Slucaj „VIKILIKS“

Naći nekog ko želi da učini neku stvar, a zatim mu omogućiti da je i učini, i to sa uverenjem da postupa u svom najboljem interesu - to je suština svake specijalne operacije

(Alen Dals, direktor CIA 1953–1961)





U vezi sa slučajem „Vikiliks“ nameće se nekoliko značajnih zapažanja koja zavređuju da im se posveti nekoliko skromnih redova, čime bi se pokušao pružiti odgovor na pitanje šta je sve „ono“ što se potencijalno krije iza paravana, u svetskoj javnosti, skandalozno predstavljenog otkrivanja tobožnjih tajnih dokumenata na jednom "zloglasnom" internet sajtu.



Prvo, potpuno je deplasirano čak i pomisliti da je jedan pojedinac „van sistema“, pod imenom Džulijan Asanž, inače vlasnik internet portala „Vikiliks“, uopšte bio u stanju da dođe do tako „poverljive“ dokumentacije, osim ako se ne radi o informacijama za koje je „neko“ na mnogo višim globalističkim pozicijama procenio da one treba da se puste u etar, kako bi se izazvale višestruke posledice po stanje u svetu, čime se ozbiljno zapretilo da on više nikada ne bude isti. Da li sve nas neko „s vrha“ želi da uvede u stanje planiranog, kontrolisanog haosa? U čemu se, zapravo, sastoji jedan takav dobro osmišljeni haos? Na ovu upitanost nastojaćemo da odgovorimo pitanjima koja nas prosto sustižu iz trenutka u trenutak, a čime ćemo nastojati, ako ništa drugo onda bar da podstaknemo čitaoce na razmišljanje o mogućoj pozadini ovog izuzetno značajnog događaja za svet u celini.

Jedinstveni odgovor na pitanje - šta zapravo stoji iza i koji je osnovni cilj ovog događaja koji je pobudio veliku pažnju - nije moguć u ovom trenutku. Možda je razlog tome jednostavna činjenica da se radi o događaju koji je trebalo da ostvari nekoliko značajnih ciljeva za one koji su ga projektovali. Pitate se: koji su to ciljevi?

· Da li u dobro osmišljenoj pozadini objavljivanja "tajnih“ dokumenata na sajtu "Vikiliks"("Wikileaks") stoji potencijalno "pakleni plan" globalnih centara moći da se internet komunikacije učine i predstave kao opasne po „opstanak“ čovečanstva ( u rangu nuklearnog oružja ili pretnje "globalnog terorizma"), a sve to da bi se dobio svojevrsni legitimitet za preuzimanje oštrih, drakonskih mera u cilju sveukupne kontrole globalnih internet i svih drugih preostalih slobodnih komunikacija? Da li se možda „operacija Vikiliks“ (ne)namerno i slučajno naslanja na novu doktrinu NATO-a za 21. vek kojom je, između ostalog, predviđeno i obračunavanje sa „internet terorizmom“. Ko će stradati u tom obračunu, tačnije, ko će biti markiran kao terorista ili „internet huligan“? Da li možda svi oni koji slobodno promišljaju i iznose svoje stavove na internet mreži, a koje odudara od „NATO globalističkih standarda“? Da li nas očekuje skora „smrt“ interneta? Potpuna kontrola mišljenja i razmišljanja u svim sferama? Šta bi na sve to rekao Orvel?

Dalje...

· Postoji li mogućnost da je odmetnuta globalistička "klika" razmeštena u brojnim moćnim privatnim vojnim korporacijama u SAD na ovaj način još jednom (nakon 11. septembra) izvršila svojevrsni državni udar ponovo svesno diskreditujući zvanične američke institucije, američki pravni i politički sistem, a ponajviše aktuelnog predsednika Baraka Obamu, koji vrlo moguće da nije ispunio sve one planove zbog kojih je i bio postavljen na čelo Amerike? Koji su to zadaci na kojima je „pao“ Obama? Sada je već svima potpuno jasno da se 11. septembra 2001. godine u SAD dogodio državni udar (tihi, zaverenički prevrat), kada su celokupnu vlast u toj zemlji preuzele vojne korporacije, a nedugo po preuzimanju vlasti povele, kako nam je tada predstavljano, navodni „sveti rat“ protiv „globalnog terorizma“. Ipak, nije bilo potrebno da prođe mnogo vremena da bismo zaključili da se radilo u stvari o agresivnom i otvorenom imperijalnom ratu protiv onih zemalja, koje su iz geostrateških i geoekonomskih razloga „zapali za oko“ predstavnicima globalne elite oličene u moćnim vojnim korporacijama. Upravo je ova „strukrtura“ bila izrazito nezadovoljna izborom Obame za predsednika, jer se dogodilo isto ono što i za predsednikovanja Bila Klintona, a što nikako nije po volji moćne vojne industrije. Naime, značajno su smanjeni su izdaci za vojnu industriju, koja je sektor realne američke privrede. Verovatno vam je poznato da je Obama kandidat, ispravnije rečeno, pulen super-uticajnih krugova sa Volstrita, o čemu uostalom govori i sastav njegove vlade, koja je vlada Volstrita. Vikiliks zbog toga najavljuje i „priče“ sa Volstrita.Slučajno? Ko bi mogao da bude meta? Druga činjenica koja upućuje na ovakav zaključak jesu nedavno održani izbori, gde je Obama doživeo popriličnu katastrofu, pa je moguće da globalisti na ovaj način žele da se oslobode nepootrebnog tereta, u paketu sa njihovom marionetom Hilari Klinton.

Ne bi trebalo isključivati ni mogućnost da se iza „Vikiliksa“ radi o dobro sračunatom napadu globalista na praktično sve nacionalne resurse, na temelje nacionalnih država i na njihova rukovodstva. Naime, da li to posle globalne krize i ogromnih zaduživanja dolazi na red moralna diskreditacija nacionalnih elita? Ili se možda radi o nastojanju globalne elite da se u međunarodnim odnosima izazove permanentni, tinjajući "rat svih protiv svih", i želja da se diskredituju praktično sve nacionalne države, te na taj način ponovo ukaže na prevaziđenost , za globaliste, "sumnjivih" koncepata nacionalnih država, njihovih lidera i vlada. Da li će „diplomatski 11. septembar“ isprovociran odavanjem „tajne“ dokumentacije izazvati pomenuto stanje haosa i opšteg nepoverenja u međudržavnim odnosima, kada će se kao jedino rešenje ozdravljenja tih odnosa nametnuti dalja centralizacija globalne vlasti u konačnom cilju uspostavljanja jedne svetske vlade

· Da li je možda „operacija Vikiliks“ trebalo i da preusmeri pažnju svetskoj javnog mnjenja na Iran, koji se, podsećanja radi, u dokumentaciji Vikiliksa pominje kao „faktor destabilizacije Iraka“, što bi lako moglo da ukaže da je i svudaprisutni Mosad „umešao svoje prste“? Jasno je da bi se, ukoliko je ovakva konstatacija makar i donekle tačna, na taj način dao puni legitimitet vojnim strukturama u SAD da ponovo „preventivno“ vojno deluju, ovog puta u poslovično omraženom, ali geostrateški izuzetno zanimljivom Iranu.

Dakle, ovo su bile samo neke od upitanosti na koje nas navodi „slučaj Vikiliks“. Daleko od toga da smo kroz gore izneta zapažanja u potpunosti dali odgovore na sve nedoumice koje se vezuju za ovaj „skandal globalnih razmera“.

To i nije bila naša glavna intencija, naprotiv.

Cilj nam je bio da vas podstaknemo na razmišljanje, poštovani čitaoci, i ukažemo na činjenicu da se u današnjem svetu svi značajniji globalni “događaji“ prosto moraju „čitati između redova“, da bi se u svojoj kompleksnosti, bar donekle, mogli razumeti.

Kao i što se moraju pažljivo analizirati poslednji pokušaji globalne elite da se uspostavi red koji nastaje iz haosa izazvanog „curenjem“, navodne, tajne, strogo poverljive dokumentacije Sjedinjenih Država.



Dakle, „Ordo ab chao“...

[You must be registered and logged in to see this link.]

Kinezi pokreću svoj “Vikiliks“

Grupa kineskih disidenata najavila je da će lansirati svoj “sajt istine” po ugledu na čuveni “Vikiliks“, koji je širom sveta uzburkao duhove objavljivanjem tajnih depeša američkih diplomata.

Cilj planiranog kineskog sajta je promovisanje demokratije i razotkrivanje tajni vlade. Aktivisti su tu nameru obelodanili preko različitih društvenih mreža kao što je “Tviter“, ističući da će se projekat zvati “Curenje iz vlade” i da će početi da radi sredinom iduće godine. Disidenti za sada pozivaju ljude da postavljaju zanimljive poverljive podatke na sajt.



