Mitovi nordijskih zemalja

Uvod

Mitologija severne i istocne Evrope u sustini se sastoji od mitova dve grupe naroda : germanskog I slovenskog porekla. Danas prvu grupu cine: Nemci, Holandjani, Danci, Svedjani, Norvezani, Islandjani, Englezi i svi oni koji od njih vode poreklo; dok su Sloveni sacinjeni od: Rusa, Srba, Hrvata, Bugara, Ceha, Slovaka, Poljaka, Belorusa, Slovenaca, Makedonaca, Ukrajinaca I Luzickih Srba. Druge grupe su takodje doprinele mitoloskoj tradiciji regije kao sto su stanovnici koji su ziveli na obalama Baltika: Prusi, Litvanci i Letonci. Dalje na sever bili su to Finci i Laponci u Svedskoj i Norveskoj. Najsevernija grupa ljudi od svih, Laponci iz Finske i njihovi rodjaci, Samojedi sa teritorije Rusije, ustvari su odseceni ostaci Uralaca, drevne grupe koja je bila rasprostranjena po tundrama Evrope i Azije. Njihova verovanja su ostala slicna onima koja sui mala plemena u Sibiru, sve donedavno.
U stvari, najveci I najznacajniji deo mitologije severne I istocne Evrope, koja je sacuvana, ima skadinavsko i islandsko poreklo. Od vecine slovenskih bogova uglavnom su ostala samo imena, a ono malo sto znamo o njihovom obozavanju obicno je preneto kroz hriscansku terminologiju. U Rusiji, prelazak Vladimira u pravoslavlje 989. godine prouzrokovao je razaranje paganskih hramova u Kijevu. Na srecu, hronicari ovih dogadjaja opisali su cudne obrede koji su u saglasju sa obozavanjem boga groma Peruna ili Velesa, boga stada. Bez datog uzgrednog opisa nase ograniceno znanje bilo bi skoro nepostojece. I pored toga, ima nejasnoca u vezi sa Vladimirovim sopstvenim paganskim verovanjima pre njegovog prelaska u hriscanstvo. On je bio svedskog porekla, a ruska drzava kojom je vladao na reci Dnjepar bila je uzgredni rezultat vikinske ekspedicije. Stoga je veoma moguce da je slovenski bog Perun vec apsorbovao mnogo od Torove mitologije. Iako je lokalni bog sa cekicem zasigurno postojao i pre vikinskog dolaska tokom 860. god, vaznost severnih ratnika u novgorodu i Kijevu ucinio je da ruski bog bude identifikovan sa germanskim dvojnikom. O snazi vikinskog prisustva postoji komentar arapskog putnika Ibn-Fadlana gde se opisuje sahrana ruskog vodje, tako sto je on bio kremiran na brodu koji je plovio rekom Volgom 922. godine.
Na teritoriji Balkana, Sloveni su ne samo naisli na pravoslavlje, vec su kasnije neko vreme bili na udaru islamske religije.Ova izolacija od slovenskih uticaja nije se dobro odrazila na balkansku mitologiju. Posto mitovi nikada nisu bili zapisani, uticaj hriscanstva i islama zamenio je tradicionalno pripovedanje. Od balticke mitologije skoro nista nije ostalo, iako bi na osnovu nekih ideja billo moguce izgraditi njen panteon. Surova istina je da je evropska mitologija izbegla sudbinu balticke samo zato sto je usled istorijske slucajnosti bila zapisana. Kada je keltska mitologija u pitanju, na srecu, hriscanski monasi u Irskoj zapisali su drevne sage. Klasicno blago Grcke i Rima sacuvano je, kao i u slucaju Kelta, u manastirskim bibliotekama, posto su germanski narodi pregazili zapadne provincije Rimskog carstva. Veci deo germanske mitologije bio je izgubljen da nije truda islandskog intelektualca i drzavnika Snori Sturlusona.

