Jezik postavlja zamke

СКРОЗ СЛАТКА ЗАРАЗА


„Него, те твоје ципеле. Скроз су О. К. Где си их купила?” „Ма скроз је лако да нађеш ту радњу...”

„Размишљај као мудар човек, али кад општиш с људима, користи народски језик”, саветовао је давно славни ирски песник Вилијам Батлер Јејтс. Слично је мислио и енглески писац Џорџ Орвел. Веровао је да је језик заједничко дело песника и обичног радника.
Јасно је, дакле, да су и језик и начин изражавања творевина бројних, углавном непознатих аутора. То дело је, међутим, стално изложено променама. Једноставно речено – језичкој моди која је такође, сама по себи, склоп сложених околности. Као пример може да послужи најновији роман Светислава Басаре „Почетак буне против дахија” у коме савремени читалац, између осталог, има прилику да се суочи и са српским језиком какав не познаје: старинским изразима, данас готово непознатим. Неко можда неће разумети баш сваку реч коју Басара користи, али искуство читања ове књиге биће због тога веома занимљиво. Јер, постаћемо свесни да се на месту где сада живимо не тако давно говорило и писало другачије. Можда ће некоме то звучати сумануто, управо као што се другима данашњи језик младих чини необичним.
Уосталом, и сами смо свакодневно сведоци да је начин изражавања нека врста лако преносиве заразе. Срећом, зараза не доноси баш увек и болест. Премда, ни ширење болести језика није ретка појава. За то су често заслужни они задужени за ширење језика кроз народ, односно медије. Лако је погодити да је реч о новинарима.

Неко је недавно заједљиво приметио како би на уласку у град Земун требало да на металној табли поред друма стоји „Значи Земун” (уместо само Земун), вицкасто се поигравајући с распрострањеном шалом која говори да су управо необразовани Земунци заражени „болешћу” која се зове узречица значи.



Иако можда није Земунка, недавна гошћа редовне рубрике „Прелиставање” Јутарњег програма Телевизије Студио Б није успевала да се отргне и ослободи „напада” узречице „значи” која је беше обузела, доказујући да ни припадници такозване седме силе нису вакцинисани од поменуте бољке. Колико је пута за двадесетак минута трајања емисије изговорила реч значи не можемо ни отприлике да кажемо. Много пута. Уколико је неко пожелео да изброји бележећи рецке, изгубио би приличан број примера само док би тркнуо по свеску и оловку.
Испоставља се да су неке речи једноставно заразне. То показује и данас тако омиљена употреба израза скроз. Прилог скроз је колоквијализам, те припада фамилијарном начину изражавања. Значи потпуно, листом, одреда... Некад је ова реч употребљавана у „појачаном” издању: скроз-наскроз. Данас је употреба измењена.

На пример, разговарају две другарице:
„Да ли си видела нову биологичарку? Скроз је слатка!”
„Ма да. Баш скроз. Него, те твоје ципеле. Скроз су О. К. Где си их купила?”
„Ма скроз је лако да нађеш ту радњу. Кад стигнеш до Вука, одмах преко пута, прва радња с ципелама.”
„Добро ми рече. Владан има рођендан. Јао, што ми се свиђа... Скроз је цакан!”
Скроз је безмало постао узречица, што не значи да ће с лакоћом преузети вођство већ славне узречице значи. Додуше, требало би имати у виду да је скроз имао претечу коју данашњи тинејџери можда и не памте. Био је то турцизам који гласи: дибидус (дибидуз). Обично је дибидуз стајао сам као реченица. На пример, кад би неко питао:
„Да ли се оно Мома поново напио?”, одговор би гласио: „Него! Дибидус!”
Још раније рекли би да је навлас пијан. А данас, наравно – скроз.

[You must be registered and logged in to see this link.]