Tvorac servera, čije se ime opravdano ne otkriva, izjavio je da će upoznavanje javnosti sa državnim tajnama promovisati demokratiju u zemlji. Njihov poduhvat shvata se kao pokušaj da se narodu vrati pravo na pristup informacijama. Osnivač sajta smatra da će se time izboriti za političke reforme u Kini.

Inspiracija u “Votergejtu“

Inicijator ove ideje je saopštio da se njegov tim sastoji od advokata, novinara, urednika, pa čak i hakera, koji će štititi sajt od sajbernapada. On je naglasio da je bio inspirisan aferom “Votergejt“ od pre 40 godina, ali i uspehom “Vikiliksa“, koji je nedavno otvorio sajt na kineskom jeziku, mada do sada nije obelodanio informacije koje se tiču kineske vlade.


Dok se sedište Vikiliksa nalazi u Evropi, gde ustavi većine zemalja garantuju slobodu govora i pristup informacijama, kineska verzija “sajta istine” neće imati takvu podršku i pretpostavlja se da će izazvati trenutni i žestoki gnev kineske vlade.


Asanž, autoritarni sveti otac i majka “Vikiliksa“

Istovremeno, grupa bivših članova “Vikiliksa“ planira da pokrene vlastiti “sajt istine” sredinom ovog decembra. Oni kritikuju “Vikiliks“ i osnivača sajta Džulijana Asanža zbog toga što se previše usredredio na SAD i zalažu se za širi pristup u delatnosti sajta.



Asanž je osoba koju ljudi poistovećuju s “Vikiliksom“, a objavljivanje stotina hiljada tajnih američkih dokumenata još više ga je eksponiralo u očima celokupne svetske javnosti. Njegova popularnost je tolika da ga je časopis “Tajm” uvrstio u najuži spisak za ličnost godine u 2010. Međutim, bivši saradnici kritikuju njegov autoritarni stil rukovođenja.


- Ja sam duša i srce ove organizacije, njen osnivač, filozof, prvobitni šifrant, organizator, finansijer i sve ostalo. Ako vam se to ne sviđa, gubite se - poručio je on jednom kritičaru na internetu.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Asanž pregovara sa Skotland jardom



Pritisak Zapada na Džulijana Asanža dostigao je vrhunac u trenutku dok britanska policija i predstavnici osnivača Vikiliksa pregovaraju o održavanju sastanka, na kojem bi Asanž morao da odgovori na pitanja vezana za dva navodna silovanja za koja ga tereti Švedska.

Mark Stivens, pravni zastupnik osnivača Vikiliksa, rekao je da su u toku pregovori sa Skotland jardom posle kojih bi trebalo biti jasno kada i gde će Džulijan Asanž odgovoriti na seriju nezgodnih pitanja koje će mu postaviti policajci.




Iako su predstavnici Skotland jarda, prethodnih dana prilično glasno najavljivali, još uvek nije jasno da li će Asanž, kome su računi u Švajcarskoj zamrznuti, posle tog susreta, biti uhapšen.



"Pokušavamo da dogovorimo sastanak sa policijom, kako bi oni postavili to pitanje i dobili odgovor", rekao je Stivens, svega nekoliko časova pošto je centrali Skotland jarda dostavljena nova poternica.



Inače, prvi nalog za hapšenje nije bio realizovan zbog greške u tekstu, a novi je švedsko pravosuđe izdalo prošle sedmice vodeći računa o primedbama britanske policije.



Kako navode izvori Gardijana, očekuje se da će se Asanž pred sudijom pojaviti u utorak, kada će, najverovatnije, zatražiti da pušten na slobodu uz kauciju.



Gardijan navodi da će Asanž morati da skupi najmanje 100.000 funti i šest osoba koje će pružiti garancije da će se osnivač Vikiliksa ponovo pojaviti pred sudom, ili i same rizikuju zatvorske kazne.



Prema britanskim zakonima, kada se preda policiji, Asanž će u naredna 24 časa imati priliku da sa sudijom pregovara o kauciji, a prvo ročište o eventualnom izručenju Švedskoj mora biti održano u roku od 28 dana.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Uhapšen osnivač "Vikiliksa"



Asanž je uhapšen jutros u 9.30 časova u jednoj policijskoj stanici u Londonu kada se pojavio na zakazanom razgovoru. On je uhapšen na osnovu evropskog naloga za hapšenje, koji je validan u celoj Evropskoj uniji i obavezujući je za sve zemlje članice.



"Hapšenje Džulijana Asanža predstavlja napad na slobodu medija i neće sprečiti 'Vikiliks' da nastavi da objavljuje tajna dokumenta na Internetu", izjavio je portparol tog vebsajta Kristin Hrafnson.




On je odbio da govori o tome kako se Asanž osećao pre hapšenja, ali je potvrdio da je sa njim bio u kontaktu u protekla 24 sata, javio je AP.



Osnivač "Vikiliksa" skrivao se na nepoznatoj lokaciji u Velikoj Britaniji otkako je njegov vebsajt prošle nedelje počeo da objavljuje poverljivu prepisku američkih diplomata.



Nalog za hapšenje Asanža izdalo je švedsko tužilaštvo koje ga tereti za dva seksualna prestupa, koje osnivač "Vikiliksa" negira. "Švedske vlasti optužuju ga za nezakonitu prinudu, seksualno zlostavljanje i silovanje u avgustu 2010. godine", navodi se u saopštenju londonske policije.



U Americi se istovremeno traga za pravnim osnovom za podizanje optužnice protiv glavnog čoveka "Vikiliksa", koji je u saradnji sa nekoliko listova objavio oko 250.000 poverljivih depeša američke diplomatije.



Asanžovi advokati saopštili su sinoć da su u toku pregovori sa Skotland jardom, da bi se ugovorio sastanak na kojem bi osnivač "Vikiliksa" odgovorio na pitanja u vezi sa optužnicom podignutom u Švedskoj.



"Pokušavamo da dogovorimo sastanak sa policijom, kako bi oni postavili to pitanje i dobili odgovor", rekao je Asanžov pravni zastupnik Mark Stivens, svega nekoliko časova pošto je centrali Skotland jarda dostavljena nova poternica.



Asanž će se tokom dana pojaviti pred gradskim vestminsterskim sudom.

[You must be registered and logged in to see this link.]

''Vikiliks'': Ruski gasovod važan za SAD



Internet stranica Vikiliks ne prestaje da iznenađuje svet i u ponedeljak je objavila do sada možda najkontroverznije podatke iz diplomatske prepiske između američkih ambasada i Vašingtona.

Vikiliks je, kako prenosi Bi-Bi-Si, objavio spisak objekata i ustanova širom sveta za koje SAD smatraju da su od ključnog značaja za američku nacionalnu bezbednost.
Spisak su u februara 2009. napravile američke ambasade, na zahtev Stejt departmenta.

Na spisku se nalaze i rudnik kobalta u Kongu, fabrika antiotrova u Australiji, fabrika za proizvodnju insulina u Danskoj i ruski gasovod na zapadu Sibira, koji je opisan kao "najvažniji na svetu".

Eksperti ocenjuju da je objavljivanje spiska objekata i institucija "od vitalnog značaja za američku bezbednost" najkontroverzniji potez Vikiliksa.


Londonski Tajms postavlja pitanje da li spisak mogu da iskoriste teroristi za biranje potencijlanih meta, posebno zato što su ih SAD označile kao izuzetno važne?
Tajms postavlja pitanje pita šta je Vikiliks postigao objavljivanjem te informacije?

[You must be registered and logged in to see this link.]

Vikiliks objavljuje depeše pretstavnika SAD iz Srbije

Politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Srbije Borislav Stefanović rekao je večeras da su SAD kontaktirale vlasti u Beogradu i na diplomatski način ukazale da će portal Vikiliks objaviti depeše američkih predstavnika iz Srbije, ali je naglasio da "nemamo šta da krijemo, jer su naše pozicije vrlo jasne".

Stefanović je u Utisku nedelje na RTV B92 rekao da ono što se može pojaviti, a tiče se saradnje sa Haškim tribunalom ili Kosova i Metohije, jeste kako diplomatski predstavnici SAD procenjuju da li su njihovi sagovornici iskreni kada govore o onome što je državni interes.



Neće biti da je neki državni činovnik rekao da zna gde je Ratko Mladić, a onda je ovaj to poslao u Vašington, naveo je Stefanović, govoreći o objavljivanju tajnih depeša američkih diplomata dostavljenih portalu Vikiliks i njegovom vlasniku Džulijanu Asanžu.


