postanu prijatelji i dugo ostanu u nasem zivotu... Ostave lepe tragove u nasim srcima... I nikada vise nismo tacno takvi kao sto smo bili, jer smo upoznali dobrog !!!

Juce je istorija.
Sutra je zagonetka!
Danas je poklon.

Sama i kad to ne bi htjela.
Sama u dubinama okeana.
Sama sirinama kosmosa.
Cucim s mravima ostavljena.
Rosama perem suze bola
Na mjesecini svetionik sam.

Zadovoljenje osecanja uskoro postaje vrlo mali deo onog dubokog i zamrsenog osecaja koji nazivamo ljubavlju.
Ljubav je, jednostavno,sveopsta zudnja za zajednistvom, ne samo osecanja, nego i sveukupnenase prirode – intelektualne prirode, prirode razuma i secanja.
Onaj kopronadje svoj prototip uziva u savrsenoj i trajnoj ljubavi; vreme je nemoze promeniti, udaljenost je ne moze ukoloniti, razumevanje je potpuno.

Da li primećujemo lepotu?

Da li zastajemo da bismo u njoj uživali?

Da li prepoznajemo talenat u neočekivanom kontekstu?

Volela bih da mogu
opisati plamen
sto gori u meni
Njegovu snagu,
taj pokret i zvuk...

Cekali smo sve ove godine da pronadjemo nekoga ko ce nas prihvatiti onakve kakvi jesmo,
nekoga s carobnjakovom snagom da otopi stenu suncevim zrakom...
Ko ce nam moci doneti srecu uprkos iskusenjima, ko se moze suociti s nasim zmajevima u noci,
ko nas moze promeniti u bice kakvo smo odabrali biti.