[You must be registered and logged in to see this link.]
Odin Vodeci bog ratnik Vikinga, levo, nosi oruzje svog ratnickog umeca, sekiru i koplje. Stilizovano drvo pored njega simbolizuje Igdrasli, drvo sveta. U sredini se nalazi bog Tor, noseci u rukama svoj vatreni cekic, mjolnir; dok na desnoj strani Frej nosi kukuruz koji predstavlja njegovu plodnost. (Tkanina, dvanaesti vek)

Na prelasku u trinaesti vek Snori Sturluson napisao je knjigu za pesnike o svetu germanskih bogova, pri cemu je detaljno opisao stare mitove. Prisecao se saga iz vikinskog doba, iz vremena otprilike izmedju 750-1050 god, kada je zivopisna tradicija postojala i bila bazirana na herojskim delima Odina, Tora i Freja. Jos uvek nedodirnuti od strane hriscanstva, nemirni i i skolni avanturama ljudi sa severa – Danci, Norvezani i Svedjani – krenuli su na more u potrazi za osvajanjem i zemljom. Vikinski ratnici uglavnom su bili organizovani u malim grupama ili brodskim posadama, a samo bi se povremeno udruzivali redi vojnih potreba, trgovackih putovanja ili pljacki. Nakratko su mogli da sluze por nekim cuvenim vodjom, ali bi se uskoro potom razisli, iako su u nekim slucajevima napravili cele armije ili cele flote ratnih brodova, kao kada su napali Francusku 842. god, ili kad su izvrsili inaziju na englesku 866. god. Njihovi neverovatni brodovi i njihovo izuzetno umece plovidbe dalo im je potpuni primat nad rekama i morima, te im je omogucilo da plove nadaleko i nasiroko.
Irci su najvise jadikovali zbog vikinskih napada. “More je donosilo poplavu stranaca u Irsku”, zapisano je u ulsterskim knjigama, “tako da se nije mogla naci nijedna luka, plaza, tvrdjava, zamak a da nije potonuo pod talasima severnjaka i pirata”. Tokom 836.godine Vikinzi su odlucili da izgrade trajnu bazu za njihove pohode, na mesta sadasnjeg Dablina.
Nije bilo iznenadjujuce sto su agresivni vikinski ratnici voleli da slusaju o dozivljajima jednookog Odina. Glavni germanski bog imao je poseban znacaj kao “otac poginulih ratnika”. On se zajedno sa Frejom, boginjom plodnosti, brinuo o onima koji su poginuli u boju. Takodje on je inspirisao takozvane “pomahnitale” ratnike, koji su van kontrole nagi jurili u borbu. Kada se Danski kralj Harald Vartut pozalio na Odinovu narav, posto je ovaj tokom bitke davao srecu u jednom trenutku, a oduzimao je u drugom, bog rata je odgovorio “sivi vuk nadgleda dvorane bogova”. Odin je verovao da je okupljanje ratnika u Valhali ratnika, koji su na herojsko nacin izgubili zivote u bici, bilo jedini razborit i siguran postupak u odnosu na neprestanu opasnost od Ragnaroka, sumraka bogova. Ovi mrtvi ratnici , ejnherjari, bili su preko potrebni za konacnu borbu na Vigridskom polju, gde ce skoro svi nastradati u sukobu izmedju bogova i ledenih dzinova. Sam Odin predodredjen je da nastrada od vuka Fenrira, cudovista ciji su roditelji bili bog vatre Loki i ledeno zimsko stvorenje Angrboda. Nije izvesno da li je Harald Vartut ovo prihvatio kao adekvatnu osvetu, posto je Odin, koji se postavio za njegovog vozaca dvokolica, bioi razljucen te je starog kralja izbacio iz dvokolica i ubio ga macem.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Sigurd Przi srce uzasnog zmaja Fafnira, dok oblizuje svoje prste koli se prekriveni zmajevom krvlju. Posto je okusio krv sa drugog sveta, Sigurd je stekao moc da razume govor ptica te je od njih saznao da je Regin, njegov ucitelj koji je spavao pored vatre planirao da ga izda. (Duborez u drvetu, dvanaesti vek).