Stefanović je naglasio da zvaničnicima Srbije niko iz Brisela, Vašingtona ili Moskve ne diktira šta bi trebalo da rade ili govore, niti su to pokušali da čine.


Ove diplomatske depeše, objasnio je on, predstavljaju viđenja određenog diplomate o razgovoru koji je obavio, pošto je svaki razgovor predmet takvih izveštaja.


Stefanović se osvrnuo i na komentare francuskog diplomate o ministru spoljnih poslova Vuku Jeremiću i ocenio da oni ne mogu temeljno i dubinski da utiču na odnose dve države.


Srbija nije poremetila svoje odnose sa Francuskom, istakao je Stefanović, podsećajući da je prošle godine u Beogradu bio šef fiplomatije Bernar Kušner, nagovestio da se sada "priprema poseta na nekom možda višem nivou".


On je objasnio da odnosi između država mogu biti promenjeni samo ako se izvrši korekcija spoljne politike.


Vikiliks i Džulijan Asanž nisu teroristi, već ljudi liberalnog duha, koji smatraju da sve mora biti dostupno javnosti, ocenio je Stefanović i predočio da još niko iz Stejt dipartmenta nije potvrdio autentičnost diplomatskih prepiski koje su objavljene.
Za američku diplomatiju objavljivanje ovih dokumenata nije dobro, ali će sve napore sada usmeriti na to da se u budućnosti ovakve situacije ne dešavaju, predvideo je Stefanović.


Prema njegovim rečima, to što su radile pojedine američke diplomate predstavlja obaveštajni, a ne diplomatski posao, iako treba imati u vidu da nisu sve diplomate "obaveštajci".


Posle objavljivanja ovih prepiski amerićkih diplomata, maglasio je Stefanović, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije davalo nikakva nova uputstva za razgovor sa stranim diplomatama.


"Nemamo šta da krijemo i naše pozicije su vrlo jasne. U diplomatiji postoji jasno pravilo da nema laganja", rekao je Stefanović.

Američke diplomate beže iz zemalja koje su "kritikovale"

Američka administracija priprema opsežnu rekonstrukciju diplomatske službe kako bi, kako kaže, zaštitila funkcionere koji se imenom i prezimeno spominju u internim depešama koje je objavio sajt "Vikiliks", prenosi američki politički internet portal "Dejli bist".

Važne diplomate, vojni i obaveštajni službenici u čitavom svetu biće premešteni, navodi sajt "Dejli bist", jer administracija predsednika Baraka Obame smatra da je "Vikiliks" njihov rad učinio nemogućim, pa čak i opasnim.




Kako navodi sajt, državni zvaničnici saopštili su da je plan premeštanja tek u začetku. Ipak, očekuje se da će Stejt Department, Pentagon i CIA to obaviti već u narednih nekoliko meseci.


Premeštanja će se najverovatnije dogoditi u zemljama gde su američke diplomate tajnim depešama najoštrije kritikovale lokalne vlasti. Objavljivanje tajnih dokumenata nesumnjivo je nanelo štetu američkoj diplomatiji, a Stejt Department tvrdi da će situaciju dodatno pogoršati povlačenje diplomata koje nije lako zameniti, jer je reč o najboljim stručnjacima za međunarodne odnose koje Amerika ima.

"U slučaju nužde, moraćemo da zamenimo neke od naših najboljih ljudi, imenovanih u depešama, jer su se usudili da kažu istinu o zemlji u kojoj rade", preneo je sajt izjavu jednog visokog zvaničnika iz oblasti bezbednosti. Premeštaj treba da se dogodi pre nego što ih te zemlje proglase za nepoželjne.



"Neke naše diplomate biće proglašene za persona non grata, a mi ćemo zauzvrat biti prinuđeni da neke strane diplomate proglasimo za persona non grata, što komplikuje situaciju", kaže visoki zvaničnik. Čak i u zemljama gde ne bude zvaničnog protesta, Sjedinjene Države će ipak povući svoje diplomate, jer one, posle ovog, više neće moći efikasno da komuniciraju sa stranim vlastima.



Prošle nedelje, turski premijer Tajip Erdogan zapretio je da će podneti tužbu protiv bivšeg američkog ambasadora u Turskoj Erika Edelmana. "Vikiliks" je objavio depešu u kojoj je Edelman, još 2004. godine, sugerisao da Erdogan ima "skrivena blaga" na računima švajcarskih banaka.



Edelman je, u intervjuu "Dejli bistu", rekao da ne želi da komentariše sadržaj depeša, s obzirom na to da su i dalje državna tajna. Ipak, on smatra da je objavljivanje tih dokumenata apsolutna katastrofa. "Ljudi će zbog toga ginuti. Američkim diplomatama sada će svi paziti šta pričaju, ako iko bude hteo da priča", zaključuje Edelman.

AFERA "VIKILIKS"
Javna diplomatija i tajne depeše

“Vikiliks” uzdrmao diplomatijuDa li je Amerika izgubila nadzor nad 251.287 dokumenata koji su posle objavljivanja na sajtu “Vikiliks” ustalasali svet, ili je reč o operaciji same obaveštajno-bezbednosne zajednice SAD

Vašington plaća danak preteranom oslanjanju na tehnologiju”, ovim rečima profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Predrag Simić ocenjuje diplomatski skandal u američkim medijima, već nazvan “Kjeblgejt”, koji je počeo prošle nedelje kada je na portalu “Vikiliks” objavljeno oko četvrt miliona poverljivih američkih diplomatskih dokumenata, uglavnom pisanih nimalo diplomatskim rečnikom.

Hakeri su ubrzo učinili sajt nedostupnim, ali su delovi “paketa” osvanuli u pet vodećih svetskih listova: francuskom “Mondu”, američkom “Njujork tajmsu”, nemačkom “Špigelu”, britanskom “Gardijanu” i španskom “El Paisu”, koji imaju partnerski sporazum sa vlasnikom “Vikiliksa” Džilijanom Asanžeom.

“‘Vikiliks’ je uspeo da uradi ono o ćemu sve tajne službe sveta zajedno, čak i uz “pomoć” Džemsa Bonda, mogu samo da sanjaju. Nikada se nije dogodilo da jedna svetska velesila izgubi nadzor nad tolikim brojem svojih dokumenata. “Njujork tajms”, koji ima uvid u 251.287 dokumenata dobijenih od “Vikiliksa”, prebrojavanjem je otkrio da je oko 11.000 dokumenata označeno kao “poverljivo”, 9.000 kao “noforn”, što je oznaka za materijal preosetljiv za davanja na uvid stranim vladama, dok se na oko 4.000 dokumenata nalaze obe oznake. Nijedan nema oznaku “strogo poverljivo”.

Iako zbog hakerskih napada “Vikiliks” nije dostupan korisnicima u Evropi i SAD, sajtovi nedeljnika, koji objavljuju depeše koje su iz 270 ambasada i konzulata upućivane u poslednjih desetak godina na adresu Stejt departmenta, su zagušeni. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji “sabrana dela” američkih diplomata vezana za međunarodne odnose i pitanja spoljne politike SAD, i stavove Vašingtona o brojnim svetskim liderima, pročitalo je više ljudi no sve romane Agate Kristi, a američke diplomate se i dalje drže za glavu razmišljajući kako da poprave štetu.
NEDIPLOMATSKA OGOVARANJA

“Vikiliks” uzdrmao diplomatijuU javnost su procurele depeše američkih diplomata u kojima se, između ostalog, govori o: američkom raketnom štitu u Evropi, terorizmu, planovima za ujedinjenje Južne i Severne Koreje, nastojanjima SAD da kontrolišu pakistanski nuklearni arsenal, iranskom nuklearnom programu, uz bojazan da bi Izrael mogao da napadne Iran, spremnosti Indije da nuklearnim oružjem gađa Pakistan u slučaju napada na njenu teritoriju, obećanju britanske vlade da će braniti interese Amerike tokom istrage o razlozima pokretanja rata u Iraku... Tu su i mišljenja američkih diplomata o Kini, uz izražen strah od njenog jačanja, kao i Rusiji za koju se kaže da “uzmiče od demokratije”. “Vikiliks” je otkrio da su obaveštajne službe SAD špijunirale vodeće ličnosti UN, uključujući generalnog sekretara Ban Ki Muna, sakupljale detalje o komunikacijama, lozinkama i pikanterijama iz njihovog privatnog života... Državne sekretarke, Kondoliza Rajs, a zatim i Hilari Klinton, tražile su od diplomata da se, ni manje ni više nego dokopaju DNK uzoraka i otisaka prstiju političkih lidera. A šta američke diplomate misle o liderima pojedinih zemalja, uz razne antiislamske komentare, i kako su oni to prihvatili, druga je priča.

Nova dokumenta, prema navodima “Njujork tajmsa”, “pružaju pogled bez presedana na aktivnosti američkih ambasada u svetu i brutalno iskrene stavove o stranim liderima i otvorene procene nuklearnih i terorističkih pretnji”.

O STRANIM DRŽAVNICIMA
1. Dmitrij Medvedev “izigrava Robina Betmenu”
2. Vladimir Putin je “Betmen” i “Alfa mužjak”
3. Francuski predsednik Nikola Sarkozi je “car iz priče carevo novo odelo” i ima autoritarni lični stil.
4. Nemačka kancelarka Angela Merkel je “teflon”, ne voli da rizikuje, a kreativnost joj je slaba strana.
5. Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele je nekompetentan i arogantan, a njegove izjave nemaju sadržaj.
6. Italijanski premijer Silvio Berluskoni je tašt i neefikasan kao moderni evropski lider, fizički i politički slab, a česte noćne zabave znače da se ne odmara dovoljno.
7. Izraelski premijer Benjamin Netanijahu je elegantan i šarmantan, ali nikad ne ispunjava obećanja.
8. Turski premijer Redžep Tajip Erdogan vlada uz pomoć nesposobnih savetnika, a čitava država klizi ka islamističkoj budućnosti.
9. Avganistanski predsednik Hamid Karzai je “izuzetno slab čovek koji nije verovao činjenicama, već je lako bio zaveden svakakvim, čak i najbizarnijim pričama ili navodima o zaverama protiv njega”.
10. Predsednik Jemena Ali Abdulah Saleh je nestrpljiv.
11. Predsednik Zimbabvea Robert Mugabe je ludi starac.
12. Libijski vođa Muamer el Gadafi je jednostavno čudan. Kada je prošle godine boravio u Njujorku bio je nezadovoljan što mu nije dozvoljeno da podigne šator na Menhetnu, a inače se retko pojavljuje u javnosti bez “razvratne plavuše”, ukrajinske medicinske sestre.
13. Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad je sličan Hitleru.
14. Vrhovni vođa Irana Ajatolah Ali Hamnei boluje od leukemije.
DEPEŠE SA ZAPADNOG BALKANA

A kako smo mi prošli?

Sajt “Vikiliks” je objavio 994 depeše iz Beograda (počevši od 1966. godine), 1.686 iz Zagreba (od 1991), 869 iz Sarajeva, 836 iz Ljubljane, 522 iz Skoplja, 164 iz Podgorice, kao i 668 dokumenata s ocenama američkih diplomata o situaciji na Kosovu, koja prema pisanju prištinskih medija, ali bez objavljivanja konkretnih primera, obiluju informacijama o korupcionaškim aferama i kriminalnim aktivnostima lidera kosovskih Albanaca.

U listovima koji objavljuju depeše izgleda da još nismo stigli na red, ako se izuzme “Gardijan” koji je naveo negativno mišljenje francuskog diplomate o srpskom ministru inostranih poslova Vuku Jeremiću. Međutim, kako je rekao pomoćnik šefa srpske diplomatije Zdravko Ponoš, kvalitetna saradnja Srbije i Francuske demantuje negativne navode o ministru Jeremiću.

U svakom slučaju, “balkanski paket” se polako otvara. Vrlo neprijatni sadržaji po političare s prostora bivše SFRJ mogli su se pročitati u zagrebačkom “Jutarnjem listu”. Naravno, odmah su usledile reakcije, pa je iz kabineta slovenačkog premijera demantovano da je “Vašingtonu samopouzdano nudio lak dostup do lidera zapadnog Balkana”, da je Sloveniji u zamenu za razgovor između Boruta Pahora i Baraka Obame nametano prihvatanje zatvorenika iz Gvantanama. Španski “El pais” je objavio Pahorovo obećanje da će firmi “Vestinghaus” obezbediti posao izgradnje na drugom bloku Nuklearne elektrane “Krško”. Slovenačka opozicija je odmah zatražila istragu o korupciji.

Na udaru se našao i Milorad Dodik za koga je rečeno da prihvata Ahtisarijev plan za Kosovo. Iz Dodikovog kabineta je saopšteno da su “tvrdnje nekadašnjeg pomoćnika američkog državnog sekretara, ako su tačno interpretirane, obična podvala i neistina”.

Profesora Simića nije iznenadio sadržaj dokumenata koje je preneo zagrebački “Jutarnji list”.

“Sve je manje-više poznato. I sam Asanž, koji se krije i za kojim je raspisana crvena Interpolova poternica, bio je oprezan i vodio je računa da podatke objavi u zapadnim glasilima u kojima je izvršena cenzura, tako da i kada i ako svi dokumenti budu objavljeni, neće biti spektakularnih otkrića. Ali šteta je napravljena. Mnogo toga, poput one priče o Dodiku, deluje kao neproverena glasina i treba očekivati da će biti pokušaja da se ova situacija iskoristi za napade na političare koji nisu po volji SAD. Diplomatska voda je zamućena i biće onih koji će pokušati da love u mutnom”, smatra prof. dr Simić.

“Gardijan” je u jednom od tekstova nagovestio da se među dokumentima može otkriti i zašto do sada nije uhapšen Ratko Mladić.

“Svakako će pored objavljivanja bilo kakvih dokumenata o eventualnim Mladićevim i Karadžićevim vezama sa stranim obaveštajnim službama i sporazumima sa istaknutim američkim diplomatama, biti značajni i oni dokumenti koji se odnose na Kosovo i bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine”, zaključuje prof. dr Simić.

DIPLOMATSKA PREPISKA
DIPLOMATSKA PREPISKA1. “Kina ne bi bila protiv ujedinjene Koreje pod kontrolom Seula i u benignom savezništvu sa SAD, dok god Koreja nije neprijateljski nastrojena prema Kini. Peking ne bi prihvatio prisustvo američkih trupa severno od demilitarizovane zone, koja sada predstavlja granicu dve Koreje”, rekao je u februaru tadašnji zamenik ministra spoljnih poslova Južne Koreje Čun Jungvu američkom ambasadoru u Seulu Ketlin Stivens.
2. “Pjongjang se ponaša kao razmaženo dete izvođenjem raketnih proba u pokušaju da ostvari svoj zahtev za bilateralnim pregovorima sa Vašingtonom”, kazao je zamenik šefa kineske diplomatije He Jafei američkom zvaničniku u aprilu 2009.
3. Kineski državni operativci, stručnjaci privatnih kompanija i stranci koje je angažovala vlada u Pekingu, izvršili su odluku Politbiroa kineske Komunističke partije o upadu u kompjuterski sistem “Gugla” u toj zemlji.
4. Državna sekretarka Hilari Klinton je decembra prošle godine od američkih diplomata u Buenos Ajresu tražila da ispitaju na kakvim je lekovima argentinska predsednica Kristina Fernandes Kirhner, jer se, kako je napisala u tajnoj depeši, “ponaša anksiozno i gubi nerve”, kao i kakav je njen odnos sa bivšim mužem i saradnicima.
5. Potpredsednik Avganistana doputovao je u Ujedinjene Arapske Emirate noseći u koferima 52 miliona dolara, ali mu je dozvoljeno da ih zadrži bez prethodne istrage o nameni ili poreklu para.
6. Predsednik Jemena Ali Abudulah Saleh je američkom generalu Dejvidu Patreasu ponudio da buduće vazdušne napade SAD na ciljeve koji su povezuju sa Al Kaidom predstavlja kao akcije njegove vojske.
7. Saudijski kralj Abdulah “često poziva SAD da napadnu Iran kako bi bio obustavljen nuklearni program te zemlje”, rekao je saudijski ambasador u SAD Abdel al Džubeir, i savetovao je Amerikance da “odseku glavu zmiji”, misleći na Iran (17. april 2008).
8. Klintonova je od ambasadora SAD u Rimu zahtevala da istraži ima li istine u glasinama da Silvio Berluskoni i Vladimir Putin, osim prijateljskih, imaju i ozbiljne poslovne veze.
ASANŽ PONOVO PRETI

I dok javnost opseda sajtove listova koji imaju ugovor s “Vikiliksom”, posebno “Špiglov” koji je uradio interaktivnu mapu na kojoj se prate putanja i intenzitet slanja depeša, u SAD uveliko tragaju za vlasnikom sajta Džulijanom Asanžom koji je odnekud poručio da će uskoro objaviti nove poverljive dokumenta o ratu u Avganistanu i Iraku, a onda o američkim bankama kao “ekosistemu korupcije” i farmaceutskim kompanijama. Da li bi to moglo da ugrozi svetsku ekonomiju? Ekonomisti, među kojima je i Milan Kovačević, smatraju da neće.