“Godine sekire i godine maca” bile su godine koje su prethodile katastrofi Ragnaroka, mora da su izgledale kao opis modernih vremena za nesputane Vikinge. Ali za one koji su se nastanili u kolonijama kao farmeri ili trgovci, alternativni bog za obozavanje io je Tor, Odinov sin. Iako “alergican” na ledene divove, Tor je prikazan, u sagama, kao iskrena i postena osoba. Bio je veoma popularan kod Vikinga koji su se nastanili na Isandu, a koji su napustili juznu Norvesku da bi izbegli aktivnosti slicne Odinovim koje je sprovodio Erik Bladaks. Hiljade njih pokazalo je svoju pripadnost izborom prezimena: Torsten ili Torolf bila su najcesca. Tor je zaista bio bozanstvo koje je ulivalo sigurnost u trenucima duhovne ili ljudske krize, nezavisno da li su u pitanju bili ledeni divovi ili bogovi, ili lokalni tirani koji su iskoriscavali farmere, ili cak preambciozni hriscanski emisari koji su posecivali paganske hramove. Njegov cekic (grom) bio je uvek pri ruci, magicno oruzje koje je imalo moc razaranja, plodnosti i reinkranacije. Uopste nije iznenadjujuce sto je Tor postao veci bog od Odina pri kraju Vikinske epohe, samo jedan vek pre nego sto su Skandinavci preobraceni u hriscane.

[You must be registered and logged in to see this link.] [/img][img]
Valhala Predivna raskosna dvorana poginulih ratnika, dom Odinove fantomske armije heroja, sakupljene u ocekivanju Ragnaroka, predodredjenog sumraka bogova.



[You must be registered and logged in to see this link.]
Loki Razdrazljivi bog prevare, u pocetku obestan i vragolast saljivdzija, kasnije postaje toliko mracan i okrutan da su njegova zlidela ugrozila stabilnost sveta i proizvela Ragnarok. Ovde problematicni bog maltretira rajnske devojke koje tuguju zbog gubitka Rajngolda.

izvor: Sveobuhvatna enciklopedija mitologije

Agir ili Egor, bio je germanski bog mora, cija je zena bila RAN. On je imao deset cerki koje su bile talasi. Agor je izgleda pripadao starijoj generaciji bogova u poredjenju sa ASIROM ili VANIROM, iako podaci o njegovom poreklu nisu sacuvani. Agir je ponekad prikazivan kao vremesni starac sa belom kosom i prstima u obliku kandzi. Kad god je napustao svoj podvodni dvorac izlazio je na povrsinu mora samo sa jednim ciljem: da potopi brodove i posadu. Da bi osigurali bezbedno putovanje, zarobljenici bi cesto bili zrtvovani Agiru, pre nego sto bi vikinski ratnici krenuli na plovidbu kuci.
Jedan od mitova govori kako je ponosnog morskog boga nadmudrio Tor. Tor je bio naredio Agiru da spremi napitak za bogove, ali se ovaj pretvarao da nema dovoljno velik koldron (posudu) za taj zadatak. Ustvari, on nije voleo da mu se naredjuje. Medjutim, Tor se nije lako mogao obeshrabriti, te je nabavio ogromni koldron od ledenog diva HIMIRA. Posuda je bila toliko velika da kad ju je stavio na ramena, rucice koldrona su dosle do njegovih peta. Himir je pokusao da spreci Tora da odnese koldron, ali je njegov cekic proradio te su Himir i njegovi prijatelji divovi ustuknuli. Kao rezultat svega toga, ponizeni Agir je morao da prihvati koldron i da u AZGARD, dom bogova, odnese napitak.
Na toj bozanskoj gozbi, koju je pripremio Agir, LOKI je pokazao koliko je postao zao, kada je uvredio okupljene goste i ubio Agirovog slugu Fimafenga.





Agirova sestra-zena Ran, bila je poznata po svojoj mrezi za davljenje kojom je hvatala neoprezne mornare sa palube brodova i vukla ih na morsko dno. Primala ih je u svojim koralnim pecinama koje su bljestale od zlata i kroz koje je medovina tekla kao u Valhali.


Alvis (“svemudri”), u germanskoj mitologiji bio je patuljak koga je nadmudrio Odinov sin Tor, koji je posedovao magicni cekic kome se nista nije moglo odupreti. Kao nadoknadu za oruzje koje je Alvis napravio za njih, bogovi su mu obecali da moze da se ozeni Torovom cerkom TRUD. Medjutim Tor nije bio zadovoljan ovim dogovorom te je smislio kviz znanja pomocu koga bi sprecio zenidbu izmedju patuljka i njegove cerke. Kada je Alvis dosao u AZGARD, Tor ga je ispitivao celu noc jer je svetlost sunca pretvarala patuljke u kamen.