“Može samo da je učvrsti, a i najgora istina bolja je od prikrivene”, ističe Kovačević, reagujući na najavu da će jedna velika banka da se nađe na udaru “Vikiliksa”, sajta za koji američki kongresmen i član Nacionalnog saveta za bezbednost Piter King traži da bude proglašen terorističkim.

Naravno da je sve ovo izazvalo reakcije u svetu, a šef italijanske diplomatije Franko Fratini je objavljivanje tajnih dokumenata nazvao “11. septembrom svetske diplomatije”. U Beloj kući strahuju da objavljivanje depeša ugrožava američke diplomate, obaveštajce i demokratske aktiviste koji traže američku pomoć. Da li je Amerika izgubila nadzor nad 251.287 dokumenata koji su posle objavljivanja na sajtu “Vikiliks” ustalasali svet, ili je reč o operaciji same obaveštajno-bezbednosne zajednice SAD?

U evropskim prestonicama se različito komentariše ova afera. Dok je London osudio objavljivanje depeša, a Pariz smatra da to “predstavlja pretnju”, nemačka vlada se uzdržava od komentara. Isto je postupio i Kremlj, ali je Moskva najavila da će ruski obaveštajci pomno analizirati dokumenta. Reagovanje Izraela svelo se na jednu rečenicu: “Dobro smo prošli”. Kina je odmah zatražila od Amerike da “na odgovarajući način reši pitanja u vezi sa poverljivim dokumentima”.

“Amerika mora da nađe krivca jer je ispala smešna u očima sveta i mora da priguši posledice, s obzirom na to da joj je ova afera nanela veliku štetu. Reakcije Evropljana su umerene, a primer Moskve mogao bi da bude obrazac za ponašanje – jednostavno treba okrenuti glavu na drugu stranu. Neki političari su se nasmejali, ali je pitanje kako će reagovati arapske zemlje, jer su objavljena poverljiva dokumenta u kojima se vidi njihovo zalaganje da se Iran napadne. Jedinu korist iz ovoga može da izvuče Izrael”, smatra prof. dr Simić.

“Dejli telegraf” prenosi bojazan američkih vlasti da bi među novoobjavljenim dokumentima internet portala mogle da se nađu i poruke koje su pripremali ambasadori i diplomate na Bliskom istoku, što bi izazvalo više štete nego sav do sada objavljeni materijal. Postavlja se, naravno, i pitanje poverenja.

U pokušaju da umire duhove, iz Bele kuće preko Roberta Gejtsa, državnog sekretara za odbranu SAD, poručuju: “Vlade posluju sa Amerikom zato što je to u njihovom interesu. Ne zato što nas vole, ili nam veruju, ili zato što misle da mi umemo da čuvamo tajne. Mnoge vlade posluju s nama jer nas se plaše, ili nas poštuju, a sve zato što smo im potrebni. I to će se nastaviti.”

Pitanje je koliko će im verovati i s koliko obazrivosti će pristupati razgovorima. I, da li je Amerika izgubila nadzor nad 251.287 dokumenata koji su posle objavljivanja na sajtu “Vikiliks” ustalasali svet ili je reč o operaciji same obaveštajno-bezbednosne zajednice SAD.

BALKANSKI PAKET
BALKANSKI PAKET1. Spoljnopolitički savetnik Nikole Sarkozija, Žan David Levit, kritikovao je šefa diplomatije Srbije Vuka Jeremića, navodeći da on ne radi ništa kako bi ohrabrio Srbe da učestvuju u radu kosovskih institucija, objavljeno je na sajtu “Gardijana”. Jeremić, prema Levitovim rečima, daje velika obećanja svaki put kada dođe u Francusku, ali ih ne ispunjava. Levit se više ne susreće sa ministrom Jeremićem i više ga ne smatra za “moderno lice Beograda”.
2. Premijer Republike Srpske Milorad Dodik podržava Ahtisarijev plan i američkim diplomatama je najavio priznanje Kosova pošto to odluči SB UN, preneo je pomoćnik državnog sekretara SAD za Evropu i Aziju Denijel Frid domaćinima u Zagrebu.
3. Ivo Sanader i Stjepan Mesić nazvali su tadašnjeg srpskog premijera Vojislava Koštunicu nacionalistom zbog njegovih stavova oko Kosova. 4. Stjepan Mesić i Ivo Sanader pohvalili su Borisa Tadića “jer misli isto kao i oni”.
5. Državni sekretar SAD Hilari Klinton od američke misije pri UN traži informacije o stavovima Hrvatske o Sudanu, Iranu, ženskim pravima, borbi protiv terorizma... (31. jul 2009).
6. Filip H. Gordon, pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, sa francuskim zvaničnicima u Parizu pitanje granice Hrvatske i Slovenije smatra kao “nešto što će biti rešeno” (16. septembar 2009).
7. “Premijer Ivo Sanader zabrinut je oko sve većeg ulaganja ruskih kompanija u BiH, i pomoćniku državnog sekretara uručio je non-paper o hrvatskim stavovima o Rusiji” (poruka američke ambasade u Zagrebu Vašingtonu iz 2007. godine).
8. “Silajdžić je jedan staromodan političar koji živi u devedesetim godinama i želi da probleme BiH reše druge države. Silajdžić se protivi dogovoru koji je postignut s bivšim premijerom Federacije Terzićem oko gradnje Pelješkog mosta”, rekao je Sanader (beleška američke ambasade upućena Stejt departmentu 10. maja 2007).
9. Sanader upozorio, a Mesić se složio da će “u slučaju iseljavanja Hrvata iz BiH i izdvajanja Republike Srpske doći do stvaranja opasne male islamske države u Europi”. Američki diplomata Danijel Frid, uz tvrdnju da ne dolazi u obzir stvaranje trećeg entiteta u BiH, preporučio je tamošnjim Hrvatima da se obrate za pomoć ambasadi SAD u Sarajevu.
10. Francuska je u novembru prošle godine zahtevala da se zatvori Kancelarija visokog predstavnika za BiH i pre nego što se reši pitanje državne imovine, čemu su se usprotivile SAD.
11. Od bivšeg člana Predsedništva BiH Harisa Silajdžića, Turska zahtevala da ne koristi reč genocid.
12. Slovencima poručeno da treba da prihvate zatočenike iz Gvatanama, ako žele susret njihovih lidera sa predsednikom Obamom. Istovremeno, Belgiji je rečeno da će to biti jeftin način da postanu istaknuta zemlja u Evropi, državi Kiribati ponuđeni su milioni dolara.
13. “Misija Euleks ima diplomatske probleme sa vlastima i javnošću na Kosovu nakon što je potpisala dva tehnička protokola sa Srbijom”, rekao je francuski diplomata Žan David Levit Gordonu. Odgovor američkog diplomate bio je da će kosovska strana morati da prihvati te protokole, ali da im treba objasniti da je reč o tehničkim sporazumima koji neće imati nikakav uticaj na status nezavisnog Kosova (16. septembar 2009).

[You must be registered and logged in to see this link.]

Викиликс и америчка балканска политика
Пише: Џејмс Џорџ Џатрас

Нова сазнања показују сву искривљеност стварности која карактерише америчку балканску политику. Наши лидери су одлучили пре много времена да Босна и Косово треба да послуже као узор за наше „пријатеље“ остатку исламског света. Чињеница да муслимански лидери у Сарајеву и Приштини нису „умерени муслимани“ се прикрива, зато што је то у сукобу са нашим идеолошким „истинама“ које су недодирљиве.

Ови извори упућују на озбиљну подељеност у оквиру саме америчке владе (углавном у министарству одбране) у односу на званичну политику, коју је само погоршала „велика превара“ која је послужила да „оправда“ Ирачки рат, али такође та подељеност произилази из генералног цинизма око званичног представљања наводних америчких интереса, који су у стварности потпуно супротни од онога што већина Американца сматра да је у најбољем интересу земље.

Овде такође има више говора о наивном, идеалистичком, левичарском цинизму, мање утемељеном на солидном знању реалног света, а више базираном на имагинарној предрасуди створеној под утицајем слика из популарних америчких филмова о корупцији у америчкој влади, да би лажи о Ираку и Афганистану свему томе само придодале реалну тежину.

Ови „извори“ указују на то да је Америчка влада имала у свом поседу велике количине квалитетних обавештајних информација и анализа, да би их скоро све одбацила зарад унапред пројектованих идеолошких предрасуда. Да ли знамо да пакистанска влада и обавештајна служба (ISI) стоје иза Талибана? Наравно. Да ли знамо да су наши саудијски пријатељи покретачи и финансијери светског Џихада? Наравно. Али обе земље су наши „чврсти савезници у борби против терора“ и „умерене про-америчке муслиманске државе“ зато што су наши лидери опседнути идејом да Американци морају да буду савезници Ислама, „толерантне и мирољубиве религије“ која је „узрупирана од стране шачице екстремиста“. Али све то нема везе, идеологија је увек изнад реалности.

Викиликсова открића показују наш „презир“ према стварности који карактерише нашу балканску политику. Наши вође су давно одлучили да су Босна и Косово „муслиманске демократије за пример“ и да су прави узор наших „пријатеља“ остатку исламског света. Чињеница да је Босна већински хришћанска (Срби и Хрвати) земља, или да муслимански лидери у Сарајеву и Приштини нису уопште умерени, већ су део једне Исламске нео-колонијализације и нео-отоманизације Балкана - просто се прикрива, зато што је у супротности са идеолошким догмама које су недодирљиве.

У том смислу, увид који добијамо захваљујућу Викиликсу, о садржају америчке политике, и који ће се бар за неко време наставити, је веома депресиван. Али је мало вероватно да ће утицати значајније на „стање на терену“ у Балканском региону, у неком ширем смислу. Изгледа је да је у овој „афери“ (Викиликса) мало тога повезано са Балканом. Тачно је да постоји коментар француског дипломатског саветника Жана Давида Левита, који је он упутио америчком помоћнику Државног Секретара Филипу Гордону, током његове посете Паризу у септембру 2009, да Вук Јеремић није „модерно лице Београда као што би морао да буде“, и да он „не чини ништа да охрабри Србе да сарађују и учествују у Косовоској влади.“ Но, то је све ситница. Господин Левите ради за острашћеног србомрзца, француског министра иностраних послова Бернарда Кушнера, који је био први западни политичар на челу администрације УН на Косову - и тамо „владао“ у периоду највећег погрома над Србима, и то све под носом НАТО-а.

Дакле није чудно да се од Срба данас захтева потпуна, безусловна, јавна и понижавајућа предаја западном диктату (у свему томе тајна и поданичка предаја западним интересима од стране садашње Београдске владе изгледа да није довољна) - све друго за Запад је неприхватљиво. Уосталом, Господин Левите је бивши француски амбасадор у САД - што знамо из праксе да веома често резултира томе да стране дипломате „постану већи американци од американаца“, или можда правилније „већи браниоци америчке влада и од саме америчке владе.“

Превод: Миодраг Новаковић
[You must be registered and logged in to see this link.]

Вики баук кружи светом
Пише: Бранко Радун

Данас нема медија у свету који се не бави Викиликс сајтом и организацијом који публикује поверљиве информације, пре свега оне из досијеа и извештаја америчке дипломатије. Викиликс је постао познат у свету када је пре пола године објавио снимак убијања ирачких цивила од стране америчких окупационих снага под називом „колатерално убиство“. Овај портал је постао енциклопедија тајних извештаја, анонимних дојава цензурисаног материјала уопште. Количина докумената је заиста огромна. Само је о рату у Ираку у октобру објављено око 400.000 докумената а пре неки дан је почело објављивање планираних преко 250.000 документације и преписке америчке дипломатије. Да је позиција Стејт Департмента угрожена сведоче и реакције како Хилари Клинтон тако и саме институције пре почетка објављивања где се изражава бојазан да би ти документи могли покварити односе Америке са неким државама.

Шта се заправо могло сазнати из тих докумената, чија је аутентичност или барем избор проблематичан. Па пре свега чини се да је први удар ишао на Стејт Депатрмент самим почетком објављивања докумената из њухове преписке. Сазнали смо и да је Хилари Клинтон наредила шпијунирање сталних чланица СБ (Кина, Русија али и савезника Британије и Француске) као и функционера УН. Шта је у овој и сличним викиликс открићима могло да буде заиста ново и да представља изненађење. Сазнање да САД прати и прислушкује ривалске и савезничке државе није ништа ново.

Једини значај оваквих извештаја што се њима компромитује Стејт Департмент, Клинтонова и посредно Обама. На основу овога се могу поставити питања ко стоји иза Викиликс пројекта или барем ко има интерес да их „пуни“ стотинама хиљада докумената који комромитују бројне владе и политичаре у свету. Они који на ствари гледају наивним идеалистичким очима верују да је ово један слободан пројекат који не зависи ни од кога и који открива истине о мрачној позадини ратова и тајне дипломатије. Но ствари нису тако једноставне и наивне. Иако је вероватно велики проценат „открића“ аутентичан поставља се питање шта се износи у јавност а шта не. Судећи по ономе што је постало доступно јавности кроз анализу хрпе докумената није се сазнали ништа епохално што до сада није било познато. Готово цео свет зна да је Берлускони склон младим девојкама, да је Саркози ауторитаран, да је Ердоган прикривени исламиста и томе слично. Дакле мало трачева који су већ познати а мало и дозирано откривених информација о неким политичарима.

Да ли је овде реч о нападу на Америку како то виде неки коментатори видевши заиста забринутост америчких политичара, па чак и хистеричне реакције неких или је пак реч о заправо специјалној операцији неке америчке или нечије друге тајне службе. Прво што треба разликовати напад на одређеног политичара или пак на институцију од напада на целу државу, па стога иако оштрица удара иде према Стејт Департменту и Клинтоновој то не мора бити и аутоматски усмерене против Америке. Наиме могуће је да неки други центри моћи на овај начин врше притисак на сам врх америчке државе због нечег очигледно крупног. А шта је сада крупно у игри – то је могући напад на Иран који гурају одређени лобији у САД.

Да ово није чиста спекулација говори и како је приказана Турска у Викиликс причи. Наиме цинкари се Ердоган као прикривени исламиста, затим се открива како је Турска неуспешно трговала око избора за место ген.сека НАТО-а. Наиме Расмусен је по Викиликс документацији обећао да ће ако га Турци подрже за место првог човека Алијансе урадити све што је потребно да сеу гаси једна курдска медијска кућа у Данској те да ће Турчин бити заменик генералног секретара НАТО-а. Како оба обећања нису испуњена, овим открићем се компромитује врх турске државе као неспособан да извуче уступке од Европљана и САД иако се приказује у сасвим другом светлу. А познато је да је Турска променом односа на блиском истоку нарочито према Ирану (отопљавање) и Израелу (захлађење) постао сметња америчким јастребовима који желе чистију ситуацију пред врло вероватни конфликт са Техераном.

Исто тако се и „компромитовањем“ неких лидера Европе попут Берлусконија треба имати у виду да је медијска кампања у англосаксонским медијима против њега кренула „баш случајно“ кад је одлучио да са Москвом направи јак енергетски аранжман. Слично се дешавало и са Меркеловом и Саркозијем – кад год би направили неки стидљив искорак према Русији, добили би неку врсту медијске пацке. Сада се и Викиликс „top sikret документација“уклапа у ту у суштини „геополитички коректну“ причу.

На први поглед су и изјаве које се тичу наше земље и окружења мало другачије од ове матрице. Имамо привидно небулозну причу како наш министар спољних послова не подржава излазак Срба на нелегалне албанске изборе на Косову 2009., кад је то и досадашња политика наших влада које ни ова власт тако лако не сме да прекрши јер ризикује да у српској јавности буде још једном оцењена као капитулантска. Француски дипломата је рекао како министар Јеремић даје обећања која не испуњава. Било би занимљиво видети која су то обећања које је дао а није их могао или није хтео испунити. Но утисак је да је објављивањем ових докумената и њиховим пласирањем домаћој јавности натура слика о Јеремићу као о „тврдом момку“ који ето не слуша Запад и инати се толико да стране дипломате негодују због тога.

Да је реч о спиновању неких центара моћи преко Викиликса говори најбоље прича о Босни. По „открићима“ овог портала је испало да су Американци на страни муслиманaа Европљани на страни Срба. Истина је да су неки кругови у врху америчке дипломатије у тесној спрези за Сарајевом, а да су Европљани скептични према таквој једнострано промуслиманској политици Вашингтона. Једино је руска дипломатија наступила са одмерено просрпских позиција. Оваквим спиновањем се врши притисак на политичаре из ЕУ као „просрпске“ што је на Западу заиста тешка оптужба. Таквим медијским спиновањем (не само Викиликса) се настоји смањити отпор отворено промуслиманској и антисрпској политици Вашингтона и Анкаре у Босни.