[img][You must be registered and logged in to see this link.] [/img]

Patuljak koji je bio cuven po svojoj mudrosti, pozeleo je da se ozeni Torovom cerkom Trud, ali je prvo morao da dokaze da poseduje veliku mudrost. Tor ga je ispitivao sve dok prvi zrak sunca nije obasjao Alvisa koji se, kao sto je uvek bio slucaj sa patuljcima, na dnevnoj svetlosti pretvorio u kamen.


izvor: Sveobuhvatna enciklopedija mitologije

Andvari ili Alberik, kako je bio poznat u kasnijim germanskim legendama, bio je majstor patuljak kome je blago oteo bog vatre LOKI. Tokom ekspedicije za Midgard 9zemlja muskaraca), Loki je ubio vidru kamenom dok je spavala. Noseci mrtvu vidru, zajedno sa ODINOM i HORINOM, dosao je do farme i ponudio da podeli svoj ulov sa ukucanima, a za uzvrat da im dozvole da prenoce. Na uzasavanje farmera HRIDMARA, ulov je ustvari bio nista drugo do njegov vlastiti sin OTER. Pre svega, Hridmar je bacio cini kako bi oslabio goste, a potom im je sa svoja dva prezivela sina, FAFNIROM i REGINOM, vezao ruke i noge. Odin je protestvovao tvrdeci da nisu krivi i ukazao na cinjenicu da ne bi dosli pravo na farmu da su znali da je vidra u srodstvu sa farmerom. Na kraju, Hridmar je pristao da se nagodi tako sto je trebalo da dobije toliko zlata da sa njim moze da prekrije vidrinu kozu unutra i spolja. Posto je koza posedovala magicne moci, mogla je veoma da se razvuce i neobicno velika kolicina zlata primljena je kao nadoknada.
Loki je dobio dozvolu od strane Hridmara da donede ovo veliko blago, dok su Odin i Honir (po nekim verzijama samo Honir) zadrzavani na farmi kao taoci. Bog vatre nije mogao da nosi svoje nebeske cipele, posto su i one zadrzane kao zalog da bi obezbedile Lokijev povratak. Posto je pozajmio mrezu od Ran, zene morskog boga AGIRA, Loki se spustio kroz lavirint mokrih tunela do podzemnog jezera u kome je uhvatio veliku ribu. Ispostavilo se da je ova riba, kao i vidra pre nje, nesto drugo od onoga sto je na prvi pogled izgledalo. To je u stvari bio patuljak Andvari, koji je bio najbogatiji medju stanovnicima podzemlja. Usled Lokijevih uzasnih pretnji, Andvari je predao svoje ogromne zalihe zlata, ukljucujuci i njegov magicni prsten koji je mogao da pravi zlato. Ali u svojoj ljutnji, patuljak je prokleo prsten da donese nesrecu svakom ko ga nosi. Kad se Loki sa zlatom vratio na farmu i posto su Odin i Honir bili oslobodjeni, rekao je Hridmaru za kletvu koju je izrekao Andvari i na taj nacin je preneo na farmera. Zaista, uskoro posle toga Hridmara je ubio njegov vlastiti sin Fafnir, koji je posle pobegao sa ukletim blagom.
Heroja SIGURDA kasnije je nagovorio njegov ocuh Regin da podje u poteru za Fafnirom, koji se do tada preobrazio u zmaja. Heroj je neprestano tragao za stvarenjem i kada ga je napokon nasao u njegovoj jazbini, ubio ga je. Medjutim, kada je Sigurd shvatio da zbog blaga Regin naerava da ga po povratku ubije, uspeo je da prvo ubije svog ocuha. Na taj nacin Andvarijeva kletva nastavila je da prati ukradeno zlato i donosi smrt svima onima koji su pokusali da ga prisvoje.




Andvarijevo blago bilo je oteto od strane Odina i Lokija kako bi platili otkupninu. Kada su uzeli njegov zlatni prsten, koji je imao carobnu moc, Andvari je poceo da igra od velikog besa i prokleo je prsten. Na vrhu slike, tri Norne pregledaju tamnu nit sudbine, dok na dnu, Hel ocekuje nove zatvorenike.

izvor: Sveobuhvatna enciklopedija mitologije