У ту геополитичку матрицу се уклапа и покушај компромитације Додика који је наводно рекао како је спреман да призна Косово. Тако долазимо до тога да Викиликс никако није само група ентузијаста (иако има и таквих који им помажу) интернет револуционара који хакеришу дипломатске и обавештајне базе података да би их ставили на увид јавности већ да је највероватније реч о једном добро смишљеном пројекту утицаја како на политички врх САД тако и других земаља а ту спада како видимо и земља позната по „босанској послушности“.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Home ВИКИЛИКС ОТКРИВА НЕМАЧКО ЛИЦЕМЕРЈЕ ПРЕМА СРБИЈИ
Пише: Слађан Николић

Својевремено се аутор овог текста пишући о симбизои шиптарског организованог криминала, тероризма и политике (1), користио и подацима из извештаја БНД-а који се налазио на сајту Викиликса (2). За наше медије и политичаре тај сајт “није постојао”. “Открили” су га пре пар дана захваљујући страним медијима. И шта се дешава?

Медији преносе пикантерије, а политичари говоре, како се међу документима који су објављени као, и оним који ће бити објављени не налази ништа значајно. На телевизије се доводе некакви аналитичари који су од обавештајне аналитике далеко најмање двадесет милиона светлосних година и бивши обавештајци које је време прегазило. Уз све то ни један од њих никад није ни посетио све до пре пар дана сајт сајт Викиликса, нити разуме како овај сајт долази до докумената.

Ни у државним органима задуженим да се баве овом проблематиком није боље, јер да јесте, поменути извештај се могао фантастично експлоатисати. Уз то, овај извештај, упарен са студијом немачког Института за Европску политику рађеном за потребе немачке Владе, могао је донети одличне пропагандне и спољнополитичке ефекте.

Можда ће неко рећи, шта ако су поменути извештај и студија фалсификати? На велику немачку жалост нису фалсификати. На сајту Викликса постоји и документ који показује како је БНД (3) користећи се својим ресурсима у Дојче телекому тражио да се поменута документа скину са сајта, што доказује и њихову важност ѕа немачку политику.

Шта се може сазнати анализом ова два документа, а везаном за Немачку политику према питању Косова и Метохије? Може се сазнати рецимо, да Немци до танчина познају криминалну карту на КиМ, шиптарску симбиозу криминала, тероризма и политике, али и да су поред тога подржали независност некакве Републике Косово јер је то у интересу њихове спољне политике. Прагматично, али до краја лицемерно и подло. И онда Волфрам Мас, или онај несрећник од њиховог мнистра иностраних послова који не зна да ли се удао или оженио својим дечком, крену да нам држе лекције о томе како не морамо да признамо тзв. Републику Косово, али морамо с њом да одржавамо добре односе јер је то у нашем интересу!

Полако момци, знамо ми да то није у нашем већ у вашем интересу и да покушавате да нам наметнете ваш интерес као нас. Полако, закочите мало, јер овој политичкој олигархији у виду власти и опозиције, ваш интерес можете да наметнете као њихов, али њихово време неумитно истиче и доћиће неки други људи који ће ваше интересе на простору Србије обрисати као гумицом....

И за крај овог текста, поменута документа могу се, да не би сатима претраживали Викиликс, наћи на следећој интернет локацији: [You must be registered and logged in to see this link.] фајлови: iep001. pdf и bnd-kosovo-feb-2005.pdf

А за све оне велике тв и новинске аналитичаре и обавештајце, не објављује само Викиликс тајна документа, има још неких сајтова, рецимо [You must be registered and logged in to see this link.] Чисто да вас не изненади, господо.... Спремите нова одела, ципеле лаковане, очешљајте се, и будите спремни да великоумно коментаришете!

Ако не знате енглески има и дивних докумената на сајту [You must be registered and logged in to see this link.] Онако ближих нашим просторима... Рецимо докумената о Загребачкој банци која доказују повезаност српскохрватског мафијашко-политичког братства, Афери Хипо, чак и документ којим Холбрук гарантује Караџићу да неће у Хаг...

(1) [You must be registered and logged in to see this link.]

(2) [You must be registered and logged in to see this link.]

(3) [You must be registered and logged in to see this link.]

Викиликс је грдно чистилиште
Пише: Александар Павић

С обзиром на искуство са западним мас-медијима у последњих 20 година, неким Србима ће свакако бити опроштено ако се баш одмах не „трзају“ на „сензационална открића“ Викиликса. Наше искуство, заправо, треба да нас обавеже да наступамо као својеврсна глобална авангарда. По речима једног јапанског професора којег познајем, у Јапану помно проучавају дешавања на Балкану јер оно што ће се десити у остатку света, прво се деси тамо. Само треба да верујемо у себе и своју мисију. Ако први страдамо, време је и да се први дижемо.

Дакле, када истина о томе да, на пример, форензички докази из Сребренице показују да тамо није могло бити стрељано више од неколико стотина људи (а не зна се поуздано ни ко је у томе учествовао осим Хрвата Ердемовића) буде била вест број један у глобалним (тј. глобалистичким) медијима, и да је глобално позната цифра од „7-8000“ стрељаних потпуно произвољна, када „слободни“ медији буду брујали о манипулацији која је омогућила да превара из Рачка постане повод за НАТО-бомбардовање суверене СР Југославије, када нпр. Њујорк тајмс објави анализу доказног материјала везаног за експлозије у улици Васе Мискина или на Маркалама, онда ће можда сваки здраво сумњичави Србин моћи да поверује да свака „истина“ о којој тутње медији није у исто време и инструментализована, зарад неких „виших“ циљева.

Аутор ових редова је, на пример, још 2007. на америчком порталу са вишемилионским читалаштвом објавио податке Миливоја Иванишевића о сахрањеним Србима у меморијалном центру у Поточарима, као и муслиманима који су умрли природном смрћу знатно пре јула 1995. (1) Да ли је то имало ширег одјека у „словодним западним медијима“? Да ли је ико контактирао медиј у којем је ово објављено, да сазна више детаља и дође до „бомбе“ која би разнела један уистину глобални мит? Одговор сви знамо. Сличан је био случај и са писмом Вилија Вимера немачком канцелару Шредеру из маја 2000, које је објављено и анализирано на канадском Глобал рисерчу. (2) Ни један „слободни медиј“ није био заинтересован за један уистину поверљив извештај који је предочио матрицу даљег ширења НАТО на исток, америчких претензија на империјално наслеђе Рима, а и дао кристално јасно објашњење НАТО-агресије на СРЈ. Да ли су ово мање „бомбе“ од оних које је испустио Викиликс? За глобал(истичке) медије очигледно нису. О националним медијима и „јавним сервисима“ у Србији, којима Викиликс „открића“ сада служе као полигон за демонстрацију духа „слободног новинарства“, да не говоримо.

Све ово, наравно, не значи да Џулијану Асанжу неко стварно није предао некакав поверљиви материјал који он сад објављује са скривених локација по свету, нити да њега англо-америчке службе стварно не покушавају да ухите по било ком основу. Пуштени су и приучени арапски пилоти да ураде што су урадили, али свако иоле стручан дубоко сумња да су они били мозгови, или једини извршиоци напада од 11. септембра. (Узгред, толико тога запаљивог што доводи у сумњу целу „званичну причу“ није објављено у последњих девет година на било ком „мејнстрим“ медију већ, разуме се, само на „алтернативним“ медијима, укључујући и доказне материјале који јасно противрече утврђеној „истини“.)

Кад смо већ код 11. септембра, можда је италијански министар спољних послова Фратини нехотице изнео најбољу оцену садашње афере Викиликс, називајући је „11. септембром светске дипломатије“. (3) Ако се 11. септембар чита као својеврстан глобалистички пуч у самим САД, после чега је покренут бескрајни „глобални рат против тероризма“, који је већином америчким новцем, оружјем и људством кренуо у освајање света на начин који, ако се ствари јасно погледају, не служи националним америчким колико неименованим (али свакако назирућим) глобалним интересима, онда је јасно зашто би Фратинијева квалификација могла да буде најближа истини. Јер, у глобалистичким сновима, треба прво компромитовати нације, створити максимално неповерење међу њима, довести их до сукоба, да би се појавио „наднационални спаситељ(и)“ који ће да избави човечанство од опасности које се зову нација, породица и слобода.

Ево, нације широм света под контролом наднационалног капитала гурају се или у банкрот или у дужничко ропство, предочавају се разна „радикална решења“, а ту је сада и Викиликс да нам покаже сву поквареност свих националних дипломатија чији су грехови, између осталог, и шпијунирање наизглед безгрешних, невиних, добронамерних и, најважније, наднационалних УН. Наравно, то не значи да нације тренутно не леже у злу и материјалистичким декаденцијама разних степенова. Али може се слутити да ће понуђена „синтеза“ која следи тезу и антитезу испод шареног омота представљати нешто још горе. Као назнака онога што нас чека, послужимо се делом анализе једног индијског колумнисте: „Вебсајт Викиликса... делује незаустављиво и необуздано у својој кампањи пуштања поверљивих докумената. Ако је то случај, цурења која следе ће дати доста додатног погонског горива за дипломатске свађе и трзавице у односима међу нацијама у разним деловима света...“ (4)

Опростиће ми се, дакле, као Србину, ако гајим извесну подозривост према свему – а у исто време се гнушам на муњевито исказану спремност домаћих власти да ухапсе Џулијана Асанжа ако би се појавио у Србији. (5) Надахњујући се српском Црном Гором Св. Петра Цетињског, где је „проклет био сваки брат Црногорац који би добјегшег чоека и на саму вјеру невјерној траги из ове слободне земље предавао“, чувао бих га (скоро) као да се зове, на пример, Ратко.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Vikiliks: Tadićevi tajni pregovori o prihvatanju Kosovske „države“ i ulasku u NATO


Š
ta nam otkriva najnoviji Vikiliks dokument kodiran kao „VZCZCXRO7590“, čije je polazna „pošta“ bila Američka ambasada u Beogradu, datiran 5-og Februara, 2010,

Elektronskom poštom M.S.
+++

označen kao stroga tajna i prosleđen: Hilari Klinton, američkom Nacionalnom savetu za bezbednost u Vašingtonu, Američkoj vojnoj komandi za Evropu u Vaihingenu u Nemačkoj, američkom državnom Sekretaru odbrane i američkom predstavniku pri britanskom ratnom vazduhoplovstvu, kao i 18 američkih ambasada i konzulata u širem regionu!? Na prvi pogled ne tako mnogo, ali na „drugi pogled“ i čitanjem između redova i više nego dosta…

Prvo sama klasifikacija dokumenta, a potom i spisak onih kojima su upućene kopije izveštaja, već govori dovoljno o značaju dokumenta. Naravno kada su u pitanju diplomatski dokumenti ove vrste, nerealno je očekivati da će se u njima naći isuviše kompromitujućih činjenica, ali je realno očekivati da ćemo naići na kompromitijući sadržaj- u ovom slučaju taj sadržaj je i više nego kompromitujući za „srpski“ vladajući režim. Krenimo redom:

Savetnik za spoljnu politiku predsednika Srbije, Jovan Ratković se sastao sa američkom ambasadorkom Vorlik u Beogradu, i tom prilikom su diskutovali više tema, pre svega Kosovo, ulazak Srbije u NATO, odnose sa Hrvatskom, Crnom Gorom i Makedonijom, ulazak Srbije u EU itd. Ovde je važno reći da se „srpska“ strana nije više otvoreno zalagala za povratak Kosova pod Srpski suverenitet, već za održavanje „statusa kvo“ neformalne podele Kosova, i da je Ratković preneo Tadićevu čvrstu opredeljenost da „uvede“ Srbiju u NATO.

Ratković je ambasadorki Vorlik preneo opredeljenost Srbije da nastavi tesnu saradnju sa SAD po pitanju „veoma osetljivih“ obaveštajnih sadržaja, kao i da će pojačati vojnu saradnju sa američkom nacionalnom gardom iz Ohaja, radi treninga za „mirovne operacije“. Takođe je obećao slanje 50 dodatnih pripadnika žandarmerije na Haiti, kao i „mirovnjaka“ u Liban. Po pitanju Kosova ambasadorka je izrazila zabrinutost zbog konfronirajućeg stava jednog dela srpske vlade, na šta je Ratković izjavio da će se Srbija potruditi da pitanje Kosova „reši“ na miroljubiv način tako što će se i Albanci i Srbi osećati kao „pobednici.“ Ratković je izjavio da planovi Amerike i Pitera Fejta da se sever Kosova stavi pod kontrolu vojnom intervencijom NATO-a nisu dobri jer bi izazvali nestabilnost u samoj Srbiji i ugrozili poziciju „srpske“ vlade. Ambasadorka je negirala vojne planove za zauzimanje severa, ali je potvrdila da SAD i EU imaju planove da „nametnu“ integraciju srpskog Severa u okviru „albanskog Kosova“.

Ratković je preneo ambasadorki lična uveravanja predsednika Tadića da Srbija „neće moći“ još dugo da ostane van NATO-a, kao i da je raspoloženje u srpskom narodu za ulazak u NATO sve veće(!?). Naglasio je da „Srbija“ preduzima praktične korake ka ulasku u NATO, i da povećava saradnju sa tom organizacijom, da je poslala srpskog ambasadora u sedište NATO-a , kao i da će predsednik Tadić lično posetiti Brisel da bi zvanično otvorio to „srpsko“ predstavništvo pri NATO-u, u junu ili julu i da se nada da će tada moći lično da se obrati Severnoatlantskom Savetu.

Naglasio je, da je Tadić lično dao nalog ministarstvu spoljnih poslova i ministarstvu odbrane da povećaju učešće u austrijskom “PfP”akcionom modelu (borbi protiv kriminala na južnom Balkanu), pošto je to učešće preduslov za članstvo u NATO.

Što se tiče ulaska Srbije u EU, tu je Ratković demonstrirao pesimizam zbog „EU zasićenosti“ novim članstvom, i pritom se požalio na opstrukciju od strane Nemačke koja smatra nove članice EU ekonomskim balastom, a ne „napretkom“- što sve to, po Ratkoviću, čini pristup u EU sve više političkim, a ne tehničkim pitanjem. Ratković je potom po pitanju EU pokušao da bude optimističan i naglasio je da će desetogodišnjica „oktobarske demokratske“ revolucije i državnog udara protiv Miloševićovog režima ove godine, biti prilika „srpskim“ vlastima da podsete svet na demokratske tekovine te „revolucije.“

Što se tiče Hrvatske, tu je Ratković naglasio da predsednik Tadić radi sa Hrvatskom „diskretno“ na rešavanju bilateralnih pitanja. Po pitanju Bosne, Ratković je izjavio da uprkos činjenice da bi većina građana Republike Srpske želela da se odvoji od BiH i ujedini sa Srbijom, pozicija predsednika Tadića je da Srbija pre svega podržava teritorijalni integritet BiH. Na kraju je naveo da je u Crnoj Gori organizovani kriminal veliki problem, ali da je Srbija i dalje otvorena za saradnju sa Crnom Gorom.

Ovde sada nailazimo na deo dokumenta, na koji je američka ambasadorka stavila zabelešku da se „zaštiti“, a to je deo u kome Ratković opisuje tajne razgovore sa engleskim ambasadorom u Beogradu o planovima predsednika Tadića za Kosovo, pod tri opcije-

Opcija A: Delimičan suverenitet države Srbije na severu Kosova kao i nad 5 manastira na jugu- u tom slučaju bi Srbija prihvatila postojanje „države“ Kosovo, ali ga ne bi formalno priznala.

Opcija B: Podela Kosova.

Opcija C: Srbija pravi izbor: ili Kosovo, ili EU.

Po američkoj ambasadorki za Beograd je izgleda najprihvatljivija opcija A i za istu se najviše zalaže, ali će odbijanje srpskih vlasti da formalno priznaju Kosovo, verovatno „odložiti“ ulazak Srbije u EU na neodređeno vreme.

Iz ovog tajnog dokumenta se jasno vidi da predsednik Tadić radi iza leđa svom narodu i Narodnoj Skupštini, i uveliko priprema Srbiju za ulazak u NATO. Takođe vidimo da je „srpski“ režim svestan od ulaska u EU nema ništa, i da priznaje da to pitanje nije - kako se nama svakog dana sa državno kontrolisanih medija prezentuje- „samo“ tehničke prirode već političke, što opet potpuno razotkriva njegov ucenjivački karakter.

Na kraju po pitanju Kosova, vidimo da se „srpski“ režim opredeljuje za opciju kojom se prihvata postojanje separatističke „države“ Kosovo- uskraćeno za formalno priznanje- pod uslovom da se Beogradu da ograničeni suverenitet nad srpskim severom i nad pet manastira, s tim što bi pravi suverenitet nad kosovskim Srbima i srpskim svetinjama u stvarnosti pripao lažnoj „državi“ Kosovo.

Ako je i od „našeg“ predsednika- mnogo je!


izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]